CC BY
5АНАТОМША И ФИЗИОЛОГША ПОСТФОЛКЛОРНЕ ЕПСКЕ
ХРОНИКЕ
(Ъор^евиЙ БелиЙ, Смилана. 2016. Постфолклорна епска хроника: жанр на граници и границе жанра. Београд: Институт за каижевност и уметност - Чиго] а штампа)
Настала као резултат дугогодишаих научних истраживааа, непосредно формирана у оквиру рада на про]екту Српско усмено стваралаштво у интеркултурном коду Института за каижевност и уметност у Београду, Постфолклорна епска хроника: жанр на граници и границе жанра Смилане Ъор^евиЙ БелиЙ од изузетног ]е знача]а за српску науку о фолклору, али и фолклористику посматрану изван националног одре^еаа. ПосвеЙена жанру ко]и ]е, на]блаже речено, имао статус маргинализованог из више разлога (при чему се однос према класичном епском певаау као идеалном моделу може сматрати ]едним од важнщих), она указу^е на неопходност модификацща истраживачких приступа феноменима ко]и су, ]едним сво]им делом ослоаени на традицщу епског певааа, умногоме трансформисани опста]али (и опста]у) у другачщим социокултурним и политичко-исторщским околностима. №ена интересовааа за методологщу теренских истраживааа и методологщу теорщског проучавааа фолклора,1 као и дугогодишаи (теренски) увиди у вишеструке облике живота епске традицще у новщим временима (]авни перформанс, интерент презентацще, публикацще гусларских друштава и слично), показали су се као поуздани водичи и сигурни темели проучаваау овог комплексног феномена у бродим аеговим аспектима.
Традицща епског певааа ко]а ]е, након „златног доба" српске класичне епике, обликована и процесима популарне, медщске и
1 По сведочеау ауторке, занимаае за епске хронике и традицщу певааа уз гусле подстакнуто ]е тимским теренским истраживааима реализованим у оквиру про]екта Института за каижевност и уметност у Београду Усмена традицщ'а српских епских песама и ъен културни израз (Oral Tradition of Serbian Epic songs and its Cultural Expression), од 2004. до 2005. године под покровителством УНЕСКА и Министарства за културу Републике Србще. Логичан след представлала ]е израда и одбрана докторске дисертацще Савремено епско певаъе: текст и контекст, ко]а ]е ]едним сво]им делом ушла у монографщу о постфолклорним епским хроникама (2016).
масовне културе, одредила ]е постфолклорну епску хронику као стваралаштво на граници писане и усмене каижевности, са измеаеним односом према ауторству и процесу стварааа, изво^еаа и рецепцще усмено/писаног поетског дела. Указу^уЙи на различиту терминологщу ко]а ]е у науци о фолклору употреблавана како би означила овакав тип епских хроника (певаае на народну, народске песме, пучка каижевност, гра^анска поезща, фолклоризам и дивла каижевност, постфолкор), Смилана Ъор^евиЙ БелиЙ об]ашаава и разлоге због ко]их се определу^е за израз юз^им имену^е жанр ко]и ]е у фокусу аених интересовааа и истраживааа. Термин постфолклор у овом приступу поима се као на]шире схвакен културни, естетски, структурно-стилски комплекс, ознака типа културе и(ли) вербалног текста. У том контексту, епска хроника подразумева стваралаштво условлено процесима прожимааа различитих културних модела, као и неминовним трансформацщама и адаптацщама традицщске културе у новим условима и процесима модернизацще друштва.
Истраживачки корпус оправдано ]е оцеаен као хетероген. Реч ]е о гра^и из различитих периода, са другачщим облицима преношеаа, медщске презентацще, тематике; подразумевала ]е старще записе (штампане, рукописне, на носиоцима звука), али и оне сачиаене у дугогодишаим теренским истраживааима. Тако ]е, поред гра^е као записа вербалног израза, ауторка имала у виду и изузетно значаще информацще о изво^ачком контексту, из емске и етске перспективе.
