Научная статья на тему 'Научный подвиг Иброхима Муминова'

Научный подвиг Иброхима Муминова Текст научной статьи по специальности «История и археология»

CC BY
126
27
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Журнал
Общество и инновации
ВАК
Область наук
Ключевые слова
Диалектический материализм / Философия истории / Советский колониализм / Фальсификация истории / Отношение к культурному наследию / Репрессии против националистической интеллигенции / Ахмад Дониш / Бедил / Книга об Амире Темуре / 1000-летие Беруни / Международные конференции / История социальной и философской мысли в Узбекистане. / Dialectical materialism / Philosophy of history / Soviet colonialism / Falsification of history / Attitude to cultural heritage / Repression of nationalist intellectuals / Ahmad Donish / Bedil / A book about Amir Temur / Beruni's 1000th anniversary International conferences / History of social and philosophical thought in Uzbekistan.

Аннотация научной статьи по истории и археологии, автор научной работы — Темур Муминов

Подлинная интеллигенция всегда оставляла глубокий след в духовной жизни своего народа. Даже на этом пути они положили свои головы в Кунду. Особенно в бывшем советском государстве, где царил тоталитарный режим, такие националистические, истинно интеллигентные люди были жестоко репрессированы. Переписана история целой нации. По выражению известного немецкого философа Ясперса, XX век был“ самым просвещенным и самым кровавым веком в истории человечества". Политика репрессий оказала глубокое влияние, особенно в области социальных наук. Курс “Краткая история ВКП(б)“, основанный на " диктатуре Компартии,учитывая решения партийных съездов, проходит основную методологическую направленность по исторической науке. Те, кто думал более свободно, чем другие, были изгнаны или расстреляны в цветах с логотипом “враг народа". Цветы узбекской интеллигенции Абдурауф Фитрат, Абдулла Кадири, Мунаввар Кари, Отаджон Хошим, Булат Солиев Чулпон, Усман Насир и другие были объявлены “врагами народа" по различным политическим обвинениям и брошены на мельницу катаганского суда. Интеллигенция превратилась в“врагов народа". В обществе царили страх и отчаяние. Единоличное идеологическое господство поставило науку и литературу в одну форму, “Великорусский" шовинизм и безбожие были на подъеме, Члены “общества безбожников" росли, а коммунисты гордились своей безграмотностью. Районы и улицы Узбекистана, названные в честь Кирова, Куйбышева, Оржаникивзе, Фрунзе, были названы в честь поддельных, интернационально – пролетарского интернационализма. Глядя на коренные корни ужасных трагедий катаганы того времени, открываются разные грани анатомии тоталитарного режима. В этом режиме доминировали не демократия, а диктатура, репрессия, террор.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

The scientific bravery of Ibrokhim Muminov

The real intellectuals have always left a deep mark on the spiritual life of their people. They even laid down their life on this way. Especially, in the former Soviet state, where was ruled under a totalitarian regime, these nationalist, truthful intellectuals were brutally banned. The history of the whole nation has been rewritten. In the words of the famous German philosopher K. Jaspers, the twentieth century was "the most enlightened and bloodiest century in human history." The policy of repression had a profound effect, especially on the social sciences. The course "Brief History of the CPSU (b)", which was based on the decisions of the party congresses, was served as the main methodological guidelines for the study of history. Those who thought a little differently and more freely, were exiled to the GULAGs or shot with the label "enemy of the nation." The greats of Uzbek intellectuals such as Abdurauf Fitrat, Abdulla Qodiri, Munavvar Qori, Otajon KHashim, Bolat Soliev, Cholpon, Usmon Nosir and others were declared "enemies of the nation" on various political charges and slanders, and thrown into the mill of repression. The real nationalist intellectuals were turned into "enemies of the nation." Fear and dread reigned in the society. The domination of a single ideology regulated science and literature. "Velikorus" chauvinism and atheism climaxed. The members of the "the Ungodly Society " multiplied, and the Communists were proud of their atheism. Under the mask of pseudo-internationalism proletarian internationalism, the regions and streets of Uzbekistan were named Kirov, Kuibyshev, Orjanikivze, Frunze. If we look at the roots of the terrible tragedies of the repressions that took place at that time, various aspects of the anatomy of the Totalitarian regime are revealed. In this regime, dictatorship, repression, terror prevailed, instead of democracy

Текст научной работы на тему «Научный подвиг Иброхима Муминова»

Жамият ва инновациялар Общество и инновации -

Society and innovations

Journal home page: https://inscience.uz/index.php/socinov/index

The scientific bravery of Ibrokhim Muminov

Temur MUMINOV 1

National University of Uzbekistan

ARTICLE INFO

ABSTRACT

Article history:

Received September 2020 Received in revised form 15 September 2020 Accepted 25 September 2020

Available online 1 October 2020

Keywords:

Dialectical materialism Philosophy of history Soviet colonialism Falsification of history Attitude to cultural heritage Repression of nationalist intellectuals Ahmad Donish Bedil

A book about Amir Temur Beruni's 1000th anniversary International conferences. History of social and philosophical thought in Uzbekistan

The real intellectuals have always left a deep mark on the spiritual life of their people. They even laid down their life on this way. Especially, in the former Soviet state, where was ruled under a totalitarian regime, these nationalist, truthful intellectuals were brutally banned. The history of the whole nation has been rewritten. In the words of the famous German philosopher K. Jaspers, the twentieth century was "the most enlightened and bloodiest century in human history." The policy of repression had a profound effect, especially on the social sciences. The course "Brief History of the CPSU (b)", which was based on the decisions of the party congresses, was served as the main methodological guidelines for the study of history.

Those who thought a little differently and more freely, were exiled to the GULAGs or shot with the label "enemy of the nation." The greats of Uzbek intellectuals such as Abdurauf Fitrat, Abdulla Qodiri, Munavvar Qori, Otajon KHashim, Bolat Soliev, Cholpon, Usmon Nosir and others were declared "enemies of the nation" on various political charges and slanders, and thrown into the mill of repression. The real nationalist intellectuals were turned into "enemies of the nation." Fear and dread reigned in the society. The domination of a single ideology regulated science and literature. "Velikorus" chauvinism and atheism climaxed. The members of the "the Ungodly Society " multiplied, and the Communists were proud of their atheism. Under the mask of pseudo-internationalism -proletarian internationalism, the regions and streets of Uzbekistan were named Kirov, Kuibyshev, Orjanikivze, Frunze. If we look at the roots of the terrible tragedies of the repressions that took place at that time, various aspects of the anatomy of the Totalitarian regime are revealed. In this regime, dictatorship, repression, terror prevailed, instead of democracy

2181-1415/© 2020 in Science LLC.

