CC BY
6рецензща
УДК: 821.163.41.09-13:398(049.32)
ОРАО НАД ГРАДОМ И ДРУГЕ ТЕМЕ
(Сува]ций, Бошко. 2014. Орао се вщ'аше: предвуковски записи српске усмене поези/е. Ниш: Филозофски факултет, Београд: Филолошки
факултет)
Нова каига Бошка Сува]цийа - Орао се вщ'аше: предвуковски записи српске усмене поези/е - представла неку врсту саборника ауторових претходних радова, посвейених на]старщем забележеном сло]у српског епског песништва, првенствено бугарштицама (9-291), и, у нешто маао] мери, епским, лирско-епским и лирским песмама Ерлангенског рукописа (295-348).
Озбилан приступ феномену бугарштица изискивао ]е добро познаваае обимне литературе „о називу бугаршица, о везама бугарштица и других врста усменог песништва, о односу бугарштица и уметничког песништва у Примор^у, о на]старщим забележеним архивским вестима
0 бугарштицама, о бугарштицама као гра^и за историографске изворе, о усменом пореклу и аутеничности записа, о стиху, припеву, метричком размеру, и уопште о поетици бугарштица и др." (72-73).1 Самим тим, саставни део каиге чине ауторова настсуааа да одговори на нека важнща питааа, почев од помена и записа бугарштица (9-22), разматрааа релевантних питааа о аихово] старости и пореклу (23-45), чиаенице Вуковог хотимичног отклона од старщих збирки и различитих рукописних песмарица (46-64), преко разматрааа функцще и смисла ш]и одре^ени митско-ритуални реликти има]у у дато] гра^и, те поступака аиховог транспоновааа у усменопоетски дискурс (107-188, 231-291), све до критичке процене научног интерпретативног контекста - немогуйе без доброг увида у полемику око бугарштица и чврстог става поводом мистификацща.
Када ]е о називу и пореклу ових песама реч, у науци су се издво]иле, како Сува]ций показухе, три доминантне струне - прва, ксуа порекло облика бугарштица (и сродних му — бугаршйица, бугаркиаа, щесан бугарска и сл.) „на]чешйе и на^ретнще доводи у везу са глаголом бугарити у значеау тужно, жалосно певати" (79), друга, ш]а аихово порекло
1 Свако од ових питааа пропрайено ]е упуйивааем на избор из релевантних библиографских ]единица, чиме ова каига добща квалификацщу драгоценог водича кроз клучне проблеме расправе о бугарштицама, упуйеног прегледа теорщских, поетичких и критичких платформи о аима, или пак базе за нека будуйа истраживааа (без обзира на то да ли йе приступ бити афирмативан и ийи ка продубливаау овде датих поставки или полемички).
сталешки одре^е „бугарин као простота, пастир, селак" (79), до оне Kojy првенствено заступа]у бугарски научници „изводейи, из етимоло-гще аиховог имена, несумаиво бугарско порекло песама дугога стиха" (74-76).2 И док последау тезу (у вези с бугарским пореклом ових песама) аутор, с разлогом, сматра неприхватливом (76), он истовремено, за време док се у „српским научним круговима пона]маае види то наци-онално одре^еае порекла и карактера ]ужнословенске усмене епске по-езще" (45), врапа]упи се неправедно занемареном Jагиñy, пориче аихово припа]аае исклучиво хрватском етносу: „Садржина бугарштица, ]унаци и догами ш]е оне пева]у, 'српски начин' (Хекторовий, Тиноди, Jyраj Крижаний) ш]и показухе да 'су оваков начин бугареаа Хекторовийеви рибари исто као и саме бугаршйице научили од Срба, то ]ест од луди с копна, из нутараих земала' [...] контекст изво^еаа на]старще данас познате бугарштице, односно дела бугарштице из 15. века, као и докази из самих песама да су неке од аих без сумае поникле и бивале изво^е-не у православно] конфесионално] за]едници поричу тезу о исклучиво хрватском пореклу и карактеру бугарштица, широко распрострааену у Хрватсш] од Миклошийа и Армина Павийа [...] па све до наших дана" (77). Стога аутор сматра да би ове песме требало посматрати као резултат ме^усобног надопуаавааа и пресека националних култура, односно - у „ширем, ]ужнословенском контексту" (77).
