CC BY
6orginalan naucni rad
UDK:821.163.41.09Pavic M.
ОД СВИТАША ДО СУМРАКА - И НАЗАД? МИЛОРАД ПАВИЪ У ДНЕВНОJ И АКАДЕМСКОJ КРИТИЦИ НЕМАЧКОГ JE3H4KOr ПРОСТОРА1
Милица Мустур
Институт за ктижевност и уметност Београд, Cp6uja
Key words: Milorad Pavic, reception, reception theory, German speaking-countries, daily criticism, academic research (literary science), political context
Summary: The paper examines the reception of works by the Serbian writer Milorad Pavic in the German-speaking countries. Based on the theoretical approaches of the reception theory as they are formulated mainly by Hans Robert Jauss and Wolfgang Iser, it is the goal of this paper to analyze the critical reception of Pavic's novels in the German newspaper or daily criticism, on the one hand, and within the academic research (literary science), on the other hand. Considering aesthetic, social and political aspects of the reception, the paper aims to show and explain the causes of a paradox development that went on as a transition from initial unanimous recognition of the writer to his moral stigmatization and expulsion from the literary map of the German-speaking countries.
Клучне речи: Милорад ПавиЬ, рецепцща, теорща рецепцще, немачко говорно подруч]е, дневна критика, академска критика, политички контекст
Апстракт: У раду се анализира рецепцща дела српског писца Милорада ПавиЬа на немачком ]езичком подруч]у. ПолазеЬи од теорщских начела теорще рецепцще и естетике деловааа формулисаних пре свега од стране немачких теоретичара Ханса Роберта Jауса и Волфганга Изера, у раду се анализира критичка рецепцща ПавиЬевих романа у новинско], ij. дневно] критици на немачком ]езику, са ]едне, и у оквиру научно-академских истраживааа, са друге стране. Уважава]уЬи естетске, каижевно-социолошке и политичке аспекте рецепцще ПавиЬевог дела у раду се оцртава]у профил и узроци аеног парадоксалног разво]а, ко]и се манифестовао као драстична
1 Рад jc резултат истраживааа у оквиру про]екта „Културолошке каижевне теорще и српска каижевна критика", ко]и финансира Министарство просвете, науке и технолошког разво]а Републике Србще.
промена од почетног свестраног признака до моралне стигматизацще писца и аеговог истискивааа из културне свести земала немачког ]езичког подруч]а.
У новщо] исторщи српске каижевности дело Милорада ПавиЙа издва]а се као ]единствен рецепцщски феномен. ПавиЙ ]е последаи писац друге половине двадесетог века коме ]е пошло за руком да побуди живо интересоваае масовне читалачке публике у матично] култури и изван аених граница, и да истовремено стекне скоро неподелено признаае нартирих кругова домаЙе и иностране каижевне критике. Осмотрен са теоретских позицща исторще рецепцще прщем ПавиЙевог дела показу]е се стога као до сада последаи звездани час савремене српске каижевности.
Кра]ем осамдесетих година прошлог века ПавиЙева звезда заслала ]е, нагло и снажно, и на каижевном небу земала немачког говорног простора: у Аустрщи, Шва]царско] и Немачко^ Не маае нагло она ]е средином деведесетих згаснула на дуже време услед попуштааа критичке речи пред доминантно антисрпским политичким ставовима наречених земала током ]угословенског гра^анског рата - ставовима директно про]ектованим на ПавиЙеве романе. Перцепцща Милорада ПавиЙа, аегове прозе колико и аеговог ауторског лика, одвщала се тако на бизарно] путааи од свестране акламацще и енормне популарности до интелектуалне и моралне стигматизацще писца. Тек након промене политичке климе по стишаваау друштвених потреса на некадашаем ]угословенском тлу ПавиЙево дело полако поново улази у критички фокус немачког ]езичког поднебла, оставла]уЙи за сада отвореним питаае дале судбине српског писца у овом културном контексту.
Како се да разазнати и на основу ове минималне скице, прщем ПавиЙевог дела на немачком ]езику у ]еджу од сво]их фаза битно ]е обележен (негативним) импулсима из соцщално-политичког, а не каижевног домена. Тиме се он на скоро парадигматичан начин уклапа у ширу тематику немачко-српских2 каижевних веза, у ко]има су збивааа унутар друштвеног контекста неретко пресу^ивала о токовима, облицима и интензитету рецепцще. Поред тога, реакцще немачке публике на ПавиЙа и аегово дело пружа]у увид у особености
2
У синтагмама везаним за каижевну критику и културни контекст, придев „немачки се у овом раду користи у значеау „она] ко]и припада немачком говорном подруч]у", и то исклучиво ради веЙе ]едноставности ]езичког израза, без намере да се заоби^у или дискриминишу аустрщски и шва]царски прилози дебати о ПавиЙу или ужи културно-географски контекст ових земала.
и йуди општих рецепцщских механизама, посебно оних Kojtf се активира]у приликом сусрета&а са културолошки другим. У дослуху са поставкама теорще рецепцще Павийеву немачку судбину могуйе je тако про]ектовати унутар симболичког четвороугла на чщим угаоним тачкама стсуе писац, дело, читалачка публика и друштвени контекст. Током деценще и по ко]а дефинише период рецепцще, тени главни актери ступали су, по странама и дщагоналама имагинираног рецепцщског четвороугла, у живу интеракцщу. Карактер те интеракцще формирао се под варира]уйим утица]ем четири поменута актанта, по мери променливих општих односа као и односа мойи ме^у учесницима.