This is an open access article under the Attribution 4.0 International (CC BY

1 PhD researcher of the National University of Uzbekistan, Tashkent, Uzbekistan Email: аtemurmominov7@gmail.com

4.0) license (https://creativecommons.Org/licenses/by/4.0/deed.ru)

Иброх,им Муминовнинг илмий жасорати

Калит сузлар:

Диалектик материализм

Тарих фалсафаси

Совет мустамлакачилиги

Тарихни сохталаштириш

Маданий меросга

муносабат

Миллатпарвар

зиёлиларнинг ;атагон

;илиниши

Ах,мад Дониш

Бедил

Амир Темур х,а;ида рисола Берунийнинг1000 йиллиги Хал;аро конференциялар Узбекистонда ижтимоий, фалсафий фикр тарихи

АННОТАЦИЯ

Асл зиёлилар х,ар ;ачон уз хал;ининг маънавий х,аётида чукур из ;олдиришган. Х,атто бу йулда уз бошларини кундага х,ам куйишган. Айни;са, тоталитар тузум хукм сурган соби; совет давлатида ана шундай миллатсевар, х,а;и;атпарвар зиёлилар аёвсиз ;атагон ;илинган. Бутун бошли хал; тарихи ;айтадан ёзиб берилган. Машхур олмон файласуфи К.Ясперс ибораси билан айтганда, ХХ аср ,, инсоният тарихида энг маърифатли ва энг ;онли аср" эди. Катагон сиёсати, айни;са ижтимоий фанлар сох,асига чукур таъсирини утказди. Компартия диктатураси ,,асосланган", партия съездларининг ;арорлари берилган ,, ВКП(б)нинг ;ис;ача тарихи " курси тарих фани учун асосий методологик курсатма вазифасини утади. Сал бош;ачаро; эркинро; фикрлайдиганлар ,, хал; душмани " тамгаси билан ГУЛАГларга сургун ;илинди ёки отиб ташланди. Узбек зиёлиларининг гуллари булмиш Абдурауф Фитрат, Абдулла Кодирий, Мунаввар Кори, Отажон Х,ошим, Булат Солиев Чулпон, Усмон Носир ва бош;алар турли сиёсий айблар ва бух,тонлар билан ,, хал; душмани " деб эълон ;илиниб, ;атагон мах,камаси тегирмонига ташландилар. Миллатпарвар асл зиёлилар ,, хал; душманлари"га айлантирилди . Жамиятда куркув ва хддик хукм сурди. Якка мафкура хукмронлиги илм - фан ва адабиётни бир ;олипга солди. ,, Великорус " шовинизми, дахрийлик авж олди. ,, Худосизлар жамияти " аъзолари купайиб, коммунистлар динсизлиги билан фахрланар эдилар. Сохта ,,байналминаллик - пролетар интернационализми ни;оби остида Узбекистон районларига ва кучаларига Киров, Куйбишев, Оржаникивзе, Фрунзе номлари берилди. Уша даврда руй берган ;атагонларнинг дах,шатли фожеаларнинг туб илдизларига назар ташланса, Тоталитар режим анатомиясининг турли ;ирралари очилиб ;олади. Бу режимда демократия эмас, диктатура, репрессия, террор хукмрон эди.

Научный подвиг Иброхима Муминова

Ключевые слова:

Диалектический материализм Философия истории Советский колониализм Фальсификация истории Отношение к культурному

АННОТАЦИЯ

Подлинная интеллигенция всегда оставляла глубокий след в духовной жизни своего народа. Даже на этом пути они положили свои головы в Кунду. Особенно в бывшем советском государстве, где царил тоталитарный режим, такие националистические, истинно интеллигентные люди были жестоко репрессированы. Переписана история

целой нации. По выражению известного немецкого философа Ясперса, XX век был" самым просвещенным и самым кровавым веком в истории человечества". Политика репрессий оказала глубокое влияние, особенно в области социальных наук. Курс "Краткая история ВКП(б)", основанный на " диктатуре Компартии,учитывая решения партийных съездов, проходит основную методологическую направленность по исторической науке. Те, кто думал более свободно, чем другие, были изгнаны или расстреляны в цветах с логотипом "враг народа". Цветы узбекской интеллигенции Абдурауф Фитрат, Абдулла Кадири, Мунаввар Кари, Отаджон Хошим, Булат Солиев Чулпон, Усман Насир и другие были объявлены "врагами народа" по различным политическим обвинениям и брошены на мельницу катаганского суда. Интеллигенция превратилась в"врагов народа". В обществе царили страх и отчаяние. Единоличное идеологическое господство поставило науку и литературу в одну форму,

"Великорусский" шовинизм и безбожие были на подъеме, Члены "общества безбожников" росли, а коммунисты гордились своей безграмотностью. Районы и улицы Узбекистана, названные в честь Кирова, Куйбышева, Оржаникивзе, Фрунзе, были названы в честь поддельных, интернационально - пролетарского интернационализма. Глядя на коренные корни ужасных трагедий катаганы того времени, открываются разные грани анатомии тоталитарного режима. В этом режиме доминировали не демократия, а диктатура, репрессия, террор..

Совет тузуми даврида миллий зиёлиларнинг шаклланиши, уларнинг илмий фаолияти масалалари кейинги даврда тарихчиларнинг диктат эътиборига тушди. Совет мустамлакачилиги даврида УзФА президенти Х,абиб Абдуллаев миллий рухдаги олимларни химоя килгани учун жазоланиб, уй - жойи мусодара килинди. Иттифок маркази кардош республикаларнинг олимларига марксизм - ленинизмни улутлашни буюрган эди. Ута сиёсийлашган жамиятда илмий изланишлар олиб бориш хакикий олимлар учун нихоятда кийин эди.

Зиддиятли давр дошкозонида кайнаган, отир шароитларда, тазъйикларда хам синмаган узбек олимларидан бири бу академик Иброхим Муминов эди.

1908 йилда Бухоронинг Шофиркон туманидаги Тезгузар кишлотида дехкон оиласида таваллуд топган Иброхим Муминов оддий укитувчиликдан Узбекистон Фанлар академиясининг Вице - президенти лавозимигача булган шарафли хаёт йулини босиб утди [1, 5].

