Научная статья на тему 'Общность, оригинальность, пути развития литературных отношений в детской литературе США и Узбекистана'

Общность, оригинальность, пути развития литературных отношений в детской литературе США и Узбекистана Текст научной статьи по специальности «Языкознание и литературоведение»

CC BY
94
20
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
перевод / переводоведение / художественный перевод / творческий перевод / национальный дух / художественное произведение / литературные отношения / социальная среда. / translation / translation studies / literary translation / creative translation / national spirit / literary work / literary relations / social environment.

Аннотация научной статьи по языкознанию и литературоведению, автор научной работы — Фаррух Саттаров

В статье рассказывается о роли мировой и узбекской литературы в переводоведении и ее практическом значении. В частности, в научном аспекте освещено то, что перевод реализует в общении между народами. Тот факт, что произведения разных национальностей переводятся несколько раз и передаются народу, является основанием для его популяризации и возникновения воображения между народами. Неоценима роль художественного перевода в переводоведении. Художественное произведение – это средство, с помощью которого каждый народ показывает свою национальную идеологию и обычаи, духовнообразовательную, общественную жизнь. Поэтому художественный перевод требует, чтобы в переводе были отражены слова, мысли, выражающие национальный дух. Язык – средство, которое объединяет и отделяет народы мира друг от друга. Все народы, живущие на земле, а также их представители общаются друг с другом в основном посредством перевода. С ростом политических, экономических, культурных и социальных отношений между нациями и народами, усиливаются перевод и переводческая деятельность. Именно это является целью статьи, где широко освещаются данные вопросы.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Community, individuality, ways of development of literary relations in children’s literature in the USA and Uzbekistan

The article talks about the role of world and Uzbek literature in translation studies and its practical significance. In particular, the scientific aspect highlights the fact that translation realizes communication between peoples. The fact that works of different nationalities are translated several times and passed on to the people is the basis for its popularization and the emergence of imagination among peoples. The role of literary translation in translation studies is invaluable. A work of art is a means by which each nation shows its national ideology and customs, spiritual, educational, social life. Therefore, literary translation requires that words and thoughts expressing the national spirit be reflected in the translation. Language is a means that unites and separates the peoples of the world from each other. All peoples living on earth, as well as their representatives, communicate with each other mainly through translation. With the growth of political, economic, cultural and social relations between nations and peoples, translation and translation activities are intensified. This is precisely the purpose of the article, where these issues are widely covered

Текст научной работы на тему «Общность, оригинальность, пути развития литературных отношений в детской литературе США и Узбекистана»

Жамият ва инновациялар -Общество и инновации -Society and innovations

Journal home page: https://inscience.uz/index.php/socinov/index

Community, individuality, ways of development of literary relations in children's literature in the USA and Uzbekistan

Farrukh SATTAROV1

Samarkand State Institute of Foreign Languages

ARTICLE INFO

Keywords:

translation, translation studies, literary translation, creative translation, national spirit, literary work, literary relations, social environment.

ABSTRACT

Article history:

Received June 2021 Received in revised form 20 June 2021 Accepted 15 July 2021 Available online 15 August 2021

The article talks about the role of world and Uzbek literature in translation studies and its practical significance. In particular, the scientific aspect highlights the fact that translation realizes communication between peoples. The fact that works of different nationalities are translated several times and passed on to the people is the basis for its popularization and the emergence of imagination among peoples. The role of literary translation in translation studies is invaluable. A work of art is a means by which each nation shows its national ideology and customs, spiritual, educational, social life. Therefore, literary translation requires that words and thoughts expressing the national spirit be reflected in the translation. Language is a means that unites and separates the peoples of the world from each other. All peoples living on earth, as well as their representatives, communicate with each other mainly through translation. With the growth of political, economic, cultural and social relations between nations and peoples, translation and translation activities are intensified. This is precisely the purpose of the article, where these issues are widely covered.

2181-1415/© 2021 in Science LLC.

This is an open access article under the Attribution 4.0 International (CC BY 4.0) license (https://creativecommons.org/licenses/by/4.0/deed.ru)

АКДО ва Узбекистон болалар адабиётида муштараклик, узига хослик, адабий алоцаларнинг ривожланиш йуллари

Калит сузлар:

таржима,

таржимашунослик, бадиий таржима, ижодий таржима,

АННОТАЦИЯ

Ма;олада жах,он ва узбек адабиётининг таржима-шуносликдаги урни ва унинг амалий ах,амияти х,а;ида суз боради. Хусусан, хал;лар уртасидаги муло;отни таржима амалга ошириши илмий жих,атдан ёритиб берилган. Турли

1 Independent researcher (PhD), Samarkand State Institute of Foreign Languages, Samarqand, Uzbekistan. E-mail: Farrukh-uz@mail.ru.

миллии руд, бадиий асар, адабий алоцалар, ижтимоий мудит.