Категорща времена - од старине епског песништва уопште, а нарочито песама дугога стиха - првих помена (4. век) и првог (Де Пачщенциног) записа бугарштице (1497. г.), преко „исторще у бугарштицама" (195-207) и „формуле времена у бугарштицама" (208230), а нарочито аихов палимпсестни карактер, односно значеае и поетска функцща петрифицираних митологема, „зароблених" у на]архаичнщим семантичким нивоима песме, предмет су вейине Сува]ципевих огледа. Оно што ]е, жуавом ове каиге, постало очито ]есте то колики ]е, у овом тренутку, рецепцщски помак постигнут од естетски углавном негативног 9.83 до уметничког артефакта par excellence (Ма]а Бошковий Стули,
2 Занимлива je, тако^е, претпоставка „да су се бугарштице изводиле уз пратау музичког инструмента по имену булгарина или бугарща (¡една врста тамбуре), те су по аему и добиле име" (79).
3 Парадигматичан ]е, у том смислу, следейи Богишийев став о бугарштицама, проистекао на основу поре^еаа свеукупних записа песама дугога стиха са десетерачком епиком -тачнще са песама штампаним у Вуковим антологщским збиркама: „У бугарштицама ове каиге на]више пада у очи аина увелост и нека млитавост, према живо] снази и бодрости десетерца, за тим недостатак праве поетске лепоте, недостатак плана и ум]етно логичког заплета]а по]единих елемената, као и природне и логичке развезе приповщедааа [...] Као да би упоредио грбаву и безубу бабу с планинкиаом вилом!" (Богиший, В. „Предговор". Народне п]есме из cmapujux, на]више приморских записа. Гораи Милановац, 2003 [1878]: 61).
Хатица Краевий, Ненад Лубинковий, Бошко Сува_|ций и др.). Тиме, ненаметливо, ова каига као да, у извесном смислу, оцртава (осим сло]е-ва времена у бугарштицама) и контуре исторще аихове рецепцще. У исто време, она показу]е како извесне теме (попут различитих поетских реализацща метафоре смрти - одлазак у непознату землу, женидба гиздавом дево_|ком/смрйу, винце од забила и сл. [107-121];4 мотив три добра ]унака [122-132]; женидба ]унака вилом [140-143] и др.) посщу опсесивне теме овог аутора и у ком смеру ]е ишла аихова надоградаа с временске дистанце од (безмало) ]едне деценще.5
На куи начин жанр, поступци стилизацще, простор, време, актери, актанти, сиже_|ни модели корелира]у и посщу ме^усобно комплементарни у контексту дискурса бугарштице, аутор, истина, не уобличава до нивоа правила, т|. поетике врсте (због чега осще извесно жалеае за некаквом финалном синтезом), али, уместо тога, бавейи се по]единим темама, он долази до извесних индуктивних пробо]а, куи као да испису]у реченице тог ненаписаног поглавла. Нпр. пишуйи о времену у бугарштицама, аутор добро запажа да, с ]едне стране, „бугарштице баращу са малом количином дога^а", услед чега ода]у утисак успорености, док их, с друге стране, одлику]е „велика количина говора о дога^у" (211) - односно у бугарштицама приповедаае (diegesis) надре^ено ]е приказиваау (mimesis), што се, дакако, одрази-ло и у погледу поступака стилизацще уопште. Та] утисак успорености, те баладичан тон, подржава]у „мелодща и начин изво^еаа" (192), али „не неизоставно и баладичан садржа] песме" (192), запажа Сува_|ций (као, уосталом и Н. Лубинковий, пре аега). Ме^утим, тамо где ]е и тематика ускла^ена с баладичним емоционалним штимунгом, веза се успоставла на свим нивоима песме - све до нивоа микроструктурних елемената песме - фонетском, морфолошком, нивоу одре^ених речи и израза, односно по]единих формула, карактеристичних за бугарштице.