Уттизинчи йиллар кататонлари таъсирида янги етишаётган истеъдодли ёш олимлар хам маълум даражада замонасозлик килиб, сермахсул ижод килган, мансаб пиллапояларидан хам потонама - погона юксалиб борган. Уша даврда Республика илмий жамоатчилиги орасида жуда катта авторитетга эга булган

наследию Репрессии против националистической интеллигенции Ахмад Дониш Бедил

Книга об Амире Темуре. 1000-летие Беруни Международные конференции История социальной и философской мысли в Узбекистане.

КИРИШ

Mpox^ Myминoвнинг Узбeкиcтoн Фaнлap aкaдeмияcи тизимидa ижтимoий йуталишни pивoжлaнтиpишдa фидoкopoнa xизмaтлapи бeк;иëc эди.

AДAБИËTЛAР TA^ЛИЛИ

Биз 6у мyxтacap мa;oлaмиздa И.Myминoвнинг илмий жacopaти билaн дaвp мaфкypacи тaзйи;лapигa ;apaмaй coxиб;иpoн Aмиp Teмyp xa;идa ëзиб нaшp эттиpгaн pиcoлacи xa;идa cyз юpитишни жoиз дeб билдик.

И.Myминoвнинг бeшигини oнa Бyxopo тeбpaтгaн эди. X,ap ;aндaй дex;oн oилacидa бyлгaнидaй, Ибpoxимнинг бoлaлик йиллapи дaлaдa мexнaт билaн утди. 3epo y eтти ëшидaн (1915) мaктaбдa y;имaди, чунки y вa;тлapдa xoзиpги мaънoдaги мaктaблap йу; эди. Эxтимoл, эcкичa бoшлaнFич мaктaбдa y;игaндиp, aммo coвeтлap мaфкypacи xyкмpoнлиги дaвpидa эcки мaктaбдa у;иш, Caъбий, Xoфиз, Бeдил, Суфий Oллoxëp acapлapини, ,, 4op китoб "ни ypгaниш caлбий бaxoлaнгaни caбaбли, coвeтлap дaвpидa aвтoбиoгpaфиялapдa бyндaй эcки мaктaбдa у;иш эcлaнмac эди. Шyниcи мaълyмки, coвeтлap, кoмпapтия xyкмpoн бултн ypтa вa oлий мyaccacaлapдa acocaн ,,BK^6) тapиxи" (cyнгpo;,,KПCCтapиxи "), пapтия cъeздлapи, мapкcчa - лeнинчa билиш нaзapияcи, диaлeктик мaтepиaлизм, тapиxий мaтepиaлизм габи укув кypcлapи мaжбypлaб y;итилap, xa^o мapкcизм - лeнинизм acocчилapининг куп томли acapлapини yзбeкчaдa нaшp этувчи aлoxидa инcтитyт фaoл ишлap эди. Лeнин acapлapининг 55 тoмини yзбeк тилидa нaшp этгaн 6У ИНСТИТУТА кaттa мoддий вa мaънaвий имкoниятлap яpaтиб бepилгaн эди.

Ёшлик йиллapи Ибpoxим Бyxopoдa ( эxтимoл, этеи мaктaбдaн cy^) жaдид мaъpифaтчилapи oчгaн янги мaктaбдa, 18 - 19 ëшлapидa Бyxopo O;apтyв инcтитyтидa тaxcил oлaди. Taлaбaликдa тaътил вa;тлapидa Бyxopoдa тaшкил этилгaн икки йиллик ишчилap фaкyльтeти ( paбфaк)дa жaмиятшyнocлик илмидaн дapc бepaди. У 12 ëшидa aълoчи у;увчи булгани учун кoмпapтиянинг ишoнгaн тoFи булган кoмcoмoл ( Ëшлapнинг кoммyниcтик иттифo;и) гa aъзoликкa caйлaйдилap. Биp нeчa мapтa мaктaб кoмcoмoл кoмитeти ceкpeтapи - кoмcopги cифaтидa ишлaйди. 1922 - йилдa Бyxopoдa мaктaбни aълo битиpгaн биp гypyx ëшлap ;aтopидa Caмap;aнд Олий пeдaгoгикa инcтитyти (кeйинpo; пeдaкaдeмия) га у;ишга юбopилaди. У 1931 - йилдa, яъни 22 ëшидa шу aкaдeмиянинг ижтимoий - иктигадий фaкyльтeтини aълo бaxoлap билaн битиpaди вa шу epдa ишдa ;oлдиpилaди. ATOK^ aдиблapимиз, oлим вa шoиpлapимиздaн Oтaжoн Xoшим, Х^мид Oлимжoн, Ойдин Coбиpoвa шу пeдaкaдeмиядa y^p эдилap. Узбeкиcтoндa тaбиaтшyнocлик фaлcaфacининг eтaкчилapидaн, cepкиppa oлим, у гeoгpaфия, гeoлoгия, биoлoгия, мaтeмaтикa, мeдицинa, acтpoнoмия, физикa, тapиx, филoлoгия фaнлapини яxши билгaн, Oмoнyллa Фaйзyллaeв ycтoзи Ибpoxим Myминoв xaкидa фaxpлaниб ëзaди: ,, Дoмлa (ycтoз)нинг xoнacидa гaплaшиб yтиpгaндик, биpдaн cypaб кoлдилap: ,, УлyFбeкнинг тyFилгaнигa кaнчa булди? '' Meн 575 йил буляпти, 25 йилдaн кeйин 600 йиллигини yткaзaмиз " дeдим. Дoмлa жилмaйиб кyйдилapни, aйтдилap: ,, Э - xe, yнгaчa ким бopy, ким йу;. УлyFбeкнинг 575 йиллигини yткaзaмиз, кoнфepeнция мaтepиaллapини тaxлaнг дeдилap. Шyндaй ;илиб, 1969 йили Mиpзo УлyFбeк юбилeй кoнфepeнцияcи булиб, yндa у;илган мaъpyзaлap ,, Узбeкиcтoндa ижтимoий фaнлap " жypнaлидa чoп этилди... И.Myминoв вaфoтидaн

20 йил утгач 1994 йили миллий мустациллигимиз даврида Улугбекнинг 600 йиллик юбилейи жахон мицёсида утказилди. Тошкент ва Самарцандга дунёнинг атоцли олимлари келиб, Узбекистан фанлари ютуцлари намойиш цилинди. Фацат энди Улугбекнинг 575 йиллик юбилейида фаол цатнашган Цори-Ниёзий, Обид Содицов, Иброхим Муминов, Владимир Шчеглов ва бошца куп олимлар Улугбекнинг 600 йиллик юбилейига етиб келолмадилар".

