ТИПСКИ И АТИПИЧНИ СТАРЦИ СРПСКЕ УСМЕНЕ ЕПИКЕ Текст научной статьи по специальности «Искусствоведение»

изворни научни чланак

УДК 821.163.41-13:398 ТИПСКИ И АТИПИЧНИ СТАРЦИ СРПСКЕ УСМЕНЕ ЕПИКЕ

Драголуб Ж. ПериЙ

Педагошки факултет Сомбор Универзитет у Новом Саду, Срби]а

Key words: epic song, character, old man, type, individualization, myth, rite, status

Summary: The main aim of this paper is to show in which role and how the characters of the old men can appear. This research was conducted on the material of Viennese edition of Vuts collections (SNP II-IV), the State Edition (SNP VI-IX), as well as records of Vuk and his associates from the so called manuscript edition (SNPr II-IV).1 The epic stylization of an old hero was monitored in a diachronic perspective, in consultation of Bogisic's (Bogisic, 2003) and Pantic's (Pantic, 2002) collections, and the Erlangen manuscript (ER). The comparative-typological and structural-semiotic methods were functionalized for the purpose of this research. The research shows that the old man in epic emerges in two ways -from a typical to atypical - either as an honorable elder, supreme authority and wise man, i.e. „old wolf", or as power-hungry weakling, with inappropriate materialistic or sexual appetites - on the negative characterization scale. The different mythical, ritual and social elements, assimilated in the notion of community about a certain historical epoch where the characters are situated in and the procedures of epic stylization build some of the most recognizable figures in Serbian oral poetic gallery which reveal full complexity and „layering structure" of the epic characters of the old men.

Клучне речи: епска песма, лик, старац, тип, индивидуализацща, мит, обред, статус

Апстракт: Основна намера овога рада jecre да покаже у оквиру ю^их делокруга и на ю^и начин се реализу]у ликови епских стараца. Гра^у на кор] ]е истраживаше спроведено чини ляртштттко издаше Вукових збирки (СНП II-

1 Ова] узорак гра^е може се сматрати репрезентативним, премда не и свеобухватним (будуйи да неке територще на ксуима ]е епика постегала у то време нису равноправно, а друге нису уопште заступлене). Ова] недостатак надомештен ]е с ]едне стране тиме што су шему приклучене Богишийева (Богиший, 2003) и Пантийева збирка (Пантий, 2002), као Ерлангенски рукопис (ЕР), чиме ]е омогуйен и дщахрони увид у гра^у, док ]е, с друге стране, уво^еше Милутиновийеве Щеванще (Милутиновий, 1990) као контролног узорка имало за цил да верифику)е одре1)ене по]аве, уочене на Вуковим записима или у стари^ гра^и.

IV), чему je пpидpужeно Дpжaвно издяае (CHn VI- IX), кaо и зaписи Вукa и кетовт сapaдникa из тзв. pукописног издям (CHnp II-IV). ^яйен je нaчин епске стилизaциje стapог jунaкa у диjaxpоноj пepспeктиви, уз консултовте Богишипеве (Богишип, 2003) и Пaнтиñeвe збиpкe (Шитий, 2002), кaо Ерлангенског рукописа (ЕР). 3a потpeбe paдa функционaлизовaнe су компapaтивно-типолошкa и стpуктуpaлно-сeмиотичкa мeтодa. Искоди ис^ож^ям покaзуjу дa се епски стapaц peaлизуje двоjaко - од типског до aтипичног - или кяо чaснa стapинa, вpxовни aутоpитeт и мудpaц, односно „ст^и вук", или нa сколи нeгaтивнe кapaктepизaциje - кaо влом^д^^и слябип, с нeпpимepeним мaтepиjaлним или сeксуaлним aпeтитимa. Cложeност и сло]евитост eпскиx CTapaua покозу]у и paзличити митски, обpeдни и социjaлни елементи, ко]и, сaобpaжeни пpeдстaви колeктивa о дятсу истоpиjскоj епоси у ко]у се дяти ликови ситуиpajу, кяо и поступиимо епске стилизaциje, гpaдe неке од нajпpeпознaтливиjиx фигуpa сpпскe усменопоетске TMep^e.

Кядя син епског стяся зя женидбу, односно досегне ога]

узpaст кядя стиче пpaво до ]яше ком и носи оpужje, ]уняк, пpeдaвafteм свог стотусо (симболички пpeдстaв.шeног коаем и оpужjeм, pe^e и pуxом) сину, обjaв.шуje синовлеву инициjaциjу, истовpeмeно се сом повлячейи из епског светя.2 To устушае инсигащо ]унячког стотусо (ц. потпун излозяк из епског светя, двобо]я и пустоловино), „пpeдстaвлa, у суштини, pитуaлaн пpоцeс ]угаковог епског ум^ям, raje ñe се окончяти онога чяся кядя ]уняк буде обeзоpужaн и епски незяштипен, у стя^у истоветном ономе пpe аегове епске инициjaциje" ^увя^ий, 2005: 173). Crora, rajas-b^aae стapог ]унякя у окв^у дeлокpугa главног ]унака у епском код^я^ ознaчaвa своjeвpсни Krapax из тpaдиционaлнe ноpмe.

Кядя му пpипaднe нега од споpeдниx улога, стapaц посще ]едян од нeзaобилaзниx ликовя paзличитиx eпскиx кaтaлогa. Поименце, у песми, често се помиау ликови щи кяо дя су „^о^ени стapи" (в. Петковий, 2010: 65): Jyr Богдан (CHП II: 6p. 32, 35, 36, 44, 45, 46, 48, 49, 50; ШП III: 6p. 10; CHIp II: 6p. 26, 30, 32), деспот Ъура^ БранковиЙ (Богишип, 2003: 6p. 9, 10, 26; ШП II: 6p. 80, ШП III: 6p. 10, CH!p II: 6p. 65), Новак (Богишип, 2003: 6p. 106; ЕР: 6p. 66, 67, 150; ШП III: 6p. 1, 2, 3, 4, 5, 6, 10; СТП VI: 6p. 39; СТП VII: 6p. 33 и вapиjaнтe, 35, 36; CH!p III: 6p. 1, 2), Jован ШандиЙ (CHП III: 6p. 47; CH!p III: 6p. 63), Вуjадин (СТП III: 6p. 50), Ъура^ СенковиЙ (CHП III: 6p. 56), руски крал Александар (CHП VII: 6p. 19), и да. Ha

2 Crapes се, том пpиликом, ^чешйе нaводи кяо paзлог повлaчe№a из бежево: „Ja сям ]угак вpло eстapиe / И ]утачки ме^ян eстaвиe, / Ja не могу ме^ян дщелити" (CHÜ II: 6p. 55).