миллатларнинг асарлари бир неча бор таржима цилиниб, халцца етказилиши, унинг оммалашишини ва халцлар уртасидаги тасаввурни пайдо булишига асос булади. Таржимашуносликда бадиий таржиманинг урни бециёс. Бадиий асар дар бир халцца унинг миллий мафкураси ва урф-одатлари, маънавий-маърифий, ижтимоий даётини курсатиб берадиган воситадир. Шу боис дам, бадиий таржимага миллий рудни ифода этувчи нозик сузлар, фикрлар таржимада акс эттирилиши талаб этилади. Жадон халцларини бир-бирларидан ажратувчи дам, уларни бирлаштирувчи восита дам - тилдир. Ер юзида яшовчи барча халцлар, уларнинг вакиллари бир-бирлари билан асосан таржима орцали мулоцот циладилар. Халцлар, миллат-лар уртасида сиёсий, ицтисодий, маданий-ижтимоий алоцалар кучайгани сайин таржима дам, таржимачилик дам кучайиб бораверади. Мацоланинг уз олдига цуйган мацсади дам айни шудир ва ушбу масалалар кенг уринда ёритиб берилган.

Общность, оригинальность, пути развития литературных отношений в детской литературе США и Узбекистана

Ключевые слова:

перевод,

переводоведение, художественный перевод, творческий перевод, национальный дух, художественное произведение, литературные отношения, социальная среда.

АННОТАЦИЯ

В статье рассказывается о роли мировой и узбекской литературы в переводоведении и ее практическом значении. В частности, в научном аспекте освещено то, что перевод реализует в общении между народами. Тот факт, что произведения разных национальностей переводятся несколько раз и передаются народу, является основанием для его популяризации и возникновения воображения между народами. Неоценима роль художественного перевода в переводоведении. Художественное произведение - это средство, с помощью которого каждый народ показывает свою национальную идеологию и обычаи, духовно-образовательную, общественную жизнь. Поэтому художественный перевод требует, чтобы в переводе были отражены слова, мысли, выражающие национальный дух. Язык - средство, которое объединяет и отделяет народы мира друг от друга. Все народы, живущие на земле, а также их представители общаются друг с другом в основном посредством перевода. С ростом политических, экономических, культурных и социальных отношений между нациями и народами, усиливаются перевод и переводческая деятельность. Именно это является целью статьи, где широко освещаются данные вопросы.

Жадон адабий жараёни мураккаб додиса. Унда барча адабиётлар доимий алоцада булиб, бир-бирига у ёки бу даражада таъсир курсатиб туради. Бугунги кунда уз цонун-цоидалари асосидагина ривожланадиган, ташци таъсирдан холи соф

миллий адабиётни топиш кийин. Бирок адабиётшуносликка оид ишларда адабий таъсир масаласини урганишда эхтиёт булиш кераклиги уктирилади. 'Адабий таъсир масаласини урганиш илмини турли ёзувчилар ижодидаги х,амма ва х,ар кандай ташки ухшашлик ва монандликни кидиришдан иборат эрмакка айлантириб куйиш ярамайди" [1, 4. Б. 128].

Aдабий алокаларни урганиш бугунги шароитида жуда мухим ахамиятга эга. Aдабий алокалар бир ёклама эмас, балки узаро булади. Бунда миллий адабиёт-ларнинг узаро бир-бирига таъсири ва бир-бирини бойитиши тушунилади. Бу жараёнда бадиий таржиманинг урни бекиёс. Бадиий таржима миллий ёзувчилар учун катта ижодий майдон, махорат мактабидир. Жахон адабиёти намуналарини дастлаб узбек тилига таржима килганлар асосан узлари хам адиблар, шоирлар булишган. Улар орасида Чулпон, Aбдулла Цодирий, Г. Гулом, Ойбек, М. Шайхзода, Х,.Олимжон ва бошкалар булган. Х,ар бир ёзувчи, хар бир шоир узига ёккан адибнинг асарларини таржима килади. Зурма-зураки, мажбурият юзасидан килинган таржима санъат асари булмайди: "...таржима килувчи кишининг узи яратувчи, ижодкор булиши керак, акс холда, унлаб калин китобларни уз тилига угирган киши хам хеч кандай "таъсир"ни хис килмагунича, оддий тилмоч булиб колаверади" [2, 4. Б. 133].

Ер юзида яшовчи турли миллатлар уртасидаги маданий ва адабий алокалар кеча ёки бугун бошланган ходиса эмас. Уларнинг илдизи кадим-кадимга бориб такалади. Aдабиётшунос олима Ф.К. Сулаймонова тугри таъкидлаганидек, "хеч качон хеч кайси халк, элат бошка халклардан узилиб колган, уз холича яшаган эмас, акс холда хеч кандай тараккиёт булмаган булар эди" [3, 5. Б. 3].