На немачки ]език преведен ]е релативно мали део Павийевог обимног каижевног опуса. Поред неколицине приповедака об]авлених у часописима и антологщама, то су романи Хазарски речник, Предео сликан najeM и Унутрашта страна ветра. Сва три романа на немачки ]език превела ]е Бербел Шулте (Bärbel Schulte), а публиковао их ]е реномирани берлински издавач Зуркамп (Suhrkamp).
Об]авливааем Хазарског речника на немачком 1988. године Милорад Павий у Аустрщи, Немачко] и Шва]царско] вртоглавом брзином стиче признаае и публицитет огромних размера. „Катапултира&е" Павийа из релативне каижевне анонимности у ранг култног аутора извела ]е на безмало естрадан начин немачка дневна критика, с пуним ентузщазмом проглашава]уйи Хазарски речник за прекретнички роман савремене каижевности и прогнозира]уйи му статус (пост)модерног ремек-дела. Прикази романа излазе у свим водейим дневним новинама и неделницима надрегионалног карактера као што су немачки Зиддоjче цаjтунг (Süddeutsche Zeitung), Велт (Die Welt), Франкфуртер Алгема/не Цаjтунг (Frankfurter Allgemeine Zeitung), шва]царске Ноjе Цирихер Цаjтунг (Neue Züricher Zeitung), или аустрщски дневни лист Пресе (Die Presse), затим у великом бро]у регионалних гласила попут Фулдаер Ца^унга (Fuldaer Zeitung) или Мителбаjерише Ца^унга (Mittelbayerische Zeitung), али и у мало познатим и тематски уско профилисаним публикацщама као што су ]евре]ски часопис Семит (Semit) или астрономски магазин Спеус (Space).
Основни извор фасцинацще за немачку критику била ]е експериментална структура Хазарског речника, по чему се она нще разликовала од домайе (тада ]угословенске) или остатка иностране читалачке публике. Тро]на перспектива романа, разбщеност нарацще у лексиконске ]единице и постулирана арбиртарност редоследа читааа као на]упадливще формалне особености „романа-лексикона"
ПавиЙеви рецензенти квалификэду као изузетно атрактивне прозне иновацще. Немачка критика, ме^утим, на]више цени општи високи артизам Хазарског речника, настао на укршта]у нове организацще приповедааа и садржинске, тематске и жанровске комплексности романа. У вези са тиме, велики бро] приказа о Хазарском речнику преноси ]едну врсту критичарске запааености пред романом-чудом, ко]и не само да измиче сваком смелщем интерпретацщском подухвату, веЙ се опире и много безазленщим покуша]има описивааа. Спо] енциклопедщске наративне структуре и пролиферацще приповедааа делу]е кра]ае сугестивно на немачку дневну критику, али ]е у]едно ставла пред дилему поводом „исправног" читалачког става ко]и вала заузети пред овим романом: препустити се задоволству у тексту, без амбицща да се расплете ризомска мрежа аегових семантичких нити, или, напротив, „укротити" наративну необузданост минуциозним и дисциплинованим херменеутичким радом на тексту романа, не би ли се дешифровао аегов наслуЙени та]ни код. На формираае ове ауре неодре^ености ПавиЙ ]е, додуше, утицао и експлицитним метапоетичким коментарима о могуЙностима читааа Хазарског речника. У уводном делу романа налази се аегов сада веЙ чувени апел на стваралачку моЙ читаоца, ко]и делу]е колико програмски толико и мистификаторски. Карактер читалачког ангажмана о юз^ем се ту говори формулисан ]е кра]ае амбивалентно и може да се тумачи под^еднако као позив на уживаае у тексту и одуста]аае од интерпретацще и као подстрек за херменеутички напор на]вишег реда у потрази за „скривеним смислом дела".
Овацще немачке читалачке публике Хазарски речник добща и као ремек-дело фантастичне каижевности. За немачку критику кра]ем осамдесетих година ова] роман можда пре свега представла врхунац умеЙа фантастичног приповедааа, било да га она у]едно сврстава и у жанр фантастике или му - што ]е чешЙе случа] - „само" ода]е признаае за иновацщу ]едног стилско-наративног модуса. ПавиЙево ексцесивно фабулираае у фантастичном клучу приказивачи поред тога карактеришу ни маае ни више него као излаз из (тада наводно влада]уЙе) кризе приповедааа.
Фиксира]уЙи у освртима на Хазарски речник садржинске сло]еве романа, немачка дневна критика као релевантнее издва]а тематику истине и истинитости и симболичку тежину хазарске метафоре. Истиче се и хвали ПавиЙев третман истине као епистемолошког проблема и као питааа аеног онтолошког статуса, при чему ]е веЙи део критичара уверен да ]е проблематизацща истине у Хазарском речнику у служби деконструкцще историографско-документарног или,
уопштенще гледа]уЙи, позитивистичког жума истине. У под^еднако] мери дневна критика заокуплена ]е топосом нестанка садржаном у причи о ишчезнуЙу Хазара из исторщског памЙеаа. Открива ли он конкретне референце или слике универзалнщег значеаа? Део критичара приклааа се прво] иде]и и прихвата познату аналогщу измену исторщског усуда Срба и Хазара, ко]у ]е пласирао сам ПавиЙ (по]ашаава]уЙи ]е у интерв]уима за штампу на немачком ]езику доста штуро и посежуЙи за безмало увек истим фомулацщама) и ко]а ]е каснще добила сво]е знатно потпунще и дубле образложеае у српско] академско] критици (Палавестра, 1991: 238-263). Други хазарс^' метафори приписку много универзалнщи симболички потенцщал, дешифру^уЙи ]е као причу о стрепаи од губитка идентитета малих народа у вртлогу светске исторще, или ]ош општще, као слику колективне и индивдуалне егзитенцщалне угрожености пред апокалитптичким ликом савременог света.