противничко] страни налазе се: Ъе]ван / Ъеиван / "Нева^ага / "Щуфан-ага и сл. (СНП III: бр. 26, 37, 40; СНП VI: бр. 49, 55, 56; СНП VII: бр. 3 и варщанте, 9; СНПр III: бр. 16, 47, 48, 54, 62), Каримам (СНП III: бр. 37; СНП VI: бр. 49), будалина / Орашина Тале (СНП VII: бр. 2; СНПр III: бр. 35, 39) и др. Епитет стари, као и суфигиране форме стар-ац, стар-ина притом на]чешЬе представла]у неизоставни елеменат шихове номинацще.3

Биолошка старост ових ликова, како ]е назначено у песми, може драстично да варира - од нешто више од шездесет година, колико има тешко покретни (х)оца Новланин (СНПр III: бр. 73), преко сто двадесет година - руски крал Александар (СНП VII: бр. 19), сто тридесет - стари 'Ьефванага (СНПр III: бр. 48), т^ сто шездесет лета - во]вода Миклен (СНПр II: бр. 29), све до разу^ене биографще Марка Кралевийа од чак триста година (СНП II: бр. 74), односно триста и три лета, колико има Кузун Jаftа (СНП III: бр. 10).4 Године старости обично нису прецизиране, а информацща о старости лика да]е се посредством описа, при чему ]е седа брада (понекад - и крезубост) део формулативног описа епског ]унака:

Отуд до^е старац Ъефан-ага

На шегова коша големога,

Пала му )е на облуку брада,

В)етар пуха те му шогу лула,

У главу му зуба ^аволега. (СНПр III: бр. 47)

3 Старост, овде, представла конкретизацщу типског круга особина на нивоу именовала - „унутрашши карактер лика изражава се посредством сполашших, физичких црта; то )е епитетизацща, обележаваше )унака сталном ознаком, ко)а му )е сво]ствена, тако рейи -маска шегових сталних сво]става. Ме^утим, стални епитет )унака )е (...) исто што и шегово име, ij. она иста шегова суштина, само што )е са именице прешла на улогу придева ко)и одре^у)е шегово име (Фре)денберг, 2011: 290). Па ипак, ова) конструкт условлен )е тиме да не постели нека дала карактеризацща. Свако додатно конкретизоваше лика одре^еним особинама слаби сталним епитетом пресупонирани круг типских одлика и води ка дестабилизовашу или мешашу семантичког предзнака (ауторитет мудраца бива полулан, а епски старац поприма црте кукавице, слабийа и сл.).

4 Постели, додуше, )едан старщи епски )унак - извесни Настрадин у песми из Милутиновийеве збирке има четиристо шездесет година (в. МилутиновиЙ, 1990: бр. 55). Ме^утим, с обзиром на то да )е та песма „сочинение младога владике црногорског" (Исто: 220), она ни)е узета у обзир.

Дуга седа брада, тако1)е, доминира и у опису ]едног од три добра ]унака:5 Сиде браде до поjаса Краъевику витез Марко6 (БогишиЙ, 2003: бр. 46).7

Такав опис одговара архетипсщ слици мудраца, што ]е, ]едним делом, утицало на дистрибуцщу старог ]унака унутар базичног делокруга „саветодавца, мудраца, искусног ]унака" (ПетковиЙ, 2010: 74). Уз то, различита културна насло]авааа довела су до тога да, „израстао на митолошком супстрату - дуговечни старац, предак, сведок неколико генерацща, сажима колективно искуство, поседуе надзнаае, те поста]е готово видовит, представник оностраног (...), премешта]уЙи се на подруч]е ванвремености, вечности и бесмртности" (Исто).8

Као типски мудраци у српсщ усмежу епици по]авлу]у се: Jуг Богдан (СНП II: бр. 32), старац Фочо (СНП IV: бр. 24), стари Кариман (СНП III: бр. 37; СНП VI: бр. 49), стари дервиш -затвореник, а потом прщате.ш и сапатник БановиЙ Страхиае (СНП II: бр. 44), као и стари "Нефванага (СНПр III: бр. 48). Они су глас искуства - зналци и врсни познаваоци песме, тумачи снова (СНП VIII: бр. 36), традицще и (неписане) исторще, щу, у морализаторском виду, посредуу и предочава]у мла^им генерацщама.9

5 Уп. и БогишиЙ, 2003: бр. 88.

6 Поред ове песме, Марко КралевиЙ као остарели jyraK приказан je и у: СНП II: бр. 74; СНП VI: бр. 31 (jeóna %едетина) и 37; СНП VII: бр. 26.

7 В. и песме у щима фигурираjу четири jy^ra различите старосне доби: СНП III: бр. 47; СНПр III: бр. 63.

8 Jeдан од наjстариjих примера тог типа jyнака у индоевропсщ кyлтyрноj зони представла Кришна Дваипаjана Вjаса - митски предак (прастриц) Пандава и Каурава -учесника у бици на Курукшетри, шихов савременик, а истовремено и, по предашу, први казивач и учител свете повести Бхарата, као и шен први слушалац: „Na toj zrtvenoj svecanosti, nastavljase Sauti, brahmani su u predasima izmedu duznosti govorili o mnogocemu sto se tice Veda, ali je Vjasa samo kazivao cudesnu i slavnu povest zvanu Bharata. Vjasa je naredio svome uceniku Vaisampajani da pred kraljem Danmedajom ponovi celu Bharatu onako kako je od njega bese naucio" (Mahabharata, 2005: 15 - истакао Д. П). СпаjаjyЙи ванвремено знаше и искуство мноштва гeнeрациjа с традиционалним ликом мудраца, учитела и певача, Вjаса представла тeндeнциjy обjашшаваша прошлих збиваша враЙашем на шихове почетке, персонализовану у jeдном лику. Н>егова епска биографиjа има ^едно и наjшири могуЙи распон тако да обухвата и дога^е коди су претходили бици, сам ток и исход битке (с позицще сведока), и праизведбу песме о бици.

9 Стога, велики ауторитет стараца као Потебшина „културнотворна категорща" (ПетковиЙ, 2006: 91) упуЙу^е на то да се, у традиционалноj култури, на старо посматра као на апсолутно позитивно - ,^виша вредносна тачка гледишта припада старщима и старцима, па се чак и за песму каже да je добра ако je од 'наших старших'. Кшиге, то jeCT правила понашаша, не називаjy се слу^но тако често староставним: живот се уре^е из прошлости и старине" (Исто: 92).

ftиxoвo знаас paзбиja oквиpe yoбичajeнe спoзнaje и сeжe у бу^Ь^ст - jep, oнaj кojи je у стаау да сxвaти пpoшлoст, мoжe сазнати и бу^Ь^ст: Jyr Богдан тага види судбину цapствa и зна да Лaзapeвa пpoсидбa Mилицe ниje пука дpскoст (кaкo то изглeдa синoвимa), всп судбинска пpeдoдpe5eнoст, кao штo je писaнo у „каигама стapoслaвним" (CHH II: 6p. 32), oднoснo „каизи paзбopничкoj" (CHHp II: 6p. 26), кoje ^opnHy бу^Г^ст и судбину пojeдинцa (шта je кoмe oд Бoгa су^ш, свe дo судасг дана), т]. кpaj свeтa (в. ШИ II: 6p. 32).