Омонулла Файзуллаев 1970 йили утказилган Самарцанднинг 2500 йиллик юбилейи кунларини эслаб бундай ёзади: СамДУнинг ректори академик Вохид Абдуллаевнинг хонасида Тожикистон фанлар Академиясининг президенти Мухаммад Осимий ва Иброхим Муминов билан сухбатлашганимизда билдимки 1937 - йилда И.Муминовнинг акаси СамДУда олий математика ва назарий механикадан дарс берган Араб Муминов цамалиб цолгани учун укаси Иброхим Муминовни хам партия сафидан учириб, ишдан бушатиш буюрилган экан. Лекин соф виждонли олимлар, касбдошлари Иброхим Муминовни химоя цилибдилар, фацат ишдан бушатиш ва партиявий ,,хайфсан" билан чекланибдилар. Уша вацтда Узкомпартия Марказкомининг нашри булган ,, Цизил Узбекистон " газетаси бош мухаррири, фалсафа олими Сулаймон Азимовнинг цувватлаши билан ёш олим Иброхим Муминов ишга тикланади ва Гегел фалсафаси, диалектика мавзусида диссертациясини ёцлаб, фалсафа фанлари номзоди булади.

Омонулла Файзуллаев эслашича, 1937 йилда Иброхим Муминовнинг устозларидан Узбекистонда биринчи кимиё профессори Саттор Жаббор, биринчи физика профессори Хусайнхон Ниёзий цамоцца олиниб, отилди. Сулаймон Азимов, Х,амид Сулаймон, Сайид Носир Ахрорий цамоцда куп йиллар азоб чекиб, 1956 йилда цайтиб келганларида Иброхим Муминов Узбекистон Фанлар Академияси рахбарларидан бири сифатида бу устозларини ишга жойлаштириб, илмий ишларига шароит хозирлаб берди. Берунийнинг 1973-йилда, утказиладиган 1000 йиллигини халцаро нишонлашга тайёргарлик беш, олти йил аввал бошланган, Беруний асарларини арабчадан русчага ва узбекчага таржима цилиш ишларига барча фанларнинг етук олимлари цатнашган эдилар. Иброхим Муминовнинг таклифи билан, Берунийнинг ,, Осор ул боция " асарига ( атоцли шарцшунос Абдуфаттох Расулов таржимаси) арабшунос Исматилла Абдуллаевнинг кириш сузи билан бирга Омонулла Файзуллаевнинг ,, Осор ул боция асаридаги баъзи масалалар " номли тадцицот мацоласи хам киритилган. О.Файзуллаевни фалсафа олими сифатида жахонга танитган бу мацолада Берунийнинг мазкур асарида куриб чицилган: I. Билиш масалалари. Ихтилофлар. II. Табиий ходисалар , вацт цикллари, туфон, ёруглик - Ой ва Цуёш нурлари. III. Урф - одатлар, расм - русмлар - этнография, календар - турли халцларнинг йил хисоблари ва бошца масалалар тадциц этилади [8].

Иброхим Муминовнинг шогирдларидан яна бири, таницли фалсафа олими, академик Сайид Шермухамедов эслашича, у 1952 йилда СамДУнинг ижтимоий фанлар факультетида талабалик вацтида Иброхим Муминов фалсафа тарихидан дарс берган экан. У 1953 йилда уцишни битирганида марксизм- ленинизм кафедрасининг мудири булган Иброхим Муминов уни уз кафедрасига аспирантликка олиб цолади. Сайид Шермухамедов ёзишича, Иброхим Муминов уткир ацли, илмий кулами кенглиги, цалбининг саховати, чексиз самимияти

тyфaйли ëш oлимлapгa, acпиpaнтлapгa вa тaлaбaлapгa ëpдaм учун дoимo тaйëp эди [5, 60-61].

Axмaд Дoнишнинг ,, Нaвoдиpyл - вaкoeъ " acapини у;иш жapaëнидa Ибpoxим Myминoв буюк мyтaфaккиp шoиp Бeдилнинг xaëти вa ижoдигa ;изи;иб кoлaди. Axмaд Дoниш 1881 - 1886 йиллapдa ëзгaн Бeдилнинг ,Дитоби нyкoт " (,,^зик мaънoлap китoби"), ,,4axop yнcyp китoби " мaкoлaлapидa Бeдилнинг шу нoмдaги acapлapини шapxлaб, Уpтa Ocиëдaги бapчa иcтeъдoдли шoиpлap, шу жyмлaдaн, Aмиpий (Aмиp Умapxoн), Caйидo Нacaфий, Фypкaт вa бoшкaлap Бeдил acapлapини яxши билганлигини aйтaди. Ибpoxим Myминoв дoктopлик диccepтaцияcи булган ,, Узбeкиcтoндa пpoгpeccив ижтимoий фикp" нoмли acapидa xaм Бeдил ижoдигa кaттa эътибop бepиб, унинг кyйидaги бaйтлapини кeлтиpaди: Зoлим пyшaд либocи xyн бoфтapo, To зep кyнaд Faйpи зaбyн ëфтapo. Бo caнгдилoм шиopи xyд - caxra кун, Бapдop 6O oxaн oxaни тoфтapo [4, 67-69].

Tapжимacи: Зoлим кoнpaнгли либoc билaн бepкинaди. У бoшкaлapнинг Xoлини зaбyн (вaйpoн) килгyничa шу либocдa юpaди. Ceн (эй, шoиp), тoшюpaклapгa шaфкaт килмa, ynapra ниcбaтaн тoшюpaк бул. Axиp тeмиpни, тeмиp билaн кecaди. Шoиp дyнëдaги бapчa инcoнлapни зoлимлapгa кул бyлмacликкa чaкиpaди.

