CC BY
4изворни научни чланак
УДК: 821.163.41-13:398
ФЛУИДНОСТ И КРИСТАЛИЗОВАНОСТ СИЖЕШИХ МОДЕЛА И ЛУНАКА ЕПСКЕ ПЕСМЕ1
Данщела Р. ПетковиЬ
Институт за ктижевност и уметност Београд, Cp6uja
Key words: interaction between characters and syuzhet, fluid and crystalized characters, fluid and crystalized syuzhet models
Abstract: This paper examines the mutual adaptability and conformity of characters and syuzhets of epic poetry, i.e. the level of their compatibility. Fluid models are open to a large number of epic names or various types of heroes, contrary to crystallized models with a hardened structure, demanding precisely determined types of protagonists or even precise epic names. Analogously, from the character's perspective, we can differentiate between fluid and crystallized characters. The former ones can adapt to numerous syuzhet models, while the latter enter a very limited number of models, either because of the underdeveloped epic biographies, or because of their dominant typical trait that limits their progress through syuzhets. The majority of models and characters occupy the middle ground between complete crystallization and high fluidity - partially fluid (or partially crystallized) syuzhets i.e. characters.
Клучне речи: интеракцща ]унака и сижеа, флуидни и кристализовани ]унаци, флуидни и кристализовани сиже]ни модели
Апстракт: У раду се испиту]у ме^усобна прилагодливост и саображаваае ]унака и сижеа епских песама, ij. степен аихове компатибилности. Флуидни модели отворени су за велики бро] епских имена или различите типове ]унака, насупрот кристализованим моделима, очврсле структуре, ко]и захтева]у тачно одре^ене типове протагониста или чак прецизна епска имена. Аналогно томе, али сагледано из перспективе ]унака, различу се флуидни и кристализовани ]унаци. Први су прилагодливи бродим сиже]ним моделима, док други улазе у веома мали бро] модела, било због неразвщених епских биографща, било због доминантне, типске црте, ко]а им ограничава кретаае кроз сижее. На]више модела и ]унака налази се на средокраЬи измену потпуне кристализацще и
1 Ова] рад jc настао на про]екту „Српско усмено стваралаштво у интеркултурном коду" (бр. 178011), ко]и финансира Министарство просвете, науке и технолошког разво]а Републике Србще.
вeликe флуиднocти - дeлимичнo флуидни (или дeлимичнo кpиcтaлизoвaни) cижeи, oднocнo, jунaци.
nma&e узajaмнoг oбликoвaaa jунaкa и cижea нeoдвojивo je oд paзмaтpaaa нacтaнкa и гeнeзe eпcких, и уoпштe, уcмeних твopeвинa. Рaзличити тeopиjcкe пpиcтупи извope cу нaлaзили у зajeдничким митoлoшким пpeдcтaвaмa, пpaвapиjaнти, jeднoj apхeтипcкoj кaижeвнocти или у вишe нeзaвиcних идeнтичних caмoниклих jeзгapa.2 Гeнeзa eпa caглeдaвaнa je кao пут oд митoлoшкoг и pmyarao-митoлoшкoг apхeтипa дo ^вв^в o вaжнoм иcтopиjcкoм дoгa5ajу (митoлoшкa и нeoмитoлoшкa шкoлa), вли и oбpнутo, rao линиja кoja точи^ oд cтихoвaнe хpoникe иcтopиjcкoг дoгa5aja, m пocтeпeним зaбopaвлaaeм чи^ницв и имeнa ceжe дo мига (иcтopиjcкa шкoлa) (Meлeтинcкий, 1963: 6-12).
Бeз oбзиpa та дихoтoмнe peзултaтe гад je peч o пoчeцимa уcмeнoг cтвapaлaштвa, или o cмepу paзвoja, oд мига га иcтopиjи, oднocнo, oд ncropnje га миту, фикциjи, питана noTO&er oбликoвaшa, пpeнoшeшa и мeaaaa „nprne", cмeнe jунaкa и мe5уcoбних дoдиpa jунaкa и cижea, ниcу билв cпopнa. Сижeи cу ce мoдификoвaли, пунили oдгoвapajуñим нaциoнaлним, иcтopиjcким caдpжajeм, jунaци cу jeдaн дpугoм уступки мecтo у иcтoм типу cижea. Уoпштaвaшeм чин^нин^ rpa^e нacтajу и кoнзepвиpajу ce типoви jунaкa и cижea. Aкo je paзвojни пут cупpoтнoг cмepa, oд митoлoшких oбpaзaцa га кoнкpeтним дoгa5ajимa, oндa то зтачи дв типcки мoдeли jунaкa или cижea пpeмa ceби тpaжe, a пoтoм и acимилуjу, oдгoвapajуña зб^вив и иcтopиjcкe учecникe у аимв. Циклизaциjoм пecaмa oкo jeднe личнocти jунaк пpивлaчи oдpe5eнe cижee, дoк ce ^уп^ва^м пecaмa o^ jeднoг дoгa5aja, у cижee укл>учуjу нoви jунaци. Стaлнe пpoмeнe, eвoлуциja мoдeлa jунaкa и cижea, нeзaвиcнo oд cмepa, вapиjaнтнocт кao ernra зaкoнитocт, динaмизуjу oднoc jунaкa и cижea. У тим мeнaмa, aихoв cуcpeт пocтaje cтaлaн пpoцec, ^opecra^ пулcиpaae и пpoжимaae.
2 О митoлoшкoj, иcтopиjcкo-гeoгpaфcкoj, мигpaциoнoj и aнтpoпoлoшкoj тeopиjи вишс у: Pesic, MiloseviC-DordeviC, 1984: 277, 103, 157-158, 17-18, и у: Mилoшeвиh-ЪopÇeвиh, 1980: 495-500.