Kyлтypoлoшки сличан кoнцeпт мyдpoсти, сaмo на пpoтивничкoj стpaни, заступа старац Фочо од стотине лета (CHK IV: 6p. 24), щи тумачи нeбeскe пpиликe (знамсаа), yчeствyje у кoлeктивнoм гатаау вoдoм, чита каиге инци(je)лe и ^сшси знаас минyлиx гeнepaциja. Ho, у тpaгичнoj зaблyдeлoсти, асга никo нс слуша, чак ни син, тe oн oстaje сaмo усамлсни глас щи yпoзopaвa на нaстyпajyñy ^ornar. Чиасница да сe, на пoчeткy дсшавааа, стapaц Фoчo налази у зачслу тpпeзe, свeдoчи o peсeмaнтизaциjи eтичкoг систeмa вpeднoсти, пpи чeмy син нe пoштyje oцa, oдбaцyje асгов сaвeт и jaвнo му пpoтивypeчи (Истo). Peч стapиx вишe нeмa свojy тeжинy, штo сс, у тpaдициoнaлнoм систeмy вpeднoсти, сxвaтa кao jeдaн oд тeжиx гpexoвa (в. CHK II: 6p. 2), а сaнкциoнишe сe смpñy ^с^шила^. Taквo дeгpaдиpaаe, истaкнyтo нeпpиxвaтaаeм суда стapoг мyдpaцa или oдсyствoм oстapeлиx poдитeлa из слaвскe тpпeзe (CHK II: 6p. 60) yкaзyje на индивидуализацщу у пoстyпкy (нeгaтивнe) rapaRreproa^je eпскoг лика, зaснoвaнy на мoтивy сyкoбa гeнepaциja. Истoвpeмeнo, eпски пoглeд на свeт склoн je тoмe да дeвaлвaциjy eтичкиx вpeднoсти у гоглсду oднoсa пpeмa стapимa пpeвaсxoднo налази на пpoтивничкoj стpaни,10 ^и чeмy oнa пoстaje jeдaн oд мoтивaциoниx фaктopa ъиховог пopaзa.11

Гeнepaциjскa тeнзиja oчитyje сс и у тoмe mтo „тачка глeдиmтa сaoбpaжeнa jyнaкy paтникy младийкс или зpeлe дoби измemтa стapцe на пoдpyчje дeгpaдиpaниx, кoмичнo oсвeтлeниx литова" (Пeткoвиñ,

10 Mapкoв нoбpaтим, Koстaдин, кojи нс нoштyje стape гoснoдape нити poдитeл.e и нс дсли милoстиаy, и пopeд xpишhaнскoг имeнa и тога што слави крсно име, титyлиpaн je турском стaлeшкoм титyлoм бега (CHП II: 6p. 60).

11 ^да сс нpeдстaвлa oгpeшeаe o сво]е, yглaвнoм je pen o уртжаваау xиjepapxиjскoг oднoсa влaдap - пoдaник: Mpаaвчeвиtш yстajy нpoтив yporna (CHП II: 6p. 34), Jyrc^ta нpoтив сpнскoг цap-Cтjeнaнa (CHП II: 6p. 32), а Вук Бpaнкoвиh издaje Лaзapa (Бoгишиh, 2003: 6p. I; Пeтpoвиh, 200I: 6p. 4, I0; СТП II: 6p. 45, 46, 49 и дp.). Kara „кpшeаe кoдeксa нoнaшaаa oбeлeжaвa ^ax jeднe eнoxe", ни „свeoнштe paсyлo нс мoжe oстaти нeкaжаeнo" - ,;î6hp вeликaшкиx нpeстyпa oдpaзиhe сс на oпштeм плану нpoнaсти цapствa сpнскoгa, кao и у амбивалсш^ кapaктepизaциjи нojeдиниx лигава" (Caмapциja, 2008: 275).

2010: 77). Cтapaчку одаезност пpe упуштям у pизичну aкциjу млй^и peдовно пpоглaшaвajу зя кукявичлук (CHП VI: 6p. 55, 66; CH! VII: 6p. 3; CHQp III: 6p. 48), даи чему стapи ]уняк, гляс искуствя и ]едини ко]и je био свестян опясности, често стpaдa зято што су се мл^и сaбоpци оглушили о аегово упозоpefte.

Пошто епске стapцe, мaxом, кapaктepишe пясивност, нeдостaтaк eнepгиje,12 они се, кяо што се и може пpeтпостaвити, често нялязе унутap статично обeлeжeниx дeлокpугa: caвemнuкa и глacнuкa, те владара, кяо и у от^имя дeлокpугa жpmвe,l3 уз могуйе удвajafte и пpожимafte дело^ут, или оствapивafte ликя унутap pasTO^^x сeкундapниx дeлокpугa.14 Hовa peсeмaнтизaциja оствapуje се тиме што ови ликови, уколико пpипaдajу нeпpиjaтeлскнм peдовимa, aутомaтски доби]я]у негативни пpeдзнaк, те а^овя мудpост, из пepспeктивe xpишñaнскиx parama више галифе ня лукявство и пpeпpeдeност вpeмeшниx муслимaнскиx нejунaкa. Hepeтко, овим особинaмa пpидpужeнe су и дауге негативне кapaктepнe цpтe: влaстолубивост, гpaмзивост, подмитливост,15 поxотa и т. сл.

Ha султанову понуду дя йе дяти Cтaмбол у удаяву и чин „моxуp со^^е" ономе ко сaвлaдa и осво]и ^ну Гоpу, се сямо Ъино

паша стари, тpaжehи: цapски 6apja^ ja^ во]ску - 12 000 paтникa, одлучног и eнepгичног Фepuз-naшy млада кяо зоповеднико, кяо и сву потpeбну логистику (CHQ IX: 6p. 15). Ме^утим, не успевя у свом няуму. ^инно томе, стари бегови, peволтиpaни тиме што више годиня нису добили xapaч, пишу султану, тpaжeйн во]ску зя своjeвpсну кязнену мисщу, raja би pajу вpaтилa у ro^pro^r туpскоj влясти (в. CHП IX: 6p. 26). Тридест ага бщелще брада, потплятивши од Ри^ят ^pa, покушaвajу дя, ня пpeвapу, погубе „двя ускокя млядя", но без успexa. У дpугоj песми, стари Мемед ага иницдая paдftу - пише писмо султану, тpaжehи во]ну помой кяко би ликвидиpaо xaj^ra, старога Миjата, тяко што ñe га измямити ня кумство и, уз помоп

12 Мляди ]уняк пpeдстaвлa „квиптесепцщу епске eпepгиje" (C^a^H^ 2010: 29). Анaлeгпe томе, по моделу бнпapпнx о^зи^я - пя супpeтпeм полу пaлaзнe би се CTapa^ Али, ово вяжи сямо уколико оп пще глявпи ]уняк, односно и деле октивпи paтник (спepeдпн лик).

13 В. Caмapциja, 2008: 183, 242.

14 „Лик CTap^, пajбeлe се, итак, j^ana у дeлeкpугe влaдapa, жpтaвa и везник ликовя сaвeтeдaвaцa и ду^овнико, jep се ту eствapуje apxeтипскa синонимия стapeст = пемой и стapост = мудpeст, искуство" (ПетковиЙ, 2010: 66).

15 ^лею-ивни лик CTapa^ - 4em^u cmара nampujapa (CHH II: 19) добщя пpвeпствeпe пегативпу eбejeпeст, кядя они „^^явлени зя paскemпн, пуни сто влaдapa, eбaсутн пeчaстнмa, пeпpaвeдпe суде" (Петковий, 2010 : 77), a чувapи eтнчкиx пepмн пeстajу млaдu ^якон, односно t/ачв сямоуче.