Узмимо за пример атрибуираае ]унака. Уз име Марка Кралевийа,
4 По ауторовим речима, „много дубле, у саме темеле бугарштица узидан ]е ритуални митски образац и паганско осейаае света, ко]е се оваплойу^е као поетска метафора смрти у неколико естетски на]вреднщих представника врсте" (121).
5 Како ]е о овим темама Суващий ранще писао и на ко]и начин ]е померена визура, односно шта ]е донело ново врайаае старим темама, на]боле показухе поре1)еае ових места с адекватним поглавлима аегове каиге Jунаци и маске: тумачета српске усмене епике (Београд: Друштво за српски ]език и каижевност Србще, 2005). Оно што би требало овом приликом акцентовати у прилог домета нове каиге ]есте сигурнще дово^еае у везу поступака епске стилизацще и жанра: „Представлаае смрти у бугарштицама у непосред-но] ]е вези са жанровским карактеристикама ове врсте песама. Смрт ]е представлена у епско] стилизации, али из ]едне унутрашае, породично-баладичне перспективе" (121).
Секуле и РадиЙа Вуко]евиЙа ]авла се епитет небог [добар] ]унак.6 Сва три ]унака снашла ]е каква несреЙа или Йе им се она тек догодити у далем следу дога^а. И поред тога што ови ]унаци посещу све херо]ске квалификативе (борбеност, неустрашивост, снага, свест о сопственом ]унаштву, понос, част и сл. - М. Браун), копима се у песми сигнализира да ]е реч о доброме ]унаку, ненаклоаеност среЙе/судбине показу]е да то понекад нще доволно - „'небог' ]унак у епском систему вредности предодре^ен ]е за смрт" (283). Дакле, стихщски Йудлива, худа среЙа претвара доброга ]унака у небогог: „од тренутка [...] када се на^е у власти худе среЙе [...] ]унак Йе до кра]а доследно бити атрибуиран као убог,7 у основном значеау по]ма. Дакле, лишен бож]е милости, подложан деловаау лоше среЙе, злих сила, урока, у сенци смрти" (289). Такав ]унак, попут какве трагичке фигуре, по правилу, умире худом смрЙу.8
У песми о РадиЙу ВумуевиЙу худу смрт представла]у, метонимщски, „три копла", юуа се, судбински неумоливо, све више приближава]у. Формулу о стрели / коплу / грому / пуцау, „ксуа метонимщским механизмом означава смрт епског ]унака" (166), Сува]циЙ види као древну формулу урока. Дщахронщски ]е контекстуализу]уЙи, дово^еаем у везу с другом градом - натписима на стейцима, десетерачким епским песмама, као и баладама о аманету умируйег ]унака,9 он с правом уочава то да, ова формула „прита]ена у етимолошко] фигури 'устрщелити стрщелом' преиначавала се и меаала, али нще битнще затомила сво] митски карактер и смисао" (167).
Да (посебна) иницщална (као, уосталом, и финална) формула бугарштице, попут Борхесовог алефа, трпеЙи притисак раздва]ааа вантекстовног контекста од „текста" (света песме) и комприму]уйи у себи мноштво различитих информацща (М. ДетелиЙ) може послужити као полисемантичко средство, наспуи да покаже и Сува]циЙ, тврдеЙи: „да ]е ова] текст од десет стихова [...] у ствари медалон формула, ко]е су обгрлиле исторщски дога^ и преточиле га у ткиво живе нарацще,
6 Ова атрибуцща по]авлу)е се, као што Сува]циЙ примеЙу^е, и у песми о Ма]ци Маргариты, у припеву старице небого, што он, литерарно надахнуто, тумачи на следеЙи начин: „У предвор^у смрти, у тренутку када треба да опише прелазак ]унака у други свет, вила Йе, тада стереотипно обраЙаае ]унакиаи у припеву ('ма)ко Маргарито') од]едном претворити у неумоливо и кобно 'старице небого', чиме Йе се смрт дефинитивно легитимисати у митолошком клучу" (284-285).
