CC BY
4Philological Studies 17,1, (2019) 124-146
Прегледни чланак
УДК: 398.2.163.41+398.2.163.2 doi: 10.17072/1857-6060-2019-17-1-124-146
ПРОРОЧАНСТВА О ПАДУ ЦАРСТВА У СРПСКИМ И БУГАРСКИМ ЕПСКИМ ПЕСМАМА1
Де|ан М. Илий
Институт за кпижевност и уметност Београд, Србщ'а
Клучне речи: усмена епика, пад царства, есхатологща, последае време, пророчанства, каиге староставне, снови, Косовска битка.
Апстракт: Пад царства у традицщжу култури Срба и Бугара стилизован ]е као судбоносни дога^, као кра] света. Како ]е царство по средаовековно хришЬансюо владарсю^ идеологщи, сачувано и у фолклорно култури, у непосредно вези с трансценденцщом, аегов крах приказан ]е и као на]авлен пророчанствима. Отуда Ьемо у овом раду кроз поетичко-естетичку анализу српских и бугарских епских песама о паду царства указати на различите облике пророчанстава о пропасти царства, аихово семантичко поле и аима посредоване слике. ТумачеЬи сиже]ну и иде]ну улогу пророчанстава у оквиру тематско-мотивског комплекса о паду царства испитиваЬемо и аегово метаисторщско, онтолошко усмереае.
PROPHECIES ABOUT THE FALL OF THE EMPIRE IN SERBIAN AND BULGARIAN EPOS
Dejan M. Die
Institute of Literature and Arts Belgrade, Serbia
Key words: oral epics, fall of the empire, eschatology, the last time, prophecies, books of yore, prophetic dreams, Battle of Kosovo.
1 Рад je настао на npojeray Српско усмено стваралаштво у интеркултурном коду (178011), Kojtf финансира Министарство просвете, науке и технолошког разво]а Републике Србще.
Summary: The fall of the empire in Serbian and Bulgarian traditional culture is always stylized as a fateful event, the end of the world. Since the empire is in a direct relationship with transcendence, its fall is foretold by prophecies. Having that in mind, the goal of this paper is to show the manifestational forms of prophecies about the end of the world, their semantic field and the images they mediate, through a poetical / aesthetical analysis of pieces of Serbian and Bulgarian epos that thematize the fall of the empire. While interpreting the conceptual role of prophecies within the complex of given themes and motifs, we will also examine their metahistorical, ontological orientation.
Пад средаовековних царстава Срба и Бугара оставио ]е далекосежне последице на судбину два народа. Отуда и не чуди што „на]веЬи бро] исторщских 'наратива' у балканском фолклору представка османску инвазщу и пад средаовековних царстава" (Иванова, 2006)2. Архетипском имагинацщом овакви преломни, судбоносни догами представлени су и као пропаст света. Пад царства у целокупно] традицщсщ култури доживлен ]е врло трауматично. Под аим се, дакле, подразумевало не само гублеае државности, него и уништеае целокупног „нашег" света, аегово посувраЬеае у хаос.
Губитак царства и у српским и у бугарским варщантама доводи се у везу са трансценденцщом, што одговара само] двострущ природи царства ще постов у две димензще, земалсщ и небесщ. Царство се у хришЬансщ византщско] идеологщи посматра као Божщи дар, с упориштем у оностраном3. Остварено на земли, хришЬанско царство ]е засновано на небу и представла одраз идеалног Божщег поретка. Оно ]е спона измену овостраног и оностраног света. Отуда су аегова пропаст и квареае могли бити предодре^ени и на]авлени. Пророчанства као специфичне хщерофанще одражава]у, како поменуту природу царства, тако и изузетност и прекретнички карактер самог пада. Она повезу]у тематско-мотивски комплекс пада царства с есхатолошким темама ще доносе апокалиптичку стилизацщу пада.
У овом раду Ьемо, примеау]уЬи поетичко-естетичку анализу, указати на облике пророчанстава о паду царства, аихово семантичко
2 Наш превод.
3 Тематско-мотивски комплекс о паду царства у вези са византщском владарском идеологиям и божанском природом цара и царства, ко]у баштине и српска и бугарска средшовековна, а посредством ше у машо] или вейо] мери и народна култура, анализирала ]е Цветелина Димитрова. Видети: (Димитрова, 2015).
поле и аима посредоване слике. ТумачеЬи сиже]ну и иде_|ну улогу пророчанстава у оквиру тематско-мотивског комплекса о паду царства, испитиваЬемо и аегово метаисторщско, онтолошко усмереае. Иако ]е несумаиво да су на виталност и популарност мотива пророштава утицали бро_|ни фактори, почев од природне човекове радозналости, богате средаовековне апокалиптичке и есхатолошке каижевности, те архаичних космогонщских веровааа, ми се овом приликом неЬемо бавити самом генезом одре^ених слика и мотива4.
Анализа ]е заснована на преткосовским и косовским песмама у Вуковим (КарациЬ, 1998; КарациЬ, 1974), ПетрановиЬевим5 (ПетрановиЬ, 1868; ПетрановиЬ, 1870) и бугарским збиркама (Стойкова, 2005; Вакарелски, 2006; Ангелов, Вакарелски, 2005; Качановский, 1882)6. Гра^и смо приступали као ]единственом облику фолклорне имагинацще, тек повремено указу|уЬи на етничке разноликости. Овакав приступ условлен ]е скоро истоветном обрадом пророчких мотива, као и истом вдетом и етичком усмереношЬу песама. Естетика истоветности, блискост ]езика и сличност културноисторщских прилика омогуЬава]у „поглед на jужнословенску усмену заjедницу као над-етнички систем" (Сува_|циЬ, 2012: 128). Све док ]е фолклорни текст пролазио идеолошку цензуру колектива, за „носиоца фолклора <...> питаае порекла ]едног или другог текста уопште нще постлало" (Кметова, 1991: 504-505). Отуда бугарски
4 Преглед мотива пророчанстава о Косовском бо]у са освртом на аихово порекло да]е Бранислав КрстиЬ. Видети: (КрстиЬ, 1939).
5 ПетрановиЬеве збирке неки проучаваоци фолклора означили су као неаутентичне, чак мистификоване или „лажне". Негативна Jагиhева критика (Jagic, 1868) ]е у велико] мери утицала на научну рецепцщу ПетрановиЬевих песама и дале об]авливаае збирки (три су остале у рукопису). СледеЬи Марамбоова полазишта ^овановиЬ, 1997), Килибарда Ье у опширно] студили дати синтезу гледишта о овом питаау и оцеаивати по]единачне ПетрановиЬеве збирке и песме (Килибарда, 1974). Прихвативши оштру Килибардину критику, ЛубинковиЬ ]е поставио начелно питаае по]ма аутентичности народних песама и аеговог оцеаивааа, у светлу ПетрановиЬевог некритичког метода сакуплааа (ЛубинковиЬ, 1975). ПетрановиЬеве песме, ме^утим, биле су веома популарне и имале широку рецепцщу код народних певача, што ]е утицало и на аихово изучаваае, па су их бро]ни фолклористи и етнолози узимали (а и данас то чине) као „легитимну" гра^у. Има]уЬи у виду како ]е „велико питаае да ли део песме [ПетрановиЬеве] нще и аутентичан" (ЛубинковиЬ, 1975: 574), а желеЬи да уочимо и кретааа традицще на ко]е ове песме могу да укажу, определили смо се да их користимо у нашо] анализи. Иако имамо у виду аихова ограничеаа, сматрамо да ове песме не треба одбацити као извор ]ер су документ по себи, чак и ако нису прошле процес преношеаа. О ]едном афирмативнщем погледу на ПетрановиЬа видети: (КнежевиЬ, 2015).
6 Анализирани корпус ни у ком случа]у не обухвата све варианте у ко]има се обращу мотиви од знача]а за нашу тему. За овакав избор збирки одлучили смо се ]ер сматрамо да Ье оне, захвалу)уЬи свом антологщском карактеру, на]адекватни]е представити тему.
певач, говореЬи о српско] погибщи на Косову, заклучэде: „И тогай земали Турци наше царство, / Преземали всичка Българ1я, / Преземали и стара Серб1я" (Качановский, 1882: 176; наш курзив)7. Ипак, треба скренути пажау на клучну разлику измену српског и бугарског фолклора у обликоваау тематско-мотивског комплекса о паду царства, а она се тиче аегове исторщске конкретизацще. Наиме, док ]е у српсщ традицщи пад царства везан за косовску погибщу, у бугарсщ се он грана на три сиже]на круга: Косовска битка8, песме о цару Константину и песме о Ивану Шишману (Кметова, 1991: 504).
