Научная статья на тему 'Значение использования визуального принципа в организации физической подготовки в воинских частях и учреждениях'

Значение использования визуального принципа в организации физической подготовки в воинских частях и учреждениях Текст научной статьи по специальности «СМИ (медиа) и массовые коммуникации»

CC BY
18
6
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
боевая подготовка / боевая задача / физическая подготовка / методические принципы / воинская часть и заведения / командиры / личный состав / занятия / тренировка / упражнения. / combat training / combat mission / physical training / methodological principles / military units and institutions / personnel / exercises. tasks / training.

Аннотация научной статьи по СМИ (медиа) и массовым коммуникациям, автор научной работы — Эркабой Усенов

В этой статье изложены методические аспекты, значение и особенности использования принципа наглядности в организации физической подготовки командирами, а также в самостоятельных занятиях в воинских частях и заведениях

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

The importance of using the visual principle in the organization of physical training in military units and institutions

This article describes the methodological aspects, the meaning and features of the use of the principle of visibility in the organization of physical training by commanders, as well as in independent studies in military units and institutions.

Текст научной работы на тему «Значение использования визуального принципа в организации физической подготовки в воинских частях и учреждениях»

Жамият ва инновациялар -Общество и инновации -Society and innovations

Journal home page: https://inscience.uz/index.php/socinov/index

The importance of using the visual principle in the organization of physical training in military units and institutions

Erkaboy USENOV1

University of Public Security of the Republic of Uzbekistan

ARTICLE INFO

ABSTRACT

Article history:

Received March 2021 Received in revised form 20 March 2021 Accepted 15 April 2021 Available online 20 May 2021

Keywords:

combat training, combat mission, physical training, methodological principles, military units and institutions, personnel, exercises. tasks, training,

This article describes the methodological aspects, the meaning and features of the use of the principle of visibility in the organization of physical training by commanders, as well as in independent studies in military units and institutions.

2181-1415/© 2021 in Science LLC.

This is an open access article under the Attribution 4.0 International (CC BY 4.0) license (https://creativecommons.org/licenses/by/4.0/deed.ru)

^арбий кисмлар ва муассасаларда жисмоний тайёргарликни ташкил этишда кургазмалилик принципидан фойдаланишнинг ахдмияти

_ АННОТАЦИЯ_

Калит сузлар:

жанговар тайёргарлик, жанговар вазифа, жисмоний тайёргарлик, методик принциплар, х,арбий ;исм ва муассасалар, командирлар, шахсий таркиб, машгулотлар, тренировка, маш;лар.

Ушбу ма;олада х,арбий кисмлар ва муассасаларда командирлар томонидан жисмоний тайёргарлик машгулотларини ташкил этишда х,амда мустак;ил машгулотлар жараёнларида кургазмалилик принципидан фойдаланишнинг услубий жих,атлари, ах,амияти х,амда узига хосликлари ёритиб берилган.

1 Applicant, University of Public Security of the Republic of Uzbekistan, Tashkent, Uzbekistan.

Значение использования визуального принципа в организации физической подготовки в воинских частях и учреждениях

заведения,

командиры,

личный состав,

занятия,

тренировка,

упражнения.

Жисмоний тайёргарлик жанговар тайёргарликнинг асосий ажралмас цисмларидан бири булиб, харбий хизматчиларнинг тинчлик ва уруш пайтидаги уз зиммаларига юклатилган вазифаларни бажариш самарадорлигиушбу тайёргарликнинг цай даражада сифатли амалга оширилганлигига тугридан-тугри боглицдир.

