CC BY
7изворни научни чланак УДК: 821.163.41.09
ПРИПОВЕДАЧКА ПОЕТИКА И КШИЖЕВНА ЕСТЕТИКА МИЛАНА КАШАНИНА1
Лама М. Алексий
Институт за ктижевност и уметност Београд, Срби]а
Key words: narrator, talent, story, novel, realism, modernism, poetics, aesthetics, topophilia, narater
Abstract: The paper examines and analyzes the narrative and novelistic opus of Milan Kasanin, the Serbian public is better known for his literary and artistic criticism. The subject of analysis were the collection of his short stories Matins and vigils (1925, 1926), Lovers (1928), In the Shadow of Glory (1961) and his novels Three shirts man (1930), Drunk country (1932), Apparition (1981). The article problematizes the so far in criticizing the widespread realistic determination of his poetic framework and hypothesis about the poetic pluralism, stylistic and linguistic diversity of Kasanins prose. In order to clarify and shape the narrative and character immanent poetics of this author, we highlighted the different narrative strategies and techniques he had used, dominant spiritual and conceptual, thematic and motifs and stylistic-linguistic aspects of his prose works, as well as correspondence with his aesthetic vision, which is explicitly and implicitly had been exposed in his literary and artistic critical texts and monographs.
Клучне речи: приповедач, таленат, приповека, роман, реализам, модернизам, поетика, естетика, топофилща, наратер
Апстракт: У раду Ье бити представлен приповедачки и романсщерски опус Милана Кашанина, ко]и ]е српсюо ]авности познатщи по сво]им каижевним и уметничким критикама. Предмет анализе су збирке приповедака Jутрета и бдета (1925, 1926), Залубленици (1928), У сенци славе (1961) и романи Трокошулник (1930), Пи/ана земла (1932), Приви^ета (1981). Текст проблематике до сада у критици уврежено реалистичко одре^еае и поставка хипотезу о поетичком плурализму и стилско^езичюо хетереогености Кашанинових проза. У цил>у расветлавааа и обликовааа приповедачког лика и иманентне поетике Милана Кашанина, истакнуте су различите наративне стратегще и технике ко]е користи, доминантни духовно-иде]ни, тематско-
1 Рад ]е настао у оквиру проекта Културолошке ктижевне теорще и српска ктижевна критика (178013), ко)и финансира Министарство просвете, науке и технолошког развода Републике Србще.
мотивски и стилско^езички аспекти кеговог прозног дела, као и кореспонденцще са кетовом естетичком визщом, експлицитно и имплицитно изложеном у кеговим ккижевним и уметничким критичким текстовима и монографщама.
Писати романе и приповетке, то значи живети ту^им животом, идентификовати се с ким, постати оно лице о коме се прича, -добри романсщери су само луди ко]и су „алтруисти".
Милан Кашанин
Поетички плурализам приповедача и ромамси|ера Милана Кашанина
Милан Кашанин (1895-1981) био ]е вишеструко културно ангажо-вана личност. Ме^утим, као што српска културна исторща сведочи на многим примерима, Кашанинов рад из области исторще уметности, есе_|истике, ккижевне исторще, ликовне и ккижевне критике потиснуо ]е кегов прозни опус. У време измену два светска рата, када ]е об]авио сво]е прве приповетке и романе, Кашанинов списателски таленат био ]е оцекен као неоспоран. То мишлеке доминирало ]е и каснще, приликом поновног ишчитавака и вредновака кеговог дела, али и када су на видело изашла и кегова познща остварека. Ме^утим, иако су Кашанинови радови из области ккижевне критике готово без изузетка били високо вредновани и цекени, прозна остварека овог аутора остала су недочитана и недоволно поетички расветлена.2
Кашанинов невелик приповедачки опус се састсуи од двадесетак приповедака и три романа, од щих ]е последки остао недовршен. То су збирке приповедака Jутрета и бдета (1925, 1926), Залубленици (1928), У сенци славе (1961) и романи Трокошулник (1930), Пи]ана земла (1932), Приви^ета (1981). Кашанин, евидентно, у сво^ ккижевноуметничщ активности прави огроман временски лук.
2 Српска приповедачка традицща донекле преви^а и заобилази Кашанинова прозна остварека. На пример, Jован ДеретиЙ у до сада на^потпунщо] и на^бухватнщо] исторщи српске ккижевности Милана Кашанина као приповедача помике у само ]едно] реченици (в. ДеретиЙ, 2004: 1097). О томе пише и Славко ГордиЙ у предговору Кашанинових збирки приповедака Залубленици и У сенци славе 2003. године. Ме^утим, постсуи неколико темелних критичких радова о кегово] прози, нарочито измену два светска рата. Неки од аутора тих текстова били су водеЙе ккижевне личности тог времена: Исидора СекулиЙ, Милан БогдановиЙ; ту су и Владимир Ву)иЙ, Крешимир ГеоргщевиЙ, Божидар КовачевиЙ, Бошко НоваковиЙ и Радиво]е Врховац. Н>има се сво]им критичким увидима каснще, у друге) половини XX века, придружу)у Драшко Ре^еп, Предраг ПротиЙ, Лилана Шоп, Иванка Удовички, Мирослав ЕгериЙ, Радомир Бабин, Марко НедиЙ, Душан ИваниЙ и Славко ГордиЙ.
Интензивно пише и об]авлу]е у периоду измену два рата, да би се потом као прозаиста повукао. Након скоро тридесетогодишае паузе, 1961. године, об]авлу]е каигу прера^ених прича и приповедака У сенци славе, а први том свог на]зрелщег романа Приви^ета пласира тек пред кра] живота. Такав редослед стваралачког иступааа пред читалачку ]авност може донекле сугерисати да ]е и самом Кашанину приповедачко изражаваае било секундарна активност. Овако развучена хронологща утиче, наравно, и на одре^еае поетичких особености аегових оствареаа.