Контекст прорицала. Пророчанствима се, дакле, истиче изузетност и неминовност дога^а щи се открива]у као завршени и пре свога кра]а. У фолклорно] култури она су функционисала као прихватлива об]ашаеаа замршених исторщских процеса. Смутна, прелазна времена обликована су у казивааима о последаим временима и смаку света. Ипак, не бисмо се у потпуности сложили са оценом да „пропаст света или века у ствари и не значи друго до кра] неке важне исторщске епохе" (ОрхановиЬ, 1934: 209). Она ]е свакако тачна са становишта овог проучаваоца, али у фолклорно] свести за щу су визще и гатааа били сасвим могуЬи ^шеугс, 1987: 206), пророчанства о кра]у царства, и с аим повезаним кра]ем света, озбилно су схватана.
У разматраном корпусу прорицааа се различу по своме обиму и садржини. №има се прориче пад царства щи не мора нужно бити у вези са поразом у одре^ено] бици нити са последаим временом, а конкретизацща непрщатела као Турака тако^е може бити изоставлена. На овом месту треба скренути пажау и на специфичности српских и бугарских варщаната. Наиме, ако се пророчанство везу]е за исход битке, у српским варщантама то ]е увек Косовска битка. С друге стране, у бугарским песмама сам мотив одсудне битке маае ]е заступлен, а она не мора бити везана за Косово. Тако^е, иако и у бугарским варщантама наилазимо на апокалиптичке стилизацще, у аима се не помиае последае време.
Прорицааа се оствару]у у неколико основних видова, као пророчки сан9, читаае из каига староставних10 и небеско писмо/каига. Када ]е
7 Истоветну формулацщу налазимо и у варщанти (Качановский, 1882: 177).
8 Преглед мотива у бугарским варщантама о Косовском бо]у да]е Бошко Сува]циЬ, видети: (Сува]циЬ, 2012: 138-154). За рецепци)у косовске теме у бугарском фолклору видети: (Сува]циЙ 1998; Кметова 1991; Колева 1991).
9 Пророчке снове Бранислав КрстиЬ издва)а као ]едну од три врсте окултних снова, поред аих постс^е ]ош видовити и телепатски. Све три врсте окултних снова он посматра као психофизичка чуда, ко]има се долази до сазнааа ко]а се не стичу ни
реч о односу типа прорицала и аиме посредованог пророчанства, анализирани корпус показу]е да се пророчки снови у свим српским варщантама доводе у везу са исходом Косовске битке. Супротно ово] маркираности снова о паду царства у српском фолклору, у бугарским варщантама пророчанства посредована сновима могу бити просторно и временски неконкретизована, па чак и везана за типске, неименоване ликове. Таква ]е ситуацща и у неким песмама у щима мотив пророчког сна функционише самостално, прераста у сиже (Стойкова, 2005: 109). Надире семантичко поле има мотив каига староставних. Последае време ще оне на]авлу]у не мора бити везано за Косово, чак ни за долазак Турака11. У неким песмама каиге староставне само су део феудално-хришйанског декора, па се из аих ништа и не прориче.
У нашо] епици каиге староставне тумаче стари духовници или ^аци самоуци, а доводе се и у везу са државним досщанственицима (кралевима и царевима) и високим феудалцима (на]чешйе ca Jуг-Богданом). Оне су извор мистичке мотивацще, сугеришу да су догами одре^ени вишим силама. Захвалу]уЬи аима, над ]уначки епски свет надвща се вео фаталности и усуда, ]ер оно што се из аих прочита (боле рейи протумачи) има неопозиву снагу.
У различитим околностима се чита из „старописа", на]чешйе су то сталешки сабори о празницима и славама (осим у варщантама о женидби кнеза Лазара). Контекст битно одре^е и функцщу овог мотива. Он може бити везан за сакрално време празника, када се каиге „старовници" узима]у на предлог владара (Милутина и Душана) кад се господа поднапще вина (Петрановий, 1868: 7, Петрановий, 1870: 11). Пошто се напщаае вина може посматрати и као вид ритуалне припреме, сво]еврсна либацща щом се оствару]е веза са оностраним, мотив каига староставних овде се ]авла као део ]едног ширег ритуалног комплекса. Сакрално време празника и винска жртва
чулима ни мишлеаем, али истиче да су само пророчки снови окренути будуЬности (КрстиЬ, 1934: 67).
10 У бугарским вари)антама анализираног корпуса не налазимо овако обликован мотив пророчке каиге. Она се у аима на]чешйе повезу)е са небеским пошилаоцем, па се условно може посматрати као варианта мотива небеског писма.
11 У корпусу посматраних песама са мотивом каига староставних само ]е у песми Цар ШЬепан и §еца вилосови (ПетрановиЬ, 1870: 11) мотив последаег времена непосредно доведен у везу са Косовском битком. У неким песмама последае време се конкретизу)е турском на]ездом, али се не доводи у директну везу са самим Косовским бо]ем (КарациЬ, 1988: 35; КарациЬ, 1988: 36; ПетрановиЬ, 1870: 7). У варщанти Игуман Саво и седам патрщара (ПетрановиЬ, 1870: 59) пропаст царства се чак не доводи у везу ни са Турцима. Дакле, условно би се могло реЬи да се у српским варщантама снови везу)у за Косовску битку, док каиге староставне о паду царства говоре уопштенще и као такве више одговара)у преткосовском тематском кругу песама.
омогуЙава]у да се из „старовника" прориче последае време Koje се доводи у везу са турском на]ездом и падом царства. Нешто другачщу функцщу ова] мотив има у Вуковим збиркама, где се користи за расплет радае и отклаааае напетости (варщанте о женидби кнеза Лазара (КарациЙ, 1988: 32; КарациЙ, 1974: 26; ПетрановиЙ, 1868: 15), те песме о насле^иваау царства (КарациЙ, 1988: 34)). Каиге староставне овде су сво]еврсни deus ex machina народног певача. Оне могу и преусмерити радау: проричуЙи из аих Милош убе^е Лазара да задужбину треба да гради од камена12, а не од скупоцених матерщала, ]ер: „Настало ]е пошледае врщеме, / ХоЙе Турци царство преузети, / ХоЙе Турци брзо царовати" (КарациЙ, 1988: 35).13 У неким варщантама (КарациЙ, 1988: 34) из каига се ништа не прориче, у аима ]е садржана царева реч о томе на коме ]е остало царство, те су блиске правном акту. №има се утвр^е Лазарев статус и светородност лозе ЛазаревиЙа. Не прориче се ни у другим песмама (КарациЙ, 1988: 53), где се каиге староставне доводе у везу са служеаем литургще, па на]авлу]у посвеЙеае кнежево и утвр^у аегов култ.
Различита сиже]на функцща мотива утиче и на смисао пророчанстава. Пророчанство ще Jyг-Богдaн чита (КарациЙ, 1988: 32) универзално ]е, исторщски неконкретизовано и блиско митским представама о смаку света какве, на пример, налазимо у песмама типа Свеци благо дцеле (КарациЙ, 1988: 1-2; ПетрановиЙ, 1868: 1). Оно песму испуаава слутаом, а тек посредно, дово^еаем у везу с обесним понашааем JyговиЙa, може се везати и за представе о пропасти царства. Каиге староставне у ово], као и у осталим песмама о женидби кнеза Лазара, првенствено има]у функцщу да покажу легитимитет Лазарове власти, аегову богоизабраност, везу с НемааиЙима14 кроз щу се оствару]е и веза са досщанством царства15.
За разлику од пророчких снова код щих се сневано непосредно оствару]е, оствареае пророштава каига староставних не приказу]е се непосредно, излази из оквира песме. То не значи да су оне маае
12 Подизаае задужбине од камена у контексту последаег времена, пада царства, небеског писма анализира Соаа ПетровиЬ на примерима структурних модела песама о зидаау Раванице. Видети: (ПетровиЬ, 2010).
13 У анализираном корпусу исти мотив налазимо и у: (КарациЬ, 1988: 36) и (ПетрановиЬ, 1868: 11).
14 У неким песмама (ПетрановиЬ, 1868: 15; ПетрановиЬ, 1870: 21) Лазар се чак и презива НемааиЬ. У бугарским варщантама нисмо нашли име ове српске средаовековне династще.
15 О сиже]но] функции мотива каига староставних у кругу варщаната о Лазарево] женидби, као и иде]и легитимитета ко]а се аима успоствала говори и Соаа ПетровиЬ. Видети: (ПетровиЬ, 2010а: 258-259).