ACOCИЙ ^CM

Ибpoxим Myминoв ëзишичa, Бeдилнинг ижтимoий - фaлcaфий кapaшлapи 50 йил дaвoмидa жиддий yзгapишлapгa yчpaди. У aввaл кaлoм илми тapaфдopи -мyтaкaллим эди, кeйинpoк тacaввyфчи, мyтacaввиф булди, Х,инд фaлcaфacи билaн тaнишиб, вaxдaти - вужуд ëки вaxдaти мaвжyд, пaнтeизм pyxидa, бapчa oлaмлap -бopликнинг яpaтyвчиcи яккa - ягoнa дeгaн тaълимoтгa мyвoфик ижoд килa бoшлaди. Ибpoxим Myминoв тypли дaвpлapдa Бeдил ижoдини тypличa тaлкин килyвчилap булганини, yлapнинг нoмлapини aйтaди. Шyлapдaн Axмaд Дoниш, Бeдилни яxши тушуниб, ,, 4op yнcyp " acapининг xap биp yнcypини yзичa тyшyнтиpaдa. Ибpoxим Myминoв aввaл Бeдил ижoди билaн Axмaд Дoниш вocитacидa тaнишгaн булга кeйинpoк у Caдpиддин Aйний, Faфyp Fyлoм, Шoиcлoм Шoмyxaмeдoв ëpдaмидa Бeдил acapлapининг узини тули; yprarn бoшлaди. Унинг Бeдил xaкидaги acapи xoзиpгaчa Узбeкиcтoн фaлcaфacининг eтyк, нoдиp acapлapидaн caнaлaди.

Ибpoxим Myминoв Бeдил xaкидa тaдкикoтидa ,,4axop yнcyp" acapидaн Бeдилнинг кyйидaги cyзлapини кeлтиpaди: ,, Oтaдaн oлти ëшимдa eтим кoлгaч мexpибoн oнaм мeнгa aлифбo xapфлapини ypгaтди вa caвoди чикcин, билим oлcин дeб, ycтoзлap кулига тoпшиpди. У;иш, ypгaниш куп вaктни oлap, бeкopчиликкa вaкт кoлмac эди. Билимлap ëpдaмидa тaxминлap, фapaзлap вa киëcлapнинг мaънoлapини тyшyнa бoшлaдим. Шyндaй xyлocaгa ^лдимки, инcoн кузи oчиклигидa oлaмгa aбaдий yйкyгa кeтгyнчa, yзидaн ^тиб, X,a;;a eтгyнчa

бу дyнë фacoнacини (xикмaтлapини) тинглaши кepaк экaн ... Етти ëшимдa oжиз тилим Цypъoни шapифни тули; киpoaт ;илиб, oдaмлapни xaйpaтгa coлди. Ун ëшгa

етар - етмас, араб тили сарфу нахвини (грамматикасини) узлаштириб, идроким кузгусини форсий назм ва наср маъноларини (хам) тушунишга царатдим ".

Мирзо Бедил ,, Чор унсур " асарида узи ёзишича тогаси Шайх Камол тасаввуф тарицатига, авлиёлик, жазаба даъво цилувчи суфийларга ишонма, деган, шу сабабли Бедил пирларга, мажзубларга, мажнунларга эмас, ацлингга, курганларинга, мехнатингга, хунарингга ишон дер эди. Бедил бир шеърида бундай дейди:

Калим (Мусо) чупонликдан ор цилганми?

Иброхим уй цурувчи усталикдан ор цилганми?

Бу чаманда (дунёда) хар гулнинг тикани бор,

Х,ар кимнинг тириклик учун бир кори бор [9].

Иброхим Муминов уз ижодий фаолиятида ,, олтин урталик "ни сацлаб, марксизм-ленинизм, диалектик материализм билан хам, Беруний, Ибн Сино, Навоий, Бедил, Муцимий, Фурцат, Х,амза, Ахмад Дониш ижоди билан фаол шугулланди.

Фалсафа фанлари доктори Хайдар Алицулов ,,И.М.Муминов асарларида ахлоц - одоб масалалари " мацоласида устозининг барча асарларида ахлоц фалсафасига катта эътибор берганлиги хацида ёзади. ,,Ахлоц, хулц,одоб, таълим - тарбия муаммолари доимо унинг диццат марказида турди. У узи хам хаётида ута камтарлиги, бошцаларга хушмуомалалиги билан ажралиб турарди. Олим адолатсизликни, нохацликни, ёлгончиликни ёцтирмас, кибр - хаволи, гердайган одамларни хуш курмас эди... И.М.Муминов Узбекистон Фанлар Академиясида ижтимоий фанларга рахбарлик цилиш жараёнида ... илм - фан равнаци билан боглиц булган чигал ва жанжалли масалаларни холисона ва адолатли хал цилди. Бутун умр илмдаги гурухбозлик, гаразгуйлик, бир - бирини ютугини куролмаслик каби ярамас иллатларга царши курашди. Олим бу утмиш мутафаккирларининг ,, ахлоций меросини холис урганиб, уни таълим - тарбия ишлари билан боглашга интилди ". Иброхим Муминов 1972-йилда сохибцирон Амир Темур хацидаги китоби учун Иттифоц ва Республикада танцид цилиниб, цувгинга учраб турган вацтида хам тушкунликка берилмай, Беруний таваллудининг минг йиллигини юксак даражада нишонлаш учун тинимсиз ва завц билан ишлади, бу цутлуг ишга Иттифоцдаги ва Республикадаги жуда куп етук олимларни, астрономия, геология, физика, химия, математика, филология, тарих, фалсафа олимларини сафарбар цилди. Унинг рахбарлигида ва етук олимларнинг куч - гайрати билан буюк ватандошимиз Мухаммад ибн Ахмад Берунийнинг „Геодезия", „Минералогия", Диндистон", ,,Тарихи Масъудий" (2-китоб), ,,Осорул - боция" асарлари рус ва узбек тилларида нашр этилиши минг йил аввал хам Мовароуннахр, Урта Осиё халцларининг жахон илм - фанида етакчи булганлигини исботлади. ,,Тарихи Масъудий" математикага доир бециёс, нодир асар эди.

Гайдар Алицулов УзФАнинг фалсафа ва хуцуц институти аспирантурасида уциб, ,, XIV - XV асарларида Урта Осиёнинг ижтимоий - фалсафий фикри ва Довонийнинг ижтимоий царашлари шаклланишида унинг роли " мавзусида номзодлик диссертациясини ёзиб тугатади. Аммо уни химоя цилишда оппонент -бахоловчи мутахассис йуцлиги сезилади, у ёрдам сураб, устози Иброхим Муминовга мурожаат цилади. Устоз ишни талабчанлик билан уциб чициб, баъзи

кaмчиликлapини кypcaтaди, шу нyкcoнлap тyзaтилгaнидaн cy^rarn oппoнeнтликкa poзи бyлaди. X,aйдap Aликyлoв эcлaшичa, Ибpoxим Myминoв XV acp мyтaфaккиpи Жaлoлиддин Дaвoнийнинг ,,Axлoки Жaлoлий" pиcoлacи Oктябp инкилoбидaн aввaл Бyxopo вa Caмapкaнд мaдpacaлapидa дapcлик cифaтидa ypгaнилгaни xaкидa гaпиpгaнидa xaйpaтлaнaди.