Склоност ка нарацщи и приповедачки таленат приметни су веЬ у аеговом каижевнокритичком и аналитичком дискурсу. И онда када се бави ликовном и каижевном критиком, и када пише исторщску студщу о неком аутору српске средаовековне каижевности, а надасве, када ствара приповетку или роман, из било ще наративне позицще, Кашанин ]е врсни приповедач. Од различите гра^е - читалачког и животног искуства - он аутентичним стилским и ]езичким умеЬем и истанчаним естетским осеЬааем пребира наративне нити и прича поучну и естетички валидну причу, како у креативном прозном, тако и у критичарском домену ангажовааа. Зато се и аегови каижевни и ликовни критички радови чита]у лако и брзо, са несмааеним интересовааем и пажаом.
Доминантна карактеристика Кашанинових прозних оствареаа лежи у аихово] поетичщ разноврсности. С обзиром на то да ]е каижевнокритичко упориште проналазио на]пре у прози српских реалиста и раних модерниста, могло би се очекивати да Ье се аегова рана приповедачка фаза кретати у том поетичком кругу. Ипак, Кашанин се обраЬао и сво]им авангардним савременицима, како из света каижевности (Тодору МажуловиЬу, Бранку ШимиЬу, Мирославу Крлежи, Милошу Цраанском, Раду Драинцу), тако и из ликовне (домаЬе: Ивану МештровиЬу, Велку СтажуевиЬу, Живораду НастасщевиЬу, Сави ШумановиЬу, Петру ДобровиЬу, Томи РосандиЬу, Марину Тартали, Сретену Сго]ановиЬу и др., али и иностране продукцще: модерно] британской немачщ, францусщ и русщ уметности) и музичке сфере (Петру КоаовиЬу).
Мла^а генерацща писаца ]е у српску каижевност смело инфилтри-рала нове приповедачке поступке, поетичке и стилске иде]е, ще за-сигурно ни самом Кашанину нису биле одбо]не ни непознате. Познато ]е, ме^утим, да ]е више симпатща имао за модерно европско и српско сликарство и ва]арство, док ]е у каижевности пледирао за традицио-налнще облике изражавааа. Извориште Кашаниновог искорака из реалистичке наративне доминанте свакако треба потражити у аеговом
интензивном раду на ликовш] критици, сведочеку о новим стилско-иде_|ним уметничким тенденцщама, те на киховом експлицитном подражаваку, каткад и у визионарсюу апологщи таквих креативних напора.
У трагаку за поетичким доминантама Кашанинове прозе ослониЙемо се и на ставове и мишлека овог аутора о гоуединим ккижевним по]авама и феноменима. Попут Платоновог mimesisа, као за]едничког именитела ккижевности, и Кашаниново схватаке реализма ]е универзално, али и у разумеваку тог по]ма специфично: „Сва велика ккижевност ]е реалистичка, ако се под реч]у реализам схвати психолошка истина" (Кашанин, 2004б: 273). Дакле, оно што ]е Кашанину приоритетно ]есте осветлаваке психолошке истине, како кегових ]унака у фикционалном свету, тако и суб]екта у ванлитераржу стварности.
Поетички се кегово дело простире од реалистичког приповедачког проседеа, хронолошког редоследа нарацще, са изразитим психолош-ким назнакама, об]ективно поставленом нарацщом и темелно исцрта-ним портретима; преко раног модернистичког израза, щи инсистира на индивидуализацщи перспективе приповедака, ретроспекцщи, фокализацщи, односно, социолошки и психолошки маркираном дискурсу, т]. диференцщацщи говора ща потиче од тренутног стака свести ]унака, кегове подсвести или унутрашкег мисаоног и емотивног тока, са ]асним елементима песимистичког доживла]а егзистенцщалне позицще човека у овом свету захвалу]уЙи тешком исторщском и соцщалном искуству. Отуда се модернистичко облико-ваке фикционалне слике света заснива на темелном преиспитиваку традицщских образаца и духовног наслега. У кеговом опусу Йемо наЙи и сеоску („Уочи празника", „На месечини", „Ви^еке", „Порушени дом", односно „Селаци", „Измиреке", „Женик", односно у коначно] верзщи „Залубленик"), и гра^анску („Преображеке", „Нще то оно", то ]ест „Весталка", „Грешници", „На пщаци", „НемоЬ", „У сенци славе", „Мрав", „Удовица"), и приповетку са темом из црквеног и манастирског живота („БраЙа православна", „Уочи празника"), и фантастичку („Ви^еке"), и поетску („На месечини"), и ратну приповетку („Преображеке").
Поетичку физиономщу ране Кашанинове прозе можда ]е на_|прецизнще описала Исидора СекулиЙ, сматра]уЙи га ]едним од „на]чисти|их и на^ригиналнщих наших реалиста" (СекулиЙ 1964: 200). У синтагми „на^ригиналнщи наш реалиста" крще се клуч пое-тичке неиздиференцираности и формално-стилске, али и ккижевно-философске полиглосще ща се запажа у Кашаниновим приповеткама.