поуздане, напротив, у оно што се из аих протумачи сви беспоговорно веру]у, док ]е сумаа у оствареае снова у српским варщантама изражена формулативним стихом: „Сан ]е клапаа, а Бог ]е истина"16. Вероваае у каиге староставне ]е толико ]ако да нико ни не покушава да измени аихова пророштва, оне пасивизира]у ]унаке и доводе до миреаа са судбином, док у песмама са пророчким сновима ]унаци наставла]у са сво]им активностима, не обазируйи се на „зламенща". Но, ни они не успева]у да измакну судбини. Повереае у каиге може бити одраз сво]еврсног култа каиге и веровааа у неповредивост и светост самог текста, па нще случало што „^еца вилосови" лубе каиге староставне пре тумачеаа као да ]е у питаау некаква реликвща (Петрановий, 1870: 11).
Сакрална природа каиге наглашенща ]е у бугарским варщантама, где се она у скоро свим случа]евима доводи у везу с оностраним. Послата с неба, каига ]е продор трансценденцще у иманенцщу, хщерофанща. Богоупуйена, она ]е увек намеаена самом цару као Бож]ем намеснику на земли. Да би примио поруку садржану у каизи, цар мора да спроведе низ ритуалних радаи. У свим варщантама са овим мотивом цар прво покушава да премрежи небо и тако улови птицу ща носи каигу. Ова] чин ]е безуспешан, ]ер се открива као покуша] запоседааа Бож]ег дара, симболичко насилно спуштаае неба на землу. Тек пошто спозна несврховитост предузете акцще, цар землу ритуално припрема за Бож]и дар. Нарезе слугама да узму „ситни метли босилкьови / пометете равни двори, / постельете чиста чоа, / ни мерена, ни кроена! / Па турете стол позлатен" (Вакарелски, 2006: 10). Лустративним де]ством босилкове метле17 и поставлааем позлайеног стола, симболичког олтара18, земла се приближава небу, ритуално се посвейу]е како би се примио БожЩ дар каиге/посланице. Будуйи небеског порекла, каига ]е у бугарским варщантама врло блиска мотиву небеског писма, представла аегову варщанту. Условно
16 Овакве сумае у остваривост снова могу бити пример и ]едне танане емоционалности, резултат желе да се сневач охрабри отклааааем слутаи, а не истински израз неверице. У литератури ]е примейено да наведене речи могу имати и профилактичку функцщу (Радуловий 2003: 42-43).
17 У наведеном примеру имамо удва]аае лустративних елемената, будуйи да и босилак и метла узети засебно има]у апотропе]ску функцщу. О култно] вредности босилка видети: (Ча]кановий, 1994: 36-43; Софрий, 1912: 29-45), а о ритуално] употреби метле видети: (Толстсу, Раденковий, 2001: 355-357).
18 У неким вари)антама (Качановский, 18) оваква симболика стола ]е израженща. Сто се износи из цркве и ставла под ]абуку петровку - axis mundi. Симболички потенциал наведене слике поставе ]асни)и ако се узме у обзир да ]абука у традиди)ско] култури неретко има значеае дрвета света ко]е повезу)е три просторне димензще и служи као комуникацщски канал (Gerbran, Sevalije 2013: 301-302).
би се могло реЬи да бугарски корпус показу|е тенденцщу ка повезиваау претходно издво]ених типова прорицааа, ]ер се каига не повезу|е само с небеским писмом него и с пророчким сном щи се аоме тумачи (Стойкова, 2005: 94).
Пророчки снови представла]у опште место усменог песништва, а дати су у форми развщене алегорще щу тумачи неки од ликова чщу мудрост народни певач истиче. Тумачеае се на]чешЬе приказу|е кроз поступно декодираае сваког елемента сна, али може бити и веома уопштено19. На]чешЬе их сам^у жене20, те ова] мотив има ]едну баладичну, чак лирску ноту. Снови отуда функционишу као „метафоричка, емотивна про]екцща дога^а щи следе" (МилошевиЬ Ъор^евиЬ, ПешиЬ, 1996: 232). Они представла]у спону са оностраним, открива]у предодре^еност дога^а и истичу аегов знача]. У анализираним песама сви снови се сам^у пре пада царства и предсказу|у колективну погибщу. Има]у функцщу емотивне припреме за трагичан исход, а често су везани и за мотив одвраЬааа из бо]а (сан лубе МусиЬа Стефана (КарациЬ, 1988: 47) и бугарска варщанта (Стойкова, 2005: 94)).
Када ]е у питаау стилизацща снова у српским варщантама, разлику|емо две групе. У ]едно] се косовски удес доводи у везу са космичким по]авама, па посредно и са представама последаег времена (ПетрановиЬ, 1868: 25; КарациЬ, 1974: 31), док ]е у друго] групи семантичко поле сна сужено. У сновима овог (другог) типа ]унаци нашег табора су прво симболички супституисани (доведени у везу са птицама), а затим ]е наговештена аихова погибща, при чему ]е нарочито сугестивна силазна путааа птица у свим варщантама (КарациЬ, 1988: 47; ПетрановиЬ, 1870: 21; ПетрановиЬ, 1868: 25). У бугарским песмама налазимо само космолошки стилизоване снове юуи се доводе у везу са судбином царства, не увек и са битком. Мотив пророчког сна у српским варщантама о паду царства ]е не само разноврснщи него и сиже_|но поливалентнщи, па се везу|е и за мотив изда]е, као и за мотив уда]е Лазаревих кЬери (ПетрановиЬ, 1870: 21).
Пошто сан представла об]аву трансценденцще, саааа може бити везано и за култно ]ака места, то ]ест маркиране хронотопе. Отуда нще неуобича]ено што се снивач често доводи у везу с прозором као граничним простором (ПетрановиЬ, 1868: 21). Ту, на граници унутрашаег и сполашаег простора где се овакви продори на_|лакше оствару|у, долази до сновних прови^еаа, а сам сневач добща одлике
19 Упоредити: (РадуловиЬ, 2003: 37-38).
20 Мушкарце у улози сааача налазимо у: СбНУ XIV, 17 (Марко КралевиЬ), (КарациЬ, 1974: 31) (слуга Ваистина).
Бож]ег изасланика21. По исто] логици лиминалности слуга Ваистина сааа пред зору (Караций, 1988: 31)22. Слично, Милица сааа на Св. Неделу (Качановский, 1882: 175), те се сам сан може тумачити као Бож]и дар ]ер ]е настао у сакрално време празника ще не припада овоземалском свету.
Бийа везана за онострано и сама се могу ]авити у улози пророка. Тако зма] упозорава побратима Милоша да Йе дойи до битке на Косову, али не говори о аеном исходу (Петрановий, 1868: 19). Далекосежнще и драматичнще ]е вилино упозореае дато Милошу да йе услед невере, уништеаа зма]ева и невалалства настати последае време у ком йе се изгубити царство (Петрановий, 1870: 24). У улози пророка ]авла]у се и свеци. Свети Илща тражи од Марка да престане са борбом ]ер не може победити: „Кон си запри и сабля си запри, / досега блъгарско, йотсега турско, / вов Прилепа турчин ще да влада"' (СбНУ XIV, 17, наш курзив). Занимливо ]е да и сам султан Мурат има вишак знааа. Прекорева]уйи Арапина што ]е погубио цара Константина, он прориче неминован пад турског царства заснованог на крви: „с кърв го зехме, кога да йе / па със кърв че да го земат" (Стойкова, 2005: 116).
Народни певач ]е у Муратовом прекору имплицитно изнео/прорекао и иде]у обнове хришйанског царства23. Обнова царства се експлицитно прориче из каига староставних (Петрановий, 1870: 7; Петрановий, 1870: 11; Петрановий, 1870: 59). Она се про]екту]е у далеку будуйност, а десийе се „Када буде од Бога сужено" (Петрановий, 1870: 11). То ]ест, кад се Срби удале од греха и уподобе Богу, обнова нейе настати „Док се Срби у слогу не сложе / Па за стару славу не прихвате / Српске посте по реду испосте" (Петрановий, 1870: 59). Овим се проречени пад царства у неку руку опозива. Иако ]е оваква ситуацща условлена реинтерпретацщом традицще у светлу идеологще деветнаестовековног ослобо^еаа, у обнови ко]а прати пропаст може се препознати и митски циклус обнавлааа света24.
21 О ономе ко стсуи код прозора као Божьем изасланику видети: (Толсто], Раденковий, 2001: 451).
22 У литератури ]е истакнуто да се „снови ко]и се сааа]у пред ]утро брже (се) оствару]у" (Толсто], Раденковий, 2001: 481).
