Научная статья на тему 'Мои комментарии к лексике рассказа Гафура Гуляма «Мой вор дитя» и небольшой словарь-конкорданс, основанный на рассказе'

Мои комментарии к лексике рассказа Гафура Гуляма «Мой вор дитя» и небольшой словарь-конкорданс, основанный на рассказе Текст научной статьи по специальности «Языкознание и литературоведение»

CC BY
117
10
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
слова и выражения / народная живая лексика / рассказ / эмоциональность / конкорданс / частотный словарь / аналитическая функция / активные слова. / Words and expressions / Folk living vocabulary / Story / Emotionality / Concordance / Frequency dictionary / Analytic function / Active words.

Аннотация научной статьи по языкознанию и литературоведению, автор научной работы — Шахноза Мухамедова

В этой статье обсуждается язык произведений Гафура Гуляма. Из-за тонкого понимания смысловых оттенков и умелого употребления слов его произведения стали общенародными и любимыми. Это было показано и проанализировано в примере маленького конкорданссловаря, составленного на рассказ “Менинг ўғригина болам”.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

My comments on the lexicon of Ghafur Ghulam's story "My thief is a child" and a small concord-dictionary based on the story

This article discusses the language of Gafur Gulyam’s literary works. The subtle understanding of the nuances of meaning and the skillful use of words his literary works became popular and loved by the people. This was shown and analyzed in the example of a small concordance dictionary, compiled for the story “Менинг ўғригина болам”.

Текст научной работы на тему «Мои комментарии к лексике рассказа Гафура Гуляма «Мой вор дитя» и небольшой словарь-конкорданс, основанный на рассказе»

Жамият ва инновациялар Общество и инновации -

Society and innovations

Journal home page: https://inscience.uz/index.php/socinov/index

My comments on the lexicon of Ghafur Ghulam's story "My thief is a child" and a small concord-dictionary based on the story

Shahnoza ZIYAMUKHAMEDOVA1

Tashkent State University of Law

ARTICLE INFO

ABSTRACT

Article history:

Received September 2020 Received in revised form 15 September 2020 Accepted 25 September 2020

Available online 1 October 2020

Keywords:

Words and expressions Folk living vocabulary Story

Emotionality Concordance Frequency dictionary, Analytic function Active words.

This article discusses the language of Gafur Gulyam's literary works. The subtle understanding of the nuances of meaning and the skillful use of words his literary works became popular and loved by the people. This was shown and analyzed in the example of a small concordance dictionary, compiled for the story "Менинг угригина болам".

2181-1415/© 2020 in Science LLC.

This is an open access article under the Attribution 4.0 International (CC BY 4.0) license (https:/ / creativecommons.org/licenses/by/4.0/deed.ru)

Гафур Гуломнинг "Менинг угригина болам" лексикаси буйича мулохдзаларим ва х,икоя тузилган кичкина конкорданс-лугат

АННОТАЦИЯ

х,икояси асосида

Калит сузлар:

Суз ва иборалар Халк; жонли тили Хикоя

Эмоционаллик Конкорданс Частотали лугат Аналитик функция Фаол сузлар.

Мазкур ма;олада Гафур Гулом асарларининг тили, адибнинг сузлардан мох,ирона фойдалангани ва бунинг сабабидан асарлари жуда хал;она ёзилганлиги х,а;ида гап боради. Мана шу фикрларнинг исботи сифатида унинг "Менинг угригина болам" х,икояси асосида кичик частотали лугат тузилганлиги ва унинг тах,лили берилган

1 Senior Teacher, Tashkent State University of Law, Tashkent, Uzbekistan email: shahnozaziyo@mail.ru

Жамият ва инновациялар - Общество и инновации - Society and innovations Special issue -1, №01 (2020) / ISSN 2181-1415

Мои комментарии к лексике рассказа Гафура Гуляма «Мой вор - дитя» и небольшой словарь-конкорданс, основанный на рассказе

АННОТАЦИЯ

Ключевые слова:

Слова и выражения Народная живая лексика Рассказ

Эмоциональность, конкорданс Частотный словарь Аналитическая функция Активные слова.

