CC BY
5изворни научни чланак УДК: 821.163.41-13:398
О БОЛЕСТИМА JYHAKA НАРОДНИХ njECAMA
Jеленка J. ПандуревиЙ
Филолошки факултет, Универзитет у Баwоj Луци Бап>а Лука, Република Српска, Босна и Херцеговина
Key words: folk ballads, illness, healing, magic, metaphor
Abstract: This paper discusses diseases and the hero's illness in oral poetry, their variations related to the level of themes and motifs, the pragmatic aspects of ballads, the shaping and the reception of the disease and healing motifs, developing their semantic and syuzhet potential to the maximum within the boundaries of this genre. The literary organization of the disease experience, fear of death and the hope of healing is viewed within an interdisciplinary approach, in an area determined by medicine and art. The author interprets models and motifs that can be associated with folk medicine and magical practices of mediation between disease and healing, i.e. superstitions that include demons of illness and those who know the secret of healing. The material consists of folk poems recorded in the 19th and 20th century in Bosnia and Herzegovina, some from Novica Saulic's collection of poems and some from the anthology collections of Vuk Karadzic and Nikola Andric; despite different ethnic connotations, they are often related due to the same cultural and geographical space.
Клучне рщечи: народне баладе, болест, излече&е, магща, метафора
Апстракт: У раду се говори о болестима и боловаау ]унака народних щесама, варщацщама ко]е се односе на тематско-мотивски план, прагматичком аспекту балада, начинима обликова&а и рецепцще мотива болести и излече&а ко]и у оквирима овог жанра до максимума развща]у сво] сиже]ни и семантички потенцщал. Каижевно организова&е чов]ековог искуства болести, страха од смрти и наде у изл>ечеае сагледано ]е у оквирима интердисциплинарног приступа, у простору ко]и одре^у медицина и ум]етност, тумачеаем сиже]них модела и мотива ко]и се могу довести у везу са народном медицином, али и магщском праксом посредова&а измену болести и оздравлеаа, односно су]ев]ер]ем ко]е уклучу]е и демоне болести и оне ко]и зна]у та]ну излечеаа. Гра^у чине записи народних п|есама ко]е су током 19. и 20. вщека забилежене у Босни и Херцеговини, щесме из збирке Новице ШаулиЪа, као и оне из антологщских збирки Вука КарациЪа и Николе АндриЪа ко]е без обзира на различите националне предзнаке повезу]е често исти културни и географски простор.
У хоризонту очекивааа ко]и ]е дефинисан жанровским нормама ]уначке епике, мотив смрти функционише као „предви^ени ризик и неминовни кра] ма&е вештог ]унака" (А]дачиЙ, 2004: 154), често мотивисан издаем или уротом, односно понашааем ще ]е изван ]уначщ епици иманентног „моралног концепта" (Вгкю, 1961). Спремност на смрт ]е на]знача]нщи вид херо]ског хиперболисааа (Браун, 2004: 263-264), стога у симболичком коду и минус поступак щи се односи на бо]но поле, мегдан или подвиг, представка «смрт» за епског ]унака. У приступу ово] теми важно ]е нагласити да епски ]унаци готово никада не умиру природном смрЙу (Самарцща, 2008: 149-164). Изузетак могу бити владари, по щима се памте епохе, иза щих су остала царства и задужбине, и Марко КралевиЙ, щи по предаау, заправо и нще умро, него на граници оностраности чека час бу^еаа (КарациЙ, 1970: 321). Епска пак биографща св]едочи да ]е Маркова смрт од Бога (Вук, II, 74), ]ер се нще нашао ]унак щи би га побщедио, а неЙе га ни бити, како щесма каже, док ]е сунца и док ]е м]есеца (Вук, II, 34). Ране ]уначке потвр^уу изнова, у сващ гоуединачжу - судбину ратника, а ишчекива&е смрти освщетлиЙе тренутке због щих ]е врщедило жив]ети.