23 У бугарским вари)антама постсуи тежаа да се одложи слом царства, то ]ест да се царско достсуанство пренесе и сачува. У некима од аих, а нарочито у предааима, цар успева да побегне пред Турцима, на]чешйе у Русщу. У неким предааима (Качановский, 1882: 108) цар преноси владарске инсигнще у Русщу, па симболички царско достсуанство наставла да постсуи.
24 Упоредити: (Пешикан Луштановий, 1997: 191-192).
Док су пророчанства о обнови царства увек про]ектована у далеку и неодре^ену будуЬност, она о аеговом паду има]у различите временске стилизацще. Пророчанства посредована сновима одре^ена су битком на щу се односе, а ако нису везана за битку, про]ектована су у неодре^ену будуЬност. Пророчанства из каига тако^е могу бити везана за (не)одре^ену будуЬност25, у том случа]у ]е наглашенще осеЬаа коби, или могу бити исказана прошлим временом26 када делу|у дефетистички. Нарочита драматичност постиже се временским убрзааем или конкретним временским одре^еаем испуаеаа пророчанства.
Иако могу бити различите про]ектована у времену, пророчанства се увек оствару|у. Jунаци, ме^утим, наставла]у да делу|у не обазируЬи се на аих, то ]ест упркос аима, што им да]е трагички ореол. Jунаци понекад не веру|у у проречено, па се аегова веродосто_|ност и неизбежност потвр^уу чудима. Такав ]е случа] с царем Константином, чща се сумаа у пророчанство, утемелена у гордости и вери у моЬ свога господства, поништава деловааем оностраног. Сумаа]уЬи, цар сумаа у Бож]у моЬ и волу. Оствареае пророчанства он оспорава, каже да Ье му Турци преузети царство тек кад пржена риба и петао оживе (Стойкова, 2005: 116). За цара немогуЬе Бог одмах преводи у могуЬе и тако показу|е неминовност пророчанства. Са становишта односа према пророчком сну, занимлива ]е варщанта у ко^ цар Шишман не схвата неизбежност кра]а, него тражи од лубе да припреми новац за аегов откуп (Стойкова, 2005: 95). Оваква ситуацща одраз ]е рационализацще традицще, услед ще пропаст царства губи судбоносни знача].
Блиска пророчанствима су и знамеаа щима се имплицитно наговештава оно што Ье се десити. Она су одговор трансценденцще на лудске активности, у аима су сажета традицщска знааа. За разлику од пророчанстава ща су непосредно дата, знамеаа ]е потребно препознати и протумачити. Она могу доЬи и као потврде прореченог. Тако ]е трагичан исход бо]а предсказан сном пропраЬен и лошим знамеаима - на путу за Косово МусиЬ Стефан наилази на Косовку дево]ку ща носи празне судове (КарациЬ, 1988: 47). Овакав сусрет у традицщсщ култури сматра се лошим предзнаком, па се слутаа
25 Овако стилизована пророчанства налазимо у: (ПетрановиЬ, 1870: 7; ПетрановиЬ, 1870: 11; ПетрановиЬ, 1870: 24; ПетрановиЬ, 1870: 59; КарациЬ, 1988: 32; КарациЬ, 1988: 36; Вкакрелски, 2006: 10).
26 Овакав случа] налазимо у песмама: (КарациЬ, 1988: 35; Стойкова, 2005: 116; Качановский, 1882: 18).
по]ачава27. Слично се дахивааем са коаа на]авлу|е смрт Шишман Jана (Стойкова, 2005: 94), а плач щим су ]унаци испраЬени на Косово схвата се као лош знак щи ]е предоредио исход бо]а: „У зао час поврискале, тужне, / Вриском сте нам на плач наслутиле" (КарациЬ, 1974: 31).
Одсудна битка и судбина царства могу бити предодре^ене и избором владара, аеговим определеаем за Небеско царство. Док су у песмама с мотивом пророчанства ]унаци били подре^ени деловаау судбине и Бож^ промисли, у песмама с мотивом избора ]унаци утичу на саму судбину. Иако ]е „сама иде]а о вечном животу до кога се досеже херо]ском смрЬу на ратишту, борбом, ранама задобщеним од непрщатела иде]а епска и старща од хришЬанства" (МилошевиЬ Ъор^евиЬ, 2011: 162), у посматраном корпусу мотив Небеског царства налазимо само у две песме (КарациЬ, 1988: 46; Вакарелски, 2006: 21). У обе варщанте он се уводи небеским писмом ще доноси Свети Илща, при чему ]е у Вуково] варщанти наглашенщи мотив личног Лазаревог избора, док у бугарсщ варщанти сам светац изриче мисао о пролазности земалског царства. Опречне могуЬности ще каига/светац нуде заправо су Бож|е искушаваае Лазара. Определеаем за Небеско царство, до щег се стиже кроз подвиг и самопрегор, кнез потвр^уе богоугодност и богоуправленост сво]е власти. Лазар ]е избор начинио пре самог бо]а и одолео искушеау земалске победе, па се може реЬи да ]е до Небеског царства дошао веЬ самим избором.
У српсщ варщанти наглашена ]е и епска, ратничка димензща, „све ]е унапред познато и одре^ено, али ]е истовремено и кра]ае драматично" (Сува]циЬ, 1997: 177). Битка се приказу|е тако да се до последаег тренутка веру|е у српску победу: „Тад би Лаза надвладао Турке, / Бог убио Вука БранковиЬа! / Он издаде таста на Косову" (КарациЬ, 1988: 46). Сам исход битке двоструко ]е мотивисан -Лазаревим избором и издаем. Бугарска варщанта ]е више христщанизована, у ао] ]е ]уначки подвиг потпуно потиснут хришЬанским, па изоста]е и сам приказ бо]а. Пад царства лишен ]е драматичности, погибща у бо]у начин ]е да се оствари Лазарев избор: „твое царство турци че презема / и тогай че цар небесен да си" (Вакарелски, 2006: 21). Изоста]е трауматичност, уочена у српсщ варщанти.
27 Сусрет ]е у традиди)ско) култури ,оедан од начина исказивааа судбине", а као неповолно знамеае нарочито се истиче сусрет са женом и особом ко]а носи празне судове (Толсто], РаденковиЬ, 2001: 524).
ПРЕДCTABЕ О KPAJY ЦAРCTBA/CBЕTA У ПРOРOШTBИMA. Beñ смо истaкли дa се пaд цapствa доводи y нeпосpeднy вeзy сa ^огашпу свeтa, што je y сpпским вapиjaнтaмa експлицитно изpaжeно кpоз идejy последаег вpeмeнa, aпокaлиптички стилизовaног y пpоpоштвимa. №што дpyгaчиja ситyaциja je y бyгapским пeсмaмa. Идeja о кpajy цapствa гао кpajy свeтa ни aимa нще стpaнa, aли се ниje исполилa y виду пpeдстaвe о последаем вpeмeнy. Kpaj цapствalсвeтa y свим вapиjaнтaмa обележен je и нajaвлeн специфичним кaтaстpофичким знaцимa и у диpeктноj je вези сa нapyшeним космолошким и социjaлним поpeтком.
Поpeмeñajи у домену дpyштвa, зajeдницe исполaвajy се кpоз нeпоштовaae обичajниx, peлигиозниx и зaконскиx ноpми, што ro^rna сaмe темеле поpодицe и пaтpиjapxaлнe зajeдницe, пa и сaмог дpyштвa. У послeдaa вpeмeнa осквpнyñe се и ^вно и дyxовно сpодство: „Кум he кyмa по суду ñepara, I A бpaт бpaтa звaти по мeгдaнy" (Kapaциh, 1988: 32). Повpe5eн ñe бити и сaкpaлни пpостоp xpaмa: „Колико су силни од силниjex, те не кпеше коае одjaxaти, I № у ^кву коае гагонише" (Kapaциh, 1988: 34). У своjоj обести луди!велигаши осквpнyñe литypгиjy и сaмо ^ичешпе, пa ñe: „нaфоpy с коплa yзимaти I A дедейи зaкон пpиxвahaти" (Пeтpaновиñ, 1870: 11)28. Богу пpотивнa дeлa нapyшиñe и поpeдaк у цapствy, због чега ни сaмa цapскa влaст непе бити бeзбeднa: „Потегоше мaчe ковpдинe I Дa погубе цapa у столици" (Kapaциñ, 1988: 32). Дaклe, поpaст нaшиx гpexовa у д^ект^^ je вези с последаим вpeмeном и слaблeaeм цapствa.