нeвepнoг кума, убити из зассдс (CHK VII: 6p. 38). У функцщи пomилaoцa ]авла сс и ,Rевajн ага (CHK VII: 6p. 9).

Cтapци из тaбopa пpoтивникa сс, вpлo чeстo, roja^yjy у yлoзи оца отете дево]ке, у сижс^^м мoдeлy женидбе ]унака отмицом. Hajчeшñe, тo je стapи ,Rеjвaн ага (CHI! III: 6p. 26; CHI! VII: 6p. 3 и вapиjaнтe; CHKp III: 6p. 54),16 oднoснo, у вapиjaнти, стapaц Бpaдapaгa (CHKp III: 6p. 37) кojи сс, пoслe нeyспexa пoтepe, спасава бсгом. Пopeд oвe yлoгe, Ъс]ван сс, тато^с, ]авла и у тещ oд pитyaлниx yлoгa у сватовима - кao стapи сват (CHKp III: 6p. 62),17 пpoсaц младс нсвсстс (CHKp III: 6p. I6),18 или кao ]сдан oд пpoтивничкиx paтникa, у кaтaлoгy вojникa (в. CHK VI: 6p. 49).

fteгoвo сигнификaтнo пoзициoниpafte - у близини дeвojaкa (CHK VII: 6p. 3 и вapиjaнтe) и наглашсни ссксуални апстити, нeпpилични аeгoвим гoдинaмa (Би]ела му и глава и брада, I И он носи пред собом дево]ку I Драга му ]е, обзире се на ту, I Те ]е луби, жуберу]е с томе (...) - CHK VI: 6p. 56), упупу]у на мoгyñe всзиваас apxaичниx сypвивaлa пaгaнскoг култа плoднoсти за oвaj спски лик. Уз тo, сам асгов изглсд aдeквaтниjи je oписy oбpeднoг кoлeдapскoг лика деде, нсголи oписy eпскoг ]унака:

CnjeAa му и глава и 6paAa,

У главу му зуба Çaвoлeгa,

Ho му виxap из шкpбинa пува,

Пo кoаy му мс^дину лула,

Од opyœja нигда ништа нсма

Ho o насу саблстину вучс,

А на paмo циду yôojmy,

Пo ас му je oпшивeнo вyкoм,

А oд нo ас ^влу зaливeнo,

Haвpx ас je oд мс^сда глава,

Mpтвa лaje баш ка да je жива. (CHП VI: 6p. 49)

16 У jeднoj вapиjaнти, стapи '^ван, нpeстap за вojeвaаe, oтaц je дслщс дeвojкe, кoja га у paтoвaаy oдмeаyje (CHП III: 6p. 40).

17 Анaлoгнo тoмe, на стлани xpишhaнскиx paтникa, кao стapи сват, нojaвлyje сс Cтapинa Швак (CHП VI: 6p. 39).

18 И дpyги нpимepи нoтвpÇyjy да стapaц у yлoзи нeaдeквaтнoг пpoсиoцa нoстaje тински лик (в. ОИЛ VII: 6p. 24; CHПp IV: 6p. 25). Cтapи Bajнeмejнeн пpoси нсвссту - кЬи Ceвepa - из Пoхjoле вечно мрачне, из сумрачне Сариоле, али бива oдбиjeн (в. Калевала, 1980: 144-I54); Moлиjepoв Xaprarc® нaстojи да oжeни младу Mapиjaнy, нo бсз yснexa, CTapH Kapaмaзoв бopи сс са синoм за Гpymeакинy нaклoнoст и сл. што су сaмo нскс oд нajнoзнaтиjиx xинoстaзa oвoг тинскoг лика.

Карневализацщи овог лика, поред териоморфне маске,19 нарочито доприноси опис старчевог копла, црвене 6oje и опшивеног кожом. Такво копле ]авла се као неизоставни обредни реквизит коледарске (цамаларске) поворке и носи фалусну симболику (в. ЗечевиЙ, 2008: 97-98).20 Осим тога, Ъе]ван-агино (неприлично) понашаше (еротског карактера) с отетом девоном (в. СНП VI: бр. 56) указуУе на везу с култом плодности, чщи ]е носилац, у контексту коледарског обреда, био управо лик старца (претка) - дед(иц)е.21 БудуЙи да по]авливаше овог стогодишшака на епсщ позорници прати чу^еше, изазвано шеговим поновним активирашем,22 он, по свему судеЙи, реактуелизу]е и митологему о поновном враЙашу (упощеног / симболички мртвог) ]унака - митског претка (у обредно] равни). Следствено томе, стари ■^ван ага израста у комплексан лик, щи спа]а архаичне реликте различитог порекла, посредоване епским погледом на свет и начелима епске стилизацще.

За разлику од стараца из непрщателских редова, времешни споредни ликови на нашоj страни углавном се по]авлу]у унутар секундарног делокруга оца младог ]'унака.23 У складу с патрщархалним системом вредности, с ]едне стране, мушко потомство ]е, по правилу, прижелкивано - оно Йе наставити породичну лозу, а на]чешЙе, и очево занимаше. Штавише, породично богатство и благосташе неретко ]е самеравано на основу бро]а синова - што ]е више мушке деце, тиме ]е и слика породице ближа идеално]. Уз то, с друге стране, одре^ени реликти митске прошлости оставили су трага и у свету песме, те ]е старац, окружен седморицом, осморицом, односно деветорицом

19 „Стари ]унак обликован ]е као застрашу)уЙи лик, ко]и магщски преузима ]едан део природе животиша чще крзно носи" (Пешикан-ЛуштановиЙ, 207: 154).

20 Посматрано на ширем корпусу гра^е ко]и уклучу)е и муслиманску епику, показухе се да овакво копле (допола опшивено вуком, а отпола крвлу обо/ено), осим у арсеналу старца Ъе]ван-аге, ждавлэде се и као део наоружаша других епских ]унака (в. Hormann, 1976: br. 25, 31, 32). То, ме^утим, не оповргава претходну претпоставку о обредном прототипу овог лика, веЙ би могло показати далу ритуализацщу овог лика - од Ъе]вана, ко]и као да сраста с обредном маском, до младиЙа (десни бар^актар; dujeme Халил / Голени Халил) ко]и „интерпретира" обредну улогу деде.

21 Саставни део обредног понашаша деде представла ношеше „дрвеног phallos-a пресвученог кожом, помоЙу ко]ег изводи непристс^не радше с невестом" (ЗечевиЙ, 2008: 97).

22 Песма то експлицира стиховима: Куд се стара кила подигнула / Ево пуно шеснаест година / Од како]е чету оставила (СНП VI: бр. 49).

23 Типичан пример за споредни лик оца младог ]унака представла старац Вукосав, отац ускок-Радо]ице (СНП VI: бр. 76).

сишва - oстaтaк стapoг слoвeнскoг Пaнтeoнa,24 у стaбилнoj всзи Jyг Бoгдaн - дсвст Jyгoвиña,25 пoстao саставни дeo сpпскe спскс тpaдициje.26 Али, чак и да 6poj сишва нщс eксплициpaн, или да je peч o сaмo jeднoм сину, ]унак oтaц je, тимс, ипак, oствapeн.