У маао] мери, али ипак доволно ]асно, немачка дневна критика указу^е и на конкретне политичке референце Хазарског речника. Тако се топос верске расправе садржан у хазарско] полемици тумачи као алузща на дуг исторщат националних, т^ етничко-религщских конфликата на Балкану, као и на актуелност ове проблематике у време об]авливааа романа на немачком ]езику, дакле, само ко]у годину уочи избщааа гра^анског рата у Jугославиjи. Корак дале у интерпретации иду критичари ко]и конфликтну тематику Хазарског речника маркира]у као ПавиЙев имплицитни етички ангажман. У овом тумачеау, конфликт оличен у верском спору и ме^усобжу исклучивости истина трщу каига Хазарског речника нще само симболички одраз исторщских нетрпеливости ме^у представницима три монотеистичке религще Балкана и аихових актуелних политичких анимозитета, веЙ у^едно апел за превазилажеаем раскола и мрзилачких односа. У том апелу немачка критика од самог почетка препозна]е ПавиЙево каижевно залагаае за екуменски дщалог и у^едно га позиционира у близину сопствене литерарне традицще, открива]уЙи у аему блискост са тематиком верске толеранцще из Лесинговог Натана мудрог.
Питаае припадности ПавиЙевог дела поетици постмодернизма поставла се у немачко] критици кра]ем осамдесетих година тек у назнакама - што данас, када ]е та припадност безмало неупитна, може изгледати чудно. Ме^утим, ово поетичко означаваае изведено ]е на самом почетку ПавиЙеве немачке рецепцще посредним путем, и то на]пре због околности да су сви апострофирани поетички атрибути Хазарског речника у оквиру немачке науке о каижевности накнадно
квалификовани као део стандардног репертоара постмодернистичке прозе. О имплицитном припа]аау Павийевог дела постмодерниспчко] парадигми сведочи и чиаеница да се као поетички на]ближи српском писцу наводе Хорхе Луис Борхес и Умберто Еко. Са овим ауторма у каижевност улази читав низ тематских комплекса и каижевних проседеа ко]и ускоро стичу статус конститутивних обележ]а постмодернистичког текста. Главну линщу спа]ааа измену Павийа и Борхеса немачка дневна критика види у третираау односа измену фикцще и историографще у Борхесовим приповеткама и Хазарском речнику, док се паралелизоваае Павийа и Умберта Ека заснива на сред&овековжу тематици, тематизацщи историографще и текстуалности, као и на вишеструком кодираау текста, ко]е дозволава напоредне могуйности тривщално-детективских, теолошко-филозофских и политичких читааа. Када се Павий кра]ем осамдесетих година доминантним карактеристикама сво]е прозе упису]е у ову поетичку традицщу, он може да рачуна на публику у доволжу мери сензибилизовану за тематске преокупацще и каижевни израз ко]е доноси Хазарски речник. Само се по себи разуме да су каижевни успех и ауторска слава Борхеса и Ека у времену у ко]ем ]е овде реч ]ош ]една веома срейна околност за рецепцщску судбину српског писца.
Неки од потенцщалних праваца тумачеаа Хазарског речника назначени у основним запажааима дневне критике каснще поста]у предмет широких интерпретативних захвата академске критике на немачком ]езику.
Универзитетска критика понудила ]е неколико инспиративних интерпретацщских модела и аналитичих студща о Хазарском речнику, ме^у ко]има многе представла]у оригиналне и значаще прилоге корпусу павийолошких проучавааа. Поред овог несумаивог научног доприноса, рад академске критике има и допунски знача] у контексту рецепцщске тематике: ангажованост Павийевих тумача из области науке о каижевности, темелни херменеутички рад ко]и посвейу]у „роману-лексикону" и многострукост присутних интерпретацщских и аналитичких перспектива додатно истичу контраст измену уже каижевно-естетског интересовааа за Павийев на]познатщи роман и политизацще рецепцще до ко]е долази средином деведестих година.
Ме^у академским прилозима о Хазарском речнику издва]а се група радова ко]у повезу]е усмереност на аспекте постмодернистичке поетике романа. Премда ]е општа дебата о каижевном постмодернизму обележена пре свега екстремном теоретизацщом проблематике, радови о ко]има ]е овде реч одричу се дублег теоретског утемелеаа, па се концепти постмодерног на ко]има
фундира]у CBoj аналитички, т]. интерпретативни рад Mopajy реконструисати из самог текста и спорадичних навожена по]единих теорщских ауторитета.
Вейина ових аутора дели схватане книжевног постмодернизма блиско немачком теоретичару Волфгангу Велшу. Велш квалифику^е постмодерну книжевност као касни стадщум модернизма. У нему се, додуше, артикулише нов постмодернистички, велтаншауунг (Weltanschauung), али и као такав он оста]е унутар модернистичке парадигме као свог ширег оквира. Срж постмодернистичког светоназора ]е у афирмацщи радикалне плуралности, тачнще, у негирану иде]е да жуединачни, пратикуларни модели интерпретацще стварности могу полагати право на статус универзалних истина. На нихово место ступа коегзистенцща паралелних, хетерогених концепцща стварности. Ме^утим, упркос на]вишем епистемолошком рангу ко]и прида]е иде]и радикалне плуралности, Велш осще привржен концепту ]единства света, а самим тиме и ]едном универзалном принципу. Представа о ]единству и целовитости света, чща ]е унутарна структура знатно модификована по мерилима екстремне партикуларности, ]есте Велшова поетичко-теорщска формула у ко^ се сустичу модерно и постмодерно, и ко]а ]е концизно изражена у наслову познате публикацще немачког теоретичара на ову тему: Unsere postmoderne Moderne (Наша постмодерна модерна).