Ипaк, нajвeñy пpeтay по опстaнaк „нaшeг" свeтa пpeдстaвлajy Typци. Они су носиоци xaосa, aиxовa злодeлa често су пpeдстaвлeнa кaтaлошки, a yсмepeнa су га нeгaциjy свиx тpaдиционaлниx вpeдности. Bлaдaвинa Typaкa пpeдстaвлa се гао изокpeнyтa сликa идeaлнe xpишñaнскe зajeдницe. Bpeмe тypскe влaдaвинe делу|е jeзовито jep je пpикaзaно кaо дeгpaдaциja и дeконстpyкциja „нaшeг свeтa", щи постaje дaлeк, истовpeмeно ос^уйи ^егозю^™. Typци yништaвajy мaнaстиpe29, зaбpaayjy литypгиjy, зaдyжбинe paarpa^yiy, a aиxов мaтepиjaл коpиститe зa yтвp5ивaae сопствене влaдaвинe, нa нeсpeñy и jaA онт чиjeм добpy су нaмeaeнe. Поништaвajyhи пpостоp xp^a они
28 Мотиве y^iwaaa нaфоpe та копл^ и yjaxrnaaa у цpквy нaлaзимо и у бурским вapиjaнтaмa: (Cтойковa, 2005: 111; Aнгeлов, 2005: 132). вapиjaнтa je нapочито зaнимливa. Tpemïïa влaстeлa у ао] имa свест о томе Aa се цapство стиче и одpжaвa Божщом милошйу, отyдa се молитвено обpaha Богу, зaвeтyje се дa he нодийи бpоjнe зaдyжбинe, aли нaстyпa около и тaко ноништaвa молитву. Покaзaвши се недостойном Божще блaгодaти, влaстeлa се откpивa и кaо недоста^та дapa цapствa.
29 Pasapaae мaнaстиpa jaвлa се кaо стaлни елемент свиx нpоpочaнстaвa дaтиx у кaигaмa.
десакрализу]у свет, укида]у могуЬност обраЬааа Богу, преводе свет у не-свет30. Овим Турци уништава]у и знаке старе славе и саме основе хришЬанске владарске идеологще. Удара]у на оно што одре^е идентитет ]едног народа, отуда се страх од Турака и код Срба и код Бугара може протумачити и као страх од гублеаа сопственог лика и гласа у исторщи.
Представе о уништеау друштва праЬене су и сликама природних и космичких поремеЬа]а утемеленим на трансцендентном доживла]у природе. У традицщсщ култури природа се ]авла као посредник измену две]у равни света - кроз ау говори онострано, а и човек сво]им активностима утиче на ау. У основи свих природних поремеЬа]а последаег времена налази се укидаае вегетативног циклуса, негираа митова плодности. На]развщенщу слику космолошке катастрофе налазимо у варщанти Женидба кнеза Лазара (КарациЬ, 1988: 32). Иако се пророчанство у ово] песми не доводи у директну везу са пропашЬу царства, оно над косовске ликове и судбину царства навлачи вео усуда.
Космичка катастрофа у ово] песми сажета ]е у свега два стиха из каига староставних: „НестануЬе овце и вшенице / И у полу челе и цвщета" (КарациЬ, 1988: 32). Реч ]е о правом космолошком удесу. Овца (веза са ]агаетом) и пшеница (у хришЬанству повезана са Христовим телом) могу се протумачити као симболи жртве, те се аихово неста]аае може перципирати као немогуЬност приношеаа жртве. Са престанком жртвовааа прекида се и веза са оностраним, чиме се космолошки конфликт продублу]е. С друге стране, пчела и цвет узети за]едно асоцира]у на ра^аае и рашЬеае, па се аиховим укидааем ти процеси онемогуЬава]у. Има]уЬи у виду да ]е вегетацщски циклус зауставлен, а немогуЬе ]е посегнути за оностраном помоЬи (онемогуЬено жртвоваае), свет ]е осушен на пропаст и изумираае. Ипак, Jуг-Богданово пророчанство се не исцрплу]е у претходном тумачеау. Ако у овци видимо симбол невиности, доброте и наивности, побожног хришЬанина (Христос као пастир), онда се аен нестанак може разумети и као нестанак богоугодника и праведника щи Ье се по Библщи десити управо у последае дане. Нестанак овце, дакле, означава и пораст греха у свету. Узев у обзир да су се у традиционално] култури према пчелама „односили као према бож|ем биЬу, називали ]е бож|ом угодницом, бож]ом мудрошЬу и придавали ^ светост" (Толсто], РаденковиЬ, прир. 2001: 458), да се сматрало да у]еда само грешнике и опста]е код добрих
30 Окретаае света наглавце наговештено ]е и пророчким сном у слици сунца ко]е исходи са захода (Стойкова, 2005: 109).
луди, онда се и аен нестанак може тумачити као пораст греха, али и као немогуйност борбе против аега.
Пораст греха истакнут ]е у многим пророчанствима о паду царства, а прайен ]е и нестанком зма]ева (Петрановий, 1870: 24; Петрановий, 1870: 7)31 щи доводи до губитка царства32: „И зма]еви ойе поб]егнути, / У висине небу под облаке, / Иза тога преузет' се царство" (Петрановий, 1870: 7). У вилином пророчанству зма]еви йе нестати кад „нев]ера мимо в]еру про^е" (Петрановий, 1870: 24), у чему треба видети пораст греха, али и алузщу на оклеветаног ]унака и изда]у. Узев у обзир да се у ово] песми Милошу и осталим на]ви^енщим српским ]унацима припису|е зма]евито порекло, нестанак зма]ева може се протумачити и као нестанак добрих ]унака. Но, има]уйи у виду да зма] наступа као митски заштитник одре^еног простора од ала и других нечистих бийа33, има утица]а на атмосферске прилике, а уз то ]е и врло похотлив, ми смо склонщи да ова] мотив тумачимо у вези са култом плодности. Нестанком зма]а земла губи свог заштитника, губи се контрола над атмосферским водама, па и над вегетативним циклусом, што води аеном слаблеау и пропасти. Исти мотив везан ]е и за кнеза Лазара (Петрановий, 1870: 49). Необично ]е што Лазар убща зма]а, те индиректно поста]е одговоран за пад царства. У томе свакако треба видети епски преиначено сейаае на сво]еврсну теомахщу, где Лазар као оличеае соларног принципа убща и потиску|е неко телурно божанство и тиме жртву|е земалско царство за Небеско.34
Опште место у апокалиптичним сликама природе су помрачеаа, падови и поремейа^ у кружеау небеских тела. Ови мотиви у неким варщантама има]у функцщу оквира щи наговештава важност предстсуейих дога^а. Космолошки оквир се у неким варщантама приказу|е врло динамично, громови удара]у, Сунце поиграва, а земла се тресе (Караций, 1974: 30, Петрановий, 1868: 26). У овим песмама народни певач користи архетипску симболику и бо] на Косову стилизу|е као небеску битку, битку сила космоса и хаоса. Космолошке оквире не налазимо у бугарским варщантама. Али, ако се битка ]ави у склопу сижеа о паду царства, она има онострани карактер. О аему на]боле сведочи хронотоп щи ]е стилизован тако да ]е бо_|иште увек одво]ено водом, а да би дошли на аега ]унаци често мора]у прейи
31 Ова) мотив не налазимо у бугарским варщантама.
32 Валентина Питулий ]е нестанак зма]ева означила као „на)архаични)и мотив пропасти царства" (Питулий, 2005: 1054).
33 О паралелизму але - Турци : зма]еви - Срби видети: (Ча)кановий, 1994а: 261).
34 Слично налазимо и у песми ЦарицаМилица и зма} од ,1астрепца (Караций, 1988: 43).
преко Ьупрще. Како су вода и Ьупрща лиминални простори, ]аке границе, нще тешко у простору бо]ишта препознати онострани свет.
Слике пророчанстава посредованих сновима заправо су прилично инварщантне представе космолошких катастрофа (скоро идентичне у оба етничка корпуса). Стилизоване су слично космолошким оквирима песама, али се аихово семантичко поле двоструко сужава: везивааем за сневача и тумачеаем юуим се исклучиво повезу]у с исходом битке и судбином по]единих ]унака. Jедну од на^пширнщих слика налазимо у Миличином сну (ПетрановиЬ, 1868: 25). Снови^еае на Милицу делу|е трауматично, па ]е праЬено аеном молитвом, емотивном реакцщом юуом се тежи ка неутралисаау сна. Помрачеае и пад небеских тела, уобича]ени за све апокалиптичке представе, овде су проширени мотивима проломленог неба, сунца у бунару, таме ща обавща косовско поле35. Сво]е место у кнегиаином снови^еау нашли су и аудитивни елементи, злослутно грактаа гаврана и оглашаваае ждралова. Ова] сан тумачи сам кнез Лазар везу]уЬи га за предсто]еЬу битку (небо ^ пад царства, пад сунца ^ аегова смрт, пад месеца ^ Муратова смрт, пад звезда ^ погибща слугу, тама ^ слика долазеЬе турске власти)36.
