CC BY
7изворни научни чланак
УДК: 398.8:82-14
ДРВО-ЗНАК СВОГ/ТУВЕГ ПРОСТОРА У yCMEHOJ ЛИРИЦИ
Ана В. ВукмановиЬ
Београд, Cp6uja
Keywords: sign-tree, sign-place, oral lyric, space, centre, boundary, one's own/alien
Summary: This article discuss position of tree within spatial models in oral lyric. Tree participates in poetic modeling of space in motives of planting and fencing when it represents landmark, which directs human world. It can be located in the center or at the periphery of one's own or alien space (as a part of the house, village or town) or it can be sign of the boundary between these worlds, between earthly and unearthly space (as a sign of wilderness, a part of mountain/forest). Regardless from which side of the boundary it is planted, tree is a mark of sacred as a place of isolation or oath, as an aim or place of initiation task (planting, guarding the fruits, quest, ritual dance), as a ritual place. Since tree has marked position in traditional model of the world and since it is tightly connected with sacred, it is opportune to discuss existence of sign-tree as analogues to the sign-place.
Клучне речи: дрво-знак, место-знак, усмена лирика, простор, центар, граница, CBoj/ту^
Сажетак: У овом раду разматра се позицща дрвета унутар просторних модела усмене лирике. Дрво учеству]е у поетском моделовашу простора у мотивима са^еша и огра^иваша када представла орщентир наспрам ког се усмерава човеков свет. Може се позиционирати у центар или на периферщу свог и ту^ег света (као део куЙе, села или града) и бити граница измену ших, измену овостраног и оностраног (ознака дивлине, део горе/шуме). Без обзира на то с ко]е стране границе се налази, дрво ]е обележ]е сакралног као место изолацще или заклетве, као цил или место иницщацщског задатка (са^еша, чуваша плодова, потраге, обредне игре), као ритуални простор. Због ]асно маркиране позицще у традицщском моделу света и везе са сакралним оправдано ]е говорити о постсуашу дрвета-знака, аналогно посто]ашу места-знака.
Мир^ана ДетелиЙ одре^е место-знак као место где ]е митопоетска свест препознавала боравиште нумена (1992: 108). То боравише може бити и дрво, као важан елемент у просторном моделу усмене лирике (и фолклора уопште). ДрвеЙе у усменим лирским песмама представла знаке ]аких места, или ]е и само ]ако место. Зато се оно и простор под шим сакрализу]у. Сакрални карактер дрвета
потвр^у]е низ мотива: са^е&е дрвета (или доноше&е аегових плодова/цветова) jecTe иницщацщски задатак, дрво, или аегови плодови, чува]у ce jep су извор мопи свог света, борови формира]у место обредне изолацще, под брестом се момак (лажно) куне дево]ци, испод ]ела игра]у девоне приликом свог првог изласка у коло, под бором, ]авором или ]абуком окупла]у се сватови, под ]елом у гори врши се венча&е после отмице. Када се дрво сади или ограде, или се аиме огра^у]е купа, може се пратити формираае песничког рефлекса космогонще (уп. Елщаде, 2003: 83). Ме^утим, дрво ]е маркирано и као граница измену светова када ]абланове ресе отклучава]у беле дворе, односно улаз у други (небески) свет, када су ]ела и ]абука препреке измену дево]чиног и момковог света. Амбивалентну позицщу дрвета у локативном моделу потвр^у]е и то што оно може бити и знак оностраности када се из леске доноси борина (светлост), када се ]елова гора супротставла белом граду, када се током сна под дрветом отвара пролаз у друго време и сазна]е будупност. На основу овакве сложене и често сакралне природе дрвепа може се повупи паралела измену места-знака и дрвета-знака.
Нехомогеност простора огледа се у космогонщско] природи огра^ивааа. Поставла&е ограде означава заузимаае простора, обележаваае и уре^еае свог света, претвараае хаоса у космос (уп. Елщаде, 2003: 84). Када се ограда постави, с друге стране оста]е ту^, отворен, опасан простор. Сво] свет метонимщски се може приказати дрвепем ако се управо оно огра^у]е: „Putem idu, / putem idu sarene maskare. / Oj, putem idu sarene maskare. / Sve se selo od njih poplasilo. / Diko moja, ti bi bio lola, / da se nisam ja nazvala tvoja. / Diko moja, orase posadi, / pa je lipom tarabom ogradi!" (Kuhac, 1941: 260). Огра^иваае се дешава у светом времену, током обредног похода о покладама, када се успоставла нови поредак. Та] поредак ]е изокренут, привремено укида све хщерархщске односе, норме и забране (Bahtin, 1978: 16). Због те необуздане слободе, село се бо]и машкара. Бахтин примепу^е да карневал не зна за границе у простору (1978: 14), стога се село од машкара не може склонити. Симбол тог непознавааа граница ]есу огра^ени ораси. Када се они посматра]у као алтернацща баште, огра^у]е се амбивалентни простор. У башти се спа]а]у сво] и ту^ свет1 -
Концепт сво]/ту1) примарно се разматра у просторном контексту будуЬи да се у простору повезу]е са дрветом-знаком. Теорщску основу за промишлаае позицща свог и ту^ег чини феноменологща страног Бернхарда Валденфелса. Сходно томе, места страног као ту^а представла]у просторна пола, отворена и ограничена, са многоструким местима задржавааа, са укршта]има и препрекама, односима суседства и тушине
она рефлект^е човекову потребу да одреди спостевно место, а с друге стране у ао] се сусреЙу овострано и онострано (Ьа2агеую О1аоошо, 2012: 106-107). Током поклада, реч ]е о сусрету светог и профаног, машкара и села.