В этой статье обсуждается язык произведений Гафура Гуляма. Из-за тонкого понимания смысловых оттенков и умелого употребления слов его произведения стали общенародными и любимыми. Это было показано и проанализировано в примере маленького конкорданс-словаря, составленного на рассказ "Менинг угригина болам".

Адибнинг асарларидаги реал тасвирий холатга китобхонни ишонтира олиш, х,иссий-буёк;дор сузлардан, халкона иборалардан фойдаланиш хамда бу суз-ибораларни узига хос услубда адабий тил нормаси сифатида ;уллай олиш Гафур Гуломдан катта махорат талаб этган, албатта. Ёзувчи асарларида хар бир сузни, иборани уринли ;уллаб во;еа тафсилоти, ;ахрамон хатти-харакати, манзара тасвирларида ани;лик булиши билан бирга чукур бадиийлик хам устунлик ;илган. Бунда барча учун умумий, кундалик хаётда зарур нарса ва ходиса тафсилотларини ифодаловчи сузлар хал; жонли тили асосида бадиий тасвирланган.

Гафур Гулом асарлари тилининг мухим хусусиятлари тугрисида академик Ш.Шоабдурахмонов шундай дейди: "Бадиий асарга хос булган бу тасвирийлик, образлилик ва бош;а хусусиятлар умумий тил материали ёрдами билангина эмас, балки Гафур Гулом сай;ал берган тил ва сузнинг кучи, ;удрати билан яратилган. У ишлатган сузлар, иборалар алохида олганда оддийгина суз, аммо асар тукимасида ... пурмаъно суз ва иборалар, уларнинг турли жилоланишидан яратилган"2.

Шунингдек, Гафур Гулом асарларида салбий муносабатни ифодаловчи угри сузини -гина аффикси билан куллаб, эркалаш маъносини англатишга муваффа; булган. Хурмат ва эркалаш маъноларини ифодалаш учун -жон, -хон, (-бой) аффиксларидан хам фойдаланади. Масалан:

- Ахир, бувижон, сиз хам бироргина кеча тинчингизни олиб ухласангиз булмайдими?

- Нималарни хаёл киласиз, бувижон?

- Шундай ;илиб десангиз, бувихон, сиримнинг хашаги очилишига оз ;олди.

Бундан таш;ари, адиб асарлари тилида бир ;атор ла;аблар хам кулланганки,

улар асосан кишининг ташки киёфасига, характерига, касб-корига, диний унвон билан богли; ла;аблардан хамда ижобий ёки салбий хислатларига ;араб ишлатилган. Масалан, сущабошгина аравакаш тога, девкор этикдуз Бувамат ота, Ориф сассик, Кора буви каби.

Гафур Гулом уз асарларида ;айси сузни кулламасин, кандай иборадан фойдаланмасин, уларнинг хаммасини аниклик хосил килишга буйсундиради. Масалан, ижобий эмоционал-экспрессив буёкка эга сузлар: она чумчукдай Кора

2 Ш.Шоабдурахмонов. Мохир суз санъаткори. "Узбек тили ва адабиёти" журнали, 1973 йил, 4-сон.

212

Жaмият вa иннoвaциялap - Oбщecтвo и иннoвaции - Society and innovations Special issue -1, №01 (2020) / ISSN 2181-1415

6УВИ, yFpигинa бoлaм, xoй, aйлaнaй, cyккaбoшгинa apaвaкaш rnra, вoй yлaй, вoй тaвбa, кизлap KypFyp, 6УВИМ тyшмaгyp. Caлбий эмoциoнaл-экcпpeccив бyëккa эта cyзлap: Xyдoëypyши бoшигa втин, эшaкдaй-эшaкдaй итлapи, мaxлyклapи Kypryp ßa бoшкaлap.