У свом тумачену Хазарскогречника Андреас Лайнер оста]е веома ]е близак Велшово] концепции тумачейи Павийев роман као дело ко]е сведочи о ново] парадоксално] структури света, чща ]е унутрашна природа додуше радикално плурална, али смештена унутар надре^еног ]единства (Leitner, 1991). По овом аустрщском слависти Хазарски речник книжевно сублимише (тада) на]новще и ме^усобно не нужно компатибилне филозофске, културнофилозофске, естетске и научне концепте и популарно-религщске представе, чиме израста у епистемолошку метафору савременог доба. Неки од набро]аних концепата ме^усобно су опречни, али се у Хазарском речнику слива]у у интегралну визщу стварности. Тако роман, са ]едне стране, транспону^е постмодерно-естетску свест у виду афирмацще екстремне плуралности и негацще универзалних категорща. Али, ова] анти-универзалистички импулс иде у Хазарском речнику руку под руку са метафизичким вредносним комплексом ко]и по природи претпоставла статус универзалне валидности. И ]едан и други се, коначно, улива]у у паралогично структурисану, интегралну слику света.
Пишуйи у два наврата о Павийу, слависткина Дагмар Буркхарт колеба се измену одре^ена српског писца као постмодернисте и
постмодерног модернисте, очигледно несвесна тог колебааа (Burkhart, 1992; 1995). У свом иначе веома савесно изведеном аналитичком раду, Буркхарт запада у замку типичну за дебату о линщи разграничена измену модернистичке и постмодернистичке каижевне парадигме. Постмодерну бит Хазарског речника ауторка на]пре одре^е низом формалних одлика Павийевог романа: интертекстуалност, цитатност, одрицаае од реалистичке нарацще, депсихологизацща каижевних ликова, хуморно разараае исторщског дискурса и слично. Ослааа]уЙи се (додуше, веома спорадично) на Велшову иде]у о постмодернизму као актуелно] еволутивно] тачки модернистичке каижевности, Буркхарт неке од поменутих карактеристика Речника проглашава за интензивирану верзщу каижевних поступака вей присутних у модернистичко] прози. Тиме ]е очуван аен примарни став о конексу модерно-постмодерно. Ме^утим, жуедине особине Павийевог романа попут интертекстуалности и представе о „свету као тексту" Буркхарт кандиду]е за носиоце аутономног постмодернистичког велтаншауунга, не успева]уйи да оправда аегово апсолутно издва]ашг из света модернистичких иде]а, али и не уви^уйи противречност следа сопствене аргументацще. Ове противречности вейим делом су последица избора методолошког приступа проблему. Амбициозни покуша] да се нова поетичка парадигма представи на релативно малом простору, очигледно мами на енумеративно декларисаае „типичних одлика" уместо покуша]а да се разаберу евентуалне фундаменталне дистинкцще измену два поетичка регистра и на основу тога пресуди о степену аихове сродности или несродности. Искушеае шематског набра]ааа формалних карактеристика пати од увек истих недостатака. Оно оставла нерешеним питаае ме^усобног односа по]единачних „одлика", као и (у овом случа]у) аихове релацще према претпоставленом постмодерном тоталитету. Тако наво^еаем инвентара постмодерних црта Хазарског речника у иначе темелним студщама Дагмар Буркарт главно питаае и дале оста]е нерешено: да ли ]е и у ком смислу нова поетика нешто више од суме сво]их делова.
Са сасвим другачщих теоретских позицща Хазарски речник тумачи Андреа Цинк (Zink, 2005). Приступа]уйи роману из угла феминистичке критике (пре)уско схвайене као критике полног дуализма и са аим повезаних механизама мойи, Цинк на примеру Павийа жели да докаже да постмодернизам под маском деконструкцще стабилног суб]екта заправо афирмише конзервативне, „регресивне" идентитетске моделе. Хазарском речнику ауторка, додуше, на]пре ода]е признаае за промоцщу читавог низа неконвенционалних и неауторизованих видова полног битисааа, у првом реду сваковрсних полних аберацща од ко]их
врви свет овог романа. Иако имплицитно ода]е признаае либералном третману полности у Хазарском речнику, ова ауторка га у]едно и стигматизу]е: сви видови дестабилизацще строго полно дефинисаног суб]екта заправо служе забашуриваау ултра-конзервативног ]езгра овог романа, ко]и упркос свим у аему присутним видовима девщантног полног идентитета опста]е на дуализму мушкарац - жена као нормиране, хетеросексуалне, слике света. Андреа Цинк, ме^утим, не успева да пружи уверлив доказ за та]но деловаае Хазарског речника као парадигме постмодернистичке конзервативности, измену осталог због тога што у потпуности деконтекстуализу]е предмет сво]е анализе и тако заобилази ]едно од аегових основних значеаа у роману: потенцираае дуализма мушкарац - жена стиче у Хазарском речнику сво]у вишу оправданост у вези са митом о андрогину коме припада централна улога у конституисаау смисла овог романа. Свеприсутним сликама разбщености у мушке и женске форме битисааа ПавиЙ евоцира првобитно митско савршенство у облич]у андрогиног Праадама као небеског претка луди, савршенство ко]е вала поново задобити у про]екту саставлааа Адамовог мистичног тела на земли. Тематизацща хомосексуалности ко]у Андреа Цинк прижелку]е као доказ либералне правоверности „прогресивне" литературе, не лежи, дакле, из идеолошких разлога ван пола ПавиЙевог романа, веЙ стога што нще од знача]а за изградау тематике андрогина. Уска визура из ко]е сагледава Хазарски речник - прилично ексклузивна и екстремна и у оквиру идеолошких позицща феминистичке критике - доводи и саму ауторку ове студще до ригидних нормативних критерщума вредновааа, адекватнх политичком активизму, али не и критичком раду. Као и свака критичка пракса ко]а почива на ригорозним прескрипцщама и ова интерпретацща Речника испоставла се веЙим делом као идеолошка инспекцща ко]а сво]им надзорничким гестом жели да успостави оно против чега жустро уста]е - ]едан вид доминаци]е и моЙи.