Када се дрвеЙем ограде куЙа, онда се оно налази на граници света чщи ]е куЙа центар: „Ми до^осмо овде / у попове дворе. / Попови су двори / бор]ем огра^ени, / бор]ем и ]авор]ем; / и по аима шета млада попадща" (КарациЙ, 1975: 166°). Слика се може тумачити дво]ако - од борова и ]аворова направлена ]е ограда или су они поса^ени око двора чинеЙи хетротопщу2 где се преплиЙу простори куЙе и шуме. Пошто се ради о краличко] песми, хетеротопични простор одговара лиминално] позицщи учесница обреда. Оне обилазе село, представлено попом и попадщом, али и прекорачу^у ме^у излазеЙи у природу - с друге стране борова3 и ]аворова (уп. JокиЙ, 2012: 61, 73). У оба случа]а дрвеЙе не означава дивлину, веЙ уобличава лудски свет, оста]уЙи, као ограда, на граници измену куЙе и света, питомог и дивлег, затвореног и отвореног простора. Функцща дрвеЙа у гранично] позицщи ]есте формативна - огра^уЙи лудски свет, оно му да]е облик и посще аегова ме^а.
Дрво може алтернирати са куЙом у фолклору као хипертексту4 када су сви текстови ме^усобно повезани. Jела у краличко] песми:
(Valdenfels 2005: 221). Посебно je важно да се односи свог и ту^ег виде као оказионално условлени (Ibid, 25), а границе измену властитог и страног као покретливе (Ibid, 49). Овакав, интерактиван однос измену свог и ту^ег истиче у фолклористици Ненад ЛубинковиЬ (2014: 364). За усмену лирику, повезану са обредом, пресудни су вероваае у привремену могуЬност прелаза из категорще свог у категорщу ту^ег и повратка у претходно стаае, као и релативност семантичког садржа]а по]мова ]а, странац, сво], ту^ (Ibid, 379).
2 Под хетеротопщом, овде се подразумева Фукоов термин ко]и означава нехомоген, фрагментаран простор, где се спа]а]у различита и инкомпатибилна места, формира]уЬи простор као илузщу (Foucault, 1997, 3-7).
3 Бор служи као материал за ограду: ,Да посадих босил мо] / ... То не нико босил мо], / веЬ то нико зелен бор! / Скуп ]унаке по избор, / да окрешу зелен бор; / да заграде кралев двор! / и краличин домишла]!" (БеговиЬ, 1885: 130°). Бор више нще дрво-знак, али се аегова изузетност огледа у чудесном пореклу будуЬи да ]е изникао из семена босилка. У том смислу хибридност билке одговара хетеротопичности места - реч ]е о сщаау две врсте и два места, при чему се добща]у нова билка (чудесни бор) и ново место (створено огра^ивааем). Двор ограден ]асеновима по]авлу]е се тако^е у свадбено] песми: „Около двора ]асеае, / у оном двору веселе, / млади се Петар жеааше, / сву браЬу зове на свадбу" (КарациЬ, 1975: 102°).
4 Термин хипертекст овде се користи у значеау надтекста, целине (уп: БечановиЬ НиколиЬ, 2011: 433-435). Занимливо ]е, пак, уочити паралеле измену усменог посто]ааа текста и оног на мрежи. Текст на мрежи може се читати с кра]а, из средине или
„Вита, вита ]ело, / узвщ горе гране, / да наши ]унаци / не поломе пер]е" (Никола]евиЙева, 1924: 56, 4°) заузима исту позицщи као стреха у сватовской „Сниска стреа, висок ^увегща, / прщо наша, дево]ачка ма]ко! / Држ'те стреу, нови прщатели, / да наш Ранко не поломи пер]е! (КарациЙ, 1975: 32°). У обе песме ]унаци се штите на опасно] граници - у шуми/гори и ту^о]/дево]ачко] куЙи. Пер]е на аиховим капама има заштиту функцщу ко]а би се нарушила ако би се пера поломила (уп. ТановиЙ, 1928: 103). Дрво-знак у прво] песми и невестина куЙа у друго] метафоре су опасности од страног, било оно лудско или нелудско. Иако ]е ]ела унутар надтекстовног паралелизма повезана са куЙом, она нще део свог простора. Дрво више нще знак познатог света, веЙ расте у гранично] зони дивлине/пута куда пролазе ]унаци/кралице. Дево]ачка куЙа ]е, иако лудска, тако^е опасна по младожеау као ту^а. Особеност фолклорних бинарних опозицща показу]е то што се у ]ели као дрвету-знаку спа]а]у куЙа и не-куЙа, сво] и ту1, сигуран и опасан свет.
Аналогща куЙа-дрво успоставла се и када се родно стабло налази у центру града и метафора ]е свог света: „Садио драго] ]абуку / усред Доброте на воду. / Навади му се ^ево]ка, / лщепа млада Доброта, / да бере младу ]абуку. / Млада ]о] стражу постави: / у поле мрке вукове, / у гране сиве соколе, / у полу браЙу мрнаре, / а младо момче кра] воде. / И уфатише 1ево]ке" (КарациЙ, 1898: 369°). Динамика односа сво]/ту! огледа се у слици ]абуке усред свог света за младожеау и, сасвим супротно - усред ту^ег за дево]ку. БеруЙи ]абуку, дево]ка улази у та] непознати свет. Он ]е одре^ен границама пола, а вода са дрветом заузима централну позици]у. Када вукови, соколи и морнари чува]у стражу, они штите дрво, односно сво] свет од девоне. Реч ]е о радаи слично] огра^иваау ко]е тако^е штити унутрашаи простор од упада спола. Ствара се комплекс вода-дрво (]абука) ко]и добща одлике лудског. Jабука, ме^утим, нема само просторно значеае, нще само аналогна месту-знаку, веЙ као свадбени симбол наговештава венчаае, односно успоставла везу измену момка и девоне. Када девона бере ]абуке у ту^ем свету, она поста]е будуЙа невеста. Пошто ]е спремна за уда]у, врши два прекорачеаа - улази у ту^и/младожеаин свет и, беруЙи ]абуку, сама узима просидбени дар (уп. ДетелиЙ, 2013а: 56) и поста]е невеста.
линеарно, од почетка. И фолклор се може посматрати као мрежа на ко^ се активира]у различита значеаа, користе формуле, мотиви и симболи из усменог репертоара. Зато су по]мови средине и кра]а у аему релативни. Такав поглед на фолклор омогуЙава и фрактална природа митског мишлеаа у ком ]е део аналоган целини.