МАВЗУГА ОИД АДАБИЁТЛАРНИНГ ТАХЛИЛИ

Жисмоний тайёргарликорцали харбий хизматчиларнинг интизоми мустахкамланиши хам цуйилган вазифанинг сифатли бажарилишига хизмат цилади. Жисмоний куч, чидамлилик, чиниццанлик хусусиятларини талаб цилувчи вазифанинг уз муддатида бажарилиши бажарилувчи вазифа самарадорлигини оширади. Зеро, Узбекистон Республикаси Цуролли кучлари Ички хизмат низоми 40-бандидаги: "Командирнинг (бошлицнинг) буйруги сузсиз, аниц ва муддатида бажарилиши шарт" [1], - деган цоида хам харбий хизматчилар томонидан бажариладиган хатти-харакатлар самарадорлигини ва харбий хизматдаги интизомнинг мустахкам булиши лозимлигини назарда тутади.

Жанговар тайёргарлик амалиётидан маълумки, жангдаги муваффацият, аввало, нафацат аъло узлаштирилган техник махоратдан, балки харбий хизматчилардаги ахлоций-иродавий ва жисмоний сифатларнинг максимал даражада юцори ривожланганлиги, шунингдек, жанговар фаолият шароитлари ва характерига мос келадиган харакат малакаларига боглиц.

Жанговар махоратни шахсий цурол ва жанговар техникаларни муваффациятли ишлата олиш учун керак буладиган амалий харакатлар мажмуаларини эгалламасдан тасаввур цилиш цийин. Бу махоратлар спорт ва жисмоний тайёргарлик машгулотлари жараёнида куп мартали такрорлашларда шаклланади ва такомиллашади.

Жисмоний тайёргарлик методикаси таълим ва тренировка принципларига энг цисца йул билан етишишдек фундаментал вазифани ечишга хизмат цилади [2].

АННОТАЦИЯ

Ключевые слова:

боевая подготовка, боевая задача, физическая подготовка, методические принципы, воинская часть и

В этой статье изложены методические аспекты, значение и особенности использования принципа наглядности в организации физической подготовки командирами, а также в самостоятельных занятиях в воинских частях и заведениях.

КИРИШ

Харбий хизматчиларнинг жисмоний тайёргарлигида мухим омиллар мацсадлар, вазифалар, принциплар, воситалар, методлар ва шакллар хисобланади [3].

Жисмоний тарбиянинг онглилик ва фаоллик, кургазмалилик, бажара билиш, мунтазамлик, тарацциёт каби методик принциплари [4] ичида кургазмалилик принципи мухим урин тутади.

ТАДКИКОТ МЕТОДОЛОГИЯСИ

Педагогика назарияси ва амалиётида кургазмалилик тушунчаси шу сузнинг асл маъно доираси ("курсатиш" феъли)дан аллацачон ажралиб чиццан. Уцитиш ва тарбиялашнинг кургазмалилиги куриш сезгилари, идрок образларидан кенг фойдаланишни хам, воцелик билан бевосита муносабатда булишни таъминловчи барча сезги органларига таянишни хам тацозо этади.

Шугулланувчининг жисмоний хатти-харакатлари, асосан, амалий характерга эга булганлиги ва сезги органларини хар томонлама ривожлантириш зарурати туфайли жисмоний тайёргарлик жараёнида кургазмалилик, айницса, мухим роль уйнайди.

Жисмоний тайёргарлик жараёнида бевосита кургазмалилик жисмоний машцларни намойиш цилиб курсатиш, шунингдек, бу машцларни шахсий тажрибада хис этишдан иборатдир. Бевосита кургазмалиликка, биринчидан, расм, схема, макетлардан, видеоматериаллардан ва бошца кургазмали цуроллардан, шунингдек, харакатларнинг айрим томонларини курсатувчи ва уларнинг бевосита идрок этишини осонлаштирувчи хар хил махсус техник воситалардан, масалан, товуш орцали ахборот бериш учун, предмет билан ориентация цилиш мосламаларидан фойдаланиш; иккинчидан, образли суз ва жумлалардан фойдаланиш мумкин. Кургазмалилик принципини амалга оширишда воцеликдан бевосита узилиб цолмаслик хам мухим роль уйнайди.