Флуидни и кристализовани сижеjни модели3
Ме^у различитим типовима интеракцще ]унака и сиже]ног модела, ]една од на]важнщих тиче се ме^усобне прилагодливости и саображавааа. Степен компатибилности модела према ]унацима ко]и их изгра^у]у одраз ]е бро]а различитих ]унака или типова ]унака ко]и у дате сиже]не моделе улазе. Флуидни модели отворени су за велики бро] епских имена или различите типове ]унака, док се на супротном полу налазе кристализовани модели, очврсле структуре, ко]и захтева]у тачно одре^ене типове протагониста или чак прецизна епска имена. Сви остали сиже]ни модели распоре^у се измену ових кра]аих тачака.
Флуидни сижеи су заправо на]уопштенщи и на]раширенщи модели, мада велики бро] варщаната не подразумева сваки пут и различите ]унаке на исто] сиже]жу позицщи. Jедан од модела ко]и варира више ]унака ]е нпр. замена на мегдану. Подвижници су разни типови заточника - слаби ]унаци (деца), намерници, лоше и силне мегданцще, ]унаци старщих времена, али и устанички прваци. Тако иста парадигматска линща спа]а Марка Кралевийа (СНП II, 66; СНП II, 67), Вука Деспотовийа (СНП VI, 59), младе ]унаке - Ива Сенковийа и не]аког Матиjу (СНП III, 56; СНП III, 55), Лазара Мутапа (СНП IV, 39) итд. Отвореност овог модела огледа се и у измеаиваау угрожених владара, куйних старешина, дево]ака и мртвог ]унака на позицщи налогодавца. Номенклатура противника ]е нешто стабилнща, али доминантног Арапина понегде замеау^у реални ]унаци, попут Бо]ичийа Алила (СНП VI, 7) и Мехмед-аге Мекийа (ПЦХ, 28).
Изразиту флуидност показуху и сижеи о освети нечще смрти. Jунак ко]и кажаава породичног крвника нще везан за ]едно епско време (Марко - Б, 89; СНП II, 57; СНП II, 58; СНП VI, 17; СНП VI, 38; СНП VI, 47; ПЦХ, 6, деспот Стефан - ПЦХ, 160, Грур Витковий и Раде Рижанин - СНП VI, 81, Лала Дрекаловий - СНП VIII, 2; СНП ^р, 23, итд.). Исто тако, робле спасава Марко, засужаени ха]дук Мали Радо(])ица / Раде Ограший, као и устанички кнез Иван Кнежевий. Прилагодливост карактерише и моделе о ослоба^аау из тамнице,
3 У гра^и одабрано] за ова] рад, ко)у сачиаава)у старщи записи, Вукове класичне и рукописне збирке, аегови необ]авлени рукописи и Милутиновийева П]евани]а, ме^у сижеима у ко]има ]е протагониста ]едан ]унак, издво]ило се неколико типова сиже]них модела: 1) заштита слабих и борба за правду; 2) ослоба^аае; 3) ]уначка такмичеаа; 4) женидба; 5) породични односи; 6) соцщални статус и 7) смрт ]унака. Сваки тип се дале грана на подтипове, групе, подгрупе итд., све до по]единачних варщаната.
звтим o ]утаку кojи ce orao6a^a caм, кao и пecмe o мeгдaну пpoтив глacoвитoг ]унвкв и хв^щ^в^.
Кoмпaтибилнocт мoдeлa мoжe бити мвав или вeña, вли мaкcимaлнa флуиднocт зaпpaвo и ниje мoгуña. To би знaчилo ^имв^ cвих мoгуñих типoвa ]унвкв или cвих eпcких имeнa у oдpe5eни мoдeл. С дpугe cтpaнe, пoтпунa кpиcтaлизoвaнocт мoдeлa je peткa, вли je пoткpeплeнa вeñ oкoлнocтимa мaлoг 6poja вapиjaнaтa у пojeдиним мoдeлимa или чвк инвapиjaнтнoшñу пojeдиних пecaмa ^p^ca oдaбpaнoг зв oвaj paд. №p. Mapкo je jeдини jунaк ^и ce тaкмичи у cтpeличapcтву (СНП II, б1), a Ивo Сe&aнин jeдини пpeпливaвa peку (Е, 100). Сaмo Сeкулa имв cпocoбнocт мeтaмopфoзe (Б, 19; СНП II, 85; СНП II, 8б). Вилу пoбe5уje caмo Mapкo (Е, 17б; Е, 181; СНП II, 38; СНП VI, 19; СНП VI, 23; СНП IIp, 35; СНП IIp, 3б, СНП IIp, 37), a oн je и jeдини jунaк чиje ocцилaциje кapaктepa дoпуштajу пpивpeмeну зaмeну paтничкe зeмлopaдничкoм функциjoм4 (Е, 105; СНП II, 73). Фopмaлнo, oви мoдeли cу пoтпунo кpиcтaлизoвaни. Иcтo тaкo, пecмe o Кocoвcкoм бojу нe вapиpajу пpoтaгoниcтe. Лaзapeвo имe cpacлo je зв дeлoкpуг влaдapa мучeникa, Mилoшeвo зв jунaкa кojи убиja туpcкoг цapa, дoк je Вук „звклучвн" та пoзициjи винoвникa кocoвcкe тpaгeдиje. Чвpcтa cтpуктуpa кpиcтaлизoвaнoг мoдeлa oглeдa ce oвдe у кoнзepвиpaн>у имeнa. Aлтepниpaae нoмeнклaтуpe у cвaкoм oд пoмeнутих дeлoкpугa ниje мoгуñe, cвaкa пpoмeнa имeнa билв би oтклoн oд „fficropnje" кojу je eпcкa пecaмa зaпaмтилa и фикcиpaлa.