Цулай ижодий мухитга эга булган Европа шароитида (Гарбий Европа ва Скандинавия халкларининг тиллари, бир томондан, Марказий ва Шаркий Европа халкларининг тиллари, иккинчи томондан, якинлиги, чегараларнинг очиклиги) хам китоблар импорт ва экспорт килинган. Баъзан мафкуравий, баъзан моддий ва юкорида курсатилган сабабларга кура адиб ва шоирларнинг асарлари уз юртларида эмас, кушни мамлакатларда хам чоп этилиб турган. Жумладан, машхур италъян шоири Жамбатиста Маринининг (1569-1625) "Aдонис" поемаси дастлаб Францияда дунё юзини курган. Француз адибларининг "фалсафий" асарлари, аксинча, илк бор Голландияда нашр этилган. Инглиз адиблари Жеймс Жойс ва Генри Миллерлар уз юртларидаги ижтимоий-ахлокий мух,ит туфайли "Улис" ва "Тропиклар"ни Парижда нашр эттиришган. "Таржимачилик фаолиятининг бош йуналиши турли тилларда гаплашувчи халкларни узаро таништириш, адабиёт оркали узаро мулокотини ташкил этиш, бошкача айтганда, маданиятлараро коммуникация имкониятини яратишдир" [4. 6. Б. 11].

Бугунги кунда таржима халклар уртасида узаро иктисодий-сиёсий, илмий ва маданий алокаларнинг кенгайишига хизмат килмокда. Таржима - миллий тилларнинг ривожланишини тезлаштиради, тилларнинг лугат бойлигини янада оширади. Таржима - миллий адабиётларнинг узаро алокаси ва адабий таъсир жараёнини тезлаштиради. Миллий адабиётларда умуминсоний гоялар, янги мавзу ва янги жанрларнинг пайдо булишига олиб келади.

Таржима туфайли буюк суз усталарининг улмас асарлари дунёнинг минглаб тилларида жарангламокда. Гомер, Софокл, Уилъям Шекспир, Ёханн Гёте, Оноре де Балъзак, Александр Пушкин, Лев Толстой, Э. Хемингуэй, Алишер Навоий, Ги де Мопассан ва бошка унлаб адибларнинг асарлари дунёнинг деярли барча халклари тилларига таржима килинган.

Бaдиий тapжимa caбaбли миллий aдaбиëтлapнинг yзapo aлoк;acи, биp-биpигa тaъcиpи кyндaн-кyнгa pивoжлaниб бopмo;дa. "^Иинги яpим acp ичидa биp мaмлaкaтлap aдaбиëтининг бoш;a мaмлaкaтлap aдaбиëти oлaмигa киpиб бopиши жapaëни мyaйян дapaжaдa 6уткул инcoният мaдaниятини тyлa ;aмpaб oлди. Mи;ëc эътибopи билaн xaм, жaдaллик эътибopи билaн xaм, ижтимoиИ мaзмyн эътибopи билaн xaм бу жapaëн тyxтoвcиз pивoжлaниб бopмo;дa" [5. 2. Б. 305-306].

Mиллий тиллapнинг бoИиши, мyштapaк cyз, aтaмa, ибopaлapнинг пaИдo бyлишидa xaм, миллий мaдaниятлap вa миллий aдaбиëтлapдa мyштapaк ижтимoиИ-cиëcиИ, aдaбиИ-эcтeтик ;oнyниятлapнинг пaйдo бyлишидa xaм тapжимa кaттa poл yИнaИди.

Бизнинг эътибopимизни yзигa ^npo; тopтaëтгaн мaмлaкaтлap ;aлaм axллapи, чyнoнчи FapбиИ Евpoпa мaмлaкaтлapи aдaбиëтининг aжpaлмac бyлaги Xиcoблaнмиш Aнглия aдaбиëти вa инглиззaбoн ижoдкopлap caнaлмиш Aмepикa aдaбиëти вaкиллapи acapлapининг yзбeк тилигa тapжимaлapи xa;идa гaп кeтaдигaн бyлca, шуни aлoxидa ^Ид этиш лoзимки, бyндaй тapжимa acapлapи yзбeк ижoдкopлapи эътибopини дapxoл yзигa тopтди вa тeз opaдa yлapнинг купчилиги xaл;имизнинг acapлapигa aИлaниб, китoб жaвoнлapидaн Уpин oлди.

X,oзиpги yзбeк aдaбиëтидa инглиз вa Aмepикa aдaбиëтидaн ;илинган тapжимaлap ra^a Уpинни ишFoл этaди вa yлapнинг caлмoFи Иил caИин oшиб бopмo;дa.

Чeт эллapдaги тинчлик вa дeмoкpaтия тapaфдopлapи xaм yзбeк aдaбиëтини ceвaдилap, xypмaт билaн тилгa oлaдилap, буни Aлишep HaвoиИ, Зaxиpиддин Myxaммaд Бoбyp, Myxaммaд Aминxyжa My;yмиИ, Зoкиpжoн Фyp;aт кaби клaccик aдaбиëтимиз нaмoяндaлapи вa Aбдyллa ЦoдиpиИ, OИбeк, Faфyp Fyлoм, Зулфия, ПДoдиpoв, Е.Boxидoв, A.Opипoв, Т.Пyлaтoв cингapи yзбeк aдaбиëти вaкиллapининг кyплaб acapлapи инглиз, нeмиc, фpaнцyз, 4ex, pyмин, пoлъяк, бyлFop, вeнгep, хинд вa бoш;a xopижиИ тиллapгa тapжимa ;илинтнлиги, чeт эл китoбxoнлapи тoмoнидaн ceвиб У;илaëтгaнлигидaн xaм кypиш мумкин.