У обрнуто] позицщи управо девона чува дрво Koje поново заузима централно место, jep аегове плодове треба сачувати: „Зелени се зелен бор / господину пред двором, / чувала га д|ево]ка, / л']епа танка висока. / долази стари отац: / Да] ми пери ]абуке. / Боме не дам ни ]едне, / нисам за те ш]ила, / ни од в]етра бранила, / ни од сунца ранила" (ОбрадовиЙ, 1894: 287, 24°). На исти начин девона Йе одбити ма]ку и брата, али пе ]абуке дати драгом. Централно место нще дево]ачки простор, веЙ двор господара за кога она чува хибридну билку - бор ко]и ра^а ]абукама.5 Девона ]е моЙна чуварица и може да узгсуи чудесне плодове и сачува их од ветра. Као мопна, она узима слободу да ]абуке поклони момку. И у ово] песми дрво-знак има просторни и предметни аспект - оно ]е центар простора ко]и треба сачувати и знак преласка девоне у нови свет, односно аеног предавала момку.
Песме моделу^у дрво и као место предсвадбеног сусрета, притом оно задржава централну позицщу иако ]е удалено од купе, иако ]е на сред пола: „Ravno polje dugo i siroko, / na sred polja raste vita jela, / vita jela nuz bora zelena. / Borak raste gore u visinu, / a jela se stere u sirinu; / pod njom igra kolo djevojaka, / sve su dive tanke i visoke, / jer su rastle bora gledajuéi. / Nad kolo se oblak nadvijao, / baca sjenku na mlade djevojke; / to ne bio oblak nada kolom, / veée junak trazi djevojaka" (Kuhac, 1881: 1202°). Напоредни раст бора и ]еле образу^е вертикалну и хоризонталну осу и орщентише свет песме. Бор растом ка висини представла осу света и повезу^е небо и землу (Елщаде, 2011: 355). Jeла ]е израсла на игришту ко]е ]е, као место првог, предсвадбеног приказивааа девона, сакрално. Сложеност фолклорних локативних модела огледа се у могуЙности да бор и ]ела ко]и расту насред пола могу бити део централног простора, док насупрот томе ]ела изоморфна купи угрожава сватове на путу и припада ту^ем свету.
Излазак дево]ака у коло у ово] песми ]есте иницщацщска радаа, представла ритуално показиваае и симболизу^е доспелост за уда]у (Карановип, 1999: 33). Пар борзела на]авлу]е брачну везу ко]а пе се успоставити измену момка и девоне, па се може посматрати као аналоган пару мушко/женско (уп. Ча]кановип, 1994: 34, 106). Спо] мушког и женског, небеског (облак) и земаласког (поле) принципа у ]унаково] потрази за будуЙом невестом упупу^е на хщерогамщу (уп. Карановип, 2010: 11-13).6 Та веза ]ача и одступааем од формулативне
5 О хибридним билкама види jöm: ВукмановиЙ, 2016: 69-80.
6 Зо]а КарановиЙ у детално] анализи песме о коприви ко)а покрива део простора над ко]им се налази облак где ]е дево]чин драги упуЙу)е на елементе божанске свадбе у
негацще дево]ачког раста ка бору и момку: „Щесам расла бора гледа]уЙи, ни тво]ега брата чека]уЙи" (КарациЙ, 1975: 85°). Мушки принцип се матерщализу]е двоструко - у бору унутар пара борзела и у момку-облаку. Обе манифестацще наглашава]у небески карактер ]унака. Женски принцип ]е земалски, одре^ен игром под ]елом.7 Он има колективни лик дево]ака чщи раст усмерен ка бору и витак и висок стас открива]у аихову за]едничку спремност за уда]у. Колективни лик дево]ака чува се до кра]а песме, али момкова потрага ипак подразумева издва]аае ]едне од аих - будуЙе невесте. Бор и ]ела у песми, стога, има]у дво]аку функцщу. Они су ослоне тачке локативног модела и атрибути ]унака и ]унакиаа. То дво]ство говори о сложено] природи дрвета-знака, ко]и нще само елемент простора веЙ и аналог човека.
Осим просторним кодом дрво ]е за предсвадбене обреде везано и акционим кодом. Са^еае дрвета представла припрему за свадбу и зато ]е иницщацщски задатак (Самарцща, 2014: 11). Та] задатак се може развщати: „Зарекло се младо нежеаено: / да ископа бунар у ливади, / да посади зелен бор на делу, / да обу^е од сребра опанке, / а каише од сухога злата, / да испроси за морем дево]ку" (Матицки, 1985: 100°). Овако поставлени задаци подразумева]у владаае различитим просторним плановима, па тиме и различитим световима. Када момак ископа бунар, долази у додир са доаим светом (Виноградова, Валенцова, 1999: 536), овладава хтонском водом, а садеЙи бор, подстиче општу плодност, облачи се као ]унак ба]ке у чудесно одело да би отишао преко границе, преко мора, по ту^у девону, дево]ку из другог света 8 Дрво-знак позиционира се у неодре^ени простор. Ме^утим, унутар лирског паралелизма, долази у везу са бунаром и, као у песми о ]абуци насред Доброте, образу]е пар вода - дрво ко]и ]е симбол света. Та] свет ]е амбивалентан - у аему се спа]а]у онострана вода и бор ко]и би могао бити рефлекс дрвета света, карике измену доаег (лудског) и гораег (небеског) света (Самарцща, 2014: 15). СадеЙи бор, ]унак успоставла космичку вертикалу (вода - бор), а прешавши преко мора - хоризонталу - у свадбено] „причи" о два света.
фолклору балканских Словена и показухе везе измену момка на облаку и бога громовника (2010: 10-20).
7 О небеском мушком и земалском женском принципу види: Елщаде, 2011: 291.
8 Измену мотива копааа бунара у полу и изво^еаа воде на гробу у гори (уп: ДетелиЙ, 2013б: 222-223) посто^и веза, ]ер су оба повезана са граничним ситацщама - свадбом и смрЙу. Тиме што момак по девону одлази преко ]ош ]едне водене границе - морске -наглашава се аегова симболичка смрт током свадбеног обреда. О епском бунару у гори види: ДетелиЙ, 2013б: 225-226.