Нajвeñи 6poj мoдeлa нaлaзи ce та cpeдoкpañи измe5у пoтпунe кpиcтaлизaциje и вeликe флуиднocти. Дeлимичнo флуидни (или дeлимичнo кpиcтaлизoвaни) cижeи укжучуjу oдpe5eни тип jунaкa и oгpaничeни cкуп имeнa. ^œ^e ce мoжe уoчити и извecнa пpaвилнocт у тoм избopу.
№p. мoдeли o дeвojци кoja cпacaвa jунaкa из тaмницe aнгaжуjу млaдoг, нeoжeaeнoг jунaкa, дoк je зaтoчeник кoг orao6a^a дeлиja дeвojкa (жубв или cecтpa) нajчeшñe мв^ пoзнaт eпcки jунaк или jунaк cpeдaих (нoвиjих) вpeмeнa, чиje имe дoпуштa пpeнoшeae eпcкe cлaвe та jунaчну жeну: Бoжo Pajкoвиñ/Paшкoвиñ (Б, 98; Б, 99), хajдук Вукocaв (СНП III, 49), Toдop/Ивaн Зaдpaнин (СНП IIIp, 57; СНП IIIp, 58), Уcкoк Paдe (СНП IIIp, 59), Bo^ вojвoдa (СНП IIIp, б0). Изузeтнo, низу ce пpикл>учуje и Map^ ^в^вий (СНП IIp, 52), чиje ce имe чecтo
4 А. Лoмa пocмaтpa Mapкa rao типичнoг пpeдcтaвникa Димeзилoвe paтничкe функци)с. Рвтник je увск aнтaгoниcтички пocтaвлeн у oднocу та ^.^чку функци)у (Лoмa, 2002: 104-105).
везуче за сижее о верности/неверности жене, па ]е по аналогщи унето и у модел ко]и наглашава вредност добре лубе и посредно истиче аену верност. Истом типу сижеа - ослоба^аау припада]у и модели о спасаваау откупом. Лихова делимична кристализацща потвр^у]е се суженим скуповима из ко]их се бира]у ослободиоци и засужаени ]унаци. Спасител користи неепско средство, па самим тим не припада ]унацима (ма]ка, владар, брат), а и сам ]унак нема развщену епску биографщу.
Тип женидбеног сижеа кореспондира с типом младожеае. Jунаци старщих времена доминира]у у женидби с препрекама; отмица, углавном без помойи заточника, карактеристичнща ]е за ха]дуке и ускочке прваке; владари или плашливи ]унаци приморани су на неволну просидбу; неуспела женидба везуче се на]више за представнике непрщатела, док ]е женидба без препрека типична за владаре.
У сфери породичних односа, сижеи о убиству сестрийа захтева]у амбивалентне представнике старще генерацще, т]. ]унаке ко]има негативни предзнак нще неуобича]ен (Вукашин, Марко, Jанко, Иван Сеаанин). Позитивна карактеризацща срасла с именом Мщата Томийа оставила га ]е по страни од парадигматског скупа у]ака, из ког поменути модел црпе сво]е протагонисте. Баладе о братоубиству обично се завршава]у и самоубиством виновника несрейе. Зато ]е у то] улози веома ретко епски ]унак, ]ер се оваква смрт не уклапа у херо]ску биографщу. Утолико ]е необичнще уклучиваае Гру^ице Новаковийа у лирско-епски модел ко]и ]е над^ачао аегов ]уначки хабитус (Е, 112).
Раздва]аае подтипова песама о ]унаковом соцщалном статусу на оне у ко]има се тематизу^е однос са владаром, четоваае или ратоваае селекту^е избор ]унака и групише делимично флуидне (делимично кристализоване) сижее. Оклеветани ]унак и владар улазе у песме као готова спрега. Зато скуп нще велики. Издва]а]у се традициям потвр^ени парови: Милош - Лазар, Марко - турски цар и Зма] Огаени Вук - будимски крал. Марко и Вук алтернира]у и у моделу о осва]аау града мегданом (Е, 59; Б, 15; Б, 87; ПЦХ, 37; ПЦХ, 152). Заменливост аихових имена и функцща потиче од сличне исторщске улоге вазала (Сува]ций, 2009: 317). Мучеае ]унака, као и и преоблачеае у женске или робовске халине, карактеристични су ]едино за ха]дуке. Модел о одметаау ]ош ]е кристализованщи. Само троица харамбаша - Старина Новак, Ба]о Пивланин и Михат Томий, могу да носе ова] тип сижеа, ]ер он захтева дуг ха]дучки стаж у на]вишем статусу и развщену епску биографщу. Изда]а ради награде шири се ]ош и на ускоке и црногорске ]унаке, док ]унаци старщих времена страда]у на]више због неверне
^6e. ^движници та ту^м тepeну cу хajдуци, уcкoци, цpнoгopcки пpвaци и вeoмa чecтo Сeкулa. Дoминaнтнe цpтe aeгoвoг лига -млaдocт, индивидуaлизaм и нeoфитcки cтaтуc пoгoдoвaлe cу oвoм мoдeлу.
Флуидни и кристализовани jунaци
Кoмпaтибилнocт ]унвкв и cижea мoжe бити caглeдaнa и из углв ]унвкв. Стeпeн пpилaгoдливocти ]утакв paзличитим cижejним мoдeлимa тг^^ ce мepи cкaлoм кoja ce пpoтeжe oд флуиднocти дo кpиcтaлизoвaнocти.