Шу билан бирга, билвосита кургазмалиликнинг ахамияти хам каттадир. Билвосита кургазмалилик маълум холларда тугридан-тугри идрок этишга нисбатан кам булмаган, баъзида эса бундан хам купроц натижа келтириши мумкин. Бевосита кузатиш цийин булган ёки умуман куринмайдиган харакатларнинг цисмлари ва механизмларини тушунтиришда, айницса, бу усул купроц цул келади.Жисмоний тарбиянинг хозирги амалиётида кургазмали цурол вазифасини бажарувчи видео ва бошца техник воситалар тобора кенг татбиц этилмоцда, чунки улар ёрдамида харакатлар хацида кенг тасаввур олишга эришилади. Шу боис, харбий цисмлар ва муассасаларда хам жисмоний тайёргарликни ташкил этишда билвосита кургазмалилик усулининг асосий элементларидан бири сифатида видеоматериаллардан фойдаланиш мацсадга мувофиц.

Кургазмалиликнинг хар хил шакллари бир-бири билан богланибгина цолмай, балки узининг таъсири буйича бири иккинчисининг урнини босади. Бу билишнинг хиссий ва мантиций босцичларининг бирлигини, физиологик нуцтаи назардан эса, воцеликнинг биринчи ва иккинчи сигнал системаларининг бирлигини курсатади.

Хиссий образ ва образли суз алоцаси алохида ахамиятга эгадир. Суз бошца хамма сигналларнинг асосидир. Яъни, хаёт ва уцитиш давомида суз, шартли рефлекторли алоца механизмига кура, хамма ташци ва ички цузгатувчилар билан богланишда булади, гуё уларни алмаштиради, тасаввур эттиради ва хиссий цузговчилар билан буладиган хамма харакатларни келтириб чицариш мумкин.

Шyндaй килиб, оузн кypгaзмaлиликнинг тaъминлoвчи мухим вocитaлapдaн биpи дeб xиcoблaш мумкин. Лeкин, шуни нaзapдa тутиш кepaкки, жиcмoний тaйëpгapлик жapaëнидa cyзлap шyFyллaнyвчилapнинг ^ёт тaжpибaлapидa aник; тaянчгa эгa бyлгaндaгинa, кypгaзмaлилик axaмиятини кacб этaди. Arap cyзлap тacвиpлaш билaн, мacaлaн, x,apaкaт тacвиpи билaн к;иcмaн бyлcaдa бoFлaнмaca, yлap "жapaнглaмaйди", cyзлap билaн тyшyнтиpиш к;aнчaлик oбpaзли бyлмacин, xapaкaтлapнинг жoнли oбpaзини юзaгa кeлтиpмaйди.

Шyндaй килиб, cyзнинг poли билвocитa кypгaзмaлилик oмили cифaтидa жиcмoний тapбия жapaëнидa шyFyллaнyвчилapнинг xapaкaт тaжpибaлapини кeнгaйтиpиш билaн op™6 бopaди, дeб xyлoca чин^^ бyлaди.

ТАХЛИЛ ВА НАТИЖАЛАР

Х,apaкaт тaжpибacи к;aнчa куп бyлca, oбpaзли cyзлap ëpдaмидa кepaкли xapaкaт тacвиpини яpaтиш учун шyнчa куп имкoниятлap бyлaди. Xap хил ëшдaги кишилapни тapбиялaшдa cyзлap билaн бaëн ;илиш ycyллap caлмoFининг биp хил бyлмacлиги caбaби мaнa шyндaдиp.