Бу Уpиндa шуни xaм aйтиб утиш кepaкки aИpим чeт эллик aдиблap, тapжимoнлapнинг yзбeк ëзyвчилapи xaëra вa ижoди билaн жиддий ;изи;aëт-гaнликлapи дик^тга caзoвopдиp. Улap yзбeк ëзyвчилapининг ижoдидaн aИpим нaмyнaлapни уз тиллapигa yгиpиш билaнгинa чeгapaлaниб ;oлмaИ, бaлки бaъзи ëзyвчилapнинг бocиб утган ижoдиИ Иули билaн мaxcyc шyFyллaнa бoшлaдилap.

Ac;aд Myxтop чeт эллик китoбxoнлap, унинг ижoдини тaд;и; ;илaëтгaн aдaбиëтшyнocлapдaн xaтлap oлиб тypaди. Macaлaн, "Oпa-cингиллap" poмaнининг инглиз тилидaги нaшpи бyИичa диccepтaция ë;лaгaн Hъю-Йopк yнивepcитeти пpoфeccopи Хapoлъд БaтиcбaИ y^e^^o^a кeлгaнидa Ac;aд Myxтopнинг мexмoни булди. Arn шу мyнocaбaт билaн Х.БaтиcбaИ yзбeк aдибигa биp ;aнчa caвoллap билaн мypoжaaт ;илди. Бу caвoллapгa бepилгaн жaвoб эca "Central Asiatic" жypнaлидa бocилиб чи;ди.

A. Myxтopнинг мaзкyp жypнaлдa бocилгaн жaвoбидaн шу rnpca мaълyм бyлaдики, "Oпa-cингиллap" poмaни yзбeк тилидa уч мapтa, pyc тилидa эca бeш мapтa нaшpдaн чи;ибди. Бyндaн тaш;apи, acap X,индиcтoндa хинд тилидa, Бyxapecтдa pyмин тилидa, Пeкиндa xитoИ тилидa, шyнингдeк yкpaин, K^o;, тoжик, тypкмaн, ;opa;aлпo; тиллapидa чoп этилгaнидaн xaбap бepилaди. Рoмaннинг хинд тapжимoни Cyкxaбиp БoмбeИ жypнaллapидaн биpидa шyндaИ ëзaди: "Рoмaн мeни

жуда хаяжонлантирди, худди унинг к;ах,рамонлари орасида яшагандайман". "Тугилиш" романи эса узбек тилида уч марта, рус тилида эса турт марта нашр ;илинган. "Давр менинг такдиримда" романи узбек тилида икки, рус тилида эса уч карра босилган.

Ушбу "жавоб" нинг сунггида ёзувчи Ас;ад Мухторнинг ижодига ало;адор библиография илова килиниб, унда илмий асарлар ва таржималарнинг номлари инглизча транслитерацияда берилган.

Ана шу маълумотларга асосланган мистер Х.Батисбай Ас;ад Мухторнинг хаёти ва ижоди ха;ида инглиз тилида каттагина ма;ола эълон ;илган. 1958 йили инглиз тилида "Узбекистон сузлайди" номли туплам босмадан чи;ди. Унда Ойбекнинг "Навоий" романидан парча, А. Цаххорнинг "Кур кузнинг очилиши" хикояси, Ойдиннинг "Ширин келди", Р. Файзийнинг "Янги йил о;шомида", С. Зуннунованинг "Биринчи ;адам" хикоялари урин олган.

Лотин Америкаси мамлакатларида хам узбек илм-фани, маданияти ва адабиётига булган ;изи;иш кундан кунга ортиб бормокда. 1956 йили Аргентина пойтахти Буенос Айресда Рудольфо Гиолдининг "Едиториал фундаментос" (Editorial fundamentos) нашриёти "Узбекистон кузгуда" китобини босиб чи;арди.

Асар икки бобдан иборат булиб, унда Узбекистон тарихи, географияси, Урта Осиёнинг буюк олимлари - Хоразмий, Беруний, Ибн-Сино, Улугбекларнинг жахон фани тара;;иётига кушган улкан хиссалари хикоя килинади. Китобнинг адабиёт ва санъат булимида Р. Гиолди М. Цошгарий, А. Навоий, Мукумий, Фур;ат, X,. Олимжон, Гайратий, К. Яшин, Уйгунларнинг ижоди тугрисида маро; билан сузлайди. Чет элларда узбек тили, адабиёти ва уларнинг тарихини урганишга эътибор, айни;са, кейинги йигирма беш йил ичида яна хам ортди. Узбек тили курслари учун унлаб кулланмалар ёзилди. Адабиётимизнинг Америка Цушма Штатларидаги фаол таргиботчиси, Вашингтон Университети Я;ин Шар; мамлакатлари тиллари ва маданиятлари факултетининг декани, профессор, доктор Илза Лауде - Сиртаутас-нинг 1980 йили Гарбий Германияда босилиб чи;;ан "Х,озирги узбек адабиёти хрестоматияси" хам шундай асарлар жумласидан.