Флуидни ]утаци зacтуплeни cу у вeликoм бpojу cижea. Пoнeки чвк лв^ пpиaaajу зв paзличитe дeлoкpугe. Kpajaa вpeднocт, т]. мaкcимaлнa кoмпaтибилнocт ca cвим гpупaмa cижea, кao и у стучв]у cижejних мoдeлa, пpaктичнo je нeмoгуña. Нe пocтojи ]утк кojи улвзи у cвe мoдeлe. Ситуaциja ce нe мeaa ни гадв ce пepcпeктивa пpoшиpи та cвe eпcкe ликoвe. Квдв низу cpacлa c jeднoм ocoбинoм, crajaña имeнa дoзвoлaвajу вeñу пoкpeтливocт кpoз paзличитe мoдeлe, вли ни ту темв aпcoлутнe caглacнocти ca cвим мoдeлимa. Moжe бити peчи caмo o флуиднocти у вeликoj мepи. Нajвeñи cтeпeн пpилaгoдливocти пoкaзуjу aмбивaлeнтни ]унвци. Слojeвити eпcки ликoви cу улвзили у бpojнe cижejнe мoдeлe зaхвaл>уjуñи дихoтoмнocти и шиpoкoм parno^ кapaктepних цpтa, кoje cу ce ^CTera^ нacлojaвaлe и мoдификoвaлe c вpeмeнoм и пpoмeнoм cpeдинe.
Нajфлуидниjи ]унвци лaкo ce кpeñу кpoз cвих ceдaм типoвa cижejних мoдeлa. Mapкo je нajпoкpeтливиjи eпcки лик, ^вва« o н^му je нajpaшиpeниje, вли ce из мнoштвa улoгa итак издвajajу типичниje, кoje cу пocтeпeнo изгpaдилe aere® лик. Дoминиpa у cижeимa o зaштити гавбих и бopби зв пpaвду, звтим у мoдeлимa o ocлoбa5aaу, a тешто мгн« у cижeимa o жeнидби (углaвнoм кao зaтoчник), пopoдичним oднocимa (пpeтeжнo cу тo пecмe o нeвepнoj луби и убиству cecтpиña) и нeким гpупaмa o oднocу jунaкa и cизepeнa. Пpoceчнo je зacтуплeн у пecмaмa o jунaчким тaкмичeaимa, дoк ce типу пecaмa o cмpти jунaкa пpикл.учуje кpoз вapиjaнтe o уништaвaн>у aтpибутa.
Beлику пpилaгoдливocт paзличитим cижejним мoдeлимa пoкaзуje и Ивo Сeaaнин. Он je зaмeник та мeгдaну, cпacилaц из тaмницe, jунaк кojи ce ocлoбa5a caм, тaкмичap, oтмичap дeвojкe, jунaк кojи cпpeчaвa oтмицу дeвojaкa, нeхoтични винoвник cмpти cвoг cecтpиña, caмoвoлни jунaк кojи пpкocи влaдapу, дoбpoвoлaц зв тeжaк звдвтвк та ту^м тepeну, jунaк кojи гите или умиpe oд уpoкa. Флуиднocти дoпpинocи и дeлoкpуг cтapeшинe, тг^^ cвojcтвeн ceacкoм кaпeтaну, и вapиjaциje
од позитивног налогодавца, преко пасивног женика или кукавице, до негативног, непрщателског владара у сижеима о изда]и ]унака.5
Слична прщемчивост и флуидност карактеристична ]е и за Jанка Сибиаанина, али ]е он ре^е ]унак, а чешйе владар, противник, пасивни женик или ]унак ко]ег спасава]у. Комплементарност у]ака и сестрийа, Jанка и Секуле, утицала ]е на велику заступленост Секулиног лика у сижеима у ко]има се по]авлу]е и сибиаски во]вода (ослоба^аае, трке коаима, отмица ла^ом, убиство сестрийа и други подтипови песама о смрти). Скуп се шири моделима у ко]има доминира млади ]унак, иницщант (женидба, подвижништво на ту^ем терну).
Скупу флуидних ]унака припада и Зма] Огаени Вук. Иако ]е присутан у свим сиже]ним типовима, издва]а]у се модели ко]и одсликава]у аегову улогу заштитника (одбрана дево]ачке части, мегдан у жене, ослоба^аае робла), однос са владаром (замена на мегдану, наметнута женидба, оклеветани ]унак, мегдан у град) и породичне односе (неверна жена уништава ]унакове атрибуте).6
Висок степен компатибилности са разнородним сижеима показуху и ликови дворце ха]дука - Гру^ице Новаковийа и Мщата Томийа. Пресликаваае особина са Гру^ице на Мщата уклучило ]е обо^цу у модел о спасаваау дево]ачке части, односно, о маскираау. Тако^е има]у улогу спасилаца из тамнице, а запажене роле оствару^у и у сижеима породичне тематике (братоубиство). У истом типу, за Гру^ицу се везу^у модели о неверно] жени, док ]е Мщат познатщи по релацщи са сестрийем. На]вейе разилажеае, ко]е и на]више облику^е аихове ликове, ]есу различити сижеи песама о женидби, карактеристични за Гру^у, и претежност варщаната о соцщалним односима, кад ]е реч о Мщатовом ангажоваау. Типичне особине -младост и иницщастички статус првог, и улога ха]дучког харамбаше другог - утицале су на концентрисаае ових ]унака у специфичним групама сижеа.
На супротном кра]у налазе се кристализовани ]унаци. Они се по]авлу]у у веома малом бро]у сиже]них модела. Максимална кристализацща ]е могуйа, али ]е, као и код сиже]них модела, последица инвариантности и ограничености бро]а записа. Ефемерни ]унаци, зароблени локалним просторно-временским оквирима, свели су епско битисаае на ]едну песму, а биографщу на ]едну епизоду.