Юкopидa caнaб yтилгaн эмoциoнaлликни ифoдaлoвчи cyзлap пepcoнaжлapнинг xapaктepини oчиб бepиш мaкcaдидa ycлyбий вocитa вaзифacини бaжapaди. Бyндaн тaшкapи, xикoядa yчpaйдигaн Ka^p мaкoл, фpaзeoлoгик ибopaлap xaм хи^янинг жoнли чикишидa мухим axaмият ^C6 этгaн. Mиcoл УЧУН, тиpиклик тoшдaн Kaттик, туянинг кyзидaй нoн aнкoгa шanиF; тypиб вгaнгa TypyмтoF чидaмac;узиypaб, узи чиpмaбoлaдигaнжюй;узимниyтгa-чyккa, Алининг тигитypaмaн; бaдaвлaтлapнинг тухуми кypигaн;paнги naнo;xaммa xyнapнингxaм узинингмypтигapдoни бyлapэкaн-дa; cиpимнингxaшaги oчилишигa oз^лди^би.

Зиëдyллa X,aмидoвнинг "Faфyp Fyлoм пpoзacи лeкcикacи" илмий-тaдкикoт ишидa бу бopaдa шyндaй дeйилгaн: "Faфyp Fyлoм acapлapи тилидa эмoциoнaл-бyëкдop cyз вa cyз биpикмaлapининг acocий к^мини эpкaлaш лeкcикacи тaшкил этaди. Айник^, "Шум бoлa" пoвecтидa бyндaй лeкcикaдaн мoxиpoнa фoйдaлaнгaн. Macaлaн, жoним, бyтaм, aйлaнaй, тoйлoFим, кyзичoклapим, чиpoFим, onnoккинaм, ypгилaй, гиpгиттoн бyлaй, oтaнг aйлaнcин ^би". X,икoядa xaм xyдди шyндaй дeб yйлaймaн: yFpигинa бoлaм, aйлaнaй, бувим тyшмaгyp, cyккaбoшгинa ^Fa.

Faфyp Fyлoм acapлapи лeкcикacигa эътибop бepилca, жaмият тapиxи билaн бoFлик мухим xoдиcaлapни тacвиpлaшдa эcкиpгaн cyзлapни Уpинли ишлaтгaнлиги, yндaн мaxopaт билaн фoйдaлaнгaнлиги кyзгa тaшлaнaди. Mиcoл учун, тypтбypчaк тaнoби xoвли, тунини тypмyчлaб, кyт-лoямyт, cиpaч, шoн-y cyзaн, мoвoзa килди, oбиëвFOн, Fyлoмгapдиш, эгилик, кyмFOн, зoFopa вa бoшкa шу кaбилap.

Moxиp cyз ycтacи узининг нacpий acapлapидa жoнли xaлк тилидaн фoйдaлaнишгa им^н кидиpгaн вa бyнгa эpишгaн. У acocaн yмyмxaлк Узбeк тили лeкcикacи вa жoнли cyзлaшyв тилигa xoc cyзлapдaн мaxopaт билaн фoйдaлaнa oлгaн. Faфyp Fyлoмнинг cyз ycтacи эганлиги унинг янги, opигинaл ифoдaлapни яpaтишидaдиp.

Ривoжлaнгaн дaвлaтлapдa xox у илмий acap бyлcин, xox бaдиий acap бул^н, yлapгa oид элeктpoн лyFaтлap тузиш, интepнeт лyFaтлapи яpaтиш жaдaллик билaн тapaккий этмoкдa. Шyнгa yxшaш ишлap yзбeк лyFaтшyнocлигидa xaм acтa-ceкинлик билaн бyлca-дa, кyтyбxoнaлapдaн Уpин oлмoкдa. Бyндaй лyFaтлap узининг тeзкopлиги, yнивepcaллиги вa oммaбoплиги нyктaи нaзapидaн бoшкa лyFaтлapдaн фapклaниб, китoбxoннинг вaктини тeжaши, cypaлгaн мaълyмoтни киcкa вa лyндa ифoдaлaши билaн axaмиятгa мoликдиp.