Узбек адабиётининг жахон адабиёти билан ало;аси, бу муносабатнинг хилма-хил бадиий таржималарда уз ифодасини топиши эндиликда илмий очерк, адабий лавха ва обзор эмас, балки чукур тад;и;отлар мазмунига татийдиган мул, баркамол материал берувчи катта мавзу булиб ;олди. Бобур прозаси - француз тилида, Абдулла Цодирий китоби - немис тилида, Абдулла Цаххор комедияси - грек тилида ва хоказо. Жугрофий "Координата" лари тобора кенгайиб бораётган катта таржима адабиётини илмий томондан ёритиш таржимашунослик фани олдида турган долзарб масалалардан биридир.

АЦШ - узбек адабий ало;аларига хам утган асрнинг 30-йилларида асос солинди. АЦШ адибларининг унлаб кичик жанрлардаги насрий ва назмий асарлари, йирик жанрлардаги асарлардан олинган парчалар зикр этилган журналлар сахифаларида хамда алохида китоблар холида чоп этилди. Цатор тани;ли узбек адиб ва шоирлари катори Гафур Гулом хам бу ало;аларни кучайтиришга алохида хисса кушди.

Узбек адабиётини АЦШда, Америка адабиётини Узбекистонда таргиб ;илиш, адабий ало;аларни кучайтиришда адиблар ва таржимонларнинг узаро муло;от-лари, АЦШ ва Узбекистонга килган сафарлари хам алохида урин эгаллади. Цора танли

Америка шоири ва публицисти Ленгстон Хъюз (1902-1967) 1934 йили Узбекистонга келган, узбек адиб-шоирлари билан, айницса F афур F улом билан дустона муносабатда булган, ижодий хамкорлик цилган. "Хъюз уз ижодида блюзлар, диний оцимлар, огзаки нутц ва фолклор усулларини мужассамлаштирган" [6. 3. Б. 13].

Ленгстон Хъюзнинг шеърлари 1934 йили узбек тилига таржима цилиниб, алохида китобча холида нашр этилди. Л. Хъюз шеърлари таржимасида цуйидаги холатни кузатиш мумкин: I would liken you To a night without stars Were it not for your eyes, I would liken you To a sleep without dreams Were it not for your songs. Таржимаси:

Мен сени севган булар эдим

Юлдузсиз бир кечада

Лекин сенинг кузларинг учун эмас.

Мен сени севган булар эдим

Юлдузсиз бир тунда

Лекин сенинг цушигинг учун эмас.

Маълумки, Санжар Сиддиц етук ва мохир таржимон эди. Юцоридаги мисол эса гаплар тузилишига етарлича ахамият бермаслик баъзида тажрибали ва хассос таржимонларни хам адаштириши мумкинлигидан далолат беради. Энг цизиги шундаки, аслият ва унинг узбекча таржимаси бир-бирига, бешинчи сатрни инобатга олмаганда, сузма-суз ва сатрма-сатр мос тушган. Мутаржим хатто биринчи ва иккинчи учлик орасидаги синтактик параллелизмни хам худди аслиятдагидек цайта созлаган. Бироц шеър унинг русча муцобилидан таржима цилинганлиги сабабли мазмун тамоман узгариб кетган. Бунга аслиятдаги "to like" (севмоц, ёцтирмоц) хамда "to liken" (ухшатмоц) феълларининг русча таржимада чалкаш-тирилиши салбий таъсир курсатган.

F. Fуломнинг 1930 йилда цурилиши битказиб тугалланган Туркистон-Сибир темир йулига багишланган "Турксиб йулларида" шеъри уша йилиёц рус тилига таржима цилинди ва кейинчалик хам рус таржимонлари бу шеърга цайта-цайта мурожаат цилдилар (М. Родионов, Т. Рабинович, В. Державин). Узбек шоирининг бу шеъри 1934 йили инглиз тилига хам угирилди. Асарни Ленгстон Хъюз таржима цилган [7. 7. Б. 126].

Америкалик шоир ва таржимоннинг бадиий кашфиётларидан бири асарнинг асл мазмунини китобхонларга етказиш учун турли унсурлардан, жумладан инкордан кенг фойдаланишидир. Аслиятда: Бу йуллар куп цадим йуллар... Бу йулдан тарихда биринчи дафъа, Тарихда энг порлоц -Улароц бир сахфа цолдириб бир ботир:

Фацат эзгувчи эмас, Бир фотих улкалар бузувчи, эллар циргувчи эмас уч олгувчи эмас... Шукух-ла

Х,айцириб кечмишдир. Л.Хъюз таржимасида:

Very old

Immemorially old Is this road.

A new hero has passed through its sand,

Not a Tsar,

Not a spiller of blood,

Not a killer of arts,

But a builder

Who liberates countries and hearts.

Инглизча матндаги "Who liberates countries and hearts" жумласи F. Fуломнинг асарида йуц. Бироц таржима матнига "мамлакатлар ва цалбларни озод этган" жумласини киритиб, таржимон "ботир" ("herо" - "цахрамон") сузининг маъносини кучайтиради.