Ибpoxим Myминoв paxбapлигидa Узбeкиcтoн Фaнлap Aкaдeмияcининг фaлcaфa вa хукук инcтитyти oлaмлapи кoллeктиви тoмoнидaн тaйëpлaнгaн, 1959-йилдa pyc вa yзбeк тилидa нaшp этилган "Узбeкиcтoндa ижтимoий - фaлcaфий фикpлap тapиxигa дoиp мaтepиaллap" тyплaми куп йиллap дaвoмидa фaлcaфaни ypгaнyвчи тaлaбaлap вa тaдкикoтчилap учун нoдиp мaнбa булди. Maзкyp тyплaмдa кaттa мyкaддимa лeнинизмни, yлyF oктябp peвoлюцияcини мaктaб бoшлaнгaн булишига кapaмaй, yтмишдa яшaб ижoд килгaн буюк aллoмaлapимиз yлyFлaнгaни учун илмий киммaти пacaймaгaн. Tyплaмдa Фopoбий (873-950), Бepyний (9731048), Ибн Си™ (980-1037), Умap Xaйëм (1048-1123), УлyFбeк (1394-1449), Aлишep Нaвoий (1441-1501), Typди ФapoFий (XVII acp), Бeдил (1644-1721), Axмaд Дoниш (1827-1897), Бepдaк (1827-1900), Myкимий (1851-1903), Фypкaт (18581909), Aвaз Утap (1884-1919), Зaвкий (1853-1921), X,aмзa X,aкимзoдa Н^зий (1889-1929)лapнинг ижтимoий, axлoкий, эcтeтик кapaшлapи aкc этгaн acapлapидaн нaмyнaлap бepилгaнки, бу тyплaмдaн тapиxчи, aдaбиëтчи, фaлcaфa oлимлapи Xoзиpгaчa фoйдaлaниб кeлaдилap. Tyплaм oxиpидa бepилгaн мyмтoз oлим вa шoиpлapнинг acapлapидaн apaбчa - фopcчa, эcки yзбeкчa cyзлap лyFaти xaм ëш aвлoд тaълими учун фoйдaлидиp.

Уттизинчи йиллapдa бoлшeвиклap, кoмпapтия paxбapлapи ижтимoий, гyмaнитap, тaбиий фaнлapни xaм cиëcийлaштиpиб, мaфкypaвий кУPoлгa aйлaнтиpгaн эдилap. Ёш Ибpoxим кoмcoмoллик йиллapи кoммyниcтик мaфкypa тaлaбигa ^pa ,, Диaлeктик мaтepиaлизмдa лeнинчa бocкич ", ,,Рeвoлюциoн дeмoкpaт Чepнишeвcкий мaтepиaлизми ", "Буюк мaтepиaлиcт - диaлeктик Ф.Эн^л^ xaкидa" кaби илмий тaдкикoтлapи билaн тaнилди. Бу ишлapи учун мyкoфoт cифaтидa Ибpoxим Myминoвни 1940-йилдa ^СС caфигa кaбyл килинди. Ушa вaктдa бу юкcaк пoFoнaдa тypyвчилap caфигa утиш xиcoблaнap эди. Лeкин Ибpox,имнинг мaкcaди, opзycи KПCC гa xизмaт килaëтгaндaй кypинca xaм, acлидa KaтaFoн килингaн миллий иcтиклoлчилapнинг ишлapини янги шapoитлapгa мocлaб дaвoм эттиpиш унинг opзycи эди. Пapтия фaкaт уз кaдpлapини ycтиpapди.

Цизил импepия ^СС нoмидaги иш кypиб, кapдoш Рecпyбликaлapдa xaм мapкcизмгa, Лeнин, Cтaлин ишга caдoкaтли уз кaдpлapини тapбиялaшгa ^^a эътибop бepap, cepFaйpaт, билимдoн, ^билятли, тaшкилoтчи ëшлapни пapтия caфигa ^бул ;илиб, шyлap opкaли, кapдoш xaлклapнинг ycтидaн xyкмpoнлик килap эди. Ибpoxим Myминoв иккинчи жaxoн ypyши йиллapидa (1943) тaшкил этилгaн Узбeкиcтoн фaнлap aкaдeмияcининг илмий caлoxиятини кyчaйтиpгaн Х^биб Aбдyллaeв, Яxë Fyлoмoв, Teшa Зoxидoв, Ибpoxим X,aмpoбoeв, Ёл;ин Typaкyлoв, M.X,aйpyллaeв кaби фaн кopифeйлapи билaн биpгa илмий кyчлapни фpoнтгa caфapбap килишдa кaтнaшди. Уpyшдaн кeйинги йиллapдa у Фaнлap Aкaдeмияcининг Tapиx вa apxeoлoгия инcтитyтини, Фaлcaфa вa хукук институтини тaшкил этиб, yлapгa paxбapлик ;илди. Ибpoxим Myминoв paxбapлик, тaшкилoтчилик ишлapи билaн биp вaктдa Уpтa O^ë вa Х^д^тан мaдaний

алоцаларига доир, Мирзо Бедилнинг ижтимоий-фалсафий царашларига доир илмий тадцицотларини давом этдирди. У Бухоро амирлигида ижтимоий -фалсафий тафаккур ривожига буюк хисса цушган, тараццийпарвар маърифатчи Ахмад Дониш хаёти ва ижодини чуцур тахлил цилди. Ахмад Дониш ,, Наводирул -вацоеъ" асарида Россияга саёхати вацтида курган - билганлари асосида Европа маданияти, илм-фанларини урганиш зарурлигини тушунтирди, амирга маслахатлар берди. Лекин Бухоро амири бу гапларни ёцтирмай, Ахмад Донишни элчилик вазифасидан четлаштирди.

Узбек халци узоц йиллар уз тарихидан йироцлаштириб келинди. Бу собиц шуролар тузумининг узоцни кузлаб цилган сиёсати эди. "...Миллатларнинг маданий савияларини тарихни цанчалик билиш ёки билмаслигига цараб бахолаш мумкин" (Усмон Турон ). Ушбу хацицатни теран англаган Иброхим Муминов узининг бутун илмий, ташкилотчилик цобилиятларини ана шу буюк меросни урганиш ва таргиб цилишга сарфлади.