Шу жoйдa кoнкopдaнc-лyFaтлapнинг Уpни xaкидa тyxтaлcaк. Koнкopдaнcлap Kyйидaги лингвиcтик вaзифaлapни xaл килиш учун кУллaнaди:

• Acapдa кУллaнгaн cyзлap pyйxaтини тузиш;

• Биp cyзнинг тypличa кУллaнгaнини киëcлaш;

• Ибopa вa идиoмaлapни излaш вa тaдкик килиш;

• Taянч cyзлapни тaxлил килиш;

• Typли cyз вa cyз биpикмaлapининг тapжимacини тoпиш;

• Суз вa cyз биpикмaлapининг кУллaниш чacтoтacини Уpгaниш.

Жамият ва инновациялар - Общество и инновации - Society and innovations Special issue -1, №01 (2020) / ISSN 2181-1415

Лугат-конкорданслар лугатларнинг алохида тури булиб, унда хар бир суз минимал контексти билан келтирилади. Матнни урганишда конкорданснинг кидирув, эвристик ёки аналитик функцияларини, шунингдек, индекслаш ва киёслаш функцияларини хам ажратиш мумкин. Конкорданснинг кидирув функцияси берилган суз ёки суз бирикма ёрдамида матннинг керакли кисмини тез топишга имкон беради.

Конкорданснинг эвристик функцияси эса контекстнинг мавжудлиги билан номма-ном курсаткичларда ажралиб туради. Аксарият холларда контекстлар тилшунос ёки оддий китобхонга хам матннинг янгича талкинини куриш имконини беради.

Аналитик функция турли тил курсаткичларини тахлил килишга ёрдам беради, масалан, лексемалар, таянч сузлар, уларнинг матнда кулланиш частотаси каби.

Энди Гафур Гуломнинг "Менинг угригина болам" хикоясини конкорданснинг аналитик функциясига кура тахлил килиб курамиз. Яъни таянч сузларнинг матнда кулланиш частотасини текшириб курамиз: Буви - 17 Етим - 10

Угригина болам - 9

Угри - 8

Бола - 8

Замон- 8

Касб - 6

Она - 6

Товук - 6

Ота - 5

Уй - 5

Гап - 5

Том - 5

Нон - 4

Хуроз- 4

Х,овли - 4

Хаёл - 4

Одам - 4

Киши - 4

Йил, ёстик, кампир, уйку, кеча, козон, окшом, махалла - 3 Кора буви, овоз, амакивачча, бог, тириклик, косиб, кавуш, рузгор - 2. Куриб турганимиздек, 19 та таянч суз хикояда фаол кулланган, 16 та таянч суз эса 2 ёки 3 мартадан ишлатилган.

Айтганимиздек, частотали лугатлар тилнинг лугат таркибини урганишда катта ахамиятга эга, айни пайтда эса хикоянинг лугат таркибини урганишга ёрдам беради. Демак, биринчидан, ёзувчи образ яратишда кайси сузлардан куп фойдаланганини, иккинчидан, хар бир даврнинг узига хос лексик катлами мавжуд булади: ана шу замонни ифодаловчи сузлар албатта купрок ишлатилганини,

Жамият ва инновациялар - Общество и инновации - Society and innovations Special issue -1, №01 (2020) / ISSN 2181-1415

учинчидан, х,ар бир ёзувчининг узига хос услуби бор: Гафур Гулом асарларида халцнинг оддий турмуш тарзига, маиший хаётига оид сузлар етакчилик цилганини куришимиз мумкин булади.

Фойдаланилган адабиётлар руйхати:

1. Шоабдурахмонов Ш. Мохир суз санъаткори. "Узбек тили ва адабиёти" журнали, 1973 йил, 4-сон.

2. Х,амидов З. F афур F улом прозаси лексикаси. Тошкент, 2003.

3. Столяров А. Словарь-конкорданс и его применение в рамках корпусной лингвистики // Гуманитарные научные исследования. 2017. № 2 [Электронный ресурс]. URL: http://human.snauka.ru/2017/02/21074.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.