Kypгaзмaлилик xapaкaтлapини ypгaниш шapтдиp. Xap кaндaй билим, мaълyмки, xиc этиш бocк;ичидaн - xaëл к;илишидaн бoшлaнaди. Уpгaнилaдигaн xapaкaтлapнинг жoнли oбpaзи тaшк;и вa ички peцeптopлapнинг кypиш, эшитиш opгaнлapи идpoк ;илиш peцeптopлapининг ^т^шиши билaн тapкиб тотади. Бyндa xap хил ceзги opгaнлapининг ceзгaн, идpoк этгaнлapини биp-биpигa т^лд^^, xapaкaтлapнинг мaнзapacини aниклaши мyxимдиp. Хигсий oбpaз rçama бoй булга, унинг acocидa мyкaммaл кyникмa вa мaлaкaлap шyнчa тeз вa ocoн (aлбaттa, xap кaндaй тeнг булган шapoитдa) тapкиб тoпaди, жиcмoний вa идopaвий cифaтлap шyнчa caмapaли нaмoëн бyлaди.

Хapaкaтлapни yзлaштиpиб oлиш учун хигсий шapт-шapoитлap яpaтишдa мaълyм биp уелубий к;ийинчиликлapни eнгиб утишга т^и кeлaди. Macaлaн, xapaкaтни чинaкaмигa "х^ ;илиш" учун уни бaжapиш лoзим, лeкин xapaкaт xaß^a oлдиндaн тeгишли тyшyнчaгa эгa бyлинмaca, уни тyFpи бaжapиш мумкин эмac. Бу кapaмa-кapшиликлap икки йул билaн xaл килигади.

Ук;итишдa мaк;caдгa мyвoфик; изчилликкa pиoя ;илиш тyфaйли oлдинги бocк;ичлapдa xocил цилинган xapaкaт тaжpибaлapи тaбиий paвишдa янги xapaкaт мaлaкaлapини xocил к;илaди.

Иккинчидaн, кypгaзмaлиликнинг тypли хил шaкллapдaн, чyнoнчи, ypгaнилaëтгaн xapaкaтлapни xaмдa бу xapaкaтлapнинг aйpим тoмoнлapини ифoдaлaб cyзлaб бepиш, идeoмoтop мaшклap, шyнингдeк, тaк;лид мaшклapи вa шу xapaкaтни билиб oлишгa ëpдaм бepyвчи бoшкa мaшклapни кyллaб билaн биpгa тypли хил кypгaзмaли кypoллapдaн фoйдaлaниш.

Kypгaзмaлилик фaк;aт дacтлaбки шapт-шapoит эмac, бaлки бутун xapaкaт фaoлиятини тaкoмиллaштиpиш жapaëнининг aжpaлмac шapтидиp. Ани; ceзгилapгa, идpoк, oбpaзли тacaввypлapгa cyянмaй xapaкaт мaлaкaлapини тaкoмиллaштиpиш

xaм, жиcмoний к;oбилиятлapни ycтиpиш xaм мумкин эмac.

Хapaкaт к;иcмлapининг yзлaштиpиб бopилишигa кapaб тypли тезги opгaнлapи y3apo тoбopa мaxкaмpoк; aлoк;aдa булган xoлдa фaoлият кypcaтaди.Бy эca, xapaкaтлapни мyкaммaл бoшкapиш учун Foят зapyp булган энг нoзик вa шу билaн биpгa, yмyмлaшгaн идpoккa ëpдaм бepaди, мacaлaн, бaлaндликкa caкpaш

вацтида планкани хис этиш, сузиш вацтида сувни сезиш, чанги учиш чогида цорни сезиш ва х.к.

Турли анализаторлар уртасидаги узаро муносабатлар хар доим хам ижобий натижа беравермайди. Баъзи анализаторларнинг функцияси маълум шароитларда бошца фойдали функцияларни сусайтириб юбориши ёки жуда булмаганда уларни тез такомиллаштиришга таъсир этмаслиги мумкин.