Реалистички поступак jecTe, наизглед, доминантан ако се на уму има]у типови, мотивацща и психологизацща ]унака, типови приповедача (обично у трейем или првом лицу ]еднине), углавном екстрадще-гетичка или хетеродщегетичка приповедна инстанца, те детална дескрипцща у представлаку ентерщера или екстерщера унутар наративног света. Кашанинов реализам донекле се стендаловски огледа у фикционализацщи панораме друштвеног живота. Панораму аутор конституише на могуйностима интерпретацще друштвених типова, културних туава и феномена щи су били евидентирани у исторщи српског друштва непосредно пре и у деценщама после Првог светског рата. Отуда, можда, проистиче и та ме^у критичарима установлена хипотеза о поетичком и стилском дозиваку Милана Кашанина са кеговим реалистичким претходницима Jаковом Игкато-вийем и Стеваном Сремцем. Наравно, препознатлив ]е каткад и готово дидактички захтев за фикционалном патрщархалном аркадщом Лазе Лазаревийа. Ако бисмо се руководили таквим начином поетичке компарацще, могли бисмо додати да по ширини тематско-мотивског захвата Кашаниново приповедаке на]више кореспондира са огромним поетичким хоризонтом и разнородним и разноврсним наративним умейем Симе Матавула. Нще случало да и ]едан и други аутор сво] приповедачки опус завршава]у београдским градским темама свога времена. Ме^утим, судейи према регионалку оме^ености наративног универзума и дискурса, колоритним лирским пасажима, дубощ и сликовито] психолошщ анализи ]унака, донекле и фаталистичко] перцепцщи стварности ща доприноси убедливости приказивака неприлаго^ености неког лика, Кашанинове приповетке и романи сасвим извесно су у дослуху са фикционалним визщама Светозара Ъоровийа, Ива Ъипика, Борисава Станковийа и Петра Кочийа. Неупитна ]е и кегова ккижевноисторщска сродност са послератним приповедачима, попут Станислава Кракова, Драгише Васийа, Растка Петровийа и Милоша Црканског. Коначно, приповедачки сензибили-тет, продублени психолошки профил ]унака смештених у необичне, граничне, али и свакодневне ситуацще, те проширени тематски опсег и мноштвеност типова ще конфигурише и ситуацща у ще задире, Кашанина на]више приближава]у приповедачу Велку Петровийу.
Али, Кашанина оригиналним и модерним пона_|пре чини специфична експресионистичка формула самог приповедака и стварака заплета, ]ер он приказу]е свест ]унака, одакле одсликава фикционални свет и моделу]е креативни исказ. Стил и дискурс, без обзира на мирну и ]асну реченицу, нису панорамско-миметички и есктрадщегетички неутрални, вей су формирни суженом и ]единственом фокализацщом
]унака прича, назначеном или изразитом суб]ективношЬу, стога и парцщалношЬу знааа и умааеном, али аутентичном представом о дога^има. То имплицира пластичност израза. Свака прича носи печат свести и света ]едног или више ]унака, не и опште свести или оне ща се простире изван дщегезе. Наратор или наратори се у приповедаау то] спецификоважу перспективи приклааа]у. Тако и свака приповетка има другачщег приповедача, у зависности од тога какав ]е профил ]унака или ко]е значеае или схватаае живота кроз нарацщу наратор жели да расветли.
Иновативност стилских решеаа у Кашаниново] нарацщи открио ]е ]ош Милан БогдановиЬ у тексту о каизи Jутрета и бдета. Сво] заклучак БогдановиЬ ]е образложио следеЬим аргументом: „У послед-аим сво]им приповеткама он се, изгледа, сасвим приближио предрат-ном стилу. Реченица му ]е мирна, па чак за данашае наше навике и трома. У првим сво]им радовима, ме^утим, Г. Кашанин ]е показивао тенденцщу да оживи сво]у реченицу новим процедурама. Многим, и за прозу, често смелим инверзщама, он ^ ]е давао ]едан изразити ритам, тако да ]е у тренуцима изгледало као да су повезани стихови ставлени у прозни поредак" (БогдановиЬ, 1926: 374).
Поетика и естетика Кашанинових приповедачких оствареша
Поетичку изузетност и вишеобразност Милана Кашанина у систему српске приповедачке традицще, како оне ко]а сеже до почетака аеговог стваралачког ангажмана двадесетих година XX века, тако и оне ко] а, у облику аегових изабраних и нових приповедака у каизи У сенци славе, искрсава неколико деценща каснще, у посве другачщо] стилско] и поетичко] доминанти, приметио ]е 1961. године Драшко Ре^еп. Кашанин се на стилско-формалном плану не може укалупити ни у ]едан поетички концепт: „У синтакси, ме^утим, у читавом том стилу од ко]ег хладнщег и егзактнщег ]едва да и знам у генерации у ко]о] би Кашанин могао да припада, - премда он сто]и некако вангенерацщски у роду и збору приповедача српских: временски сав у ме^уратном периоду, а, овамо, по стилу, по ставу, по читавом проседеу заиста, сав у годинама ко]е су претходиле првом светском рату" (Ре^еп, 1961: 394). Ипак, Ре^еп тачно примеЬу]е делимичну подударност Кашанинове регионалне орщентацще на плану хронотопа и типолошке изазовности ]унака са наративним упориштима Jакова ИгаатовиЬа - „Кашанина и ИгаатовиЬа везу]е тек танка нит неке туробне и немилосрдно истините опсервацще о судбинама тих заклаЬених лутака и луткова на сент-андре]ским и
српскоатинским, бече_|ским и пештанским релацщама" (Ре^еп, 1961: 394).
Кад су се гоуавиле 1961. године, приповетке у ккизи У сенци славе су по сво_|им поетичким особеностима заиста могле изгледати као анахронизам. Ме^утим, Ре^еп та] анахронизам оправдава тиме да он тадашко] савремено] прози и издаваштву „доноси несумкиво ]едан изгра^ен и у ]едном смислу до непоновливе перфекцще доведен проседе" (Ре^еп, 1961: 394). Исто бисмо могли тврдити и за последки Кашанинов роман Приви^ета (1981). Можда такви Кашанинови потези указу]у да добро вожена прича, без обзира на ккижевно-исторщске афинитете, заправо никад не застарева. Томе у прилог би ишао и Кашанинов став о вредности и актуелности ]едног уметничког дела: „,Писац щи ]е и данас актуелан', ,щи се и данас радо чита', ,писац щи нще застарео', - фразе ккижевних критичара щи мисле да су песме и романи наука, ща застарева. Нема актуелних и неактуелних ккижевних дела, веЬ великих и малих. Актуелност ]е оно што ]е на]више пролазно у ккижевном делу. ВеЬ вековима Одисе]а нще ни по чему актуелна, али ^ то не смета да буде вечито читана. Дело ще неЬе бити увек актуелно нще ни требало да буде написано" (Кашанин, 2004б: 342). На овом месту бисмо стога могли и да поставимо питаке о разлозима и критерщумима за валоризоваке Кашаниновог приповедачког опуса, како у нашо] ккижевку прошлости, тако и у садашкости.