„Трагичан кра]" нще жанровски императив, али ]е свакако на]чешЙе р]ешеае у епилогу припов]едних щесама ще се у науци о къижевности терминолошки одре^у као баладе.1 Сиже баладе у велико] м]ери одре^уе управо однос према смрти, оностраности или судбини, ща може бити и исторщски условлена, али и морални став ]унака у околностима ще нще било могуЙе изб]еЙи. У драматичном расплету, ова] мотив функционише као последица прекршеног табуа, непомирливих ме^улудских односа, убиства у афекту, пограшног заклучка или одааа, као врхунац породичне кризе, односеЙи храбре и пркосне, на]чешЙе невине, преодетливе или изузетне. Узроци и околности умирала, у складу са поетиком жанра, често оста]у неисказани, наративност тад уступа м]есто доживла]у смрти, и емпатщи за судбином осу]еЙене ]унаке и ]унакиае, беспомоЙне пред болешЙу или стихщом. Отуд ]е резигнацща на]чешЙа пратила овог мотива, коме претходе хирови виле или морще, землотреси, поплаве, залутали меци, али и уроци и клетве, као моЙне силе ще покреЙе лубомора, мржаа или завист унутар породичног круга.
1 О терминолошким проблемима и недоумицама види: ЭеНс, 2001: 5-17; Сува]циЙ, 2007: 65-77; Pandurevic, 2011: 65-73; ВидаковиЙ-Петров, 2013: 193-205.
Трагаае за одговорима на питала од чега болэду ]унаци народних балада, како се лщече, и да ли уопште траже лщека, неизб]ежно тражи потврду у историографско] и етнографсщ „бази података", док аналитички простор одре^е поетика жанра артикулисаног „на ме^и" испов]едно - емоционалног лирског и наративног епског (Kmjevic, 1973). Актери и догами преломлени кроз призму породичних улога и релацща обейава]у драмски заплет, а онтолошки статус чов]ека щи „нит умире нит му боле бива" (нпр. Бв, 1888/10: 154) открива немой и пораз у сукобу са силама ще су изван и изнад кега и собом носи клицу трагичног доживла]а свщета.
Сводейи и епског ]унака на обичну, лудску „м]еру" и дару]уйи му ос]ейа&е немойи, несигурности и зависности, мотив болести je у баладама отворио пут не само за евокацщу хармоничног живлека у прошлости, него и за повратак у породицу ща ]е незаобилазно упориште жанровске стратегще (в. нпр. MH, V, 26, 27, 32; MH, X, 13. Уп. Delic, 2001, passim). Баладне приче о болести и смрти указу]у и на пукотине у односима ]унака присилених да одигра]у породичне улоге онако како се то од ких очевде, оголивши при том на^нтимнще просторе бийа: драма Хасанагинице (Вук, III, 80) зачике се управо под шатором, гд|е pj муж, гласовити ]унак, болу]е од лутщех рана, а кен пад у немилост поклапа се, парадоксално, са поновним успоставлакем нарушене равнотеже: Кад ли му je ранам боле било, / он поручи в]ерно] луби сво]о] / не чекаj ме у двору б]елому / Ни у двору ни у роду мому. Понеки болесник йе, упркос немойи тщела задржати улогу ща му као мужу или брату припада, дода]уйи уобича]ено] слободи одлучивааа раздражливост и каприциозност болесника. Судбина Хасанагинице одре^ена ]е у тренутку кризе изазване болешйу, а о могуйим разлозима трагичног неспоразума увщек се може изнова расправлати. И ма како да ]е у питаку оно што у структури баладе представла „економичност и дисциплину у опису и отвараку унутарких претпоставки збивака" (Kmjevic, 1973: 89), у ситуацщама попут ове йе се барем наговщестити, ако не и разоткрити оно што ]е породична и брачна свакодневица усщешно прикривала. Кра] болесничке постеле често се потвр^у, ]ош чешйе проблематизу]у очекивани обрасци понашака и породичних односа успоставлених на хщерархщи строго дефинисаних улога, што показу]у варщацще сиже]них модела заснованих на одм]ерава&у лубави и пожртвованости ]унакиаа, односно упоре^иваау ма]ке, сестре и лубе:
Огак гори на ]елово] гори,
Ко л' га ложи? Ко л' се на кем' грще?