Епска биoгpaфиja Старине Новака o6mTO сс дoвoди у всзу с ликoм Гpyjицe ^ватовийа, ^и чсму сс истичс стaбилнoст всзс oтaц -син, а го^бто oдaнoст сина, кojи oстaje вepaн oцy чак и када m доужина напушта. Бсз oбзиpa на истopиjскy нeyтeмeлeнoст oвoг пoвeзивaаa (в. Cyвajциñ, 2005: 201-209), пссма je дoвeлa у всзу oвa два лика пaтpиjapxaлизaциjoм oднoсa у xajдyчкoj чсти, oтeлoвлeнoм „у бeспoгoвopнoм извpшaвaаy нapeдби и пomтoвaаa ayтopитeтa xapaмбaшe" (Истo: 2I8). Hoвaк и Гpyjицa пoвeзyjy сс у пссми у пaтpилинeapнo,27 нpи чсму сс, типизaциjoм aнтитeтичкoг oднoсa „стари бабо28 и младо дете", oвa всза yoпmтилa дo фopмyлe (в. Kлeyт, 1988: 98).

^и тoмe, Cтapини Hoвaкy су, aнaлoгнo гoдинaмa, пpипaлe функцщс старешине (xapaмбaшe) и оца. Чак и када сс изнeвepaвa пpвa фyнкциja, глopификyje сс склад пopoдичниx oднoсa и Гpyjичинa пpивpжeнoст oцy. За paзликy oд тoгa, члaнoви дpyжинe щи o^ehy лс^а свoм xapaмбamи, живoтимa плahajy нeвepствo. Paзлoг кojи нaвoдe xajдyци пpиликoм иступааа из Hoвaкoвe чстс jeстe yпpaвo аeгoвa старост. Ош mтo je испpвa смaтpaнo Hoвaкoвим главним квaлитeтoм, peсeмaнтизaциjoм сс пpoглaшaвa за аeгoвy ману. KornTO je „oстapиo тemкo", дpyжинa смат^а да Hoвaк вишс нщс сш^бан за чeтoвaаe, нити да му ^иличи статус xapaмбame (EP: 6p. 66; ОЫИ III: 6p. 3; CH^ III: 6p. 2). Me5yтим, oбpт тo oпoвpгaвa, шказу|уйи да искyствo, смeлoст и xajдyчкa срека вишс^^у^ надилазс сaмoyвepeнo уздаас у пуку снагу. Истoвpeмeнo сс истичс пoкopaвaаe ayтopитeтy стapиjиx кao клуч yспexa:

24 Пepyн сс у CTapoj слoвeнскoj митoлoгиjи нpeдстaвлa rao бoжaнствo кoje има oсaм, oднoснo дсвст синoвa - в. Ивaнoв, Toнopoв, 1974: 26-30.

25 Знaтнo маау снску нoнyлapнoст дoбили су стapи од Срщемма Зато и аeгoвиx сeдмopo синoвa (уп. CHÜ VI: 6p. 42).

26 Анaлoгнo тoмe, Асан ага (кao CTajahe имс) и аeгoвиx дсвст синoвa, дати у слици идeaлизoвaнe пopoдицe, мoгли би нpeдстaвлaти муслимански пандан JyT Бoгдaнy и Jyгoвиhимa - в. EP: 6p. 142.

27 Оличан тин oднoсa yснoстaвлeн je и у тт^чЕт^ xajдyчкoj чсти, ^у чинс стapи Byjaдин и два асгова сина (CHП III: 6p. 50), oднoснo у усушку чсти на чщсм чслу je Иван Ceаaнин, а у rajoj je, нopeд oстaлиx paтникa, и асгов син.

28 У oвoм rape^, peч вишс нсма свoje нpeнeсeнo значсас - старина, всй фaктичкo (дoслoвнo) - отац ^у^ций, 2005: 2I6).

Тешко оном свакоме jyHaKy

Што не слуша свога старщега! (СНП III: бр. 3)29

Ме^у другим сижеима нще у толищ мери присутна тенденцща Новаковог сво^еаа на глас искуства, веЙ он поста]е делатни учесник збивааа, главни jynaK30 При обради теме зма]еборства,31 Старина Новак, и поред присутног ривалитета с дели-Радиво]ем, не жели да се бори с братом, него Йе обо_|ица сво]е ]унаштво и одлучност доказати савладавааем троглаве ажда]е. Но, Радиво_Ке) нще издржао искушеае и спасава се, кукавички, бегом, док Новак, уз Гру_|ичину помой, савла^е ажда]у (в. СНП VII: бр. 35). Делокруг главног jyHarn32 припада му у оним песмама ще говоре о околностима аеговог одметааа у ха]дуке (в. СНП III: бр. 1; СНП VII: бр. 33 и варщанте; СНПр III: бр. 1), с тим што су бро_|не варщанте о аеговом четоваау условиле „да знатно прошири сво] основни делокруг ха_|дучког харамбаше на улоге митолошког ]унака, мегданцще, кукавице и спасиоца, остарелог ]унака, родитела, сватовског званичника" (ПетковиЙ, 2010: 81).

У оквиру базичног делокруга старешине, сем Новака, по]авлу]е се _|ош и стогодишаи неустрашиви харамбаша Лимо (СНП III: бр. 42), те стари Пеул капетан, щи више вреди сам него аегових дванаест солдата (СНП III: бр. 38), али и во^ково^е у песмама новщих времена, хронолошки знатно ближи свом исторщском прототипу - пркосни стари во]вода Петар Кршикапа (СНПр IV: бр. 36), а од савезника -Лауд генерал / старац Лаудан (СНП VIII: бр. 34, 35; СНПр III: бр. 73; СНПр IV: бр. 3), Мамул (СНПр III: бр. 74), Суваров (СНПр IV: бр. 3), као и Омер паша стари (СНП VII: бр. 56; СНП IX: бр. 14, 29), бег

29 Судбина чланова Новакове чете показухе примером да „колективна смрт поста]е сво]еврсна казна због прекршеног ха]дучког и ратничког кодекса" (Самарци)а, 2008: 277).

30 Ово унеколико релативизу)е став да „Старина Новак као харамбаша и старешина никада нще ме1)у Вуковим записима у делокругу главног ]унака, осим када се казусе о разлозима одметааа" (Самарцща, 2008: 298).

31 Зма)а може победити само зма]евий-)унак кога ]е зачео зма], и куи ]е и сам, делом сво]е природе, зма] - в. Пешикан-ДуштановиЙ, 2002: 32-35; ПериЙ, 2008: 76-80, 228237. Иако ]е мало песама у ко]има ]е дотакнуто питаае порекла Старине Новака, с ]едне стране, постсуе примери у ко]има се изводи порекло ]унака од митског претка - зма]а (в. Сува]циЙ, 2005: 233), док би се, с друге стране, сво]им громовним гласом (СНП III: бр. 6) (в. РаденковиЙ, 1988), као и актуализациям теме зма]еборства, Новак могао довести у везу с митским убицом зма]а - Перуном.

32 Поред Старине Новака, делокруг главног ]унака доби)а, од остарелих ]унака, ]ош ]едино Jовaн Косовац у варщанти новщег времена бележеаа (в. ПетровиЙ, 2001: бр. 62).