Кашаниново одва]аке од об]ективизоване миметичке нарацще и поетичко помераке ка савременщим наративним покуша_|има и погле-дима на ствараке, али истовремено раствараке драматично згуснуте матрице мирнщим наративним потезима у сво_|им нщансама разложила ]е Лилана Шоп: „(...) оно што можда на_|потпунще везу]е оновремене Кашанинове прозе са савременим схватакем о приповеци, ]есте управо ауторово бавлеке обичним темама, малим лудима, неатрактивним судбинама, рекло би се, невеликим залога_|има на щи тек списателском вештином у сажимаку и драматизоваку поста]у крупни, запику у грлу и наводе на сложенща размишлака. С друге стране, када ]е гра^а за приповест одиста бурна, изузетна или трагична, аутор се користи сво_|ом моЙи об]ективизаци]е да ]е разложи, умири, анатомски осветли и дочара као некакву тиху животну неминовност (какав ]е случа] у причи „На месечини")" (Шоп, 2004: 346). Ова критичарка Йе кашаниновски, рекли бисмо „импресиони-стичко-експресионистички реализам" у приповеткама формулисати и интерпретирати транспощууЙи управо теорщску аргументацщу самог писца, щу ]е изложио у есе]у о Jакову ИгкатовиЙу („Трагичност
периферще"). Шопова истиче да, говореЬи о на]вреднщим елементима ИгаатовиЬевог поступка, „Кашанин говори о врлини писца да не живи у себи и сво]им размишлааима, него у личностима, о врлини живописног портретисааа, о хумору, о зналачщ сценографщи у приповедаау, а свему ]е овоме - наравно, на модернщи и комплек-снщи начин - поклонио пажау и сам у свом приповедачком раду. Схватаае да приповест не чини пишчево размахиваае сопственом личношЬу и уметношЬу, него илузща читаочева о потпуш] самостал-ности, разноликости и реалном постсуаау личности створених пишчевом инвенцщом, усмерило ]е из темела прозно стваралаштво Милана Кашанина ка самосво]ном, модернщим формама оплемеае-ном реализму" (Шоп, 2004: 347).
Приповетке ще одступа]у од реалистичког, па чак и психолошког реалистичког приповедног обрасца, у модернщо] поетичщ замисли и изразу свакако су приповетке „Уочи празника",„На месечини", „Женик" (у финалку верзщи „Залубленик") „На пщаци" и „Ви^еае". №има се приклааа и рана приповетка „Неспоразум" из збирке Jутрета и бдета. Свакако да ]е ме^у наведеним на^иричнща приповетка „На месечини". йена поетска раван условлена ]е осеЬааем и перцепцщом ]унака приповедача. Као да ]е саткана од исповедно интонираних фрагмената (мада ]е формално прича дата у тврдом наративном облику сказа) и цела неспутана експресща ]едног сеЬааа ще ]е обележило живот ]унака-наратора. йегово сеЬаае, али и део аеговог идентитета у причи се потвр^е.
Експресионистичке вокацще у формално-стилском погледу су и приповетке „Парбеник бож]и" и „Усамленик". Прва сажима контемплативно искуство и духовно-религиозне недоумице ]унака наратора щи их асоцщативно, у облику исповести, излаже свом коау и мачку. Исповест, ща ]е истовремено и мала философща живота главног ]унака, те садржи и проповедне елементе, нще дата у континуитету, ]ер ]е наратор прекида директним обраЬааем сво]им лубимцима щи су као фикционални наратери поставлени у раван изван исповести. Због тога су приметни и наговешта]и технике тока свести. „Усамленик" веЬ у поднаслову - „из нечщег писма" - садржи поетичко разрешеае - суб]ектоцентрични доживла] и фокализовану нарацщу о аему. Писааем писма, тихом писаном исповести, чщи ]е адресат жена, лубав ]унака наратора из прошлости, адресант покушава да конституише сво] наративни идентитет. Адресат за наратора симболички значи оно место из щег аегова прича почиае, из щег се отвара, али и исходиште у щем се исказ сумира и затвара. Наративни ток ]е суптилно испресецан недоумицама, али и општим судовима щи
су производ одре^ене дистанце ]унака према сопственом животном путу. Он показу]е изгра^ену свест о себи, о сопственим поступцима и лично] позицщи у свету. Приповедач као да жели да уцелови причу ]унака ]едним писмом, ме^утим, кегова искреност ]е контроверзна, ]ер ]е кегов живот производ само ]едне, кегове личне интроспекцще. Иако су му судови декламативни, изнесени из дублег самопосматрака и дати толико сугестивно и убедливо да се могу узети као истинити, на адресату, а потом и на читаоцу тек оста]е да ли Йе му до кра]а веровати и да ли Йе уцеловити ову биографщу. Наративни идентитет ]унака наратора се завршава тек са друге стране кеговог писма.
Модернистичка тенденцща наведених приповедака се прегледно може пратити у сужаваку наративне перспективе, ща уместо миметичког замаха, формира само ]едан, доминантан модел свести, осеЙака и доживла]а света. Наравно, Кашанинов приповедач мека и дискурс у зависности од тога чщу перспективу жели да подржи. Предмет фокализацще у]едно ]е и фокализатор. Конституише се индивидуализовани наратор, щи ]е као суб]ект центар посматрака и размишлака и чщи су унутрашки трагови и ломови транспоновани на сполашку слику света. Испричани дога^ ]е личне природе, за тог ]унака релевантан, ]ер се кегова личност конституише током приче. Због тога ]е нарацща изгра^ена од следа кегових асоцщацща или реминисценцщ а.