Виле ложе, а Jово се грще. На Jовану седамнаест рана: Седам рана од седам сабал>а, Друго седам од у]еда лута, А три ране од три цефердара, Кроз аих ми се виде цигерице, Видале га у планини виле, Видале га три бщела дана, Док су аему ране извидале. Кад су виле Jову изл^ечиле, Млого Jови за л^ек заискали: Милог бабе благо небро]ено, Миле браЙе коке не ]ахане; Старо] ма]ци руку из рамена, Мило] секи русе плетенице, В]ержу луби огру са грлашца. Бабо да]е благо небро]ено, БраЙа да]у коке не ]ахане; Ма]ка да]е руку из рамена, Сека да]е русе плетенице Луба неда огре са грлашца: „НеЙе ми ]е Jово раскитити! „Нще ми ]е Jово накитио, „ВеЙе сам ]е од бабе дон^ела!" Расрди се загоркиаа вила, Па Jовану ране повр^едила,
И умрще жалосна му ма]ка! (МилановиЙ, 1893: 78-79)
У том смислу се и щесма об]авлена у Босансщ вили 1902. године (уп. и МН, X, 47) указу]е као нека друга могуЙност, као фикцща ща ]е, нарушава]уЬи хоризонт очекивааа, на женски аудиторщум могла д|еловати ослоба^уЙе:
Ъено жарко сунце залазаше, Туде Нико боле боловаше. Код аег деди ма]ка и лубовца, Ма]ка плаче, а луба се смще. Нико луби тихо говораше: Шта ]е, лубо, ти се помамила! Зар не видиш да Йу умрщети? Луба Ники тихо говораше: А дабогда, Нико господине! Знаш ли, Нико кад ме испросисте И бщелу двору доведосте? Излазила тво]а мила ма]ка
Па ми диже дувак на очима,
Не гледа ме у бщело лице
ВеЙ ме гледа у Йемер по] аса,
Па говори теби, господине:
У зо час те оженила ма]ка,
А у гори довела ^ево]ку,
У ^ево]ке чедо под жуасом!
Кад ти зачу Нико господаре,
Што говори тво]а мила ма]ка,
Ти си мене браЙи повратио,
А браЙа ме себи не дадоше,
ВеЙ ми чадор код пута попеше -
Ту сам била за годину дана.
Кад ви^есте да ]а чеда немам,
Опет сте ме себи прифатили.
Jемин сам се богу учинила:
Када умреш Нико господаре,
СаставиЙу сво]е ]аранице,
Код тебе Йу коло уфатити,
М^есто плача п|есму защевати. (Бв, 1902/13: 254)
Клетвом изреченом нехотично, у тренутку оча]ааа, отвара се балада (Бв, 1897/3: 44) ща Йе у спрегнуто] нарацщи нагласити трагичну кривицу удате жене чщи ]е статус у патрщархалш] за]едници утвр^ен, и потвр^ен свадбеним обредом прелаза. йегово основно обилеж]е ]е драматична тензща измену мушке и женске стране, измену рода и дома. Симболичка смрт и поновно ра^аае у новом статусу константан ]е образац традиционалне свадбе као превасходно женског обреда иницщацще, стога ]е свако освртаае унатраг и као симболичка геста и као образац понашааа недопустиво у традиционалним културама патрщархалног типа. Вапа] несреЙне жене, ща се обраЙа мужу: Пушти мене у род у матере, / е сам желна рода и матере (КарациЙ - ВрчевиЙ, 1866: 38) подстицан ]е изнова и изнова повезаним условлавааима да може поЙи када роди девет кЙери, затим девет синова, када их пожени односно разуда. Када ]е коначно добила одобреае на ще ]е чекала деценщама, на путу ]у ]е сустигла вщест да се у дом уселила куга, чиме се испуаава аена несмотрено изречена клетва: двори моjи остали ми пусти.
Прагматички аспект жанра баладе исполава се превасходно кроз дидактичност усм]ерену на соцщализацщу, нарочито д|ево]чица ще се посредством различитих нарацща о ме^улудским односима унутар породице уче правилима понашааа у патрщархално] за]едници, и усва]а]у аен врщедносни систем (уп. Delic, 2001: 14-16, 143). У
прим]ерима сличним овом наглашена je неприкосновеност породичних ауторитета и етичких начела raja они заступа]у: болест се у наведеном прим]еру ]авла као казна, ма колико да jy ]е призвала магща клетве, а туга удате жене за родом ]е она] кобни поглед уназад, щи ]е кроз поезщу балада могуйе декодирати и као ритуални преступ.
Мотив болести на структурном плану често функционише као мотивацща конфликта, а на]авлу]е се вей у првом стиху веома различитих сиже]них модела формулама: „боловао"; „болан лежи", „разборе се". Исте ове формуле могу се найи и у медщално] позицщи, апострофира]уйи болест као казну, што се често срейе у дводщелним композиционим схемама о породичним трагедщама и погаженим моралним нормама, усм]ерава]уйи епилог ка моралистички про]ектованом механизму грщеха и казне. Формула болести срейе се и у финалжу позицщи, ще ]у доводи мотив клетве:
Гнщездо вила птица ластавица У Мостару под старом йупрщом Излегла ]е девет ластавица То зачуло девет Атлагийа Ластавици гнщездо оборише Ластавици птице поморише Луто куне птица ластавица Ах, нека вас, девет Атлагийа Свих вас девет куга поморила Што ми мо]е гнщездо обористе Ластавице птице помористе! Мало врщеме, задуго не било, Удри куга по шехер Мостару, Све помори и старо и младо, А растави и мило и драго, И умори девет Атлагийа.