Дрво-знак ]е тачка ослонца на основу ко]е се конструише лудски простор. Високо дрво повезу]е момков и дево]чин свет. Девона погледом с висине релативизу]е далину измену себе и момкових двора: „Д^ево^а ]е зелен бор садила / и зелену бору говорила: / Не расти ми широм у ширину, / веЙ ми расти висом у висину, / да се попнем теби у висину, / да ]а видим свога драгог дворе, / од мермера што су позлаЙени, / а прозори од чистог билура" (КарановиЙ, 1990: 145°). Са врха бора двор драгог аеном погледу поста]е близак, два простора се симболички приближава]у: високи, танки бор ]е центар дево]ачког света и тачка ослонца из ко]е се конструишу близина и далина. Дрво у традицщско] култури има функцщу универзалног медщатора, посредством ког човек доспева у лудски свет или га напушта9 (уп. РадуловиЙ, 2011: 544). Сходоно томе, девона као будуЙа невеста борави измену два света, па ]е на врху бора у медщалном простору ко]и одговара аеном егзистенцщалном статусу. Попевши се на дрво, она погледом савладава далину, симболички се приближава момковим дворима где Йе ускоро уЙи. Позицща центра и споне измену светаова чини бор ]аким местом, односно дрветом-знаком.
С друге стране, дрво юз]е расте у ширину посще место сусрета два света на свадби: „Анто сади бора зеленога / укра] свога двора бщелога. / Анто своме бору говорио: / Расти боле, мо] зелени боре! / Не расти ми к небу у висине, / веЙ ми расти к земли у ширине, / ^е Йе мо]и свати ладовати, / ладовати, ру]но вино пити" (Ра]ковиЙ, 1869: 142°). Бор овде нще спона измену светова, веЙ центар обредног простора уз куЙу, ]ер се испод аега окупла]у сватови образу]уЙи обредну групу. Напщаае вина и, имплицитно, наздравлаае представла]у ритуалне радае ко]е )ача^ кохезиJу сватовске групе (уп. Ван Генеп, 2005: 35).10 Осим што учеству]е у моделоваау поетског простора, бор посще и атрибут ]унака ]ер ]е, како ]е показано, са^еае иницщацщски задатак. Са^еае би означавало почетак фазе сепрацще ритуала прелаза. Док момак обавла задатак, уре^е простор двора за будуЙу свадбу и сазрева. Окуплаае сватова био би рефлекс лиминалне фазе ]ер су младожеаа и сватови током обреда, а посебно на путу, лиминална биЙа. У ове две
9 У том правцу иду и руска веровааа да деца падну с крушке или их родители узму с врбе (Агапкина, 1999: 61).
10 Дрво ]е центар обредног окуплааа и у коледарско] песми када под лавориком седе господа: „Расло дрво лаворика, / коледо, коледо! / Посред града Дубровника, / весело, весело! / Под аим с)еде сва господа, / коледо, коледо!" (КарациЙ, 1898: 160°). КуЙа алтернира са градом, ]ер се песме меаа]у зависно од контекста певааа и цила обреда. Док ]е свадба окренута ка куЙи као центру породичног живота, град ]е центар за]еднице ко]а слави ро^еае младог сунца/бога.
слике cnajajy се два времена - садашае и будуйе: у младом бору имплицитно ]е присутан она] разгранат. Зато што ]е атрибут ]унака ко]и га сади и центар момковог света, зато што усмерава свадбену „радау", оправдано ]е бор посматрати као дрво-знак.11
Садейи дрво, сво] свадбени простор образу^е и девона: „Башту градила Смила девона, / башту градила, ]авор садила, / ]авор садила и заливала. / Сво]у ма]ку у помой звала: / Помози, мати, ]авор садити, / ]авор садити и заливати. / Али беседи Смилина ма]ка: / Сама га сади, сама залива] - / тво]и йе свати под аим седети, / под аим седети и вино пити" (Карановий, 1990: 15°). Бор у момковом двору у претходжу песми и ]авор у ово] показатели су и изоморфне структуре мушког и женског простора свадбе, ко]и се граде по принципу симетрще огледала, а за]едно супротставла]у сватовском путу (Карановий, 2010: 150) - путу на ко]и йе се у оба случа]а кренути испод дрвета. Осим на локативном плану, ове песме се сусрейу и на акционом. Дево]чин стваралачки чин везан ]е за аене повишене мойи као лиминалног бийа током свадбеног обреда. Као момак у претходно] песми, и она обавла свадбени задатак. Садейи ]авор, припрема сво]у куйу за прщем сватова. Башта и ]авор две су манифестацще космоса - градейи башту и садейи дрво, она уре^у]е свет током сакралног, предсвадбеног времена. Jавор као дрво-знак има функцщу добродошлице, ]ер ]е место дочека сватова и обредног испщааа вина. Простор под дрветом ]е и преломна тачка дево]чиног прелаза из сво]е куйе у младожеаину, тачнще полазиште на пут у нови живот. Када ма]ка одбща да помогне йерки, она заправо слаби везе измену аих, што ]е неопходно да би се обавио свадбени прелаз.12
Дрво ]е маркирано као свето место када се под аим момак заклиае: „Znas nevero kako si se kleo? / Na sred sela kod bresta zelena: / Drugu neéu, za tobom umret éu" (Kuhac, 1879: 606°). Сакралност дрвета условлена ]е позиционирааем у центар села и светошйу чина заклетве. Брест ]е дрво-знак зато што се под аим прелама]у профано и сакрално поле живота. Погазивши заклетву, момак скрнави светост места.
11 Испод дрвета окупла]у се сватови и у следеЙим стиховима: „Расла ]абука Ранку пред двором: / сребрно стабло, злаЙане гране, / злаЙане гране, бисерно лишЙе, / бисерно лишЙе мерцан ]абуке; / по ао] попало сиво голубле / ... Терала и ]е Ранкова ма]ка: / И'те одатле, сиво голубле! / Ту ]е ]абуку Ранко садио, / Ранко садио и заливао, / да под аом седе Ранкови свати, / под аом да седе, вино да пщу" (КарациЙ, 1975: 108°). Дрво-знак маркира се позиционирааем близу младожеаине куЙе као центра обреда и посебним изгледом: сребрним стаблом, златним гранама и бисерним лишЙем.
12 Зато се ма]чино одбщаае може посматрати као алтернацща благослова ко]и да]е Йерки на води: „По^и с Богом, Йери мо]а, / Бог ти дао свака добра!" (КарациЙ, 1898: 32°).