Приче су углавном лишене ауторских коментара, али и понеке инвективе и ироничан тон нарацще доволно прецизно упуЬу]у на по]аву или став са щима у приповедном свету треба полемисати или ще треба неутралисати. Стаке или карактер ]унака, те зачудност неке по]аве или дога^а представлени су углавном предкеплански, али суптилним наративним наговешта]има и прибраним тоном излагака. У такщ наративш] об]ави маркантне личности или феномена оновременог друштва Кашанин, попут Сремца, ДомановиЙа или НушиЙа, убащуе хумористичко-сатиричке елементе или бо]и атмосферу приповедака, али то дозира постепено, готово неприметно. Читалац их на]боле осеЙа у приповеткама „Жрец та]анствени", „БраЙа православна", „Уочи празника", „На пщаци" и „Грешници".
Када се прегледа]у за]едно, у оквиру исте целине, Кашанинове приче показу]у занимливу игру приповедачима. ВеЙина ]е испричана преко приповедача у треЬем лицу, щи ]е обично хетеродщегетички, са понеким хомодщегетичким моментима (као на пример у приповеци „Ви^еке"). Ме^утим, и када ]е овакав наратор у питаку, све време се стиче утисак да ]е он део фикционалног света, да о кему проговара изнутра, из средиштва приче и да лично позна]е ]унаке чще приче
преноси. То се на]боле може осетити у приповеци „Грешници", „Преображеае", „Порушени дом", односно „Селаци" у каснщо] верзщи. Штавише, у рано] приповеци „Измиреае" из каиге Jympema и бдета, ща нще ушла у Кашанинов коначни избор, знаае приповедача ]е ограничено на дога^е у селу. Оно што се главном ]унаку, Радету МишленовиЙу, дешава изван централног хронотопа, као што су аегова лутааа и страдааа, приповедач не зна, веЙ преноси преко непроверливих гласина. Зато се ради о занимливо] примени фокализованог приповедааа. Када ]е у питаау динамично смеаиваае наративних позицща индикативна ]е приповетка „Ви^еае". На]пре се сусреЙемо са хетеродщегетичким (аукторщалним) приповедачем щи коментарише дога^е щи Йе уследити, потом главни ]унак техником сказа преноси сво]е визще, да би се на кра]у поново по]авио наратор у треЙем лицу щи Йе причу завршити сведочеаем (тестимонщалном функцщом) о суициду ]унака.
У неколиким приповеткама ]е заступлено фокализовано хомодще-гетичко приповедаае и приповедач у првом лицу. То су приповетке „Уочи празника", „Парбеник божщ", „Неспоразум", „На месечини", „На пщаци" и „У сенци славе". Интересантно ]е да ]е у некима од аих приповедаае синхроно са причом („На пщаци"), а да je негде доминантно постериорно, ретроспективно приповедаае („На месечини", „Неспоразум", „У сенци славе"). У приповеткама „Уочи празника", „На пщаци", „Парбеник бож^и" и у причи-писму „Усамленик" смещуу се наративне позицще везане за време приповедааа, па тако затичемо и убрзааа и ретроспекцще, али и делове у щима приповедачи говоре о ономе што тренутно осеЙа]у или доживлава]у.
Ме^у приповедачким особеностима ових приповедака завидна ]е наративна иновацща щу Милан Кашанин уводи у завршжу верзщи приче „У сенци славе". Поред тога што ]е у односу на прву унео ]ош неколико ]унака, умножио наративне токове щи су посвеЙени аиховом путешествщу по Паризу у време студирааа, и усложнио структуру приче, чиме ]е можда одузео на приповедно] вредности, али унапредио на плану занимливости, аутентичности и живописности ]едног биографско-приповедног и аутофикционалног простора, Кашанин на почетку користи метапрозни дискурс: „НеЙе вас, луди, занимати оно што Йу вам причати вечерас. Данас се воле мрачне приче, о злом и дивлем свету, према щем ]е мо] живот био младалачка шала и деч]а игра. Али, да вас не одбщем. Кад желите, чу]те. Да! Мени не смета што наполу пада киша и не бих прозоре затворио. Али бих угасио светилку на мом столу, да боле видимо и ]а
вас и ви мене. Онда? Да почнемо" (Кашанин, 2003а: 285). OBaj имплицитни дщалог са читаоцем, щи je увучен у фикционални свет, на првом дщегетичком нивоу, по]авлу]е се и на кра]у приповетке: „Тако сам се, за неко време, ]есенас растао с Ха]дуквелковиЬем, и тако Ьу се, прщатели, сад за неко време растати с вама. Свршила се мо]а прича, ща ]е сувише дуга била и сигурно вас заморила. Доцкан ]е, а и киша ]е стала, па да се опростимо и рази^емо. Хвала вам на прщателсщ радозналости. Лаку ноЬ" (Кашанин, 2003а: 322).
Ова] наративни искорак из приповедног нивоа фикционалног наратора ]е у усщ вези са посебном наративном фигуром -металепсом. Наиме, приповедач ]е променио глас, обратио се слушаоцу, скренуо му пажку на себе и на сво]у причу. Изишавши из фикционалног света приче и улоге фиктивног приповедача - попут глумца у „прологу" ерудитне комедще или хора у „парабази" старе атичке комедще као драмског облика, чиме се нарушава сценска илузща - Кашанин приповедач ]е разоткрио сво]е „не-фикционално, романсщерско - ^а"' (МарчетиЬ, 2000: 93). Металепса, према Женету, подразумева „искорачеке" из наративног нивоа до щег долази када се писац „умеша" у фиктивни свет приче (МарчетиЬ, 2000: 94). Дакако да ]е ова] дезилузионистички пример више него ]асна препорука о Кашаниново] приповедачщ прозорливости, али и о мемоарском и документарном карактеру приче „У сенци славе".