Мостарска и сара]евска искуства о епидемщама куге остала су угра^ана у формуле,2 пословице,3 али и народно предаае (уп. Палавестра, 2003: 234, 419) ще каже да ]е у опусцелом Мостару, чщи су становници умрли или изб]егли, на раскрсници путева била
2 Мостар je погодило чак пет великих епидемще куге и то прва 1508. а посл.едша 18131818. Види: Omerika, 1999, одакле се преузима]у наведени, и стихови ко]и слщеде, об]авл.ени у: Hamid Dizdar, Sevdalinke (1944). Трагови исторщског памЙеша угра^у се у формуле народних балада типа: Мор морила, Стамбол уморила, / МорщуЬи и у Мостар дошла. В. нпр. Бв, 1903/19-20: 349.
3 Не избива као куга из Сара]ева (в. ДетелиЙ, 2007: 374).
изникнула врщежа од карпузе (лубенице), да се развила и дала плод, да ]е та] плод сазрео и презрео, ]ер га нще имао ко погазити, ни убрати:
,Да сам била у колу Мостару, Поморила и старо и младо, Раставила и мило и драго, Младе момке кано соколове Д]ево]чице кано препелице, Нев]естице кано ластавице.
Тема Куге или Морще, представлане у виду антропоморфног демона (в. Ча]кановий, 1994a: 276-283), налазила ]е различите изразе: као помор читавих породица, умираае ]единих синова или кйери, судбина несрейних лубавника (в. Maglajlic, 1983: 71-77; 89-94). Код изузетних щесника трагедща породице дата ]е кроз визуру ]единог прежив]елог - старога сердара (Бв, 1886/5: 79), и то као слика расапа у ко^ сваки члан многобро]не породичне задруге задржава сво]е традицщом обилежено м^есто, док се у низу метафора открива симболика пута без повратка: два сам сина у во]ску спремио, двще кпери сватови одвели (Kmjevic, 1973: 115-116). Трагедща о ко^ се проговара мушким гласом,4 и ща ]е сагледана из визуре породичног стар]ешине, рщетко ]е, готово изузетно р]ешеае, стога се и асоцщативно трагаае за аналогщама из репертоара щесама артикулисаних „на ме^и" мушких и женских (Вук, I: 560) зауставило на варщантама сиже]ног модела о чудесно] Хасанагино] кули (Ер, 142; Бв, 1894/9: 138-139) као метафори хармоничног живлеаа у задружно] породици (Самарцща, 2006: 50-53), чщи се постсуани паралелизми перципира]у као антипод опустело] кули старога сердара.
Епидемще куге су пресудно утицале на духовну климу средаев]ековне Европе, нарочито „Црна смрт", ща ]е однщела, како се сматра, трейину европске популацще, условлава]уйи неизб]ежно као memento mori и carpe diem доживла] смрти, в]ере, живота (Хо]зинга, 1991: 183-200). Топос трошног тщела, трулежи и распадааа, испов]едни и ретроспективни карактер нарацще, натурализам у опису сагрешеаа и тешког боловааа: кроз кожу му кости вири]аху, од кости му месо отпадало, кроз главу му муве пролетале нашле су сво] на^отпунщи израз у щесмама о великом
4 Трагични ]унак, осушен да преживи (и проживи) смрт свсуих ближних, ]е сиже]на константа, и, у свим посматраним варщантама, то ]е на)стари)и члан бродне породице. У варщанти из Босанске виле умрле испрайа ожалошЬена ма]ка карактеристичном тужбалицом: Бв, 1905/1: 250.
грешнику, о „агонщи човека чща смрт чека да он заврши исповест свога грешног живота, ]ер без те исповести - он не може преЙи границу из овога у она] свет" (МилошевиЙ-Ъор^евиЙ, 1971: 233). СудеЙи по записима издво]еним за потребе ове анализе,5 веЙину щесама обилежила ]е наглашена наративност, а дужина ]е на]чешЙе условлена секвенцом ща се односи на каталог грщехова. Композициону схему: 1. ]унак лежи болестан девет година; 2. ма]ка га пита о узроцима болести; 3. исповщест грешника, на]чешЙе чине стуктуре дщалошко - монолошког типа. У неким варщантама и космички поремеЬа]и и катаклизме открива]у грешност лудског биЙа,6 ще дуго и тешко болу]е, а грешникова исповщест не доноси олакшаше, ]ер се открива да на листи шегових сагрешеша има и оних щи су неопростиви.