7 Истини за волу, у Попщевци РадиЙа Вуко]евиЙа ]унак нщедном ни)е атрибуиран „као убог", веЙ исклучиво као небог, премда се ова два израза иначе користе као синоними.
8 По речима аутора, „'худа' / зла смрт би представлала 'недобру' смрт, насилно прекинут или пак неприродно спроведен процес одва]ааа душе од тела" (268).
9 У ово] тематско] групи ]авла се „формула типа: 'Пукна пушка у гори зелено]', у означа-ваау неименованог/ митског узрочника смрти" (166).
што ]е допринело теговом опстанку у простору и времену" (91). Стога, за почетне стихове наше на]старще бугарштице (1497. г.), он пише: „'Орао се вщаше' ]е класична формула ксуа носи информацще о жанру (епска песма), о песничком облику (бугарштица/осмерачка песма 'од кола'), о основном мотиву (разговор с утамниченим ]унаком); формула притом локализу^е простор (град као епски топос); додатна, ужа спец-ификацща (Смедерево) упуЙу^е на место и време збивата, т). заокру-жу]е хронотопичност радте и историзу^е сиже (време Деспотовине, 15. век); из просторне перспективе формула птице изнад града захтева ]унака у граду; по импулсу традицще, модел изиску^е дщалог, орао ксуи се налази спола и горе тражи сабеседника изнутра и доле. Простор ]е сегментиран по вертикално], митсгсу оси: небо - земла/град - подземни свет/тамница. Тиме Йе се заокружити митски и исторщски хронотоп ]ер Йе ]унаци бити доведени из приче, митске, о односу човека и више силе, колико и исторщске, о Другом косовском бо]у, о поразу, подвижништву и изда]и", при чему „у прилог сложености 'текста' иде и преплитате неколико прстенова нарацще" (91-92), а, по теговим речима, подржава]у ]е и „сиже]ни аспекти формуле" (97-100), као и „садржински обрасци формуле: варщанте" (100-102). Стога ]е ово] иницщалжу формули припало крунско место у ктизи, ксуа ]е томе и насловлена, баш као и рад, посвеЙен ово] песми. Допринос овог рада ]есте у томе што су у тему у структурално-семиотичком клучу нека питата заклучена - попут онога да ли ]е реч о фрагменту какве веЙе целине или о засебжу песми. Узевши у обзир претходно скицирану структуру, Сува]циЙ заклучу^е да финална формула „ш]а се може упоредити са на]архаичнщим сегментима културне баштине човечанства" (као што ]е то сво]евремено учинио Миодраг ПавловиЙ), „доноси несумтив знак да ]е ова] сегмент 'текста' окончан и да нам ]е целина пред очима" (92, 93 - истакао Д. П.), т]. да ]е реч о засебно] и целовито] песми. Истовремено, нека друга питата, попут онога да ли песма представла „осмерачку лирску песму 'од кола'" (Ба]-нам, КртевиЙ) или епску песму дугога стиха (ПантиЙ, Сува]циЙ) оста]у и дале доволно дщалогична за нека другачща читата.
Текстови посвеЙени Ерлангенском рукопису следе сличан методолошки пут. №их отвара]у Уводне напомене (295-298), где су скицирани основни проблеми са водима се истраживач овог зборника сусреЙе - од проблема теговог датирата,10 могуЙег записивача,11
10 Аутор ]е сагласан са ставом Ненада ЛубинковиЙа да би се време настанка овог рукописа могло уже ситуирати - од 1718. до 1720. године (295-297).