Кашанина као приповедача интересу]е мали човек из паланачког или сеоског милеа. Али, такав ]унак, као и велике исторщске и уметничке личности, проживлава турбуленцще исторще, странпутице судбине, непрщателске егзистенцщалне околности. йегова унутрашка драма ]е огромна, борбе снажне и драматичне, а живот по себи за кега представла духовни и лични изазов. Та] мали човек поседуе велике лудске особине, снажна осеЬака и страсти, има велика очекивака и наде, доживлава успоне и падове, разочарака и унутрашке ломове. Наравно, има ме^у кима и сувишних луди и ]унака слабе воле, те промашених и животом о]а^ених личности, али и оних щи на сво] начин покушава]у да до^у до одре^ених позицща. Jунак овог приповедача ]е човек са маргине, али она] щи ту маргину духовно до кра]а не репрезенту]е, ]ер ]е пишчевом волом увучен у магистрални, универзални пресек лудских нарави и карактера. Панта Иладица, Данчика ИлиЬ, Jоса ЦвитановиЬ, Ъена Брановачки, браЬа православна игуман Макарще и кегов послушник Ацща, удовица Тинка, Сократ ДимитрщевиЬ, кегова супруга господа Ка]а и кЬерка Дара, те грешници Jeлка и Стеван и непоновливи мрав Па]а МилиЬ, напокон и неименовани ]унаци приповедака „Парбеник бож(и", „На
месечини" и „Усамленик", ма колико незнатни на друштвежу и културжу скали били, чак и у свету фикцще, открива]у сву величину лудског и представла]у живописне и у свету неприлаго^ене личности. Они нису део колектива, веЙ ]асно изва]ане индивидуе, стога личности ще су за исторщу кшижевности ]единствене и непоновливе. Због тога ]е Кашанину на]више близак Симо Матавул из реалистичког, и Велко ПетровиЙ из модерног поетичког простора српске кшижевности.
Ипак, Кашанинови ]унаци нису пуке литерарне, текстуалне конструкцще, веЙ животне по]аве, психолошки уверливе личности и носиоци одре^ених ставова и иде]а. йихови портрети су углавном пуном линщом исцртани, уобличени и дубински проучени, са огромном мотивационом и психолошком прецизношЙу, што чини варку реалистичког поступка. Они ]есу смештени у одре^ен, исторщски потвр^ен, хронотоп - предео Бачке и Бараше почетком или у првим деценщама XX века. ВеЙина ших носи искуство Великог рата и оцртава различите путаше преживлаваша, сналажеша, бега или повратка пре или после шега, у мирнодопским временима. Дакако, ших не можемо подвести под реалистичке, веЙину чак не и под кашаниновске типове ]унака, ]ер су у сво]им визщама човека и света, проблемима, преокупацщама, успонима, падовима или преображаема ]единствени и аутентични иако налик многим другим каижевним и ванкаижевним личностима.3
Пребира]уЙи типове и ситуацще у приповеткама Милана Кашанина уви^амо да ]е писцу стало да изолу]е ]едан друштвени, емотивни или психолошки феномен, да га представи и дубински (али етички и философски непретенциозно) промотри, ]ер насто^ да приповедни ланац не угрози есе]истичким пасажима. На та] начин, приповедач обра^ени феномен жели да препоручи као изворни фикционални факат, без обзира на то колико се чинио извучен из ванфикционалне стварности. Отуда ]е Кашанинова приповедачка стратегща саобразна шегово] теорщско] иде]и да суштину и вредност приповетке чине уметничка творевина и стваралачки дар. „Величина ]едног новелисте,
3 Особеност и снагу Кашанинових малих луди, саосеЙаше аутора и нескривене, али суптилно наговештене симпатще приповедача према шима док конституише шихове ликове, запазио ]е и Предраг ПротиЙ: „По свом основном определешу Кашанин нще хуморист. Али шегове личности сво]ом по]авом, што не значи и сво]ом суштином, у првом реду делу)у као смешне личности. Н>ихов положа] ]е трагичан. Чак и ако то ни)е об]ективно, они има]у ]адну свест о трагичности сопственог положа]а. Чак и ако ту свест нема]у, шихов положа] ]е об]ективно трагичан. Има ]едно недефинисано незадоволство ко]е изби)а из самозадоволних Кашанинових ]унака. (...) Иронща као ]една од карактеристика Кашаниновог приповедаша тим личностима одузима ]едан део шихове трагике, али им и да]е ]едну димензщу живота" (ПротиЙ, 1974: 6).
]ош пре него романсщера, нще у великим иде]ама, дубоким мислима, документарности о времену, сведочанству о друштву. (...) Величина приповедача и романсщера нще у творевини теорща, веЬ у творевини света, щи ]е исто толико жив физички колико духовно" (Кашанин, 2004а: 124 и Кашанин, 2004б: 277). Зато се приповетке овог аутора чине као аутономне и живе духовне творевине.
Наративна функционалност и естетичка вредност Кашанинових психолошких ме^ажа
Сполашки предео у веЙини Кашанинових приповедака кореспон-дира са духовним и психолошким профилом ]унака или са посебним емоционалним стакем у щем се у тренутку приповедака налази. Jедан од репрезентативнщих психолошких пе]зажа проналазимо у причи са експресионистичким набо]ем „На месечини". Након снажног емотивног искуства са сво]ом воленом, ]унаку се пред очима простиру невероватно снажне слике, ще су про]екцща кеговог емотивног и духовног озрач]а: „Искочим ]а и погледам, а наполу, - Милане! - а наполу, - мо] Милане, - а наполу ватре! а наполу се ватре пале а наполу ватре до неба пламте! Грокте пушке, ]ече песме, довику]у се момци и девоне, сванула Мала Госпо]ина, берба започела!" (Кашанин, 2003а: 175).