5 Разноликости лика Ивана Сеаанина и бродим сиждним моделима у ко]има се он по]авлу)е, М. Клеут ]е посветила читаво поглавле монографще о чувеном сеаском капетану (Клеут, 1987: 97-140).
6 Више о епском и исторщском лику деспота Вука, као и о сиже]ним моделима у ко]има ]е заступлен, у: Пешикан Луштановий, 2002.
Други тип кристализованости подразумева срасташе с ]едном улогом, или истицаше доминанатне карактерне црте. Такви ]унаци се као типови преносе кроз маши или вейи бро] сиже]них модела, али некомпатибилност с различитим моделима нще утицала на шихову епску славу. Чувене ]унаке, чврсто структурисане, окоштале, без много карактерних осцилацща, традицща ]е конзервирала и типски уобличила понекад само на основу малобро]них варщаната ]едног или два модела. У одабраном корпусу песама, Прщезда ]е бранилац Сталайа, прототип ]унака ко]и уништава сво]е на]боле атрибуте и пркосно одлази у смрт. Максим ЦржуевиЬ и Антун Поповий су женици, Наход Симеун - трагични ]унак ко]и се жени сво]ом ма]ком, док Jова Будимлща учеству^е у два женидбена модела. Кралевий Андрща ]е жртва (два типа сижеа о породичним односима -братоубиство и потрага за отетим чланом породице), Поповий Сто]ан се жуавлу^е само у моделима о неверно] жени и женидби с препрекама (у овом другом типу ]е женик или отац младожеше). До]чил, во]вода Момчило и Мусий Стеван доминира]у сваки у по ]едном моделу: Болани До]чин штити породицу и Солун, Момчило страда због изда]е лубе, а Стеван представла тип закаснелог ]унака. Осим ове, сва троица ]унака оствару^у макар ]ош по ]едну улогу, али се она доживлава као споредна или чак као грешка, лош спо] са неодговара]уйом функцщом. До]чил посще Марков побратим и ослободилац из тамнице (СНП II, 65; ПЦХ, 68), Момчило се преобрайа у Марковог побратима и гласника (Е, 124; СНП 11р, 57), а косовски ]унак опеван ]е ]ош и као младожеша (СНП VI, 43).
Ако изузмемо бро]не ]унаке хроничарских песмама, ко]и су због усмерености на ]едан дога^ и локалне ограничености оваквог типа певаша типични представници кристализованих ]унака, на]више ]е оних ко]и гравитира]у неко] од кра]ших тачака на линщи компатибил-ности. Делимично флуидни (или делимично кристализовани) ]унаци учеству^у у неким типовима сижеа, у другима не. Бановий Страхиша ]е на]познатщи по моделу о неверно] луби, затим као ]едан од косовских ]унака, а на]маше као Jанков заменик на мегдану и женик ко]и добща дево]ку испушава]уйи тежак задатак (ПЦХ, 151). Преклапаше номенклатуре Бановий Секула - Бановий Срахиша указу^е на могуйе разлоге супституцще ]унака и формираша новог пара Jанко -Страхиша. Милош Обилий ]е синоним на]вейег косовског подвижника, али и Марков побратим ко]ег због лепшег гласа устрели вила, такмичар (пребациваше цркве буздованом) или заточник у бродим женидбама с препрекама. Ако се у овим примерима не може уочити законитост по ко^ ]унак привлачи одре^ене сижее, постсуе и они
]унаци Kojtf бира]у моделе према доминантним цртама CBoje биографще, усво]еним на основу на]раширенщих варщаната.
Епска песма ретко раздва]а брайу Jакшиhе, а митолошки подтекст их неретко удружу^е са женом (сестра, невеста, луба). Зато се претежно по]авлу]у у сижеима ко]и чува]у аихову традиционалну релацщу са женом - спасаваае сестре, служеае за дево]ку, сва^а брайе због дево]ке/виле/жене, искушаваае луба. На]познатща улога Малог Радо(])ице ]есте сужааство ко]ег се ослоба^а након подношеаа мука и уз помой йерке поробливача, али ]е аегов лик привукао и неке друге сличне или комплементарне моделе, какви су ослоба^аае разменом (СНП VI, 71; ПЦХ, 56), владар сво]еволно ослоба^а сужаа и муж на свадби сво]е жене (СНП VI, 76). Лутица Богдан ]е амбивалентан ]унак просечне епске славе, прщемчив сижеима ко]и нагиау новелистичким темама. Он се суочава са издаем сестре (Б, 105), други пут прода]е лубу (Е, 141) или служи господара за коаа (СНП II, 76; СНП VI, 46). Статус великог, преког ]унака, вероватно због инерцще имена, добща само у Тешаново] варщанти о случа]ном сусрету и избегнутом мегдану са Марком Кралевийем. Врховни вожд Првог српског устанка претежно се оствару^е кроз делокруг во^ково^е, а ]унак (заточник) поста]е у варщантама о заштити дево]ачке части и женидби с препрекама (женидба брата и уда]а сестре). Копча наоко разнородних сижеа ]есте мотив подизааа устанка. Кара^ор^е, и епски и исторщски зачетник буне, привукао ]е и повезао моделе о во]еваау и заштити невесте и сватова (СНП IV, 25; СНП ^р, 41).