Цуйидаги мисралар таржимасини Л. Хъюзнинг катта ютуги десак булади. Аслиятда:

Бу йуллар, бу цадим йуллар Устига бу биздан обида, абадий хотираки, бундан тухтамай бир нафас, Цон - Цатрон хидимас, Озодлик шамоли эсажак. Таржимада:

May the winds not of blood, but of freedom sing,

Of our happy spirits that soar.

May the legends alone to our memory bring

All our gloomy days of old,

May it tenderly touch each sensitive string.

Куриниб турганидек бу ерда таржимон кутилмаган усулдан фойдаланади, яъни "May" модал феълини уч марта цуллайди ва бу билан сузларнинг (freedom -озодлик, blood - цон) маъносини ва ахамиятини янада кучайтиради.

Л. Хъюзнинг яна бир ютуги, унинг ички ва ташци цофиялардан унумли фойдаланганлигидир. Бунга жуда куп мисоллар келтириш мумкин. Юцорида келтирилган мисол хам фикримизнинг далили була олади.

Таржимада йул цуйилган айрим камчиликларга царамай узбек шоири F афур Fулом ва америкалик шоир ва таржимон Л. Хъюзнинг ижодий хамкорлиги фойдадан холи булмади. Шу хамкорлик натижасида Америка ва узбек адиблари-нинг жонли мулоцотларига асос солинди.

"Болaлap обpaзлapи F. Fyлом пpозacидa кaттa ypин тyтaди. Myaйян дapaжaдa yлap янги жaмиятнинг paмзлapи кaби нaмоëн бyлaдилap. Болaлap xa;^ara Xикоялapдaн энг мaшxypи "Шум болa" (1936 йил) acapидиp. Ундa биp болaкaйнинг capгyзaштлapи тacвиpлaнгaн. Уни MapK Tвeннинг Tом Сойepи билaн к;иëcлaш мумкин", дeйди Дaвид Mонтгомepи.

Дaвид Mонтгомepи Узбeкиcтондa биp нeчa мapтa болтан. Tошкeнтдa ун ой яшaб, F. Fyлом вa X,. Oлимжон xaмдa бош;^ yзбeк шоиpлapининг xaëтий вa ижодий йулини yp^^a^ AКШдa xозиpги пaйтдa йигиpмa жилдлик жaxон aдaбиëтигa бaFишлaнгaн к;омyc нaшp ;илинган. Узбeк шоиpлapигa бaFишлaнгaн мaк;олa-лapнинг мyaллифлapидaн биpи cифaтидa у xaм шу кaттa ишга жaлб этилгaн. Бyндaй нaшpнинг pyëбгa чи;иши Aмepикa илмий-мaдaний xaëтидa гоят yлкaн во;eaдиp. Бу Xодиca бизнинг мaмлaкaтлapимиз оpacидaги мyноcaбaтлapгa кaттa cилжишлap юз бepaëтгaнини билдиpaди. Эълон ;илинaëтгaн мa;олaлapнинг pyxи xaм ди;;aтгa caзовоpдиp. Узбeк шоиpи вa aдaбиëтшyноc олими F. Fyлом ижодигa бaFишлaнгaн мa;олa цому^инг VIII жилдидa боcилгaн. Цому^инг мaзкyp жилди "AKADEMIC INTERNATIONAL PRESS" дa чи^н.

Бу кaттa мaдaний xодиca Aмepикa aдaбиëтидa yзбeк aдaбиëтини бaxолaшдa янги йу^лиш пaйдо 6улшнининг дaлилидиp. Бу йу^лишнинг нaмоëндaлapи Aмepикa вa xaл;apо китобxонлapгa (мaзкyp цому^инг мyтaxaccиcлap доиpacи вa бутун дyнëдaги aдaбиëтлap мyxлиcлapигa мyлжaллaнгaн) yзбeк aдиблapининг xaëтий вa ижодий йyллapини мумкин K^ap xолиc бaxолaб тa;дим этишга интилмо;дaлap. Бу кaби мaк;олaлap илмий-тaдк;ик;от ишлapидa xaм к;aйтa кypиш бошлaнгaнлигини кypcaтaди. Бyндaй xолиc, xaйpли ишлap Aмepикa xaлк;и мaмлaкaтимиз тyFpиcидa боp xaк;ик;aтни билиб олишдa мухим axaмият кacб этaди.