У наредном примеру психолошког пе]зажа у ово] причи Кашанин сугерише драматику унутрашкег стака и пантеистичким доживла]ем природе омогуЙава патос. Пе]заж ]е приказан из визуре ]унака, у щем се меша]у сва чула: „Проносе мене ракена кроз село, а дан -господине! - а дан као на Спасово или Преображеке: на]веЬа лепота на црку земли: свуд светлост. У таквом да]у планина блиста, блешти у таквом сунцу, да се чини: нще планина, нще то ова наша мркла планина, - иконостас ]е! И тако мирише за селом поле, лежи и дише тако лепо, да изгледа: нще поле, - нще то поле што мирише, - где би ]едно просто поле тако мирисало и тако лежало - него се то буди и дише девона! И све као да се чу]е звоно на Досто]но; као да се литща носи или вода свети. Нисам добро казао! Некако тако као кад туча побще винограде; или кад ]е у куЙи болесна мати: као кад се неко мио носи на гробле, тако. Тихо све, и ]асно врло, и горко. Боже, горко" (Кашанин, 2003а: 176).
Пе]заж може бити и контрастан расположеку и стаку ]унака, као у приповеци „Ви^еке": „Наполу се весели сунце изнад влажних пола, шали се ветар и гака]у се под небом облаци, а он се стиснуо и
полуодевен на ниском кревецу, па се сав црн клати поред белог зида" (Кашанин, 2003а: 237-238).
Предео наратору служи и да уведе у атмосферу предсто]еЬе приче. Тако ]е са приповетком „НемоЬ", где почетни опис реке Тисе и вароши кроз щу протиче наговештава на моменте искидан, али известан исход приче и на]авлу]е адвоката Ъену Брановачког, ]унака слабе воле, и аегову болесну супругу. „Тиса, трома и немирна, у полусну и пово^еау, с неочекиваним ]уреаем и поплавама, згрчена и прищена, увек мутна, ту где има толико врана, ирошки и пропалички накривлених врба и топола, ]еке од звона, поповске деце, прала и гушчиЬа; где за врлих летаих тама, кад ]е небо чисто и ]асно, без месеца и пуно звезда, сву ноЬ сева]у потмуле муае и пашу блештавим обручима непуштен видик, - Тиса ту чини смео заво] и прима у загрла] пуначку варош, у що] седе, као квочке, четири крупне цркве." Потенцщална промена искуства и места боравишта носи и ]едно ново душевно расположеае, у нарацщи поткреплено снажном представом, снови^еаем ]унака: „Сатима ]е ста]ао кра] прозора, не видеки снег што пада, него jабуке у цвету, Фрушку Гору, беле звонике манастирске, винограде, тихи Дунав, твр^аву варадинску и бродове што под том плове, - чуо смех, певате [курзив J. А.]" (Кашанин, 2003а: 275).
Главни обрт у причи, када Брановачки буде покушао да оде саоницама до станице, и да се коначно одво]и од сво]е жене, проналазеЬи лично задоволство и позив, щи Ье потом навести на старо стаае, илустрован ]е додиром са сполашаим светом: „Били су на тргу пред Магистратом, где нще било никог живог, као у заве]ано] пустиаи. Од Тисе ]е налетао ледени ветар и, бришуЬи снег с кровова, разносио ломлаву леда, щи ]е, у далини, пуцао на реци. Феаери су се гасили ]едан по ]едан, а ветар све ]аче ударао. Ништа се нще видело. Таква ]е то пустош била као да дале нема света" (Кашанин, 2003а: 282). Такав призор сугерише унутрашае душевно безнале у щем се затекао ]унак. А наративни поступак осполене интроспекцще аегово искуство чини аутентичним.
Чеховлевски компонована приповетка „Удовица" садржи изван-редну психолошку анализу на кра]у приче. Након одузимааа права на издаваае соба Щадима, што ]е било главни извор прихода, али и сваке животне радости удовице Тинке, слика сполашаег света ]е сужена и за читаоца сакривена, тек наговештена, ]ер ]е Тинкино душевно стаае то захтевало. И насупрот аено] будно] радозналости током целе приче за изглед сполног света, на кра]у ]е та] вааски амбщент тек назначен, чулом слуха ]унакиае и фокализатора. Тинка пе]заж претпоставла и замишла, што ]е дато путем доживленог говора: „Нще устала ни
сутрадан, па се не миче ни данас никуд, не мареЙи ни за кога, ни за себе саму. Чу]е само где шушти киша, хучи ветар, звоне звона, и како jоj се по вароши смеjу пакосници [курзив J. А.], и само то ]едно види, што нще никад, како су луди немилосни и не да]у ]едан другом да буду среЙни за то мало века" (Кашанин, 2003а: 113). Представлена слика света узоран ]е показател посредног говора о интимном осеЙаку ]унака.
Издво]или бисмо и импресионистички интонирану представу предела, чщи ]е фокализатор ратни искушеник Веса ЛазаревиЙ, ]унак приповетке „Преображеке". Након егзистенцщалног обрта, у ко]ем од сиромаха поста]е богаташ, Веса на кра]у приче добща и лично задоволеке и ослоба^а се душевних тегоба. А пе]заж на кра]у приповетке само ]е аутентична про]екцща, верна артикулацща Весиног душевног стака: „Захукти аутомобил и, као бумбар, полети друмом поред росних пола. ЗаЬути Веса и дахне чио и споюуан. На лицу му осмех; у лево] руци штап; десни длан положио на колено Маришкино, врело и познато. (...) Трче им у сусрет киве, реке, облаци и шумарци, и прате их сунчане ватре, и полива их, као вино, небески чисти ру]. Све на свету броди, блиста, заноси се и опща, од великог сунчаног да]а" (Кашанин, 2003а: 52).