Претходне слике су богате архетипским значеаима, па се аихов значеаски потенцщал оваквим тумачеаем не исцрплу]е. Поменути сан крще и трагове теомахще. Лазар ]е опет доведен у везу са соларним божанством, али овог пута оно губи битку. Но, та] пад ]е само привремен. Пошто се сцена одиграва у непосредно] близини бунара щи ]е хтонски простор, граница света живих и мртвих, уздизаае главе (Сунца) из аега може се тумачити као Лазарева победа смрти, као замена земалског царства за небеско. Сличну слику налазимо и у сну слуге Ваистине где ]е силазна путааа сунца замеаена узлазном: „Ал' ]е месец над|ачао сунце / И одбио у висину горе, / А за сунцем звезде одмакнуше" (КарациЬ, 1974: 31). Овде ]е Лазарево посвеЬеае праЬено и посвеЬеаем аегових слугу.
С друге стране, у бугарским варщантама с мотивом космолошки стилизованих пророчких снова соларна симболика „нашег" владара замеаена ]е лунарном. Кнез Лазар и Иван Шишман поистовеЬени су са Месецом щи ]е у српским варщантама симбол противника37. Супротно светлосном, аполонском начелу владара ще ]е наглашено у
35 Ча]кановиЬ ]е у слици проломленог неба препознао „на^тарщу и на]примитивни]у поетску формулу о паду и пропасти царства" (Ча]кановиЬ, 1994б: 369)
36 Симболику оваквих сновних слика у различитим вари)антама анализира и Мир)ана ДетелиЬ, видети: (ДетелиЬ, 1992: 262-269).
37 Лунарна симболика Лазаревог лика у контексту пророчког сна постели и у БогишиЬ 1.
српским варщантама, у бугарским се наглашава вегетацщски принцип владареве личности38. Ипак, у овакщ етнички маркиражу дистрибуцщи мотива не треба видети суштинску разлику, пре ]е реч о истицаау различитих аспеката исте вишесло_|не фолклорне слике39.
Док су у бугарским варщантама пророчки снови увек космолошки стилизовани, у српским они могу имати и авщарну стилизацщу (Петрановий, 1868: 25; Петрановий, 1870: 21). Овакви снови има]у уже семантичко поле, будуйи да су птице у аима алегорщске представе ]унака, те да се посредством аих успоставла паралелизам са током и исходом битке. Али, они не мора]у бити исклучиво везани за битку. Тако се сном на]авлу|е неприлична уда]а Лазаревих кйери, ща йе имати кобне последице по цео колектив и довести до пада царства (Петрановий, 1870: 21). Реч ]е о другачщо] стилизацщи митеме о пропасти и хаотизацщи света. Кроз неодговара]уйу уда]у Лазареве кйери за Вука Бранковийа подрива]у се изнутра темели „нашег" света. Вукова хтонска природа у сну ]е изражена кроз гротескну слику гаврана са лабудовом главом, те даворщом щом се оглашава. Свадбом као обредом прелаза „Бранковийа проклето колено / Прихвати се ода Немааийа" (Петрановий, 1870: 21). Разорност свадбеног обреда наговештена ]е и аеговом инверзношйу - младожеаа прелази у невестин род. Отуда су апотропе_|ске функцще самог обреда онемогуйене, па Вук оста]е ту^ин щи йе „Наше царство Турцим поклонити" (Петрановий, 1870: 21).
***
Пророчанствима се пропаст царства доводи у везу са трансценденцщом, са есхатолошким тематско-мотивским комплексом, па прераста границе исторщског дога^а. №има се и сама битка стилизу|е као одсудна, онострана битка ща йе одредити судбину целокупног „нашег" света. Коб ща се надвща над ]унаке и дога^е песама о паду царства да]е им трагичку димензщу и узвишеност. Будуйи да су заснована на архетипсщ имагинацщи, пророчанства се
38 Веза са вегетационим божанствима нарочито ]е изражена у митологизованом лику цара Jасена у бугарским песмама. Цар се доводи у директну везу са космизацщом света, а борба с Турцима у варщантама о Jасену приказана ]е кроз сиже о отето] луби и сину ко]и се може посматрати као епска транспозицща борбе културног ]унака и трикстера. Да ]е Jасен у директно] вези са силама природе и плодношйу видимо у варщанти СбНУ XVI-XVII, 11 у ко^ кажаава/награ^е становнике места кроз ко]а пролази узимааем/давааем обила.
39 Иако маае наглашен, вегетативни карактер кнежевог лика приметан ]е и у српским вари)антама. Он се на^аснще уочава у Лазарево] косовско] клетви ко]а прети зауставлааем плодности. О вегетационо] природи владара говоре и песме у ко]има се кнез Лазар доводи у везу са зма]евима и зма)евитим ]унацима.
открива]у и као ]едан од на^тарщих сло]ева традицще о паду царства. Утемелена у оностраности, она има]у два основна по]авна облика -]авла]у се као небеска или староставна каига и као сан.
Пророштва посредована сновима дата су у виду развщених алегорщских слика, чщим се тумачеаем открива првостепено значеае и указу]е на овоземалске еквиваленте саааног. Саопштеаа дата у каигама у на]веЬем бро]у случа]ева нема]у алегорщски карактер. №има се експлицитно прориче пад царства, а могу садржати и каталошки набро]ане дога^е щи Ье та] пад на]авити или га следити. Но, како аихов садржа] открива]у Богу блиски луди, могло би се реЬи да ]е процес тумачеаа пророчких каига дат у сво]еврсном минус присуству. Приступ пророчанству каиге захтева посвеЬена знааа, нще доступан свакоме, отуда и захтев упуЬен калу^ерима и сановницима: „Толкуне нам да разумеемо" (ПетрановиЬ, 1868: 7; наш курзив).
Поред разлике у погледу тумачеаа, пророчке каиге и снови различу се и по садржини. Пророчанства посредована сновима увек су стилизована кроз космолошке удесе, док се у каигама приказу]у и удеси щи су у домену друштва. Каишка пророчанства су садржински разноликща, а и слике ще у аима среЬемо су маае типизоване. У српским варщантама последае време ще Ье се подударити са падом царства, или га на]авити, прориче се исклучиво из каига. Jош ]една разлика измену каига и снова односи се на ликове за ще се оне везу]у, па су каиге исклучиво у вези с мушким ликовима, док су снови у на]веЬем бро]у случа]ева везани за жене. Но, и поред свих разлика суштина пророчанстава ]е иста - пад царства ]е неминован.
У обликоваау пророчких мотива могу се уочити и извесне етничке специфичности. Док су српске варщанте исклучиво у вези с последаим НемааиЬима и Косовским бо]ем, конкретизацща пророчанстава у бугарским варщантама варира. Она се доводе у везу с кнезом Лазаром и Косовском битком, царем Константином, Иваном Шишманом, а понекад су потпуно неконкретизована. Мотив каиге у бугарским варщантама контаминиран ]е мотивом небеског писма и углавном се везу]е за сижее о цару Константину. Слике посредоване каигама у бугарским песмама су маае развщене, снови има]у само космолошку симболику, док се у српским варщантама ]авла и авщарна. Бугарска специфичност су и чуда щима се потвр^уе пророчанство.
Ипак, разлике су само површинске, пророчанства о паду царства у српском и бугарском фолклору суштински су иста. Она се темеле на иде]и о морално] покварености ща Ье се негативно одразити на устро]ство „нашег" света. У аима треба видети ]едан од покуша]а
народног ствараоца да натприродним факторима об]асни исторщске
недайе услед щих се изгубило хришйанско царство.
Извори
Ангелов, Божан, Вакарелски, Христо (прир). (2005). Сенки из невиделица. Варна: ЕИ 'Ъйег№Г. https://liternet.bg/folklor/sbornici/senki/content.htm (приступлено Августа 30, 2018).
Богиший, Валтазар. (2003). Народне п)'есме из стари/их на/више приморских записа. Гораи Милановац: Лио.
Вакарелски, Христо (прир). (2006). Българско народно творчество в дванадесет тома, том 3. Исторически песни. Варна: ЕИ 'Ъйег№Г. https://liternet.bg/folklor/sbornici/bnt/3/.html (приступлено Септембар 5, 2018.)
Караций, Вук Стефановий. (1974). Српске народне п/есме из необ)'авлених рукописа Вука СтефановиЬа КарациЬа. Ка. II: Щесме ]уначке на)'стари)е. Београд: САНУ, Научно дело.