Дево]чина изневерена лубав и изневерено повереае сагледава]у се из перспективе погажене речи. Етичка димензща прекршене заклетве кореспондира са егзистенцщалном кризом услед прекинутог обреда прелаза ако се заклетва под брестом посматра као прошевина.13
Дрво моделу]е центар лудског света и када се супротставла гори. Девона плаче ]ер ]е изгубила прстен: „Дрен се тресе на радину, / испод аега малка мома, / везак везе, предак преде, / сузе рони". Момак говори: „Не препан се, малка момо, / пратийемо младе момце, / проиграйе шимшир гору, / па Йе теби прстен найи" (Бован, 1996: 189°). Оба света представлена су вегетативним кодом - док ]е дрен центар дево]ачког света и место обредно маркираних радаи веза и предеаа,14 шимир атрибуира гору и тиме ]е део дивлине. Сходно томе, и дрен и шимшир су дрво-знак. Момак и девона заузима]у различите позицще према шимширово] гори, ко]а тако моделу^е и разлику мушко/женско. Она ]е изгубила прстен у гори, где ]е зашла, изашавши из свог, безбедног света. Ме^утим, тамо се не може вратити. Девона осще под дреном, на сигурном, а момци, као ]унаци ба]ке, уйи Йе у шимширову гору да би из другог света донели (вратили) драгоцени предмет, симбол веридбе.
Припреме за свадбу под дрветом обавла и момак. Аналогно женском везу и предиву, поставла]у се терзщски рад и припрема коаа за сватовски пут. Када се орах налази „с ове стране реке", део ]е свог света: „Орах се листом развща, / под ]есен зелен да буде, / под аиме седи Илща, / Илща царев терзща, / те шще узде зелене, / и тща седла шарена, / за сиротицу Марщу, / с оне стране Мораве" ^ела, 1899: 253, 10°). Припрема]уйи се за жанидбу, момак се смешта у простор где ]е дрво део аеговог света, док се други свет, дево]ачки, налази с друге стране реке као типичног граничног локуса. Орах се супротставла води, ко]а ]е, попут горе из претходне песме, место уласка у други/ту^и свет. Одлазак по невесту у та] свет типичан ]е мотив ба]ки (Prop, 1990: 504) и доказу]е момкове изузетне мойи.
Дрво-знак у усменим лирским песмама заузима амбивалентну позицщу, ]ер се може позиционирати у центар свог света, али и на аегову периферщу. Када ]аблан расте ниже села, дрво-знак се помера на границу и из сфере лиминалности обезбе^е пролаз ка оностраном: „О] ^ево]ко, б']ела, ведра, / Ъе си воде куповала? / Ниже села невесела,
13 О венчаау под дрветом види: Ван Генеп, 2005: 153.
14 О митско-религидким аспектима предеаа види: КарановиЙ, Пешикан ЛуштановиЙ, 1996: 5-15.
/ ^ено ]аблан дрво расте; / у ]аблану дуге гране, / на гранама златне ресе. / Отуд иду брат и сестра, / сека брацу говорила: / Стан', причека], мили брате! / Да прикучим дуге гране, / да саберем златне ресе, / да ]а носим ку]-ковачу, / да ми ку]е златне клуче, / да отворим б']еле дворе, / да ]а видим ко]' у двору. / Ал у двору се]а Марта, / на глави ^ златна парта, / и свилена повезача, / и три пера калопера, / и четири милодуа! / БраЙа су се мщенила / куда Йеду секу дати: / Ил' Й'мо сунцу ил' м]есецу?" (КарановиЙ, 1999: 1°). Док ]е бор као дрво света спа]ао небески и земалаки план растом у висину, ]авор обезбе^е чудесно средство, клучеве ко]и, отвара]уЙи беле дворе, отвара]у пролаз у други свет. Тиме он повезу]е лудски свет брата и сестре са простором небеске свадбе. Дрво-знак у ово] песми актуализу]е неколико аспеката лиминалности - расте поред водене границе измену овог и оног света (ВукмановиЙ, 2016: 72), спа]а земалски и небески план, као и приче о небеско] свадби Марте и Месеца и о сестри ко]а има моЙ да од ]абланових реса начини чудесне клучеве и имплицитно ]е будуЙа невеста (што се може реЙи и за дево]ку ко]а прича ову лирску „причу" вративши се с воде). Дрво-знак у усменим лирским песмама повезано ]е са свадбеним представама на више нивоа - када ]е са^еае услов за венчаае, када ]е дрво атрибут момка или девоне и када ]е пут у други свет - било као дрво света било као извор чудесног средства ко]е Йе отворити небеске беле дворе.
Место може бити лиминално и када нще позиционирано на периферщу свог простора. Такво ]е место изолацще: „Друм правила лщепа ^ево]ка; / правила га до двора ]уначког! / говори ]унакова ма]ка: / Не прав' друма, лщепа ^ево]ко, / не прав' друма, не мами ми сина! / ПосадиЙу бор]е и стобор]е / и пометат' студено камеае, / па не'ш ви^ет' куд се мо] син шеЙе. / И говори лщепа ^ево]ка: / Не будали ]унакова ма]ко! / СтвориЙу се тица ластавица, / прелеЙеЙу бор]е и стобор]е, / преметаЙу студено камеае, / па Йу ви^ет' куд се тво] син шеЙе!" (БеговиЙ, 1885: 42°). Као и место заклетве, и место изолацще огранено стаблима борова ]есте свети простор. Ме^утим, док ]е место заклетве централно, место изолацще ]е лиминално ]ер ]е део привременог, обредног исклучивааа човека из за]еднице (Ван Генеп, 2005: 31). Са^еае дрвеЙа/поставлаае ограде, како ]е показано, може моделовати митопоетску слику света. Ме^утим, у ово] песми функцща мотива огра^ивааа ]есте заштита момка од сполашаег света, од ту^е девоне. У оба случа]а дрвеЙе ]е гранично али ]е природа границе различита. Борови и ]аворови у краличко] песми окренути су ка унутра, део су попових двора и пропустливи су за друге - за кралице. Борови ко]е сади момкова ма]ка окренути су ка спола и треба да
затворе простор за ту^у дево]ку. Пошто песма заузима дево]чину психолошку тачку гледишта (уп. Uspenski, 1979: 117), они то не чине, jep девона има мой метаморфозе и на]авлу]е да йе стийи до момка претворивши се у ластавицу и прелетевши борове. И дале део свог простора из перспективе момкове ма]ке, борови су знак ту^ег света за дево]ку, али не и непоремостива граница. Они су само препрека ко]у йе она, као бийе повишених мойи, савладати и приближити се момку.