1958-1968 йилларда И.Муминовнинг рахбарлигида ва фаол иштирокида Абу Али Ибн Синонинг беш жилдлик "Тиб цонунлари", Абу Райхон Берунийнинг "Цадимги халцлардан келган ёдгорликлар", "Х,индистон", "Геодезия" асарлари Хоразмий, Форобий, Наршахий, Байхаций, Махмуд Цошгарий, Алишер Навоий каби машхур мутафаккирларнинг асарлари чоп этилди. Бу даврда Иброхим Муминовнинг тахрири остида ва иштирокида тарих ва адабиётга оид цатор илмий тадцицотлар бажарилди. Узбекистон тирихи буйича турт жилдлик китобнинг нашр этилиши том маънода катта воцеа эди. Икки жилдлик "Самарцанд тарихи" китоби хозирга цадар уз илмий ахамиятини йуцотгани йуц. М. Хайруллаевнинг "Форобий ва унинг фалсафий рисолалари" асари хам устознинг тахрири остида чоп этилган.

Шу йилларда ижтимоий фанларда марксча-ленинча методология цатъий хукмронлик цилар эди. Куп тарихий воцеалар сохталаштиришлар, хаспушлаш ёки батамом нохолис танцидлар билан ёзилар эди. Сталинча сиёсат миллий тарихимиздаги Махмуд Торобий, Муцанна Жалолиддин каби шахсларни уруш даврида уз мафкураси учун ишлата билганди. Бу вацтда куп атоцли узбек адиблари ва олимлари жанггохларда хам газета чицариб, хам жанг цилар эдилар.

Миллатнинг тарихини битиш тарихчидан катта масъулият талаб этади. Таассуфки, 50-60 йиллардаги купгина тарихий тадцицотларда мафкура ногорасига уйнаш тенденцияси яццол сезилади. Иброхим Муминов эса Аристотел "Этика" асарида мацтаган "Олтин уртачалик" (русча " Золотая середина") йулини танлаб, Москва, Иттифоц маркази, КПСС рахбарияти талаб цилаётган марксизм-ленинизм таълимоти. Билиш назарияси, синфий кураш (буржуазия, капиталистлар камбагал ишчиларни, пролетарларни эксплуатация цилиш, чор самадержавияси (император)нинг абсолютизм - мутлоц хокимлиги, Урта Осиёдаги уч хонлик мансабдорларининг халцца жабр - зулми), ленинизм гояларини, КПСС тарихини мактаб ва олий уцув юртларида асосий фан сифатида уцитиш, социализмни, илмий коммунизмни мацташ билан айни вацтда Урта Осиё алломалари Форобий, Беруний, Ибн Сино минг йиллар давомида жахон маданияти хазинасини бойитгани, уларнинг ижтимоий, фалсафий, маданий меросини урганиш зарурлиги гояларини хам илгари сурди. Иброхим Муминов Урта Осиё республикаларида

мapкcизм-лeнинизм Foялapининг тapкaлиши, диaлeктик мaтepиaлизм вa тapиxий мaтepиaлизмни фaлcaфa coxacидa мycтaкил фaнлap дapaжacигa кyтapгaни учун Уpтa Oc™ вa Иттифoкдa юкopи мaвкeлapни эгaллaди. У Caмapкaнд пeдaкaдeмияcини Aлишep Нaвoий нoмидaги инcтитyтгa aйлaнтиpишдa, Узбeкиcтoн Фaнлap Aкaдeмияcи тapкибидaги бyлимлapнинг УзФA Tap^ инcтитyти, Фaлcaфa вa хукук институтига aйлaнишидa, Узбeкиcтoндa XУKУKшyнocлик инcтитyти oчилишидa тaшaббycкop, мoxиp тaшкилoтчи, ижтимoий, гyмaнитap фaнлapнинг eтaкчиcи экaнлигини ^pca^R

Ибpoxим Myминoв шyндaй тapиxий ишлapни бaжapиш билaн биp вaктдa бeш мapтa Узбeкиcтoн Oлий Coвeтигa дeпyтaт ;илиб caйлaнгaн. У Узбeкиcтoн кoмпapтия Mapкaзкoми aъзocи, фaн вa мaдaният булими мyдиpи вaзифacини xaм, 1963-1973 йиллapдa Узбeкиcтoн Oлий Coвeтининг Чeт эллap бyйичa дoимий кoмиccияcининг paиcи вaзифacини xaм бaжapap, чeт эл билaн илмий, мaдaний aлoкaлapгa paxбapлик килap эди. Узбeкиcтoн Oлий Coвeти Пpeзидиyми paиcининг ypинбocapи A.C.Aбдaлин уз эcдaликлapидa Ибpoxим Myминoвнинг шу вaзифaлapини кypcaтгaн [1, 15-16].

Tapиx ëзaдигaн мyappиx, мaдxия ëзaдигaн миpзa эмac"- дeб ëзгaн эди мaшxyp мaъpифaтпapвap И.Гacпиpнcкий.

Ибpoxим Myминoвнинг шoгиpдлapидaн биpи, aтoкли тapиxчи Хaмид Зиëeв шу вoкeaлapни эcлaб, бyндaй ëзaди: "Mycтaмлaкaчилap (тoтaлитap coвeт тузуми paxбapлapи) Aмиp Teмypни кopaлaшдa xeч нapcaдaн тoймaйди. Tapиxни бyндaй coxтaлaштиpишгa кapши кypaш шypo дaвpидaëк бoшлaнгaн эди...И.Myминoвнинг "Aмиp Teмypнинг Уpтa Ocиë тapиxидaги тyтгaн ypни вa poли" китoби нaшp этилгaнидa шу вaктгaчa ниxoятдa эзилгaн вa xypлaнгaн yзбeк xaлкидa Fypypлaниш, фaxpлaниш тyЙFyлapи yЙFoниб, eлкacигa oфтoб вa ^^arara шaмoл тeккaндeк булди. Aтoкли oлим эcлaшичa, Ибpoxим Myминoв Узбeкиcтoн Фaнлap aкaдeмияcи Tapиx инcтитyти oлимлapини биpмa-биp чaкиpиб, Aмиp Teмyp xaкидa ким тaдкикoт ëзa oлaди? - дeб, cyxбaтлaшгaн. ^пчилик тapиxчи oлимлap бу тaклифдaн кeтгaн, чунки бyндaй тaдкикoтчи, тapиxшyнocни Цизил