Колико окоштала типска карактеристика лика одре^у]е, и углавном сужава, избор сиже]них модела, на]боле показуху традиционално негативни ]унаци. Невера Вука Бранковийа проширила се и изван косовског круга песама. Jедном фиксирано типско обележ]е косовски изда]ник пренео ]е и у модел о неуспелом ослоба^аау сужаа (СНП Пр, 33; ПЦХ, 160), конфронтира]уйи се овог пута са Стевом/Стефаном Лазаревийем. Инерцщи традицщске улоге придружио се и утица] исторщских факата - непрщателство измену Лазаревийа и Бранковийа након Косовске битке.7
7 После битке код Ангоре, непрщателство измену Стефана Лазаревийа и Ъур^а Бранковийа врхуни у директном сукобу брайе Лазаревийа и аиховог сестрийа 21. 11. 1402. код Трипола на Косову (Калий, 2012: 96-97; Калий, 1972: 67-68). Ъур^ев савез са Турцима, поново Косово као место одсудне битке, и потоаи одлазак Вука Лазаревийа у Цариград исторщски су окидачи ко]и су се епски трансформисали и повезали у двема варщантама о Стефановом покуша]у ослоба^ааа брата из турског ропства, пропалом због нове изда]е Бранковийа.
Изpaзитa нeгaтивнocт кapaктepишe eпcки лик „пpoклeтe Jepинe". Нaмeти нeмилocpднe гpaдитeлкe Смeдepeвa инициpaли cу Нoвaкoвo oдмeтaae (СНП III, 1). Суpoвa дecпoтицa ^ja игнopишe вoлу cвoг мужв, пoтпунo пpeузимajуñи влacт, зaтoчилa je и пoгубилa нajбoлe cpпcкe вojвoдe (СНП II, 83).8 Оня je пocpeдни кpивaц зя ocлeплe&e cвojиx cинoвa нe caмo зaтo штo je Rhep удвлв зя туpcкoг ^pa (СНП IIp, б4) вeñ и зято штo je cинoвe пoгpeшнo упутилв ня ocиoнo пoнaшaae гад cу кpeнули у пpвo roxo^e&e cecтpи (СНП IIp, 87). У Mилутинoвиñeвoj вapиjaнти o бpзoм paciy млaдoг jунaкa oдгajaнoг ня CTpa™ и зaмeни ня мeгдaну (ПЦХ, 152) oбeлeжeнa je кao capaдник Tуpaкa и издajник cвoгa poдa (cвoг унуга Змaj-Огaeнoг Вуга). Сличну улoгу имя и у cтapиjeм зaпиcу o пoкушajу пpeдaje унуга Tуpцимa (нejaки Maкca, cин Стeфaнa и Aн5eлиje - Е, 21). Чяк и кядя cу joj нeгaтивнe цpтe ублaжeнe пoд утицajeм мoдeлa или дpугaчиjeг дeлoкpугa, ^н лик зaдpжaвa eнepгичнocт и пpeдузимливocт. Оcим штo биpa жeникa зв cвojу ráep (СНП II, 80; СНП IIp, б4; СНП IIp, 87), ora je инициjaтop жeнидбe cвoг бpaтa (СНП II, 82) или отта (СНП IIp, 2б, ПЦХ, 152). Лукaвocт избиja кpoз caвeтe нejaкoм cину кaкo дя удoвoли paзoчapaнoj нeвecти, будимcкoj ^ин^зи (ПЦХ, 152). Оpгaнизaтopcки кapaктep, cпocoбнocт, cпpeмнocт ня aкциjу пojaвлуjу ce и тaмo гдe ce нajмaae oчeкуjу. Taкo Jepинa ^eo^ehe фopмулaтив-нo пacивни дeлoкpуг нeвecтe пoмaжуñи зaтoчницимa (СНП II, 79). Дeлoкpуг пoзитивнe жpтвe нajмaшг joj oдгoвapa, яли и aera мeaa, oбликуjуñи га пpeмa утвp5eним cпeцифичнocтимa cвoг кapaктepa. У вapиjaнтaмa o зaштити кpcнoг имeнa oнa и Ъуp5e cу угpoжeни cлaвлeници (СНП VI, 20; СНП IIp, 49). Ня Ъуp5eв пpeдлoг, Jepинa излязи иcпpeд двopa и пoзивa нaмepникa дя нaпиje у cлaву Бoжиjу. Пpeпуштaaeм инициjaтивe Ъуp5у, oнa je caмo нaизглeд cкpajнутa и зaклoaeнa roa пocлушнe пaтpиjapxaлнe cупpугe. fteœ титте цpтe -дoминaциja и aктивнocт, и oвдe cу oдoлeлe зaкoнитocтимa дeлoкpугa.
Дeлимичнo флуидвн (дeлимичнo кpиcтaлизoвaн) jecтe и лик Paдул-бeгa/Bлaшиña Paдулa. Нajпoзнaтиjи je пo вapиjaнтaмa o зявяди бpañe. Сплeт ^гаттних цpтa нacтao je пpeтeжнo пoд утицajeм aкумулиpaниx иcтopиjcкиx чи^ницв вeзaниx зя paзмиpицe пoтoмaкa Joвaнa Paдулa I
8 Обляк Paдocaв ocлoбaÇa Биjeлиha и Злaтoкocиha удapajуhи Jepину тpocтpукoм кaмциjoм. С. Сaмapциja oba^E пocтупaк, нecвojcтвeн eпcким ]уняцимя, a кapaктepиcтичaн jeдинo зя ^ш^явя^ oбecнe жене или пpoтивникoвe лубе, caглeдaвa кao иcкoнcку бopбу митcкoг зaштитникa, змajeбopцa, пpoтив дeмoнcкиx cилa raje cу узуpпиpaлe cвeтлocт и Сунцс (Сaмapциja, 2010: 234-235).
Бесарабе.9 Песме о аегово] женидби истичу ]уначну и моралну невесту из куйе Цржуевийа10 као антипод охолом женику. Ова два модела негативно су га одредила. Надале улази само у оне сижее ко]и прихвата]у мотиве конзервиране уз аегово име. Тако поста]е Гру]ичин зет, непрщател, у варщанти о верно] сестри (Е, 49), или лубавник ма]ке невернице (СНП III, 85).