Иако ]е у уводном тексту ауторка истакла да анализу усмерава ка вербалном изразу те да ]е такво сужаваае интересовааа, „неминовно довело до знача]ног редуковааа сложеног сплета истраживачких искустава, знааа и импресща", чак и површно читаае показаЙе да се таква редукцща може схватити веома условно. Наиме, истражу^уЙи жанровске карактеристике постфолклорне епске хронике, Смилана Ъор^евиЙ БелиЙ нуди изузетно широко засновану, прецизну и студиозним истраживааима формирану слику разноврсних проблема из области исторще, теорще, прагматике жанра. Сви ови елементи функционишу као сегменти ко]има се употпуау^е информацща о основном предмету проучавааа и указу]е на зависност поетског облика од околности у ко]има насще. У том смислу, читалац може сазнати о специфичностима статуса гусларског певааа у систему масовне продукцще и медщске промовисаности, о ставовима самих аутора/изво^ача, варщацщама у изво^еау, публици итд. Jасно су дефинисана и теорщско-методолошка полазишта (ка антропологи/и фолклора), на нивоу анализе структуре (теорща формуле и формулативности), на нивоу прагматике жанра (посто]аае текста у
датим исторщско-политичким и социокултурним околностима, контекстуална фолклористика).
Анализи жанра претходило ]е упуЙиваае на досадашае резултате теорщских и теренских проучавааа хроничарске епике и постфолклорне епске хронике. У овим оквирима истакнуте су разлике у приступима фолклористичким истраживааима (од 19. до 21. века, различите концепцще, однос према бележеау и теренским записима и слично).
Посебну пажау ауторка посвеЙу^е структури постфолклорних епских хроника, указу^уЙи на уочене специфичности: формализацща формуле, апсолутизацща ауторског гласа, раствараае и хипертрофща традиционалне формуле, шз^ава развщених ауторских коментара, функционализацща формуле преко формуле уво^ета нових садржа]а („до сад ]ош непевано") и формуле уво^ета календарског времена, моделоваае актера (¡унак/противник). На релацще са традиционалном епском хроником упуЙу^е се и разматрааем традиционалних формула и аихових трансформацща. Анализирани су принципи обликовааа ликова ]унака и противника (у традиционално] и постфолклорно] епско] хроници): однос аутора према актерима, посто]аае компримоване биографще ]унака и улога концепта за]еднице ко^ се обраЙа аутор песме; другачщи доживла] сукоба, када се рат доживлава и као соцщална револуцща, омогуЙава формираае сложенщих опозитних односа у моделоваау непрщатела - етнички ту^и/сво]и, идеолошко-политички ту^и; елементи очуване демонизацще у атрибуции и номинацщи непрщатела, деградираае противника, поступак уво^еаа у традицщу (паралела измену ]унака традицще и ]унака епске хронике), каталози итд.
Комплексна слика жанра допуаена ]е разматрааем ме^ужанровских релацща и посто]аау елемената панегиричке каижевности, ламента, тужбалице и тзв. песама будница, као и одре^ених апелативних жанрова, сатире и памфлета. Шуедине одлике постфолклорне епске хронике (нпр. денаративизацща и доминацща ауторског гласа), или одговара]уЙе тенденцще епохе (снажеае колективне националне свести) условиле су оваква прожимааа текста постфолклорне епске хронике са жанровима писане и усменопоетске традицще. Поред тога, ауторка се бави истраживааем елемената сентименталистичког стила, у вези са тим, и односима измену сентименталистичког стилског комплекса, гра^анског песништва и постфолклорне епске хронике.
У поглавлу посвеЙеном прагматици жанра посматрано ]е функционисаае постфолклорне хронике у оквирима формирааа
културне меморще за]еднице у ко^ ]е настала и тра]ала као посебан облик комуникацще.
Ова за српску науку о фолклору изузетно вредна каига заслужу^е бро]на читааа и много више простора за представлаае и тумачеае него што их нуди ова] приказ. Она будуЙе читаоце и истраживаче не задужу^е ]едино чиаеницом да ]е реч о прво] синтези посвеЙено] поетици постфолклорне епске хронике и аено] дуго] и сложено] исторщи. Она то чини, измену осталог, и чиаеницом да представла желени модел научног приступааа феноменима фолклора: систематичног, теорщско-методолошки утемеленог, разноврсног, флексибилног, промишленог и са ]асно изведеним поставкама и заклучцима.
Данщела Понови!) НиколиЬ