Упадливо присутно ниподаштаваше медицинских достигнуЙа, лекарског знака и в]ештине открива се не само у исказу ко] и ]е стекао статус формуле:
Мореш ли ми преболети лубо? Да ]а идем на мору гадще И да тражим по мору хеЙиме? Н>ему луба тихо одговара: Не мучи се беже Jован-беже, Не мучи се и не харчи блага Не могу ти оздравити млада
Него Йу ти ]адна умрщети (Бв, 1890/19-20: 303-304) -
него и у указиваау на стручне и моралне квалитете оних щи болеснима нуде сво]е услуге:
Шта Йе медик, шта Йе ба)алице,
Ба]алице кучке ла]авице,
А медици наши преварници,
Оне ба)у док им луди да)у,
Ови лщече да себе излщече
Од немиле, од боли гладиае
А за нас им брига никакова. (МН, VI, 123)
5 Бв, 1886/22: 51; 1888/10: 154; 1901/13-14: 250-251; 1901/15: 279; 1902/2: 33; 1907/3: 4546; 1908/2: 26-28; 1908/19: 285; 1895/20: 316; 1894/11: 169-170; 1890/13-14: 218-219; (Уп. Ю^с, 1984: 59-66; р. V. 216; ЛатковиЙ, 1967: 236-237; МилошевиЙ-Ъор^евиЙ, 1971: 233-238).
6 „Богом брате, Грбеша Степане, / Што с' толико Богу згрщешио, / Те ти лежиш девет годиница (...) / Па нам неста сунца и м]есеца / И данице зв^езде преоднице. / Коши жале с)а)не м]есечине, / А сироте жаранога сунца" (Бв, 1901/13-14: 250-251).
Недостижни, и прескупи, хеЙими са далеких морских галща само су украс у щесмама ко]е говоре о бризи за ближаег и спремности на жртву, али и узалудности сваког покуша]а да се добще битка са болешЙу:
Л^епу Кату зубак заболио
У уторак у нагори данак
У по ноЙи у наборе доба
Са далека л^епа Катарина
Са далека заискала л^ека
Сувих шлива са сирових грана
Са]авора зелених]абука
С вите ]еле широкога лишЙа.7 (МН, VII, 485)
У босанским щесмама, у ко]има тензща измену желеног и недостижног доприноси специфично], болно] ос]еЙа]ности севдаха, формуле „разболе се", или „бол болу]е" перципира]у се, превасходно, као сигнали ко]и открива]у лубавну чежау8:
Боловало момче нежеаено
У ливади у зелено] трави.
Нитко не зна, где момче болу]е,
Нег ливада и зелена трава.
И девона, с корм ашивде.
Носила му воде и понуде,
С мор]а смокве, а из Босне алве,
Жуте дуае, а и шептелще,
Шептелще за росе тргане
Жуте дуае у меду куване
Не море ти момче дигнут главу,
А камо ли да ]еде понуде,
Вей ]е момче тио говорио:
А]д, д]ево]ко, на зелену траву,
Да ти метнем у крилашце главу
И болане руке у аедарце! (МН, VII, 369)
Ова щесма припада новелистичком типу „лажног болесника", ко]и се у вези са конкретним записима назива и „болест од ашиковааа" (KrstiC, 1984: 622). Карактеристичан ]е нпр. она] у Вуково] збирци,
7 Уп. МН, V, 189.
8 „Кад се 1ово на Долане спрема, / Разболе се племенита Мара / Од срдашца, али без болести" (МилановиЙ, 1893: 42).