Попут борова ко]и образу^у место изолацще, дрво-знак као свадбена препрека обележава други простор. Свадбене песме моделу^у дрво као знак у две различите позицще. Када ]е са^ете иницщацщски задатак, онда ]е оно центар свог света и песничког модела свадбе. Када ]е, пак, препрека, онда се позиционира или у граничну (нелудску) зону, или ]е део ту^ег али лудског света.
Као (лажна) препрека дрво може бити део опште слике плодности: „Не могу ти пута найи ни двору дойи, / од висине вите ]еле, / од ширине танке лозе, / од румене ружичице, / од трепета калопера, / од ситнога босиока, / од тратора гранатога, / од невена окатога" (Караций, 1898: 28°). Момак не може да се орщентише у дево]ачком, тему ту^ем, свету. Висина вите ]еле ]една ]е од препрека. Она се дале, кроз уланчавате слика, развща у ширину лозе, трепет калопера и цвейе -ружу, босилак, тратор и невен. Jела се моделу^е као ]едан од елемената уре^еног света и поста]е ]една од тегових манифестацща, тегова метафора. За момка ко]и иде по дево]ку управо су та] „домайи" (дево]ачки) двор и башта ту^и и непроходни, што говори о амбивалнтним представама простора ко]е зависе од тачке гледишта -мушке и женске. Бостан кроз ко]и момак не може да про^е представла микрокосмос чща ]е структура фрактална - сваки тегов део, па тако и ]ела, истоветан ]е целини - дево]ачком свету (уп. Мальцев, 1989: 149).
Препрека залубленима може бити родно дрво - ]абука: „Dvoje se je zaasikovalo, / lipa Mara i Karlovié Ivo, / jabuka im dvore rastavila. / Vrlo kune lipa Mandalina: / Oj jabuko, grom te razgromio, / tvoje grane munja opalila, / sto si mene s Ivom rastavila" (Andrié, 1929: 349°). У другом делу песме долази до рационализацще - младе ]е раздвоила момкова ма]ка, ко]а сина жени другом девоном. Ипак, „отклучавате" лирских метафора не уман^е тихов митопоетски потенцщал. Зато ]абука, без обзира на други део песме, оста]е место-знак на непропусжу граници измену момковог и дево]ачког света. У таково] позицщи раздво]ени двори ]есу два света а не само две куйе.
Далим удалава&ем од центра, када се прекорачи граница, дрво се позиционира у тушину. Док ]е супротставлено гори било знак свог света, као део шуме типичан ]е дивли простор, супротставлен лудском: „Ми улегоме у леску, / товар дрва набрамо, / страну белу борину; / ми излегоме из леске, / стаде леска сетнела; / ми улегосмо у село, / стаде село весело" (Николип, 1926: 56, 2°). Леска и борина насупрот селу означава]у оностраност. Борина као дрво-знак носи светлосну симболику, и као извор светлости у лазаричком контексту атрибуира други простор, па он нще опасан, нити непрщателски, али ]есте другачщи од села. Светлосна атрибуцща другог света говори о томе да се у просторним моделима усмене лирике други свет не поистовепу^е са тамом, опасношпу и злом. Те аналогще могу постсуати, али ]е овде она] свет извор светлости оличен у борини, док центар обреда оста]е у селу.
Дрво-знак, осим селу супротставла се и граду: „Zresla je jelva visoka, / zresla je jelva; / nani, nena, nina; / zresla je jelva visoka. / Sve one gore obresla, / samo 'nu velu ni mogla. / Za onom velom beli grad. / Po njemu seée mlad junak / svojom sestrom Anicom, / i s onom drugom Maricom, / i s onom treéom Katicom" (Kuhac, 1941: 124°). Контрастом ]еле и града, бели град се моделу^е као повлашпен, ]унаков простор. Дрво-знак се конституише семантичком везом с гором - типичним хтонским местом. Управо ]е ]елова шума та ко]а одре^у]е гору као нелудску, ]ер се спо] гора + ]ела супротскавла сжуу гора + бели град. У такво] позицщи основна опозицща се трансформише од град/гора у град/]ела, што потвр^у]е ]аку позицщу дрвета унутар традицщске слике света. Та слика света омогупава да различити мотиви врше исте функцще - у овом случа]у ]ела преузима функцщу горе.15
15 Другачще маркирану позицщу у другом свету добща ja6yKa Koja расте у полу: „Rasla trava kopriva, / posred polja Petrova, / sve je polje pokrila, / a sto nije domogla, / jabuka je pomogla. / Pod jabukom senica, / zela su je dva brata / i megj njima sestrica" (Donadini, 1913: 87°). Поле HHje супротставлено лудском свету попут горе. Н>егова природа зависи од тога да ли jе обращено или нще (ДетелиЬ, 1992: 125). У овим стиховима аегову амбивалентност мотивише поделеност. Нajвеhим делом поле jе обрасло копривом и зато припада дивлини. Само под jaбyкoм расте пшеница. Стога, jaбyкa као дрво-знак представла део питомог простора у дивлем свету, jер jе коприва место где се терajy нечисте силе („у зелене коприве") (РаденковиЬ, 1996: 53) и атрибут хтонског простора (Ibid. 212). Jaбyкa jе повлашЬено место, иако више не централно. Оваква трaнсфoрмaциja значена одговара и одабиру дрвета у позиции знака - док jе jелa као зимзелено, неплодно дрво означавала оностраност, повлашЬени питоми простор означен jе jaбyкoм као плодним дрветом (уп. Ibid. 198, 204).