Караций, Вук Стефановий. (1988). Српске народне п]'есме. Ка. II: Сабрана дела Вука Карацийа. Београд: Просвета.
Качановский, Владимир. (1882). Памятники болгарского народного творчества. Т. 1: Сборник западно-болгарских песен со словарем. Санкт-Петербург: Типография Императорской Академии наук. https://www.prlib.ru/node/363779/source (приступлено Августа 30, 2018.)
Петрановий, Боголуб. (1868). Српске народне п)'есме из Босне и Херцеговине. Ка. 2: Епске п/есме стари'ег времена. Београд: СУД Државна штампарща.
Петрановий, Боголуб. (1870). Српске народне п'есме из Босне и Херцеговине. Ка. 3: Зуначке щесме стари]ег времена. Београд: СУД Државна штампарща.
Стойкова, Стефана (прир). (2005). Българска народна поезия и проза в седем тома. Варна: ЕИ 'Ъйег№Г. ЦЯЬ:
https://liternet.bg/folklor/sbornici/bnpp/haidushki/index.html (приступлено Септембар 1, 2018.)
Литература
Детелий, Мир)ана. (1992). Митски простор и епика. Београд: САНУ.
Димитрова, Цветелина. (2015). Сюжетният тип ,падане на царство' и образа на ,последния цар' в български и сръбски културен контекст. У Ктижевна историка Бр. 157. 333-346.
Иванова, Евгения. 2006. Падането на сръбското и на българското царство: юначество и мъченичество. У: Балканските идентичности вбългарската култура. https://balkansbg. eu/bg/content/bidentichno sti/475-расйашШ-вд-srabskoto-i-na-balgarskoto-tzarstvoyunachestvo-i-machenichestvo.html (приступлено Августа 27, 2018).
1овановий, Воислав. (1997). О лажжу народно] поезщи. У Ктижевна Историка Бр. 102. 192-242.
Килибарда, Новак. (1974). Боголуб ПетрановиЬ као сакуплач народних песама. Београд: САНУ.
Кметова, Тарана. (1991). Косовски бо/ и Косово Поле у бугарском /уначком епу. У Косовски боj у ктижевном и културном наслежу. Београд: Ме^ународни славистички центар, Филолошки факултет. 503-510.
Кнежевий, Саша. (2015). Вукова Щеснарицау збирци Српске народне п/есме из Босне и Херцеговине I Боголуба ПетрановиЬа. У Први светски рат и српска ктижевност. Два века од Вукове Мале простонародне славеносрпске п/еснарице. Београд: Ме^ународни славистички центар. 339-348.
Колева, Антонина А. (1991). Косовски унаци у бугарским народним епским песмама. У Косовски бо/ у ктижевном и културном наслежу. Београд: Ме^ународни славистички центар, Филолошки факултет. 533-541.
Крстий, Бранислав. (1934). Окултни мотиви у нашим народним песмама. У Прилози проучавату народне поези/е Бр. 1. 62-70.
Крстий, Бранислав. (1939). Пророчанства о Косовском бо]у. У Прилози проучавату народне поезщ'е Бр. 1. 47-53.
Лубинковий, Ненад. (1975). Преиспитиваае области науке о усмежу каижевности. У Ктижевна истори/а Бр. 29. 572-574.
Милошевич Ъор^евий, Нада. (2011). Радост препознавата. Нови Сад: Матица српска.
Милошевич Ъор^евий, Нада, Пеший, Радмила. (1996). Народна ктижевност. Београд: Требник.
Орхановий, Степан М. (1934). Jедан есхатолошки мотив у старо] косовсю^ поезщи. У Прилози проучавату народне поезщ'е Бр. 1-2. 208-214.
Петровий, Соаа. (2010). Од камена ником ни камена: структурни модели песама о зидату Раванице. У Традицща - фoлклор - идентитет: тематски зборник. (Гордана Благсуевий, Ивица Тодоровий., прир). С. Карловци: Академща СПЦ за уметност и конзервацщу. 349-372.
Петровий, Соаа. (2010) а. Женидба кнеза Лазара: епски модел и варщанте. У PhilologiaMediana Бр. 2. 247-265.
Пешикан Луштановий. (1997). Пошледте ври/еме у Библи/и и песмама из Вукових збирки. У Српска ктижевност и Свето писмо. Београд: Ме^ународни славистички центар. 185-192.
Питулий, Валентина. (2005). Узрок пропасти српског царства у кругу вари/аната епских песама о Косовском бо/у. У Летопис Матице српске Ка. 475, св. 6. 1051-1058.
Радуловий, Немааа. (2003). Симболични снови у усмено] епици. У Ктижевна истори/а Бр. 119. 25-46.
Софрий, Павле. (1912). Главни/е биле у народном веровату и певату код нас Срба. Београд: Св. Сава.
Сува]ций, Бошко. (1997). Библи/а и мотиви наше народне епске поези/е. У Српска ктижевност и Свето писмо. Београд: Ме^ународни славистички центар. 173-184.
Сува]ций, Бошко. (1998). Рецепцща косовског предааа у бугарсюо фолклоржу традицщи. У Српски jезик: студи/е српске и словенске, Бр. 1-2. 491-515.
Сува]циЪ, Бошко. 2012. Српско и бугарско усмено стваралаштво у интеркултурном коду. У Српско усмено стваралаштво у интеркултурном коду. (Бошко, Сува]циЪ, Прир.) Београд: Институт за каижевност и уметност. 127-193.
Толсто], Светлана М. РаденковиЪ, Лубинко (прир). (2001). Словенска митологщ'а. Београд: Zepter book world.
Ча]кановиЪ, Веселин. (1994). Речник српских народних веровапа о билкама. Београд: СКЗ, БИГЗ, Просвета.
Ча]кановиЪ, Веселин. (1994) а. Стара српска религи'а и митологи'а. Београд: СКЗ, БИГЗ, Просвета.
Ча]кановиЪ, Веселин. (1994) б. Студи/е из српске религи'е и фолклора 1925 -1942. Београд: СКЗ, БИГЗ, Просвета.
Gerbran, Alen. Sevalije Zan (prir). (2013). Recnik simbola: mitovi, snovi, obicaji, postupci, oblici, likovi, boje, brojevi. Novi Sad: Stylos art.
Gurevic, Aron. (1987). Problemi narodne kulture u srednjem veku. Beograd: Grafos.
Jagic, Vatroslav. (1868). Srpske narodne pjesme iz Bosne i Hercegovine. У Rad JAZUKnj. 2. Zagreb: JAZU.
References
Angelov, Bozhan, Vakarelski, Hristo (Eds.). (2005). Senki iz nevidelica [Shadows from the invisible]. Varna: EI "LiterNet". URL: https://liternet.bg/folklor/sbornici/senki/content.html (accessed August 30, 2018).
Bogisic, Valtazar. (2003). Narodne pjesme iz starijih najvise primorskih zapisa [Folklore songs in the oldest coastal records]. Gornji Milanovac: Lio.
Cajkanovic, Veselin. (1994). Recnik srpskih narodnih verovanja o biljkama [Dictionary of Serbian folk beliefs about plants]. Beograd: SKZ, BIGZ, Prosveta.
Cajkanovic, Veselin. (1994) a. Stara srpska religija i mitologija [Old Serbian religion and mythology]. Beograd: SKZ, BIGZ, Prosveta.
Cajkanovic, Veselin. (1994) b. Studije iz srpske religije i folklora 1925-1942 [Studies in Serbian religion and folklore 1925-1942]. Beograd: SKZ, BIGZ, Prosveta.
Detelic, Mirjana. (1992). Mitskiprostor i epika [Mythical space and epic]. Beograd: SANU.
Dimitrova, Tsvetelina. (2015). Siuzhetniiat tip ,padane na tsarstvo' i obraza na ,posledniia car' v bulgarski i srubski kulturen kontekst. In Knjizevna istorija No 157. 333-346.
Gerbran, Alen, Sevalije, Zan (Eds.). (2013). Recnik simbola : mitovi, snovi, obicaji, postupci, oblici, likovi, boje, brojevi [Symbol dictionary: myths, dreams, customs, actions, forms, characters, colors, numbers]. Novi Sad: Stylos art.
Gurevic, Aron. (1987). Problemi narodne kulture u srednjem veku [Problems of folk culture in the Middle Ages]. Beograd: Grafos.