AКШ aдиблapи acapлapини yзбeк тилигa тapжимa ;илиб, тapк;aтиш боpacидa "Жaxон aдaбиëти" жypнaлининг ypни бeк;иëcдиp. Жypнaл 1997 йилдaн бepи yнлaб AКШ aдиб вa шоиpлapининг кaттa-кичик acapлapини эълон ;илди. XX acp AКШ aдaбиëти вa caнъaтининг йиpик вaкили Сидни Шeлдоннинг '^зициб кyтaмaн эpтaни", Ж.X. Чeйзнинг "Гонконгдaн кeлгaн тобут", Стeнли Гapднepнинг "Жилмaймaгaн гоpиллa" вa "Жонcapaк к;yFиpчок;", ^вин Шоунинг 'Тунги дapбон", вa "Бой вa кaмбaFaл", Г.Р. Лотмaннинг "Ротфилъдлap - бaнкиpлap к;иpоли", Keн ^зининг "Kaккy yяcидa", Лecли Уоллepнинг "Бaнкиp" pомaнлapи вa Ж. Филипп^ нинг "КинFиp йyлдaн" rç^cac^ Рeй Бpeдбepининг "Mapcгa хужум" вa "Фapeнгeйт бyйичa 451 дapaжa", Tоpн Смитнинг "Mиллионep вa жодyгap ойимчa" фaнтacтик pомaнлapи xaмдa Рeкc Стayтнинг "Kaë;;a к;apaмa - ошпaз" дeтeктив ^ccara шyлap жyмлacидaндиp.

Узбeк мaдaниятининг илдизлapи ;ддим тapиxгa боpиб тaк;aлaди. Унинг бугунги кyндaги pивожи жaxоннинг илFоp pивожлaнгaн мaдaниятлapи дapaжacи-дaдиp. Шунинг учун уни ypгaнишгa тобоpa эътибоp кyчaймок;дa.

Чeт эллapдa yзбeк тили aдaбиëти вa yлapнинг тapиxини ypгaнишгa эътибоp, cy^ra йигиpмa бeш йил ичидa янa xaм оpтди.

Aмepикaлик олимa Илзa Лayдe - Сиpтayтacнинг Гepмaниядa боcилиб чи;тн "X,озиpги yзбeк aдaбиëти xpecтомaтияcи" xaм aнa шyндaй acapлap жyмлacидaндиp.

Kитобдa yзбeк xaлк; оFзaки ижоди нaмyнaлapи, xозиpги yзбeк ëзyвчилapи acapлapидaн пapчaлap, бу тeкcтлapнинг xap биpигa бaтaфcил изоxлap xaмдa yзбeкчa-инглизчa лyFaт caxифaлapи боp.

Пpoфeccop Илзa xoним тaникли тypкшyнoc вa тaжpибaли у;итувчи, у 30 Иил-дaн бepи тypк xaлклapи, жyмлaдaн, yзбeк aдaбиëти, тили, фoльклopи вa тapиxини Уpгaниш билaн шyFyллaнaди.

Kитoбнинг "Узбeк ëзyвчилapининг бoлaлик Ииллapи xaкидa" булими янa xaм кизикapли. Ундa Oйбeкнинг "Xaлк xизмaтидa", F aфyp F yлoмнинг "Утмишим xaкидa", A. ^axxop, X. Fyлoм, C. Зyннyнoвa габи ижoдкopлapнинг уз тapжимaи xoлигa oид acapлapи бepилгaн. "Шум бoлa" дaн aИpим пapчaлap xaм Уpин oлгaн.

Узбeк aдaбиëтининг фидoИиcи бyлгaн Илзa Cиpтayтac xoним xaм кeИинги пaйтлapдa yзбeк шeъpияти нaмoëндaлapи ижoдидaн ;a^p тapжимaлapни aмaлгa oшиpди. Жyмлaдaн, у Aбдyлxaмид Чyлпoннинг "Kyлгaн бoшкaдиp, йиFлaгaн мeнмaн", A. Opипoв вa M. Aли кaби шoиpлapнинг тypкyм шeъpлapини xaм инглизчaгa тapжимa килгaн.

1997 Иили Илзa Cиpтayтac тaшaббycи билaн AЦШнинг Baшингтoн yнивep-cитeтидa yзбeк aдaбиëти нaмoëндaлapининг xикoялapини тapжимa ;илишга киpишилди.

Узбeк aдaбиëти нaмyнaлapининг инглиз тилит тapжимa килишгa нaзap тaшлaш мoбaИнидa шу нapcaгa ишoнч xocил ;илиш мумкинки, xaм мyмтoз, xaм зaмoнaвиИ мaънoдa yзбeк aдaбиëти xypмaзмyн, зaлвopли acapлapгa бoИдиp. Уни ^нг тapFиб этиш нaфaкaт инглиз бaлки жaxoннинг бoшкa тиллapигa тapжимa ;илиниши xaмишa дoлзapб мyaммoлapдaн булиб кoлaвepaди. Шуни xaм aИтиш жoизки, бapчa тapжимa килингaн acapлap acлият oлдидa oжиз. Ж. Шapипoв тaъкидлaгaнидeк тapжимoн кaИтa тapжимa килaëтгaн бyлca, yшa xaлкнинг кoлopитини, xycycиятлapини cинчиклaб билмoFи, xиc килмoFи кepaклигини билдиpaди.