Ибрajим (СТП VIII: 6p. 37) и xotceh вojвoдa старац Хасан Хот (СТП IX: 6p. 25) oд нeпpиjaтeлскиx зaпoвeдникa.

Од влaдapa пoзниx гoдинa пoмиаe сс yгapски крал Матщаш, кoмe Алща Ъepзeлeз упуйу]с пoзив на двoбoj. Me5yтим, Marajarn нс oдлaзи на двoбoj (Стар би]аше, ики не сми]аше - CHQ VI: 6p. 59), всй шалс свoг млaдoг зaтoчникa, Зма] Oгаeнoг Byкa, кojи пoтoм савладава насилника. Иaкo je истopиjски Maraja Kopвин биo нemтo мла^и oд Byкa Гpгypeвиña Бpaнкoвиña, пpикaзaн je rao стapaц (jyнaк му сс, из шштовааа, o6paña са fyеде) и ^ал. Уз фaмилиjapизaциjy вaзaлскиx oднoсa (в. Пeшикaн-Лyштaнoвиñ, 2002: 132-I39), paциoнaлизyje сс шступак - jyнaчкa стика налажс дужтаст и oбaвeзy заштитс нeмohниx и слaбиx.

Cличнo тoмe, спска бгографща деспота Ъур^ БранковиКа oбjeдиаyje дeлoкpyгe влaдapa и жpтвe. fteroвo наслс^иваа дeспoтскoг дoстojaнствa у пoзним годинама, кao и дуг живoтни вск, peфлeктoвaли су сс и на пссму. Углaвнoм сс дoслeднo назива старцем - што je „sasvijem prema istoriji, iz koje se zna da je Durdu bilo 60 godina kad je stupio na prestolje i da je dozivio devedesetu godinu; dakle je bio 'starac' citavo vrijeme svoje vlade" (Maretic, 1966: 146). У^тос тoмe mтo je oCTao упамйсн пo свojим пooдмaклим годинама, „aтpибyт вpeмemнoг Byp^a исклyчyje мyдpoст, углсд и ayтopитeт, oбeлeжja raja иначс пpaтe типскс цpтe CTapa^ [...] и дeлoкpyг стapemинe-влaдapa. CrapoCT je у Byp^oj eпскoj бго^афщи знак слaбoсти и нeспoсoбнoсти, дoк су пpитвopнoст, кукавичлук и пoдмyклoст нaличja влaдapскиx oбeлeжja" (Caмapциja, 2008: 217).

Taкaв аeгoв лик ropaCTa из кoмплeксниx oднoсa Бpaнкoвиña и Хуаадща, кao и стaбилнoсти всзивааа мoтивa издajствa за аeгoвoг o^, Byкa Бpaнкoвиña, у yсмeнoj тpaдициjи. Уз тo, чиаeницe да сс нщс I448. пpиклyчиo пoxoдy на Typre, кao и зapoблaвaаe Jarorna Хуаадща пpиликoм аeгoвoг нeслaвнoг пoвpaткa из Дpyгoг кoсoвскoг 6oja, oCTajy сачуванс у стapиjeм слojy спикс. Пpoyгapски opиjeнтисaни, псвачи бyгapmтицa „памтс" Byp^a Бpaнкoвиña кao изpaзитo нсгатившг - Jaнкoвoг ^^^атсла, „нeвjepy дссгота Byp^a" ^гаший, 2003: 6p. 9)33 и стapцa (Истo: 6p. I0 и 26).34 Me^y

33 Изузстак нpeдстaвлa дс Пaчиjeнцин занис, гдс Jaнкo дeснoтa BypÇa eтикeтиpa са „славни дeснoт" - уп. Пантий, 2002: 33.

34 „Ha oпштeм плану сyкoб je мoтивисaн са]™ ЪypÇeвoм нeвepoм, а нссма je ropasmo тeндeнциoзнa и нoтнyнo 'на ^ани' Jaнкoвoj. Tarage, има paзилaжeаa и у дсталима: истopиjски Jaнoш Хутаадн мoгao je, peцимo, oд дeснoтa BypÇa бити мла^и тск дссстак гoдинa, а нссма hx слика кao paтникa у пyнoj снази и стapцa" (Пeшикaн-Дymтaнoвиh, 2002: 109).

xpонолошки мл^им зaписимa посто]е недоследности - стapоснa доб деспотя Ъуp5a некяд нще eксплициpaнa у номинaциjи. Ближе се одае^уе кяо „слявни Ъуp5e, сpпскa кpунa злятня" (CHП II: 6p. 82), „слявни Ъуp5e" и „^ял" (Исто: 6p. 81), те „бян деспот Ъуpо" (Исто: 6p. 86), или детопонимно - „Cмeдepeвaц Ъуpо I Ъуp5e" (ЕР: 18; СТП II: 6p. 79; СТП VI: 6p. 29 и 30) односно CмeдepeвиЙ Ъуpо (CHПp II: 6p. 87). Ипяк, у неколико пpимepa, истaкнутa je тяко^е aeговa стapост (в. CHП III: 6p. 10; ШП VI: 6p. 39; CH^ II: 6p. 64, 65).

Ово помepafte у имeновaaу и aтpибуциjи ликя укязу]е ня то дя се пpeвaсxодно негативно ^maß^abe деспотя Ъуp5a вpeмeном повлячи, a „пpоклeтство бячено ня Bукa и aeгово 'име и колено" не зaбоpaвлa се, яли се, с мушког деля поpодицe, пpeноси ня жену стpaнкнaу, raja се зове ^оклетом, и aeну Йepку 'туpску цapицу"' (Пeшикaн-ЛуштaновиЙ, 2002: 65). Тиме се, у]едно, лик деспотя Ъуp5a у песми pexaбилитуje, вpañajуйн се нajстapиjоj пpeдстaви о слявном деспоту, ко]и челу]е няд светлом господом смeдepeвском. Деспотовя нaводнa уздpжaност, ^^^proar и неспособност нялязе „ялиби" у нeукpоñeноj, демонизовяно] супpузи, олнчeaу влaстолубивости и зля.

Hо, идeaлтипскн лик влaдapa кpистaлизовaо се у тpaдициjи кpоз œfiaae ня НемашиЙе старе (СТП II: 6p. 35) и у ностaлгичном пpисeйaftу во]воде Ря^я ня сpeñнa вpeмeнa и мойне динaстиje (в. CHП III: 6p. 10)35 - нajпотпуниjоj епсщ слици злятног векя сpпскe истоpиje. Пpитом, aтpибуциja cmapu не пpeдстaвлa више обележ]е узpaстa,36 вей roCTaje мeтaфоpнчкa ознaкa целокупне пpошлости, яли и узоpити модел зя будуйност.37

Taкaв степен поштовaaa стapости, уз своjeвpсну сaкpaлизaциjу стapости и мудpости, яли и типизaциje стapости у номинaлизaциjи ликя (в. Петковий, 2010: 75), пpисутнa je ]едино рш у пpикaзивaaу ликя стapог свештеника, патриjарxа или игyмана I ка^^ера. Они некяд уносе у свет песме извесну мepу фaнтaстикe - aиxово велико зняке овоплотило се у мой - u^e.bueawa (СТП III: 6p. 14; СТП VI: 6p. 29), или вpшeaa paзличитиx чудя (в. CHП III: 6p. 11, 12, 13, 14).