Две студще о Хазарском речнику окреЙу се тематици религи]ског, т]. културног конфликта и у аима имплицираном питаау о статусу истине и инстинитости. Проблематика истине, ко]а се ]авла и као главни аспект постмодерне естетике плуралности, у овим радовима излази, дакле, у први план. У студщама груписаним око постмодерне поетике Речника питаае истине решавано ]е указивааем на висок статус плуралног принципа у структури света овог романа. Насупрот томе, радови о ко]има ]е овде реч трага]у за ПавиЙевим схватааем по]ма истине онако како се он про]авлу]е у централно] конфликтно] тематици романа, спору измену три опонентне стране хазарског света.
Ко]у семантичку тежину и облич]е има топос конфликта у Хазарском речнику и шта се из аега може ишчитати о статусу и природи истине ко]у формулише Павийев роман, питааа су на ко]а одговара]у аутори ових студща, узима]уйи као поредбену основу, измену осталог, чувену „Параболу о прстену", традиционални просветителски верски спор из Лесинговог Натана мудрог.
Познати немачки теоретичар рецепцще Ханс Роберт Jаус у Хазарском речнику види актуализацщу верског спора као каижевне теме, а Павийево третираае проблема квалифику^е као пишчев етички напор у виду наратива о верско] толеранцщи (1аиВ, 1996). Начин на ко]и Павий представла конфликт измену три монотеистичке религще Jаус доживлава као ]едну врсту неопросветителског дискурса кадрог да имплицитно посреду^е измену зава^ених конфесионалних група. Пресудну улогу у томе игра песничка реч, ко]а има снагу да суспенду^е метафизичко питаае о последао] истини и тако на хуморан начин извуче тло под ногама верском спору. Ова снага по Jаусу ]е персонификована у фигури принцезе Атех, ко]а сво]им реторичко-поетским обртима уноси дух противречности у хазарску полемику о истинито] вери и тако питааа религще у аихово] догматско] строгости доводи до апсурда. Jаус у овоме препозна]е Павийев апел на верску толеранцщу у светлу апсолутне трансценденцще и недокучивости последаих питааа. Проблематично место Jаусове интерпретацще ]есте околност да хазарска полемика, иако спроведена у виду верске расправе, не садржи теолошке тачке спореаа, ]ер у ао] питааа вере и метафизичке истине узмичу пред надметааем трщу конфликтних страна о исторщско-иделошюэ] надмойи сваке од аих (уп. Олах, 2012). Поред тога, песничко-реторичка довитливост принцезе Атех у свако] од три каиге Хазарског речника ста]е увек у службу онога чщу веру пропагира и дотична каига. У том смислу, и песничка реч не суспенду^е последаа питааа о метафизичко] истини и валидности одре^ене вере, вей, прекида]уйи ток спореаа, ста]е на страну идеолошке настро]ености сваке од трщу каига. На примарном нивоу тумачеаа, Jаус ]е, чини се, пречуо песимистични тоналитет концепта толеранцще у Хазарском речнику, оличен у пасивном толерисаау другог, недоволно снажном да превази^е фундаменталне исторщске анимозитете и контроверзе ме^у зава^еним странама. (Индикативно ]е у том контексту да ова] неуспех у исторщском, на полу званичних односа трщу страна, покушава да се „компензу]е" на нивоу метафизичког, каижевног и незваничног, што долази до изража]а у комплексу легенди о Адаму и сугерише постсуаае ]едне ]едине, за]едничке истине вишег квалитета.) То, наравно, не значи, да у
секундарном гесту вреднована нще могуйе приписати Хазарском речнику наум екуменског посредована, па чак и неопросветителског апела за укиданем конфликата у корист коегзистенцще у толерантним односима са другим. Другим речима, песимистична визща може и те како имати оптимистично де]ство, барем када ]е реч о критичаревом естетском и психолошком доживла]у текста. Разлика ]е овде, речено терминологиям Е. Д. Хирша, у значету и знача]у дела (Хирш, 1983).