Дрво-знак je центар другог света када je део мотива свадбе у гори. Пошто je дeвоjка отета, не организу^е се регуларан обред у селу: „У jeловоj гори / увр jeловинe / надну шиповине / сад се Муjо жени" (Караций, 1898: 575°). Jeлова гора и шиповина добиjаjу сакрални карактер, али je он обрнут од сакралног карактера места обреда у жудском свету. За разлику од бреста под коjим се момак лажно клео, што je могло бити песнички рефлекс свадбе под дрветом, jeла овде нще део постора званичног обреда. Будуйи да атрибуира гору, она je одре^ена као хтонска. Како у самом хтонском свету важи обрнут поредак (Детелий, 1992: 99), тако он jача и у вези са отмицом као прекршеним ритуалним редом (уп. Ъор^евий, 1984: 175). Jeла je, сходно томе, знак другог света.
Дрво je посебно маркирано место другог света када означава жежени предмет из оностраности: „S one strane Save vode / jablan-drvo ruzom cvate; / za tu ruzu nitko ne zna, / samo jedno mlado momee" (Andrié, 1929: 199°). Могу се пратити различите позицще дрвета унутар мотива тешких задатака. Када сади дрво, момак уре^у]е свет, тиме доказу^е спремност за женидбу, када чува jабукe, он (или дeвоjка) чува улазак у своj свет. Овде, пак, момак, попут jунака баjкe, има мой да прекорачи границу светова, пре^е преко реке и убере руже с чудесног jаблана. Тако^е попут jунака баjкe, када ружу буде однео цару, за узврат йе добити дeвоjку. Дрво-знак као предмет жеже посще центар песме,16 коjи се моделэде жудским eмоциjама. У тему йе се преламати различити мотиви - чудесни цвет, царева жежа за тим цветом, момкова жежа за дeвоjком, земжа с друге стране реке. Стога се jаблан ^и цвета ружама формира као дрво-знак локативним кодом -позицщом с друге стране реке као jакe границе, вегетативним кодом -чудесним цветатем, или хибридношйу попут бора израслог из семена босижка и персоналним - везом са момком повишених мойи и царевом жежом.
Дрво као место прелаза у оностраност образу^е се и мотивом сна, па дeвоjка ^а спава под дрветом у пожу сата будуйег младожету: „Ставтила магла jу поже, / ништа се живо не види, / сал jeдно дрво високо, / под дрво мома заспала, / троjица jоj на сан до^о'а, / и сви jоj бакшиш донели: / jeдан jоj даде чист прстен, / други jоj даде жут дукат, / трейи jоj даде jабучe" (Бован, 1996: 124°). Хронотоп сна отвара се ка
16 О центру лирске песме може се говорити само условно будуйи да аену структуру обележава]у односи координацще а не субординацще (Мальцев, 1989: 149). Сходно томе, мотив руже са ]аблана прелама се у сваком од наведених мотива, а сваки собом носи значеае чудесног цвета.
друго] димензщи,17 где девона добща више знаае и открива да Йе се удати за момка ко]и доноси ]абуку. Билни код има двоструку функцщу - аиме се гради место прелаза из ]аве у сан, из овог света у онострани, додатно маркиран и маглом, а билка - ]абука симбол ]е свадбе, за]едно са прстеном и дукатом, и знамеае младожеае. У ово] песми дрво-знак нще одре^ено врстом. Иегова посебност се наговештава тиме што се налази у лиминалжу зони пола и тиме што се висином издва]а из магле.
Када се посматра]у процеси моделовааа свог и ту^ег простора у усмежу лирици, примеЙу]е се да дрво представла знак ]аког места, без обзира на то ком свету припада - свом или ту^ем, овостраном или оностраном, лудском или нелудском. У такво] позицщи песме на]чешЙе моделу]у дрво као део сакралног простора - центра микрокосмоса куЙе, границе свог света унутар мотива огра^ивааа и места обреда (изолацще и заклетве, окуплааа сватова и сл.). Осим локативним кодом, дрво ]е обележено и сво]ом функцщом обредног средства или цила. Тачнще, са^еае и чуваае дрвета и посебно вредних плодова (на]чешЙе ]абука) ]есу иницщацщски задаци. С друге стране, оно ]е знак периферще, препрека или отвор ка другом свету (т^ оно обезбе^е клуч ко]им се отвара граница/пролаз), при чему други свет може бити и оностраност сна. На кра]у, дрво може бити центар или знак другог/ту^ег света. Као део шуме/горе супротставлено ]е куЙи, селу или граду.
Сложене и различите позицще дрвета у просторним моделима усмених лирских песама потвр^у да ]е оправдано говорити о дрвету-знаку када се говори о начинима на ко]е се формира]у фолклорни модели свог и ту^ег света, када се посматра]у трансформацще обредне стварности (и обредног простора) у поезщу и када се размишла о односу човека и природе у традицщско] култури.
Литература и извори:
Агапкина, Т. А. 1999. Дерево. У Славянские древности. Этнолингвистический словарь, том 2. И. Н. Толстой, ред. Москва: Международные отношения. 61-67.
17 Веза сна са оностраним потвр^эде се тиме што се сан у традицщско] култури схвата као стаае блиско смрти (Гура, 2012: 119).
БеговиЙ, Никола. 1885. Српске народне п]есме из Лике и Банщ'е I, Загреб: Штампарща Ф. Фишера.
БечановиЙ НиколиЙ, Зорица. 2011. Хипертекст. У Прегледни речник компаратистиче терминологи/е у ктижевности и култури. Бо]ана СтсуановиЙ ПантовиЙ и др, ур. Нови Сад: Академска каига. 433-435.
Бован, Владимир. 1996. Српске народне умотворине са Косова и Метохи/е на страница.ма „Цариградског гласника". ЛепосавиЙ: Дом културе „Свети Сава".
Валенцова, М. М. и Виноградова, Л. Н. 1999. Колодец. У Славянские древности. Этнолингвистический словарь, том 2. И. Н. Толстой, ред. Москва: Международные отношения, 536-541.
ВукмановиЙ, Ана. 2016. Чудесно биле усмене лирике. У Гора лиланова (билни свет у традиционално] култури Срба). Зо]а КарановиЙ и Jасмина ДражиЙ, ур. Београд: Удружеае фолклориста Србще, Универзитетска библиотека „Светозар МарковиЙ". 69-80.
Ван Генеп, Арнолд. 2005. Обреди прелаза. Београд: СКЗ.