Типска имена противника знатно су компатибилнща, али су ипак ограничена не само негативном карактеристиком вей и захтевом сиже]ног модела. Малета ]е претежно противник ]унака у моделу о певаау кроз гору, Дука (зулумйар, Херцеговац) формулативни ]е лубавник, отмичар жене или грешник, док ]е Арапин, на]фреквентнщи противник, прилаго^ава]уйи се моделима, постепено меаао сво]е карактеристике од хтонског бийа, преко хибридног до реалистичног ]унака.п
Независно од степена флуидности/кристализованости, ]унаци развщенщих биографща бира]у моделе у ко]е улазе, саображава]уйи их колективном знаау за]еднице о аима. Флуидни сижеи уклучу]у бро]не ]унаке, али истовремено и открива]у диференцщацщу протагониста према одре^еним подтиповима или групама сижеа. Нпр. у сижеима о женидби ]унаци бира]у тип женидбе на]пре према епохи ко^ припада]у. Потом се додатно профилишу избором одговара]уйих модела. Марко ]е тако или заточник или активни женик. Епитет на]болег ]унака не оставла простор за ангажоваае аеговог заточника. Ъур^е и Лазар су владари, па се први ослааа на заточнике (СНП II, 79), а други захтева женидбу с неепском препреком - услов за добщаае невесте ]е порекло (СНП II, 32; СНП Пр, 26). Ме^у ]унацима средаих времена, млади ]унаци сами краду дево]ку, док Иви Сеаанину и Степану JанковиЙу статус во^е дозволава заменика у отмици. Старост, позицща харамбаше и породичног старешине, митолошке наслаге и хтонски елементи битна су обележ]а Старине
9 Исторща памти сва^у аегових синова, Дана и Мирчете, затим потоаих влашких кнезова Радула IV Великог и Богдана III Слепог, као и сарадау Мирчете и последаег бугарског цара, Jована Шишмана III (Костий, 1937: 111).
10 Радул IV Велики био je ожеаен Марком, йерком елбасанског во]воде, а Иван Црно]евий аеном сестром Го]савом. Песма je запамтила право име невесте, али ]е преиначила аену везу са Црно]евийима (Костий, 1937: 129).
11 Р. Божовий уочава хоризонтални и вертикални разво] лика Арапина у епско] поезщи. Хоризонтални оцртава линщу од митског бийа до исторщског представника из доба династще Абасида, ко]а се у песми представла као еволуциона путааа од троглавог демона до супституцще Арапина Циганином или Турчином. Напоредо се одвща и вертикални процес - Арапин се снижава од крала до поклисара. Оваква сло]евитост омогуйила je лику Арапина велику разу^еност (Bozovic, 1977: 216-218).
^вята (Сувв^ип, 2005: 217-233). Зaтo ниje пoгoдaн зя функцщу жeникa. №6op нeвecтe пpимepeнe aeгoвoм xaбитуcу и ropex^ (виля), oдcуcтвo xajдучкиx oбeлeжja и избeгaвaae aпeлaтивa „cтapинa" (Сувя^ип, 2005: 235) oмoгуñили cу му дя ce, изузeтнo, ocтвapи и у oвoj улoзи (Б, 39). Ta^^e je изгубиo oзнaку cтapoг пoштoвaнoг cтapeшинe у мoдeлу o ocлoбa5aaу пocлe избopa cмpти, пpилaгo5aвajуñи ce улoзи млaдoг xajдукa щи caм нaдjaчa тpи xилaдe цapeвиx вojникa (Е, б7) (Сувajциñ, 2005: 83).
Paзличити типoви пpeoблaчeaa (Paдулoвиñ, 2005: 107-113) caoбpaжeни cу физ^^м^и, кapaктepиcтикaмa и нaмepи jунaкa. Бaнoвиñ Стpaxиaa пpoлaзи кpoз Кocoвo, ^^rac^TO туpcкoм вojcкoм, пpeoдeвeн у pуxo нeпpиjaтeлa. Уcкoчки пpвaци тя^^ пoзajмлуjу oбeлeжja пpoтивникa у aкциjи oтмицe дeвojкe из туpcкe cpeдинe. Лeп, мляд jунaк, кякяв je Гpуja Нoвaкoвиñ, мoжe ce мacкиpaти у дeвojку, дoк ce jунaк пoпут Mapкa кpиje иcпoд кaлу5epcкe oдeñe. Нoвeлиcтички импулc ca Гpуjицe ce ^eœo ня Mиjaтa ^мипя, a ca Mapra ня Стapину ^вята и дeли Paдивoja (ПЦХ, бб). ftиx двojицa чяк и зaигpajу „carao кaлу5epcки", тpecуñи чapдaкe, у Mapкoвoм мaниpу. Пpeмa изглeду, пoлoжajу и гoдинaмa, Стapини Нoвaку пpиcтaje и тpгoвaчкo oдeлo (Сувajциñ, 2005: 239), дoк ce Paдивoj, чщя cтapocнa дoб ниje увeк пpeцизиpaнa кao кяд je peч o Гpуjи и Нoвaку, пpeoблaчи joш и у млaдoг po6b (мoдeл o пpoдajи xajдукa - Б, 107; ПЦХ, 149).
Mapкoв пpимep oгpaничeнoг избopa жeнидбeниx cижea или типя мacкиpaaa, пoкaзуje joш jeднoм дя aпcoлутнe флуиднocти нeмa, тe дя cу и зя нajкoмпaтибилниje jунaкe извecни cижejни мoдeли и дeлoкpузи зaтвopeни.