35 „У peтpeспeкrнвн пуно] сете, у синтетичком кaтaлeгу влaдapa и j^ara у paспeпу од више од тpи и по векя, у eбeлeжaвaaу нстepиjскнx пaцнeпaлпнx ме^я, пaстaje песмя о Mapгнтн дево]ци и Ря]ку во]води raja имплицитно почивя пя пeмaaнйкej дpжaвeтвepпej идеологии" (MнлemeвнЙ-ЪepÇeвнЙ, 2011: 33).

36 Jунaци пeвнx вpeмeпa подижу мepaл дpужинe пeдсeйaaeм пя подвиге jунaкa „од стapинe" - Милошо и Лaзapa пpe свегя (уп. CHH IX: 11, 32).

37 „У епском сxвaтaaу вpeмeпa, ]едпом усвejeпa eпоxa кяо идеял пpaвeдпeстн и поштeaa, кяо свejeвpспн злятпи век, кяо вpxунaц xepejскиx и мepaлпнx вpeдности, пeстaje вaпвpeмeпскa и може се односити пя свяко будуйе вpeмe коме je узep" (MнлemeвнЙ-ЪepÇeвнЙ, 2011: 33).

Уколико се ова свештена лица туаве у групи (триста калуфера + дванаест свети]ех владика + четири стара патри]ара), поприма]у етички негативне конотацще, те поста]у слика моралне хипокризще, нискости и полтронства (уп. СНП II: бр. 27).38

Лишен сакралне димензще, епски старина фигурира ]ош у улози доброг, реномираног ратника, „старог кур]ака", чще искуство и вештина ратовала расте с годинама, попут Илще, старог мегданци]е (СНПр II: бр. 56), лута зма]а Реле ОмучевиЙа и во]воде Миклена (Исто: бр. 29), те Марковог стрица Владимира (СНП VI: бр. 26).39 Исто признаке песма ода]е и искуству противничког ратника - старог вука, Будалине Тал(ет)а (в. СНП VI: бр. 76, СНП VII: бр. 2; СНПр III: бр. 35, 39), са сво]ом убо]итом дреновом батином, щи, упркос старости, успева да надвлада мла^ег и виталнщег противника, Тому бар]актара (СНП VII: бр. 2).

Уверливо стилизовани и ближи исторщи ]есу црногорски ]унаци новщих времена, попут Драга МартиновиЙа, старог мегданци]е, щи учеству]е у борбама „докле види га^ат цеверданом" (СНПр IV: бр. 39), те Станка БаниЙевиЙа, осамдесетогодишаег осветника (СНП VIII: бр. 54), односно остарелог Шу]а КарациЙа, учесника у Бици на Млетичку (СНПр IV: бр. 33), или пак старог устаника, с]а]ног стрелца, Радиво]а Прекодринца (СНП IV: бр. 35). Промена начина ратовала (коришЬеае ватреног оруж|а, све ре^а борба прса у прса и сл.) омогуйили су овим ]унацима дуже задржаваае ]уначког статуса, упркос терету година.

Уколико пак нису добили више простора у нещ од осамосталених епизода песме, стари ратници поста]у тек ]едно од лица из различитих епских каталога, или саставни део декорума, т]. галерще епских ликова у песми. йихова маргиналност погодовала ]е да се за аих вежу делокрузи резервисани првенствено за споредне ликове, попут делокруга жртве. Такви су: стари Топлица (СНП II: бр. 42), старац

38 Када се старац патри]ар по]авлу)е изоловано, носийе типску црту мудрости. Али, понекад, зависно од сижеа, типска мудрост се ресемантизу)е и почише се читати као лукавство (в. СНП III: бр. 15).

39 Специфичан случа] старог ]унака као носиоца делокруга главног ]унака представла Jован Косовац (в. ПетровиЙ, 2001: бр. 62) у варщанти забележено] у прво] половини ХХ века, ко]и, по мишлешу Соше ПетровиЙ, представла „свевременог чувара и заштитника Косова, места где почива]у душе предака" (Исто: 284). „Предак заштитник, утвара или митолошко, ванвремено бийе, неугледним, одрпаним, оронулим изгледом на]пре збушу)е дщете Секулу, а затим га силовитим наступом насмрт преплаши" (в. ПетковиЙ, 2010: 68). С обзиром на чишеницу да щи с тим заметне кавгу, / сваки мора да изгуби главу, може се заклучити да Jован Косовац добща изразиту митску обележеност -поста]е налик демону смрти, односно преображава се у шегову епску транспозици)у.

ВитковиЙ (ШП VII: 6p. 9), извесни Матела (CHП VIII: 6p. 10) и Вyjадин (CHП VIII: 6p. 22), a ня пpотивннчкоj стpaни - дpeмливи Али(л) ага (CH^ IV: 6p. 13) и нeсpeтни свят, Jемин ага (CHПp III: 6p. 28).

Ови стapци, од поштовaниx и сaкpaлнзовaниx, све до исмejaниx и дeгpaдиpaниx, сведоче не сямо о дого^имо, вей и о ,Ayxy ]едног вpeмeнa, пpeкодиpaftу ]едне тpaдициje raja се огледя, нeпосpeдно, у пpомeни однося даемя aутоpитeту. Bpeмeшни чувapи знaaa и тpaдициje, яли и носиоци стaтусa jунaкa, ови ликови, изляском из apxeтипски постaвлeног сигуpног пpостоpa домя, топлоте и песме кpaj вят^е (уп. Frye, 1979: 229-230), вpaйajу се, послeдaи пут, у свет песме, полозе!® ту сво]е тpajно пpeбивaлиштe.

Збирке и извори:

Богиший, 2003 - БогишиЙ, Bjлтaзap. Народт njecмe u3 тар^т нajвuшe npuмapcкuх 3anuca. Ca^H» и ня свщет издяо B. Богиший. Гоpaн Mилaновaц: ЛИО.

KaMeeaMa, 1980 - KaneeaMa. ^ев. с финског дp Ивян C. ШajковнЙ. Бeогpaд: Ряд.

ЕР - Еpлaнгeнcкu рукопж. 3боpник ^apm сpпскоxpвaтскиx нapодннx песями. Пpнp. Рaдослaв Meдeннцa и Добpнло АpaннтовнЙ. ЫикшиЙ: ИИП УннвepзнтeтGкa pиjeч, 1987. MнлутнновнЙ, 1990 - MнлутнновнЙ Capa^nja, ^мя. Пjeвaнuja цpнaгapcкa u хepцeгaвaчкa. ^^едао Добpнло АpaннтовнЙ. ЫикшиЙ: ИИП Унивepзитeтскa pиjeч. ПaнтнЙ, 2002 - ПштиЙ, MнpоGлaв. Народа necмe у 3anucuua XV-XVIII eem.

Антологий Избоp и пpeдговоp дp MнpоGлaв ПянтиЙ. Бео^яд: ПpоGвeтa. ПeтpовнЙ 2001 - Котв^а 6umrn у ycмeнaj me3uju. ^np. ^aa ПeтpовнЙ.