Бугунги кyндa pecпyбликaмиздa yзбeк aдaбиëтини инглиз тилит, инглиз тилидaги aдaбиëтлapни yзбeк тилигa бeвocитa тapжимa килaдигaн A.Иминoв вa Ж.Kaмoл кaби тaжpибaли мyтapжимлap билaн биp кaтopдa ëш тapжимoнлap eтишиб чи;ди. Aъзaм Oбидoв, Фaxpиддин Низoмoв, Шoaxмaд Myтaлoв вa Aлишep Oтaбoeвлap тapжимaчилик иши pивoжигa уз xиccaлapини кУшмoкдaлap.

2011 Иил AЦШнинг Узбeкиcтoндaги элчиxoнacи "Aмepикa xикoялapи" нoмли тyплaмини yзбeк тилидa эълoн ;илди. Maзкyp китoбгa AЦШдaги "X,ъюcтoн Mиффлин ^ap^p^' нaшpиëти тoмoнидaн чoп этилган "Aмepикaнинг 2007 Иилги энг яxши xикoялapи" тyплaмидaн oлингaн eттитa хи^я киpитилгaн. X,икoялap мyaллифлapи - Жoзeф ЕнштeИн, Бeвepли Жeнceн, РoИ Kece^ Cтeлap Kим, ЕИpин KaИл, Ричapд Pycco, KeИт Уoлбepт. Acapлapни yзбeк тилигa Aъзaм Oбидoв, Фaxpиддин Низoмoв вa Шoaxмaд Myтaлoвлap yгиpишгaн.

^тобга ëзилгaн cyзбoшидa "Aдaбиëт вa у;иш - yзapo тушунишни ;apop тoптиpиш, yзoк yлкaлapни кaшф ;илиш, янги фикpлapни бaëн ;илиш вa мyлoкoтгa кyмaклaшишдaИ aжoИиб кyчгa эгa - дeб ëзaди AЦШ элчиxoнacининг жaмoaтчилик билaн aлoкaлap бyИичa мacлaxaтчиcи Moлли Cтивeнcoн. - Узбeкиcтoн xaлки Ep^CT XeмингyeИ, Teoдop ДpaИзep вa Mapк Tвeн cингapи Aмepикa мyмтoз aдaбиëти нaмoяндaлapини билaди вa yлapнинг acapлapини Укигaн. Биpoк Узбeкиcтoндa зaмoнaвиИ Aмepикa aдaбиëтини у;иш имкoнияти кaм эди. AЦШнинг Узбeкиcтoн-дaги элчиxoнacи ушбу бушли;ни тyлдиpиш учун Aмepикaнинг зaмoнaвий хи^я-лapи тyплaми тapжимacи вa нaшpигa xoмиИлик килaëтгaнидaн мaмнyн".

Бу китоб yзбeк китoбxoнлapигa, AЦШ aдaбиëти иxлocмaндлapигa мyнocиб тyxфa булди.

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

iMlSf 1РПГР

Uli lv"'" Жамият ва инновациялар - Общество и инновации - Society and innovations

Special Issue - 7 (2021) / ISSN 2181-1415

Келтирилган ;ис;ача тахлилдан куриниб турибдики, турли миллий адабиёт-лар уртасидаги ало;аларда бадиий таржиманинг урни бе;иёс. Бир хал; адабиёти дурдоналари билан иккинчи хал;ни таништиришда хафталик газеталар, журнал-лар, нашриётлар, бугунги кунда эса ОАВ катта рол уйнайди. Турли адабиёт вакил-ларининг учрашувлари, жонли муло;отлари, бир давлатда иккинчи бир хал; тили ва адабиёти кунларини утказиш каби тадбирлар адабий ало;аларни янада ривож-лантиришга хизмат ;илади.

ФОЙДАЛАНИЛГАН АДАБИЁТЛАР РУЙХАТИ:

1. Адабиёт назарияси: 2 жилдлик. М. Нурмухамедова тахрири остида. 1-жилд, 2-жилд. - Т.: Фан. 1978, 1979. - Б. 449.

2. Балдауф И. ХХ аср узбек адабиётига чизгилар. - Т.: Маънавият, 2001. - Б. 72.

3. Бахтин М.М. Естетика словесного творчества. - Искусство. 1979. - С. 424.

4. Ванспенкерен К. Америка адабиётининг асослари. Инглиз тилидан X,. Кароматов таржимаси. - Вена: УСИА Регионал Програм Оффисе, 2004. - Б. 69.

5. Конрад Н.И. Запад и Восток. - М.: Висшая школа, 1989. - С. 305-306.

6. Ленгстон Хъюз шеърлари. Рус тилидан С. Сидди; таржимаси. Т.: Самарканд: Уздавнашр, 1934.

7. Саломов F. Таржима назариясига кириш. - Т.: У;итувчи, 1978. - Б. 128.

8. Сулаймонова Ф. Шар; ва F арб. - Т.: Узбекистон, 1997. - Б. 3.

9. Сирожиддинов Ш., Одилова Г. Бадиий таржима асослари. - Т.: Мумтоз суз, 2011. - Б. 11.

10. Бахтин М.М. Естетика словесного творчества. - Искусство. 1979. - С. 424.

11. Зохидов В. Улуг шоир угитлари. F. Гулом шеърлари ха;ида. - Т., 1978. - Б. 43.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.