Ivanova, Evgeniia. (2006). Padaneto na srubskoto i na bulgarskoto tsarstvo: iunachestvo i muchenichestvo [The fall of Serbian and Bulgarian empire: "iunachestvo" and martyrdom]. In Balkanskite identichnosti v bulgarskata kultura [Balkan identities in Bulgarian culture]. URL: https://balkansbg.eu/bg/content/bidentichnosti/475-padaneto-na srabskotoi-nabalgarskoto-tzarstvoyunachestvo-i-machenichestvo.html (accessed August 27, 2018).
Jagic, Vatroslav. (1868). Srpske narodne pjesme iz Bosne i Hercegovine [Serbian folklore songs from Bosnia and Herzegovina]. In Rad JAZU. Vol. 2. Zagreb: JAZU.
Jovanovic, Vojislav. (1997). O laznoj narodnoj poeziji [About fake folklore poetry]. In Knjizevna istorija [Literary history] No 102. 192-242.
Kachanovskiî, Vladimir. (1882). Pamiatniki bolgarskogo narodnogo tvorchestva [Old samples of Bulgarian folklore]. Vol. 1: Sbornik zapadno-bolgarskih pesen so slovarem [The collection of West Bulgarian songs with a dictionary]. Sankt-Peterburg: Tipografiia Imperatorskoî Akademii nauk. URL:
https://www.prlib.ru/node/363779/source (accessed August 30, 2018).
Karadzic,Vuk S. (1974). Srpske narodne pjesme iz neobjavljenih rukopisa Vuka Stefanovica Karadzica [Serbian folklore songs from unpublished manuscripts of Vuk Stefanovic Karadzic]. Vol. I: Pjesme junacke najstarije [The oldest junaks' songs]. Beograd: SANU, Naucno dleo.
Karadzic,Vuk S. (1988). Srpske narodne pjesme [Serbian folklore songs]. Vol. II: Sabrana dela Vuka Karadzica [Collected works by Vuk Karadzic]. Beograd: Prosveta.
Kilibarda, Novak. (1974). Bogoljub Petranovic kao sakupljac narodnih pesama [Bogoljub Petranovic as a collector of folklore songs]. Beograd: SANU.
Kmetova, Tatjana. (1991). Kosovski boj i Kosovo Polje u bugarskom junackom epu [Kosovo battle and Kosovo Polje in the Bulgarian heroic epic]. In Kosovski boj u knjizevnom i kulturnom nasledu [Kosovo struggle in literary and cultural heritage]. Beograd: Medunarodni slavisticki centar, Filoloski fakultet. 503-510.
Knezevic, Sasa. (2015). Vukova Pjesnarica u zbirci Srpske narodne pjesme iz Bosne i Hercegovine I Bogoljuba Petranovica [Vuk's Songbook in the collection of Serbian folk song from Bosnia and Herzegovina and Bogoljub Petranovic]. In Prvi svetski rat i srpska knjizevnost. Dva veka od Vukove male prostonarodne slavenosrpske pjesnarice [World War I and Serbian literature. Two centuries since Vuk's little folklore Slavic-Serbian booksongs]. Beograd: Medunarodni slavisticki centar. 339-348.
Koleva, Antonina Afanasjeva. (1991). Kosovski junaci u bugarskim narodnim epskimpesmama [Kosovo heroes in Bulgarian folklore epic poems]. In Kosovski boj u knjizevnom i kulturnom nasledu [Kosovo struggle in literary and cultural heritage]. Beograd: Medunarodni slavisticki centar, Filoloski fakultet. 533-541.
Krstic, Branislav. (1934). Okultni motivi u nasim narodnim pesmama [Occult motifs in our folklore songs]. In Prilozi proucavanju narodne poezije [Results of the study of folklore poetry] No 1. 62-70.
Krstic, Branislav. (1939). Prorocanstva o Kosovskom boju [Prophecies about the battle of Kosovo]. In Prilozi proucavanju narodne poezije [The results of the study of folklore poetry] No 1. 47-53.
Ljubinkovic, Nenad. (1975). Preispitivanje oblasti nauke o knjizevnosti [Reexamining the field of literature science]. In Knjizevna istorija [Literary history], No 27. 572-574.
Milosevic Dordevic, Nada. (2011). Radostprepoznavanja [The joy of recognition]. Novi Sad: Matica Srpska.
Milosevic Dordevic, Nada, Pesic, Radmila. (1996). Narodna knjizevnost [Folklore]. Beograd: Trebnik.
Orhanovic, Stjepan M. (1934). Jedan eshatoloski motiv u staroj kosovskoj poeziji [An eschatological motif in old Kosovo poetry]. In Prilozi proucavanju narodne poezije [The results of the study of folklore poetry] No 1-2. 208-214.
Petrovic, Sonja. (2010). Od kamena nikom ni kamena: strukturni modeli pesama o zidanju Ravanice [„Od kamena nikom ni kamena": Structural models of songs about the building of Ravanica]. In Tradicija - folklor - identitet: tematski zbornik [Tradition - Folklore - Identity: thematic collection]. Gordana Blagojevic, Ivica Todorovic. (Eds.). S. Karlovci: Akademija SPC za umetnost i konzervaciju. 349-372.
Petrovic, Sonja. (2010) a. Zenidba kneza Lazara: epski model i varijante [The marriage of Prince Lazarus: an epic model and variants]. In Philologia Mediana, No 2. 247-265.
Pesikan Ljustanovic. (1997). Posljednje vrijeme u Bibliji i pesmama iz Vukovih zbirki [„Last time" in the Bible and poems from Wolfs collections]. In Srpska knjizevnost i Sveto pismo [Serbian literature and Scripture]. Beograd: Medunarodni slavisticki centar. 185-192.
Petranovic, Bogoljub. (1868). Srpske narodne pjesme iz Bosne i Hercegovine [Serbian folklore songs from Bosnia and Herzegovina]. Vol. 2: Epske pjesme straijeg vremena [Old time epic poems]. Beograd: SUD Drzavna stamparija.
Petranovic, Bogoljub. (1870). Srpske narodne pjesme iz Bosne i Hercegovine [Serbian folklore songs from Bosnia and Herzegovina]. Vol. 3: Junacke pjesme starijeg vremena [Old songs about junaks]. Beograd: SUD Drzavna stamparija.
Pitulic, Valentina. (2005). Uzrok propasti srpskog carstva u krugu varijanata epskih pesama o Kosovskom boju [The cause of the collapse of the Serbian Empire in the circle of variants of epic poems about the Kosovo battle]. In Letopis Matice srpske [Chronicle of Matica Srpska], Vol. 475, part 6. 1051-1058.
Radulovic, Nemanja. (2003). Simbolicni snovi u usmenoj epici [Symbolic dreams in the oral epic]. In Knjizevna istorija [Literary history] No 119. 25-46.
Sofric, Pavle. (1972). Glavnije bilje u narodnom verovanju i pevanju kod nas Srba [The main herbs in folk belief and singing of our Serbs]. Beograd: Sv. Sava.
Stoikova, Stefana (Ed.). (2005). Bulgarska narodna poeziia i proza v sedem toma [Bulgarian folklore poetry and prose in 7 volumes]. Varna: EI "LiterNet". https://liternet.bg/folklor/sbornici/bnpp/haidushki/index.html (accessed September 1, 2018).
Suvajdzic, Bosko. (1997). Biblija i motivi nase narodne epske poezije [The Bible and the motifs of folklore epic poetry]. In Srpska knjizevnost i Sveto pismo [Serbian literature and Scripture]. Beograd: Medunarodni slavisticki centar. 173184.
Suvajdzic, Bosko. (1998). Recepcija kosovskog predanja u bugarskoj folklornoj tradiciji [Reception of the Kosovo tradition in Bulgarian folklore]. In Srpski jezik: studije srpske i slovenske [Serbian language: Studies of Serbian and Slovenian] No 1-2. 491-515.
Suvajdzic, Bosko. (2012). Srpsko i bugarsko usmeno stvaralastvo u interkulturnom kodu [Serbian and Bulgarian Folklore in intercultural code]. In Srpsko usmeno stvaralastvo u interkulturnom kodu [Serbian Folklore in intercultural code]. Bosko Suvajdzic (Ed.). Beograd: Institut za knjizevnost i umetnost. 127-193.
Tolstoj, Svetlana, Radenkovic, Ljubinko (Eds.). (2001). Slovenska mitologija [Slavic Mithology]. Beograd: Zepter book world.
Vakarelski, Hristo (Ed.). (2006). Bülgarsko narodno tvorchestvo v dvanadeset toma. T. 3: Istoricheskipesni [Bulgarian folklore. Vol. 3: Historical songs]. Varna: EI "LiterNet". URL: https://liternet.bg/folklor/sbornici/bnt/3/.htm (accessed September 5, 2018).