За разлику од Jаyса, Моника Шмиц-Еманс централни спор Хазарског речника открива не у домену религщског вей културног, чиме ]е ближа об]ашнену конфликтног карактера трщу зава^ених страна у роману (Schmitz-Emans, 2004). У антагонизму Црвене, Зелене и Жуте книге Павий по мишлену ове ауторке креира песимистичну визщу нерешивих културних конфликата, ко]а има и сво] актуелни знача] као невесела дщагноза о стану ме^укултурних односа савременог тренутка. Сугеришуйи неизгледност укидана културних антагонизама, Хазарски речник истовремено сведочи и о доминацщи ]едне сасвим нове друштвене стварности. Она се дубоко разлику^е од оних соцщалних кретана и околности у ко]има су настала дела просветителско-педагошког типа са ко]има ]е Хазарски речник повезан преко симболичког потенциала „Параболе о прстену", попут Бокачовог Декамерона или Лесинговог Натана мудрог. Истовремено, сматра Шмиц-Еманс, овакав третман конфликтне тематике означава изменен статус книжевности, чща ]е улога ограничена на идентификоване проблема, мимо амбицще да се пружи конструктиван предлог за нихово решене. Другим речима, етички ангажман, ко]и Jаyс препозна]е у структури самог Хазарског речника као ]едан од негових битних семантичких стубова, Шмиц-Еманс измешта изван конкретног пола романа, док ]е у самом тексту етички моменат (под условом да уопште може да понесе то име) сведен на денотацщу проблема.
Иако ]е у дневно] критици послужила као извор велике фасцинацще Хазарским речником, лексиконска структура романа каснще доспева у фокус само ]едне научне студще. Jозеф Кнеланген паралелизу^е Павийев роман са ]ош ]едним познатим делом юз]е експериментише са енциклопедщском формом, романом аустрщског аутора Андреаса Окопенка Lexikon einer sentimentalen Reise zum Exporteurtreffen in Druden. Оба романа Кнеланген анализира као егземпларне книжевне претече дигиталног хипертекста (Knelangen, 2000).
На простору немачког ]езичког подруч]а настале су и три обимне филолошко-позитивистичке студще ко]е испиту^у релацщу измену
фактографског и фикцщског у Хазарском речнику, и, са тиме у вези, интертекстуалне споне романа пре свега са делима историографског типа (Sidorko, 1989; Ehrlich, 1994; Homann, 1992). Као што ]е познато, ]едан од главних видова замагливааа границе измену фикцщског и документарно-чиаеничног у Хазарском речнику одвща се преко скоро симбиотичног саде]ства експлицитно фикцщски обликованих наративних секвенци и наво^еаа (псеудо)историографских извора о Хазарима. Аутори Клеменс П. Сидорко, Биаа Хоман и Еделтрауде Ерлих испиту]у фактичку утемеленост ових извора и долазе до маае-више истих заклучака: у текст Хазарског речника Павий угра^е импозантан бро] реалних сведочанстава, дакле, аутентичних историографских списа и исторщски верификованих дога^а и фигура, али их укршта са великим бро]ем фингираних извора да би отежао повлачеае границе измену чиаенце и фикцще. Поред тога, и сами документарни елементи нарацще трпе модификацще различитих видова и ступаева у правцу фикционализацще, често фантастичког типа. Ово цилано уклаааае линще раздва]ааа измену чиаеничног и фантастично-фикцщског аутори студща препозна]у као Павийев поетички програм и ]еднодушно заклучу]у да су факт и фикцща, исторща и фантастика у свету Хазарког речника као феномени вредносно из]едначени. №ихов заклучак чини се тачним, али непотпуним, ]ер на жуединим нивоима Павийевог текста фикцща, фантастика, сан, све манифестацще оностраног и надреалног, има]у знатно вейу специфичну тежину од елемената фактичке и емпирщски проверливе реалности.
Веома плодна дебата о Хазарском речнику у немачко] науци о каижевности протеже се на период од око ]едне ипо деценще (1991 — 2005), док се интересоваае дневне критике за Павийа, разуме се, ]авла у кратким временским интервалима непосредно након публикацще аегових романа на немачком. На овом месту вала се вратити прво] половини деведесетих година прошлог века и наставку рецепцще српског писца у оквирима новинске критике.
Павийев роман Предео сликан ча]ем об]авлен ]е на немачком ]езику 1991. године. Слабщи одзив на ко]и ова] роман наилази код читалачке публике не манифесте се толико у бро]у об]авлених приказа, ко]и и овога пута нще занемарлив, вей у доста маае диференцираном осветлаваау поетичких доминанти и тематских аспеката романа. Новитет представла и поделеност читалачких гласова у погледу вредновааа Павийевог новог дела. Док ]е о Хазарском речнику скоро без изузетка писано у суперлативима, у
оцени Предела сликаног чаjем први пут се ]авла]у и негативне квалификацще.
У на]веЙо] мери дневна критика заокуплена ]е формално-структурном страном новог ПавиЙевог романа. Преокупацща формом у критичким приказима Предела има двоструку мотивацщу. Прва произлази из структуре романа, нарочито аеговог другог дела (Друге каиге), у чще сигнификантне особености спада екстремна пролиферацща приповедааа и организацща нарацще по моделу укрштених речи. ПавиЙ, дакле, развща могуЙности експерименталног прозног жанра, при чему овом експерименту - као што ]е веЙ био случа] са Хазарским речником - поново прида]е изузетан знача] у виду метапоетичких коментара о прекретничко] улози нелинеарног писааа и читааа. Стога не чуди да се реакцще публике развща]у у смеру ко]и сам аутор назначава са великим инсистирааем и постсуаном сугестивношЙу. Интересоваае за формалну страну Предела сликаног чаjем последица ]е и поре^еаа са Хазарским речником као аеговим романом-претходником, ко]и ]е симпатще дневне критике задобио пре свега због сво]е формалне екстравагантности.