штампан под насловом Болест Му)а царевика (Вук, I, 737. Уп. Ер, 55, 130, 191, 193, 195; Вук, V, 697, 698; МН, VI, 39; Бв, 1895/17, 269). ЦаревиЙ Му]о се разболио од чежше за удатом женом, ща слути да он не болу)е, веке ашику)е, те га лщечи магщом рщечи т]ера]уЙи од шега болест щу и сама прижелвде: Каква болест на овом jунаку, / таква болест на мом брату била, / и на мени младоj пашиници. Природа болести од ще разум страда, и пред щом пада]у све моралне стеге и обзири, наговщештена ]е хипептрофираном женском пажшом, а понуде и начин шеговаша болесника препуни су пригушене еротике (в. ПандуревиЙ, 2008: 373-384):
Све су буле понуду носиле ШеЙер с мора, смокве из Мостара, И ]абуке зубим нагрижене И наранче у меду кухане И аршламе за росе тргане Паке да]у царевиЙу Му)и: „Узми душо, те окуси мало! Узми, срце, те ослади уста!" (Ер, 55)
Болест ]е у „женским" щесмама судбина, казна, бщег од одговорности, недостатак снаге или храбрости, али и до^етливо р]ешеше не само у смислу стратегще заво^еша, него и за излазак из нежелених ситуацща (Бв, 1909/13-14: 212; Вук, II, 619), или ]е шаливо указиваше на последице лубавних састанака:
Жут ]аблане, узви небу гране,
Да проведем коша маленога
И на шему брата рашенога,
Ни од пушке, ни од итра ножа,
Но од ситна ^ево]ачког зуба. (ШаулиЙ, 1936, 28)
Мотивацща заплета у припов]едш] щесми у ко^ ]е стихом и стилом ]уначке епике ощевано ]е народно предаше о томе како се уз помоЬ хришЙанског чуда „озидала" црква у Ча]ничу (в. ПандуревиЙ, 2011б: 404-405) на]авлена ]е веЬ првим стихом: Разборе се лщепа Туркита. Болест д|ево]ке, ко]а ]е уз то и ^единица ча]ничког муктще" представлена ]е не као шена лична, или несреЙа шене породице, него као трагедща ща погана муслиманску за]едницу у щелини. За шу, а то
9 Ова) мотив ]е, као тип маскираша, понекад утрачен и у ]уначку щесму: „Пак се Марко болан учинио / Без болести, од мудрости тешке" (Вук, II, 61).
се нарочито наглашава, Турци нема]у лщека, нити виде излаз из немиле ситуацще ща их ]е задесила:
КогоЙ знаше Злати|у ^ево]ку,
КогоЙ знаше, свако ]е жалаше,
Jер ]е Злата ко са горе вила.
Нще болес, тешка срдобола,
Нит, ]е болес, жестока грозница,
ВеЙ памеЙу Злата пом]ерила,
Те чим гране и осване сунце,
Гола, боса, кроз сокаке ^иса,
Кога срета, свакога резили.
То Турцима за ]ад тешки било,
А поособ ча]ничком мукти|и.
Арчи бабо готовину благо,
Он сакупла оце и ацще,
И дервише, турске калуфере,
Jош осталу сву турску улему,
Те клааа]у и уче инциле
Без престанка а свакога данка
За пунане за три не^елице
Не би ли се Алах смиловао
Не би л' цури памет повратио.
Ал' залуду фа]де не имаде. (Бв, 1912/15-16: 223)
Агонща д|ево]чиног оца ко]и не може да поднесе „да се аему Влашад насла^е" и безусщешни покуша^ да се за силно благо на^е лщек за душевну болест, интензивирали су не само одеЙеае немоЙи, него и стигму и срамоту ще су ^ неизб]ежни пратиоци. Други наративни ток почиае обав]ештеаем о истовременим, и под|еднако безусщешним настсуааима хришЙана ко]и моле пашу да им дозволи да озида]у цркву. Ове одво]ене приче о недостижном повезао ]е стари игуман обеЙавши излечеае пред чудотворном иконом Ма]ке Бож|е, па се щесма у щелини открива као апотеоза православно] в]ери и хришЙанским светиаама.