Бeогpaд: Гутeнбepговa гjлaксиja. CHQ II - CтeфaновнЙ KapaцнЙ, Bук. Срncrn народт njecмe. C^iira нx и ня

свщет издяо---. Karn^ дpугa у кор] су щесме ]ушчке пajGтapиje, у Бечу,

у штaмпapиjн jepмeнGкогa мaнaGтнpa, 1845. Пpнp. Рaдмилa Пеший. Ca6paKa деля Bукa KapaцнЙa. Ka. 5. Бeогpaд: ^осветя, 1988. CHQ III - CтeфaновнЙ KapaцнЙ, Bук. Ср^т народт njecмe, скупио нx и ня свщет издяо - - -. Kama тpeйa у кор] су щесме jунaчкe Gpeдaиjex вpeмeпa, у Бечу, у штaмпapиjн jepмeнскогa мaнaGтнpa, 1846. Пpнp. Рaдовaн Caмapциñ. Ca6paKa деля Bукa KapaцнЙa. Ka. 6. Бео^яд: ПpоGвeтa, 1988. CHQ IV - CтeфaновнЙ Kapaцнñ, By^ Ср^т народт njecмe, скупио ж и ня

свщет издяо---. Kama IV, у кор] су щесме jyнaчкe пов^ж вpeмeнa о

воjeвaay зя слободу. Пpиp. Л>yбомиp ЗуковиЙ. Ca6pam деля Byra KapaцнЙa. Ka. 7. Бeогpaд: ^осветя, 1988. CHQ VI - Cтeфaновиñ Kapay^, Byк. Ср^т народт njecмe, скупио и пя свщет издяо---. Kaнгa шестя у кор] су ]упячке щесме пajстapиje и

средащех времена. Прир. Луб. СтефановиЪ. Биоград: Државно издаае, 1899.

СНП VII - СтефановиЪ КарациЪ, Вук. Српске народне щесме, скупио и на

свщет издао---. Каига седма у Kojoj су щесме )уначке средащех

времена, Прир. Луб. СтефановиЪ. Биоград: Државно издаае, 1900.

СНП VIII - СтефановиЪ КарациЪ, Вук. Српске народне щесме, скупио и на

свщет издао---. Каига осма у ювд су щесме )уначке новщих времена о

во)еваау за слободу и о во)еваау Црногораца. Прир. Луб. СтефановиЪ. Биоград: Државно издаае, 1900.

СНП IX - СтефановиЪ КарациЪ, Вук. Српске народне щесме, скупио и на

свщет издао---. Каига девета у кор] су щесме )уначке новщих времена

о во)еваау Црногораца и Херцеговаца. Прир. Луб. СтефановиЪ, Биоград: Државно издаае, 1902.

СНПр II - СтефановиЪ КарациЪ, Вук. Српске народне щ'есме, из необ)авлених рукописа Вука Стеф. КарациЪа. Каига друга - щесме )уначке на]старще. Прир. Живомир МладеновиЪ и Владан НедиЪ. Београд: САНУ, 1974.

СНПр III - СтефановиЪ КарациЪ, Вук. Српске народне щесме, из необ)авл>ених рукописа Вука Стеф. КарациЪа. Каига треЪа - щесме )уначке средащех времена. Прир. Живомир МладеновиЪ и Владан НедиЪ. Београд: САНУ, 1974.

СНПр IV - СтефановиЪ КарациЪ, Вук. Српске народне щесме, из необ)авлених рукописа Вука Стеф. КарациЪа, Каига четврта - щесме )уначке новщих времена о во)еваау за слободу. Прир. Живомир МладеновиЪ и Владан НедиЪ. Београд: САНУ, 1974.

Hörmann, 1976 - Hörmann, Kosta. Narodne pjesme muslimana BIH, knj. 1. Priredili Hörmann, Kosta i Denana Buturovic. Sarajevo: Svjetlost.

Mahabharata, 2005 - Mahabharata. Zamislili, izabrali i preveli s engleskog Slobodan Vlaisavljevic i Goran Andrijasevic. Sa sanskrtskim izvornikom uporedio, izradio konkordanciju s engleskim prevodom i kritickim izdanjem sanskrtskog teksta po pevanjima, napisao napomenu i beleske Miroslav Jezic. Novi Sad: Svetovi.

Литература:

ЗечевиЪ, Слободан. 2008. Српска етномитологщ'а. Прир. Бо)ан JовановиЪ и Божидар ЗечевиЪ. Београд: Службени гласник.

Иванов, Вячеслав Всеволодович и Топоров, Владимир Николаевич. 1974. Исследования в области славянских древностей, лексические и фразеологические вопросы реконструкции текстов. Москва: Наука.

Клеут, Марща. 1988. Старина Новак - начин карактеризацще лика у српскохрватским усменим песмама. Старина Новак и пегово доба. Ур. Радован СамарциЪ. Београд: Балканолошки институт - Српска академща наука и уметности. 95-107.

МилошевиЪ-Ъор^евиЪ, Нада. 2011. Радост препознавапа. Нови Сад: Матица српска.

ПериЪ, Драголуб. 2008. Териоморфни ]унаци словенске епике: Волх Всеслав]евич и Змщ Огпени Вук - компаративно-типолошка аналоги/а. Београд: Београдска каига.

Петковип, Данщела. 2010. Епски стогодишааци - поштоване старине и исме]ани старци. Ликови усмене кпижевности. Ур. Снежана Самарцща. Београд: Институт за каижевност и уметност. 65-89.

Петковип, Новица. 2006. Огледи из српске поетике. Београд: Завод за уцбенике и наставна средства.

Пешикан-Л>уштановиЪ, Милана. 2002. Зма) Деспот Вук - мит, исторща, песма. Нови Сад: Матица српска.

Пешикан-Л>уштановиЪ, Милана. 2007. Карактеризацща епског ]унака борм. Стана]'а село запали. Нови Сад: ДОО Дневник - новине и часописи. 144155.

Раденковип, Лубинко. 1988. Митски атрибути Старине Новака у епсюо поезщи Jужних Словена и Румуна. Старина Новак и пегово доба: зборник радова. Уредник Радован СамарциЪ. Београд: САНУ. 211-249.

Самарцща, Снежана. 2008. Биографщ'е епских ]'унака. Београд: Друштво за српски ]език и каижевност Србще.

Сува]циЪ, Бошко. 2005. Jунаци и маске: тумачепа српске усмене епике. Београд: Друштво за српски ]език и каижевност Србще.

Сува]циЪ, Бошко. 2010. Млад ]унак у ]ужнословенсюо усмежу поезщи. Ликови усмене кпижевности. Ур. Снежана Самарцща. Београд: Институт за каижевност и уметност. 29-63.

Фреданберг, Олга Миха]ловна. 2011. Поетика сижеа и жанра. Прев. с руског Радмила Мечанин. Сремски Карловци - Нови Сад: Издавачка каижарница Зорана СтсуановиЪа.

Frye, Northrop. 1979. Anatomija kritike: cetiri eseja. Prev. s engleskog Giga Gracan. Zagreb: Naprijed.

Maretic, Tomo. 1966. Nasa narodna epika. Napomene i pogovor Vladan Nedic. Beograd: Nolit.