Формална решеаа Предела сликаног чаjем у^едно су и главна тачка спореаа ПавиЙевих рецензената из редова новинске критике. Jедан аен део сматра да су се главни поетички адути ПавиЙевог рукописа, познати из Хазарског речника, у новом роману извргли у сво]у супротност. У том контексту на]чешЙе се апострофира фабулативна неумереност романа, прекомерност наративних епизода и непрегледност приповедних токова. Управо ове карактеристике новинска критика ]е рангирала веома високо пишуЙи сво]евремено о Хазарском речнику, док новом роману, скоро ]еднодушно заклучу^у ови приказивачи, недосще кохезивна сила ко]а би фабулативни хаос уздигла на ниво естетски супериорног оствареаа. У збирном утиску овог дела читалачке публике о Пределу сликаном чаjем оста]е слика о маае-више бесадржа]но] маниристичко] прози, ко]а - сасвим супротно ПавиЙевим аспираци]ама на пионирско де]ство нелинеарног писааа и читааа - прекида комуникацщску нит са читаоцем. У потпуно] супротности са управо изнесеним оценама, веЙи део немачке критике и дале истиче естетску супериорност ПавиЙеве прозе, пре свега оригиналност каижевног проседеа Предела сликаног чаjем и приповедно ма^торство српског писца. Слика о аему тако оста]е изузетно поволна и безмало непромеаена и након ове друге етапе рецепцщског тока. У свести немачког читаоца ПавиЙ ]е и дале пре свега ма]стор приповедааа и апартне фантастичке имагинацще.
Позитивна перцепцща Павийа као култног аутора савремене каижевности нагло ]е прекинута 1995. године, непосредно после изласка из штампе немачког превода Унутраште стране ветра. Об]авливаае романа пада у време последаих месеци гра^анског рата на простору бивше Jугославиjе, а ова] социополитички контекст у на]вишо] мери одре^е дали карактер рецепцще.
Супротно очекивааима у светлу дотадашаег успеха Павийевих дела, Унутрашта страна ветра и аен аутор код вейег дела дневне критике наилазе на отворено непрщателски став. У контексту ратних збивааа ова] део немачке новинске критике Унутрашту страну ветра чита исклучиво као политичку поруку великог формата, наиме, као манифест српског национализма. Инсистира се, отприлике, на следейем интерпретацщском моделу: Хера и Леандер, главне фигуре романа, симболичка су репрезентацща српског митског националног тела; на та] начин Павий цила на глорификацщу сопственог национа и аегове православне конфесионалности, што у контексту гра^анског рата значи отворен позив на мржау спрам осталих етничких и верских група државе у распаду; Леандров градителски нагон приликом бекства пред османским осва]ачима перфидна ]е сакрализацща српског тла; неподесан, политички некоректан, ]есте и сам избор тематике, епоха аустрщско-турских ратова на Балкану - аоме се упире прстом на вековног османског непрщатела и у]едно позива на физичко уништеае муслиманске популацще као аеговог исторщског наследника.
Ова ексцентрична тумачеаа Унутраште стране ветра при томе показу]у висок степен аргументацщске противречности и недоследности, почива]уйи на очигледном сужаваау интерпретацщске перспективе и махом се задоволава]уйи изрицааем произволних судова. У светлу драстичних оптужби на рачун Павийа, ко]е уклучу^у и наводни отворен позив српског аутора на егзекуцщу иноверних, несувислост аргументацще ових критичара поста]е ]ош проблематичнщ а.
Да ]е уопште могло да до^е до овако радикалног превредновааа Павийеве прозе и аеговог ауторског профила - од постмодернисте, ма^тора (нео)фантастике и апологете верске толеранцще до шовинистичког режимског писца - об]ашаава се околношйу да се велики део новинске критике немачког ]езичког поднебла приклонио доминантним политичким ставовима сво]их земала према Србщи, ригорозним ставовима ко]и су српско] страни ставлали на терет ексклузивну кривицу за избщаае гра^анског рата и за свеукупност ратних зверстава. Настрану чиаеница (ко]а принципщелно не мора да
спада у оквире овог разматрааа) да ]е стигматизацща Србще као исклучивог ратног кривца неодржива, по среди ]е била очигледна капитулацща каижевне речи пред званичном политиком. Фрапантне су садржинске, али ништа маае и дискурзивне подударности измену ратног извештавааа у политичком делу дневне штампе и рецензща Унутраште стране ветра. Хегемонщалне пожуде Србще, геноцидне иде]е, великосрпски мит - били су омилени шлагворти ко]и су из стандардног репертоара политичог извештавааа „прескочили" у каижевнокритички говор. Вероватно на^оразнще по интегритет критичког позива било ]е, ме^утим, посезаае за симболичким местима секата српске исторще и аихово интерпретираае у клучу националне митоманще, све у цилу свеобухватног и дефинитивног жигосааа Срба као народа кривице. Косовски мит и православна Византща као верско и културолошко извориште Срба идентифику]у се за извором зла и снабдева]у атрибутима негативне митологще: назадношЙу, примитивизмом, варварством. А управо то -стигматизацща и деградацща источног хришЙанства као културолошки и цивилизацщски другог у односу на западни свет - био ]е претеЙи разводи пут на ко]и ]е сво]евремено упозоравао ПавиЙ. Да ствар буде ]ош гора, исполена вербална агресща као да ]е отворила ]едно ново поглавле аустрщско-немачке нелагодности у култури, усмерене спрам Срба: са формулама о српско-византщском варварству, ориентализму и Србима као народу убилачких нагона, у политичком извештаваау о српско] ратно] кривици и о ПавиЙевом роману поново су оживели исти базични стереотипи о Србима промовисани у штампи ових земала уочи и током Првог и Другог светског рата (уп. ВуковиЙ, 2014: 247-355).