Народне щесме нису превасходно ум]етност рщечи, прагматички аспект усменопоетских жанрова аихову естетску функцщу често потиску]е у други план. Оне су не само медщатори искуства и соцщалне праксе, него и израз традицщске културе, па у недостатку других извора могу послужити и као неза^еаива етнографска гра^а. Захт]еви интердисциплинарног приступа у простору ко]и одре^у медицина и ум]етност, извукли су у први план сиже]не моделе и мотиве ко]и се могу довести у везу са народном медицином, али и
магщском праксом посредоваша измену болести и оздравлеша, односно в]еровашем ще уклучу]е и демоне болести и оне щи зна]у та]ну излечеша (уп. Ча]кановиЙ, 1994Ь: 375-382):
Дивна ли ]е Будимска кралица, Али р] ]е залуду лепота, Када нема од срца порода. Да би знала будимска кралица, Да добави биле и билеж^е Косе с главе од дванаест страна Имбришима од девет Марща Сваке свиле од седам терзща А шест крпа од шест удовица И ]абуку в]ерене ^ево^е Па увати рибу златнокрилу, Да од крви по чаше налще,
А по чаше вина приналще. (КарациЙ - ВрчевиЙ, 1866, 24)
Ме^утим, гра^а забилежена на српском ]езику понудила ]е и неочекиване одговоре на питаше: Од чега болу)у и како се лц/ече jунаци народних п/есама? - изнев]еривши очекивану информативност ове драгощене (очима етнолога сагледане) „базе података" о реалщама и свакодневици народног живота у прошлости. Тема ]е, нема сумше, на]присутнща у народним баладама. Уз историографски потвр^ене поморе куге, болест се у баладама ]авла и као метафора, маска, као изговор или стратегща за излазак из конфликтних ситуацща, као друго име за поврще^ене су]ете и изнев]ерена очекиваша, за неодлучност, или за залубленост. Селективност и начин обраде овог мотива истакли су драматичност тренутка живота у денци смрти, етичку димензщу сагледану кроз механизам грщеха и казне (болест као казна и испашташе кроз дуго боловаше) претвара]уЙи причу о судбини болесника у сво]еврстан егземпл. Сташе нарушене равнотеже отвара простор не само за стилско интензивираше на нивоу текстуре, него и за кшижевно организоваше чов]ековог искуства болести, страха од смрти (ща се шуавлу]е изненада, али и као нагов]ешта], пророчанство и слутша), и наде у излечеше, затим емпатще и солидарности, и нарочито, немоЙи у сусрету са непо]амним. Болест овд|е нще само траума тщела, херо]ски чин у истра]аваау на мукама, веЬ прще свега траума душе, подвиг у трплешу и прихваташу судбине, щи, као тематска и иде]на окосница баладе, осв]етлава однос чов]еков према животу, и према смрти, према Богу, и, нарочито, према ближшем щи страда, и оном щи оста]е.
Извори:
Бв (1885-1914). Бомжка вuлa. Лист за забаву, поуку и каижевност. Сара]ево. Бук, I (1988). Cpn^e нapoднe njecмe I. Сабрана дела Б. С. Карац^а, ка. IV.
Прир. Б. НедиЪ Београд: Просвета. Бук, II (1988). Cpncrn нapoднe njecмe II. Сабрана дела Б. С. Карац^а, ка. V.
Прир. Р. ПешиЪ Београд: Просвета. Бук, III (1988). Cpn^e нapoднe njecмe III. Сабрана дела Б. С. Карац^а, ка. VI.
Прир. Р. СамарциЪ Београд: Просвета. Бук, V (1898). Cpn^e нapoднe njecмe. Каига пета у кор] су различне женске
щесме. Приредио Луб. СтсуановиЪ Београд: Државно издаае. Ер (1925). Еpлaнгeнcкu pyкonuc cтapux cpncкoxpвaтcкux нapoднux necaмa.
Прир. Герxaрд Геземан. Сремски Карловци: СКА. Карац^ - Брчев^ (1866). Б. С. Kaрaциh. Cpn^e нapoднe njecмe u3
Xepцeгoвuнe ^emm). Беч. Карац^ (1970). Caбpaнa дeлa Вука Кapaцuha. Етнoгpaфcкu cnucu, каига
седамнаеста. Прир. M. С. ФилиповиЪ Београд: Просвета. Mилaновиh, M. (1893). Cpncкв нapoднe жeнcкe njecмe u3 Capajeвa. Сара]ево:
Издаае и штампа Шпиндлера и Лешнера. MH, V (1909). Hrvatske narodne pjesme, knjiga peta. Zenske pjesme: romance i
balade. Uredio N. Andric. Zagreb: Matica hrvatska. MH, VI (1914). Hrvatske narodne pjesme, knjiga sesta. Zenske pjesme: pricalice i
lakrdije. Uredio N. Andric. Zagreb: Matica hrvatska. MH, VII (1929). Hrvatske narodne pjesme, knjiga sedma. Zenske pjesme: ljubavne
pjesme. Uredio N. Andric. Zagreb: Matica hrvatska. MH, X (1942). Hrvatske narodne pjesme, knjiga deseta. Haremske pricalice i
bunjevacke groktalice. Uredio N. Andric. Zagreb: Matica hrvatska. Палавестра, Б. (2003). Xucтopujcкa ycмeнa npeдa№a u3 Бocнe u Xepцeгoвuнe (Xucтopujcкa ycмeнa npeдan,a - Збopнuк npeдa№a - Кoмeнтapu). Приредио Mирослaв НишкановиЪ Београд: Српски генеалошки центар. Шаули^ Н. (1936). Cpncwe нapoднe necмe. Београд. www.most.ba/ 02122/050.htm. Приступлено 4. 11. 2012.