Турли анализаторлар уртасидаги узаро муносабатлар хар доим хам ижобий натижа беравермайди. Баъзи анализаторларнинг функцияси маълум шароитларда бошца фойдали функцияларни сусайтириб юбориши ёки жуда булмаганда уларни тез такомиллаштиришга таъсир этмаслиги мумкин. Мазкур такомиллашиш жараёнини тезлатиш учун маълум тизимларга, жумладан, харакат анализа-торларига тугри таъсир курсатиш мацсадга мувофиц, чунки харакатни бошцаришда бу анализаторнинг алохида ахамияти бор. Шу муносабат билан, айрим анализаторлар фаолиятини сунъий равишда вацтинча тухтатиб туриш гоясига сазовордир. Масалан, харакат анализаторига булган талабни ошириш мацсадида куриш анализаторини тухтатиш ва шу йул билан харакат анализатор функциясининг тезроц такомиллашувига ёрдам бериши мумкин.

Х,арбий цисм ва муассасаларда жисмоний тайёргарлик буйича мустацил машгулотлар жараёнида кургазмалилик принципига таянган холда, кургазмали воситалар, расмли цулланмалар, видеоматериаллардан фойдаланилиши мацсадга мувофиц. Зеро: "Жисмоний тренировкалар буйича мустацил тайёргарлик жисмоний тайёргарлик шаклларидан бири булиб, харбий хизматчилар жисмоний хусусиятларининг ривожлантирилиши ва такомиллаштирилишига хамда спорт курсаткичларининг ушлаб турилишига хизмат цилади" [5].

ХУЛОСА ВА ТАКЛИФЛАР

Юцоридагилардан келиб чициб, харбий цисмлар ва муассасаларда жисмоний тайёргарлик сифати ва самарадорлигини оширишда кургазмалилик принципидан фойдаланишни янада кенгроц, янги услубларга асосан ташкил этиш, шунингдек, цуйидаги чора-тадбирларни амалга ошириш лозим:

- харбий хизматчиларнинг жисмоний тайёргарлиги билан шугулланувчи командирларнинг жисмоний тарбиянинг методик принциплари, жумладан,кургазмали машгулотлар утиш буйича услубий тайёргарлигини ошириш;

- харбий цисмларда видеоматериаллардан кургазмали фойдаланиш учун техник воситалар буйича етишмовчиликни бартараф этиш;

- харбий цисм ва муассасаларда жисмоний тайёргарлик буйича мустацил машгулотлар, айницса, тренажёрлар билан ишлаш буйича машгулотларсифати ва самарадорлигини ошириш, жарохатлар олдини олиш мацсадида, ушбу машгулотларни кургазмали материаллар, жумладан, видеоматериаллар билан таъминлаш.

ФОЙДАЛАНИЛГАН АДАБИЁТЛАР РУЙХАТИ:

1. Узбекистон Республикаси Куролли Кучларининг умумхарбий низомлари. -Т.: "Шарц" - 2007 - Б. 19.

2. Мешев И.Х. Пути реализации принципов физической подготовки слушателей образовательных организаций МВД России // Образование. Наука. Научные кадры - 2019- № 3 - С. 153.

3. Maтвeeв Е.Г., Чacтиxин А.А., Физичecкaя пoдгoтoвкa кaк ocнoвнoй элeмeнт бoeвoй гoтoвнocти вoeннocлyжaщиx к выпoлнeнию yчeбнo-бoeвыx зaдaч / / Becтник ТГУ - 2011 - № 1, T. 16 - С. 306-309.

4. Бecпaлoвa Т.А. Пpинципы зaнятий физичecкими yпpaжнeниями: Учeбнo-мeтoдичecкoe пocoбиe для cтyдeнтoв Инcтитyтa физичecкoй кyльтypы и cпopтa // Сapaтoв, 2019 - С. 61.

5. ^тни^в Е.С., Стapoвoйтoв А.Л. О peзyльтaтax иccлeдoвaний coдepжaния и мeтoдики пpoвeдeния caмocтoятeльнoй физичecкoй тpeниpoвки в ycлoвияx кaзapмы c иcпoльзoвaниeм тpeнaжëpa «Спopтивнaя кoмнaтa» // Aктyaльныe пpoблeмы физичecкoй и cпeциaльнoй пoдгoтoвки cилoвыx cтpyктyp. - 2018 -№ 2 - С. 9.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.