Субjект, месимист, слушалац, читалац и мисац у свету коjи jе искочио из равнотеже
Ако се вратимо на промишлаке Кашанинове приповедне поетике, заклучу]емо да ]е за помераке поетичког тежишта у фикционалном универзуму овог ствараоца пона]више заслужно доминантно песи-мистичко осеЬаке ствари. То ]е разлог постулирака суб]ективности у нарацщи и перцепцщи приче, као ново] метафизичко] формули за допираке до стварности искуства, за унутрашку мимикри]у реалног и искуством дотакнутог света, као и за самоспознаке. Мерло-Понти такву стратеги]у разрешу]е у запажаку да се метафизика, отуда, „ра^а из суб]ективности. Она „посто]и од тренутка када (...) неразрешиво опажамо радикалну суб]ективност свег нашег искуства и кегову вредност као истине" (Мерло-Понти, 1968: 123). Модернистички проседе, раван „новом реализму" Вирцини]е Вулф, заснива се на бележеку стварности ко]а ]е смештена унутар суб]екта, из чщег средишта се конституишу обриси сполне стварности. Принцип личне меланхоли]е и безнала не би био до кра]а изведен, ни могуЙ без индивидуални]е наративне поставке. А песимизам, као основно расположеке ]ош у на]ранщим приповеткама (додали бисмо и романа)
Милана Кашанина, лепо je сумирао и Милан БогдановиЙ, ]едан од првих критичара Кашаниновог дела: „Као што се види, сав ова] свет у приповеткама Г. Кашанина нще ни мало весео. Суморно нешто и тешко ]е у аихово] атмосфери и не може друкше да буде. У ситуацщама ще су овде разра^ене нема много светлости. Али ипак, чини се човеку у тренуцима да их сам писац ]ош више ставка под сенку" (БогдановиЙ, 1926: 374).
Неприлаго^еност ]унака и провера мере хуманитета у приповеткама последица ]е и граничних ситуацща и тешких и незахвалних изазова пред ще ]е аутор поставио сво]е ]унаке. Таква иде]на констелацща сугерише свет щи ]е ишчашен, изглоблен. №ега ]е препознао и Предраг ПротиЙ: „Милан Кашанин у сво]о] прози открива свет щи ]е помало изишао из равнотеже. На щи ]е начин та] свет изишао из равнотеже ствар ]е гоуединачног случа]а, - у овом случа]у по]единачне приче,- али увек ]е у питаау ]едан губитак склада и та] губитак склада ]е на]чешЙе моралне природе" (ПротиЙ, 1974: 12). Кашанин при томе не дозволава повратак на старо, на ону престабилирану хармонщу са почетка. А у многим наративима, испоставла се, као да хармонще нще ни било. Отуда снажна експресионистичка запитаност над универзалним питааима и вечним истинама.
Без обзира на то у каквом ]е наративном клучу приповетка испричана, оно што бисмо могли одредити као за]еднички приповедни именител Милана Кашанина, као аегову наративну differentiа specifica, ]есте потреба за присуством слушаоца. Готово да нщедна прича нще лишена слушаоца, било да ]е он наратер, она] щи слуша причу наратора унутар фикционалног света, било да ]е он подразумевани слушалац изван ди]егетичког пола, било да ]е сам читалац. Такве, специфично реалистичке поставке приче, нису лишене ни аегове поетички на]модерни]е приповетке. Евидентно ]е, при томе, да Кашанин пошту]е тог имплицитног или експлицитног посматрача имагинативног универзума, у що] год равни да ]е назначио аегову позицщу, ]ер тако води рачуна о томе како приповеда и ]ер му ]е он важан да заврши причу. Тек са наратером, наратор може да постов и да изгради сопствени наративни свет и себе као део тог света. Тек са посто]ааем реципщента приповедна фантази]а или реалност добща на онтолошко] легитимности - нще солилокви], веЙ има сво]у потврду у биЙу другог. Тек са слушаоцем или читаоцем прича заиста живи, довршава наративни лук, има сво]у снагу и ослобо^ена ]е од ствараоца за коначни облик. Тиме Кашанин писац испуаава каижевнотеорщску хипотезу Кашанина каижевног мислиоца и критичара да ]е свака
ккига некоме намекена, „и сваки писац, док ]е пише, мисли о оном щи Йе ]е читати." Jер, како мисли, „ккигу не пише само писац, веЬ и читалац" (Кашанин, 2004б: 313). То овог ствараоца, измену осталог, чини актуелним и у хоризонту очекивака савремене генерацще читалаца.
Литература:
Бабин, Радомир. 1982. Прошлост као приви^еке. Летопис Матице српске 429/1. 179-182.
БогдановиЙ, Милан. 1926. Приповетке Милана Кашанина. Српски кпижевни
гласник ХУП/1. 371-375. ГордиЙ, Славко. 2003. Приповедач и романсщер Милан Кашанин. Кашанин, Милан. Залубленици; У сенци славе. Београд: Завод за уцбенике и наставна средства. ДеретиЙ, 1ован. 2004. Истори'а српске кпижевности. Београд: Просвета. Кашанин, Милан. 1926. Jутреlъа и бдепа. Београд: Издавачка ккижарница Геце Кона.
Кашанин, Милан. 2003а. Залубленици; У сенци славе. Београд: Завод за
уцбенике и наставна средства. Кашанин, Милан. 2004а. Судбине и луди. Београд: Завод за уцбенике и наставна средства.
Кашанин, Милан. 2004б. Сусрети и писма; Прона^ене ствари; Мисли.
Београд: Завод за уцбенике и наставна средства. Мерло-Понти, Морис. 1968. Око и дух. Превела Елеонора МиЪуновиЪ.
Београд: Вук КарациЙ. ПротиЙ, Предраг. 1974. Проза Милана Кашанина. Летопис Матице српске 413/1. 1-16.
Ре^еп, Драшко. 1961. Од истог читаоца. Кашанин, Милан. У сенци славе".
Летопис Матице српске 388/5. 391-396. СекулиЙ, Исидора. 1964. Из домаЬих кпижевности 1. Нови Сад: Матица српска.
Удовички, Иванка. 1982. Роман Милана Кашанина Трокошулник. Кпижевна
истори'а 57/58. 163-186. Шоп, Л>ил>ана. 2004. Проза Милана Кашанина у периоду измену два светска рата. Кашанин, Милан. Камена откриЬа; Случала откриЬа; Са Миланом Кашанином; О Милану Кашанину. Београд: Завод за уцбенике и наставна средства.