11 За тега СуващиЙ, следом истраживата Д. КостиЙа, Б. МаринковиЙа и Н. ЛубинковиЙа, претпоставла да ]е - нико други до лекар београдских митрополита, Мо^ща ПетровиЙа и ВиЙентща JовановиЙа - др Лудвиг Франц Хак фон Анкерау (296).
преко назначених елемената текстолошке анализе (дщалекатска неу]едначеност, ортографски проблеми, различите омашке, латинске скраЬенице и т. сл.), до указивааа на жанровску хетерогеност песа-ма ко]е су се нашле у корпусу овог зборника (297). Дакако, ту се не исцрплу]у значаще информацще о рукопису - у радовима прегледног типа, илуминативно, осветлени су одре^ени елементи песама овог рукописа. У средишту ауторовог интересовааа нашле су се, ова] пут, не само епске песме, вей и баладе, романсе, као и лирске песме, превасходно лубавне, те шаливе и еротске. Притом, како Сува_|ций запажа, „у микрокосмосу Ерлангенског рукописа девона ]е у средишту усменог света. Дрска, отворена и ласцивна, често бесрамна, она покрейе радау, кажаава неверне мужеве, мами прелубнике, зачине богове", тако да се, сматра он, у овим песмама „промовише ]една естетика ко]а подразумева принцип дево]ачке лепоте као исходишта мушке ратничке духовности" (304). Саодносно томе, он у овом зборнику уочава три типа хуморних сижеа: „први су натуралистичке, али не и опсцене песме, спеване у славу живота и чулне лубави" (315-316); „други тип су шаливе травестще о калу^ерима и аиховом неза]ажливом сексуалном апетиту" (316); коначно, „трейи тип би сачиаавале песме ксуе говоре о чудноватом везу на женским гаЬама" (317). Женски лик налази се, шта-више, и у фокусу песама о ха_|дуцима и ускоцима Ерлангенског рукописа (323-337). У овом огледу Сува_|ций издва]а као основне сиже_|не мо-деле оне у ко_|има ]е жена узрок/повод подузимааа одре^ених акцща, као што су: женидба ха_|дука отмицом девоне из противничког табора (329), дворба за дево_|ку (330), модел о невери лубе (335), као и баладе о урокливо] невести или младожеаи (331) или завади браЬе око девоне/ виле (337) и сл. Чиаеница ]е да су песме записане сред во_|ног табора „некадашае Во_|не Границе" (296), ме^у младом мушком популацщом, ксуа ]е, очито, с чежаом маштала и певала дево_щи и аеш] лепоти, те се може рейи да контекст у коме су песме изво^ене и забележене подржава ове Сува_|цийеве увиде. Коначно, у последаем поглавлу о Ерлангенском рукопису, Марко и мартолози (338-348), он се враЬа мушком принципу и епско ратничком коду, изнова отвара]уйи питаае епске популарности Марка Кралевийа.
Иако ]е реч о претходно публикованим текстовима, контекст у коме се по]авлу]у и уза]амно осветлава]у, као и аихов след, чини да каига функционише као кохерентна целина, структурирана и структурира]уйа. Другим речима, начин организацще ових текстова -четвороделна структура ксуу чини триптих ме^усобно сродних (унутар истог поглавла) група текстова о бугарштицама - Дух у времену,
Палимпсесты и Убог небог бог, као и поглавле под щим су се нашли текстови о Ерлангенском рукопису (Чудновати вез), резултира тиме да се ови текстови трансформишу и самоуре^у, ширеЙи семантичке спектре значета ксуе ]е поседовао сваки од тих понаособ. Коначно, ктига ]е пропраЙена богатим и драгоценим пописом Извора и Литературе, чиме ]е читаоцу омогуЙено да интерпретиране наводе прати у контексту одакле су они преузети, а, истовремено, сведочи и о сво]еврсш] „енци-клопедичш]" обавештености теног аутора.
Драголуб ПериЙ