Тако ]е каижевна судбина Милорада ПавиЙа у землама немачког ]езичког подруч]а, ко]а ]е почела у знаку изразитог интересовааа за естетску страну прозе српског аутора, нагло прекинута из политичких, ако не и културнопсихолошких разлога. Jер, раскид са ПавиЙем нще открио само промену вредносних критерщума под притиском актуелне политичке констелацще, веЙ ]е на поразан начин изнео на површину потиснуте ксенофобичне пориве према цело] ]едно] национално] групи, подвргава]уЙи ]е стереотипизацщи ко]а ]е у сво]им главним цртама претра]ала безмало цео ]едан век.
Тек након релативне стабилизацще политичке климе на бившем ]угословенском тлу интересоваае за ПавиЙево дело поново ]е пробурено у редовима немачке академске критике са помиааним студщама Монике Шмиц-Еманс, Андрее Цинк и Jозефа Кнелангена. Тачнще, ово интересоваае везано ]е за повратак Хазарском речнику
као роману ко]и очигледно ]ош увек мами неисцрпленим интерпретацщским могуйностима и коме ме^у Павийевим делима због тога припада повлашйено место у немачком културном контексту. Па ипак, обновлено] свести о српском аутору у културном кругу немачког ]езика треба трезвено супротставити околност да - изузев ]едне приповетке и реиздаааХазарскогречника код издавача БТУ- од 1995. године нщедно дело Милорада Павийа нще преведено на немачки, као и да последаи прилози научне критике датира]у од пре више од ]едне деценще. Ако би се у овом контексту попустило пред незахвалним подухватом прогнозирааа Павийеве дале судбине у землама немачког ]езика, у добро] нади би се могло претпоставити да би Хазарском речнику као Павийевом на]успелщем и на]успешнщем делу могла да припадне улога обнавлааа порушених мостова измену немачке публике и српског писца.
Литература:
ВуковиЬ, Слободан. 2014. Етика западних медщ'а. Антисрпска пропаганда и „хуманитарна" интевенцщ'а. Нови Сад, Сремски Карловци: Издавачка каижарница Зорана СтсуановиЬа, Београд: Институт друштвених наука.
Олах, Кристщан. 2012. Ктига-Бог. (Постмодерна) духовост у Хазарском речнику Милорада ПавиЬа. Београд: Институт за каижевност и уметност. Палавестра, Предраг. 1991. Чароли]е Милорада ПавиЬа. У: Ктижевност — критика идеологще. Београд: Српска каижевна задруга.
Хирш, Е. Д. 1983. Начела тумачета. Нолит: Београд.
Burkhart, Dagmar. 1992. Traumjäger, Trialoge und Teelandschaften. Zur postmodernen Poetik von Milorad Pavic. In: Wiener Slawistischer Almanach 29.
Burkhart, Dagmar. 1995. Ars memoriae und ars combinatoria in der Postmoderne. Am Beispiel von M. Pavic. In: Die Welt der Slaven, Jahrgang XL. Velag Otto Sagner.
Ehrlich, Edeltraude. 1994. Das Historische und das Fiktive im „Chasarischen Wörterbuch" von Milorad Pavic (Diss.). Klagenfurt.
Homann, Binja. 1992. Phantastik und Realität. Zu den schriftlichen Quellen in MiloradPavics „Hazarski recnik" (Hausarbeit zur Magisterprüfung). Marburg.
Jauß, Hans Robert. 1996. Das Religionsgespräch oder: The last things before the last. In: Poetik und Hermeneutik — Das Ende: Figuren einer Denkform. Fink: München.
Knelangen, Franz-Josef. 2000. Ausbrechen aus der Linearität - hypertextuelle Vorboten aus der Gutenberg-Galaxis. Die Lexikon-Romane von Okopenko und Pavic. In: Ina Brueckel, Dörte Fuchs, Rita Morrien u. Margarete Sander (Hg.):
Bei Gefahr des Untergangs: Phantasien des Aufbrechens. Festschrift für IrmgardRoebling. Königshausen & Neumann: Würzburg.
Leitner, Andreas. 1991. Milorad Pavics Roman „Das Chasarische Wörterbuch". Eine poetische Signatur gegenwärtiger Bewußtseinsformen. Verlag Carinthia: Klagenfurt.
Schmitz-Emans, Monika. 2004. Von der Ringparabel zur Buchparabel. Milorad Pavics Chasarisches Wörterbuch (Hazarski recnik) als poetologische Reflexion über geteilte Wahrheiten. In: Dies. (Hg.): Transkulturelle Rezeption und Konstruktion. Festschrift für Adrian Hsia. Synchron: Heidelberg.
Sidorko, Clemens P. 1989. Intertextualität und postmoderne Elemente in Milorad Pavics „Hazarski recnik, roman-leksikon u 100 000 reci" (Lizentiatsarbeit) Basel.
Welsch, Wolfgang. 1987. Unsere postmoderne Moderne. Acta humaniora: Weinheim.
Zink, Andrea. 2005. Milorad Pavics ,Chasarisches Wörterbuch': postmodern und klassisch männlich. In: L'Homme. Zeitschrift für Feministische Geschichtswissenschaft. Heft 1. Übergänge. Ost-West-Feminismen.Wien.