Гура, А. В. 2012. Сон. У Славянские древности. Этнолингвистический словарь, том 5. И. Н. Толстой, ред. Москва: Международные отношения, 119-122.
ДетелиЙ, Мир]ана. 1992. Митски простор и епика. Београд: САНУ, Ауторска издавачка задруга.
ДетелиЙ, Мир]ана. 2013а. Зелена ]абка у епским песмам, У Зборник у част Марщи Клеут. Светлана Томин, Л>илана Пешикан Л>уштановиЙ, Наташа Половина, ур. Нови Сад: Филозофски факултет, 51-72.
ДетелиЙ, Мир]ана. 2013б. Епски градови. У ЛдиаНеа. Ктижевност. Култура. Мир]ана ДетелиЙ, Лидща ДелиЙ, ур. Београд: Балканолошки институт САНУ, 213-229.
Ъор^евиЙ, Тихомир. 1984. Наш народни живот, ка. 1. Београд: Просвета.
Елщаде, Мирча. 2003. Свето и профано. Сремски Карловци, Нови Сад: Издавачка каижарница Зорана СтсуановиЙа.
Елщаде, Мирча. 2011. Расправа о истори/и релищ'а. Нови Сад: Академска каига.
Jела 1899. Свадбене песме из Пирота. У Братство бр. 8. 249-264.
JокиЙ, Jасмина. 2012. Краличке песме. Ритуал и поези]а. Београд: Друштво за српски ]език и каижевност Србще.
КарановиЙ, Зо]а. 1990. Народне песме у Даници. Нови Сад, Београд: Матица српска, Институт за каижевност и уметност.
КарановиЙ, Зо]а. 1999. Народне песме у Матици. Нови Сад, Београд: Матица српска, Институт за каижевност и уметност.
КарановиЙ, Зо]а. 2010. Небеска невеста. Београд: Друштво за српски ]език и каижевност Србще.
КарановиЙ, Зо]а и Дилана Пешикан ДуштановиЙ. 1996. Трагови представа о митско-религщским аспектима ткааа и предеаа у српско] усмено] традиции. У Ктижевна историка бр. 28/98. Институт за каижевност и уметности: Београд. 5-15.
КарациЬ СтефановиЙ, Вук. 1898. Српске народне п)есме V, Београд: Државно издаае.
КарациЙ СтефановиЙ, Вук. 1975. Српске народне п)есме I, Београд: Просвета.
ДубинковиЙ, Ненад. 2014. Наши далеки преци. Београд: СКЗ.
Мальцев, Г. И. 1989. Традиционалньие формулы русской народной необредовой лирики. Ленинград: Наука (Ленинградсукое отделение).
Матицки, Миодраг. 1985. Народне песме у Вили. Нови Сад, Београд: Матица српска, Институт за каижевност и уметност.
Никола]евиЙева, Вукица. 1924. Краличке песме у Бачко^ У КиЬине псеме. Збирка српских народних песама, каига прва. Београд: Уредништво КиЙе, 54-57.
НиколиЙ; Живко С. 1926. Лазаричке песме. У КиЬине песме, каига друга. Београд: Уредништво КиЙе, 56-64.
ОбрадовиЙ, Милан. 1894. Женске народне щесме (босанске) у околини граховско]. У Братство бр. 6. 268-293.
РаденковиЙ, Дубинко. 1996. Симболика света у народно] маги/и Jужних Словена. Ниш, Београд: Просвета, Балканолошки институт САНУ.
РадуловиЙ, Немааа. 2011. Дрво света. Проблем поетике ]едноставних облика на примеру ]едне формулне слике. У Жива реч. Зборник у част проф. др Наде МилошевиЬ Ъор^евиЬ. Мир]ана ДетелиЙ, Снежана Самарцща, ур. Београд: Балканолошки институт САНУ, Филолошки факултет Универзитета у Београду, 535-550.
Ра]ковиЙ, Ъор^е. 1869. Српске народне песме (женске). Нови Сад: Матица српска.
Самарцща, Снежана. 2014. Танковрха ]ела и зелен бор. Напомене уз зимзелено дрвеЙе у народно] поезщи. У Биле у традиционално] култури Срба II.
Зо)а КарановиЙ, ур. Нови Сад: Универзитет у Новом Саду. Филозофски факултет. 5-18.
ТановиЙ, Ст. 1928. Зашто младожеаа не скида капу при венчаау. У Гласник Етнографског музе]а. 102-103.
Ча)кановиЙ, Веселин. 1994. Речник српских народних веровата о билкама, Београд: СКЗ, Бигз, Просвета, Партенон.
Andric, Nikola. 1929. Hrvatske narodnepjesme VII. Zagreb: Matica hrvatska.
Bahtin, Mihail. 1978. Stvaralastvo Fransoa Rablea i narodna kultura srednjeg veka i renesanse. Beograd: Nolit.
Donadini, Frano Zenko. 1913. Cobanske pjesme. Dubrovnik: Stamparija Degiulli i dr.
Foucault, Michel. 1997. Of Other Spaces: Utopias and Heterotopias.
http://www.vizkult.org/propositions/alineinnature/pdfs/Foucault-OfOtherSpaces1967.pdf (pristupljeno 8. maja 2017).
Kuhac, Franjo. 1879. Juzno-slovjenske narodne popievke II, Zagreb: Tiskara i litografija C. Albrechta.
Kuhac, Franjo. 1881. Juzno-slovjenske narodne popievke IV, Zagreb: Tiskara i litografija C. Albrechta.
Kuhac, Franjo. 1941. Juzno-slovjenske narodne popievke V, Zagreb: Drzavna stamparija.
Lazarevic Di Giacomo, Persida. 2012. The Garedn in the South Slavic Oral Tradition. U Riscritture dell'Eden: Poesia, Poetica e Politica del Giardino. Andrea Mariani, ur. Milano: LED Edizioni Universitarie, 79-110. Prop, Vladimir Jakovljevic. 1990. Historijski korijeni bajke. Sarajevo: Svjetlost. Uspenski, B. A. 1979. Poetika kompozicije, semiotika ikone. Beograd: Nolit.
Valdenfels, Bernhard. 2005. Topografija stranog. Novi Sad: Stylos.