Литература:
А]дачи11, Де]ан. (2004). Описи смрти у усменим баладама. Пpuлoзu npoyчaвan,y фoлклopa балкажтх Cлoвeнa. Београд: Аутор и Научно друштво за словенске уметности и културе. 154-158. Браун, Maксимилиjaн. (2004). Cpncкoxpвaтcкa j-уначка necмa. Превела с аемачког Даница БурвиЬ. Српско Сара]ево: Завод за уцбенике и наставна средства.
Бидакови^Петров, Кринка. (2013). Баладе: терминолошки и поетички аспекти. Caвpeмeнa cpncm фoлклopucтuкa. Ур. З. Kaрaновиh и J. Jокиh. Нови Сад: Филозофски факултет. Детелиh, M^jarn. (2007). Encm гpaдoвu. Лeкcuкoн. Београд: Балканолошки институт САНУ.
Латковий, Видо. (1967). Народна кпижевност I. Припремиле за штампу Р. Пеший и Н. Милошевий. Београд: Универзитет у Београду - Научна каига.
Милошевий-Ъор^евий, Нада. (1971). За]едничка тематско-сиже]на основа српскохрватских неистори'скх епских песама и прозне традици'е. Београд: Филолошки факултет Београдског универзитета.
Пандуревий, Jeлeнкa. (2008). Новелистичке щесме у „Босансюо вили". Српско усмено стваралаштво. Зборник радова. Ур. Н. Лубинковий и С. Самарцща. Београд: Институт за каижевност и уметност. 359-389.
Пандуревий, Jeлeнкa. (2011а). О неким терминолошким и проблемима класификацще народних п|есама из Босне и Херцеговине. Balkanski folklor jako kod interkulturowy. Tom 1. Red. J. R^kas. Poznan: Uniwersitet im. Adama Mickiewicza. 66-73.
Пандуревий, Jeлeнкa. (2011 б). О чудесним, подземним и летейим црквама српске усмене традицще. Жива реч. Зборник у част проф. др Наде МилошевиН - Ъор^евиН. Ур. М. Детелий и С. Самарцща. Београд: Балканолошки институт САНУ - Филолошки факултет Универзитета у Београду. 397-417.
Самарцща, Снежана. (2006а). Сло]еви ]едне метафоре (измену календарске године и патрщархалне задруге). Годишпак катедре за српску кпижевност са ]ужнословенским кпижевностима II. Београд: Филолошки факултет Универзитета у Београду. 39-75.
Самарцща, Снежана. (2008). Биографщ'е епских ]'унака. Београд: Друштво за српски ]език и каижевност Србще.
Сува]ций, Бошко. (2007). Неисторщске песме и лирско-епске врсте. Кпижевност и]език 54/1-2. 65-77.
Хо]зинга, Jохaн. (1991). Jесен средпега века. С аемачког превео С. К. Костий. Нови Сад: Матица српска.
Ча]кановий, Веселин (1994а). Студи'е из српске религи'е и фолклора 19251942. Приредио В. Ъурий. Београд: Српска каижевна задруга - БИГЗ -Просвета - Партенон М. А. М.
Ча]кановий, Веселин. (1994b). Стара српска религи'а и митологи'а. Приредио В. Ъурий. Београд: Српска каижевна задруга - БИГЗ - Просвета -Партенон М. А. М.
Brkic, Jовaн. (1961). Moral Concepts in Traditional Serbian Epic Poetry. The Hague: Mouton & Co.
Delic, Simona (2001). Izmedu klevete i kletve. Tema obitelji u hrvatskoj narodnoj baladi. Zagreb: Hrvatska sveucilisna naklada.
Krnjevic, Hatidza. (1973). Usmene balade Bosne i Hercegovine. Knjiga o baladama i knjiga balada. Sarajevo: Svjetlost.
Krstic, Branislav. (1984). Indeks motiva narodnih pesama balkanskih Slovena. Beograd: SANU.
Maglajlic, Munib. (1983). Odzbilje dopjesme. Banja Luka: Glas.
Omerika, Nusret. (1999). Opjevana posast: motiv morije (kuge) u narodnim pjesmama o Mostaru. Most 110-111. 21-22. www.most.ba/ 02122/050.htm. Приступлено 4. 11. 2012.