Гpaфикoни кojимa ce мoжe cликoвитo пpeдcтaвити интepaкциja jунaкa и cижea, oднocнo cтeпeн ^м^таб^^сти jeдниx у oднocу ня дpугe, cвeдoчe o иcтoвeтнoj pacпoдeли ня cкaли флуднocти -кpиcтaлизoвaнocти и cимeтpиjи у мe5уcoбним oднocимa.
Kao штo je peчeнo, нajвишe cижejниx мoдeлa и нajвeñи 6poJ jунaкa cвpcтaвajу ce мe5у дeлимичнo флуидте, oднocнo, дeлимичнo кpиcтaлизoвaнe, дoк je нajмaшг oниx кojи тeжe ^ajaocrawa - пoтпунoj oтвopeнocти или зaтвopeнocти, кяд je peч o cижeимa, oднocнo, пoтпунoj пpилaгoдливocти или иcклучивocти, кяд je peч o jунaцимa. Нopмaлнa pacпoдeлa, кoja oкo cpeдae вpeднocти гpупишe нajвишe узopaкa, oчeкивaнa je и лoгичнa пocлeдицa вapиjaнтнocти, яли пoтвp5уje joш нeштo. Дoминaциja cижejниx мoдeлa и jунaкa щи ce jeдни дpугимa пpилaгo5aвajу, яли caмo дo извecнe мepe, илуcтpуje cуштину eпcкoг жaнpa, a то je - вapиpaae у oмe5eним oквиpимa, импpoвизaциja у cxeмaтичнocти, paзнoликocт у cличнocти.
кристализовзност
сижс|мн модели / |умоци
Извори:
Б - БогишиЬ, Валтазар. 1878. Народне ^есме из старщ'их наjвише приморских записа. Београд: Гласник Српског ученог друштва.
Е - Геземан, Герхард. 1925. Ерлангенски рукопис старих српскохрватских народних песама. Сремски Карловци.
ПЦХ - МилутиновиЬ, Сима Сара^ща. 1990. Щеванща црногорска и херцеговачка. НикшиЬ: Универзитетска рщеч.
СНП II - КарациЬ, Вук СтефановиЬ. 1988. Српске народне п^есме, II, Сабрана дела, ка. 5. Београд: Просвета.
СНП III - КарациЬ, Вук СтефановиЬ. 1988. Српске народне п^есме, III, Сабрана дела, ка. 6. Београд: Просвета.
СНП IV - КарациЬ, Вук СтефановиЬ. 1986. Српске народне п^есме, IV, Сабрана дела, ка. 7. Београд: Просвета.
СНП VI - Караций, Вук Стефановий. 19352. Српске народне щесме, VI. Београд: Државна штампарща.
СНП VII - Караций, Вук Стефановий. 19352. Српске народне щ'есме, VII. Београд: Државна штампарща.
СНП VIII - Караций, Вук Стефановий. 19362. Српске народне щ'есме, VIII. Београд: Државна штампарща.
СНП IX - Караций, Вук Стефановий. 19362. Српске народне щ'есме, IX. Београд: Државна штампарща.
СНП Пр - Младеновий, Живомир и Недий, Владан. 1974. Српске народне щесме из необ]авлених рукописа Вука Стеф. Карацика, II. Београд: САНУ.
СНП Шр - Младеновий, Живомир и Недий, Владан. 1974. Српске народне щесме из необ]авлених рукописа Вука Стеф. Карацика, III. Београд: САНУ.
СНП ^р - Младеновий, Живомир и Недий, Владан. 1974. Српске народне щесме из необ]авлених рукописа Вука Стеф. Карацика, IV. Београд: САНУ.
Литература:
Калий, 1ованка. 1972. Велики преокрет. Исторща српског народа, ка. 2. Београд: СКЗ. 64-74.
Калий, 1ованка. 2012. Срби у позном среднем веку. Београд: Завод за уцбенике.
Костий, Драгутин. 1937. Тумачета друге ктиге „Српских народних щесама" Вука Ст. Карацика. Београд: Државна штампарща.
Клеут, Марща. 1987. Иван Сетанин у српскохрватским усменим епским песмама. Нови Сад: Матица српска.
Лома, Александар. 2002. Пракосово. Словенски и индоевропски корени епике. Београд: Балканолошки институт - Крагу|евац: Центар за научна истраживааа САНУ и Универзитет у Крагу]евцу.
Мелетинский, Елеазар. М. 1963. Происхождение героического эпоса. Ранние формы и архаические памятники. Москва: Восточная литература.
Милошевий-Ъор^евий, Нада. 1980. Теорще о настанку народних приповедака у нашо] науци деветнаестог века. Научни састанак слависта у Вукове дане IX. 495-500.
Пешикан Луштановий, Лилана. 2002. Зма] Деспот Вук — мит, исторщ'а, песма. Нови Сад: Матица српска.
Радуловий, Немааа. 2005. Типологща преоблачеаа у усмено] епици. Годиштак катедре за српску ктижевност са ]ужнословенским ктижевностима I. 107-113.
Самарцща, Снежана. 2010. 1ош ]едном о Облаку Радосаву. Фолклор, поетика, ктижевна периодика. Београд: Институт за каижевности уметност. 227245.
Сува]ций, Бошко. 2005. Jунаци и маске. Београд: Друштво за српски ]език и каижевност Србще.
Сува]ций, Бошко. 2009. О мартолозима и епсюо слави. Митолошки зборник 22. 305-322.
Bozovic, Rade. 1977. Arapi u usmenoj narodnoj pesmi na srpskohrvatskom
jezickom podrucju. Beograd: Filoloski fakultet Beogradskog univerziteta. Pesic, Radmila i Nada Milosevic-Dordevic. 1984. Narodna knjizevnost. Beograd: IRO „Vuk Karadzic".