импepия paxбapияти cof кyймacлигини билap эдилap. "Биp xaфтa дaвoмидa тapиxчилap билaн cyxбaтлaшдим, лeкин биpop киши Aмиp Teмyp xaкидa иш ëзишгa poзилик билдиpмaди, - эcлaйди Хaмид Зиëeв. - Meн буни Ибpoxим arara aйтдим. У Aмиp Teмyp xaë™ вa фaoлияти xaкидa узи ëзишгa axд ;илди. "Ибpoxим aкa пapтия Foявий cиëcaтининг paxбapлapидaн, дaвлaтнинг (пapтиянинг) ишoнчли кишилapидaн биpи бyлa тypиб, кopaлaнaëтгaн Aмиp Teмypни ypгaнишгa жaзм этиши бизгa Faлaти (яъни, мумкин бyлмaгaн) биp xoдиca булиб кypинди. Хaмид Зиëeв эcлaшичa, Ибpoxим ara Aмиp Teмyp xaкидa acapини ëзиб тyгaтгaч, УзФA пpeзидиyмининг кeнгaшидa мyxoкaмa килинишини иcтaди. "Бу йиFиндa (пpeзидиyм кeнгaшигa) кeлaëтгaн кишилapнинг paнги учган, кaйфияти пacт булиб, кyзлapидa xaвoтиp вa кypкyв aлoмaтлapи яккoл билиниб тypapди. Myxoкaмaгa тaклиф этилгaнлap Oбид Coдикoв (УзФA пpeзидeнти) , aкaдeмик вa мyxбиp aъзoлap: В.Цoбyлoв, C.Рижoв, Ёл;ин Typaкyлoв, Caъди Cиpoжиддинoв, Myxaммaд Йyлдoшeв, Oтaxoн Эшoнoв, Рaxимa Aминoвa, Юcyф Cyлтoнoв, M.T.Oйбeк, X.Зapифoв, Х^мид Cyлaймoнoв, Убaйдyллa Kapимoв, Aбдyкoдиp Xaитмeтoв, Axмaдaли Acкapoв, Caбoxaт Aзимжoнoвa, Б.В.Лунин, Л^^м^л, Г.A.Пyгaчeнкoвa,

Асомиддин Уринбоев, Эргаш Фозилов, В.П.Шчеглов ва бошцалар цатнашдилар. Обид Содицов маъюслик ва эхтиётлик билан мажлисни очиб, маъруза учун сузни Иброхим акага берди. У мардонавор холда Амир Темур фаолиятини бирма - бир шархлаб, машхур давлат арбоби, лашкарбоши ва тараццийпарвар шахс сифатида таърифлатди". Мухокамада Яхё Гуломов, Б.Лунин, О.Эшонов, Л.И.Ремпел, Г.А.Пегаченкова,М.Хайруллаев, Х,.Сулаймонов сузга чициб, Иброхим аканинг асарини ёцлаб гапирдилар.

Кенгаш бу асарни нашр этиш хацида царор цабул цилди. Мен - деб эслайди Х,амид Зиёев , - Отабой Эшонов билан Яхё аканинг (машхур археолог Яхё Гуломовнинг) хонасига бир пиёла чой ичишга кирдим. Уччаламиз анча хаяжонланган холда бир - биримизни табрикладик. Яхё ака деди: ,,Зур иш булди, мен кенгаш жанжалга айланса керак, деб уйлаган эдим... Энди шуни айтиб цуяйки, иккалангиз хам ,,цора хат"га тушдингиз. Яхё ака, - деди Отабой Эшонов, - бугун цурбон булишга арзийдиган иш булди, цулларидан келса, осмонга олиб чициб, ташлаб юборсинлар". Узбек олимлари ахиллиги билан Иброхим Муминовнинг бу рисоласи ва Али Яздий ,,Зафарнома"сининг факсимил нашри босилиб чицди.

Маданият сохасида халцаро ташкилот царори билан 1973 йил Беруний таваллудининг 1000 йиллиги ва Н.Коперник таваллудининг 500 йиллиги бутун дунёда нишонланадиган булди. Узбекистон олимлари Беруний юбилейига тайёргарликни уч йил аввал бошлаб юборган эдилар. "Гулистон", "Фан ва турмуш" журналлари 1972 - 1973 йилларда деярли барча сонларида берунийшунос олимларнинг илмий мацолаларини эълон цилиб турди. Беруний "Х,индистон", "Осорул - боция" ("Цадимги халцлардан цолган ёдгорликлар"), "Геодезия ", "Минералогия ", "Цонуни Масъудий" асарлари рус ва узбек тилларида босилиб чицди. Бу ишларнинг хаммасига Иброхим Муминов ва шогирдлари гайрат цилдилар.

Узбекистонда, Самарцанд давлат университетида фалсафа фанидан сабоц олган, кейинча Тожикистон Фанлар Академиясининг президенти булган атоцли тожик олими М.С.Осимов эслашича, II - жахон урушидан аввалги йилларда Иброхим Муминов машхур адиб С.Айний уйига куп маротаба бориб, Урта Осиё ва Х,индистонда Шарц фалсафаси мутафаккири Бедил ижоди хацида сухбатлашар эдилар. Узбекистон Фанлар Академияси президенти Обид Содицов эслашича, Иброхим Муминов уттизинчи йилларда СамДУнинг марксизм - ленинизм кафедраси мудири булиб ишлаётганида Узбекистонда социализм цурилишининг фалсафий асосларини ишлаб чицди.

ХУЛОСА

Иброхим Муминов Бедил фалсафий царашларига доир асарида бу мутафаккирнинг табиат, жамият, инсон, ахлоц, маърифат хацида ёзганларини чуцур тадциц этади. Марксча - ленинча мафкурага асосланган совет тарих фанида Дмитрий Донской, Александр Невский, Пётр I улугланган, Амир Темур эса бутунлай ,,босцинчи", ,,барча халцларни цацшатган цонхур " деган турли салбий бахолар хукмрон булган бир шароитда Иброхим Муминов тарих фанида биринчи булиб, Амир Темурни илмий, объектив урганиш масаласини кутариб чициши уз даври учун жасурлик булиб, халцимизнинг миллий узлигини танишга, уйгонишига

тaъcиp кypcaтди [5]. Aдoлaт юзacидaн aйтиш ^pa^^ yшa вaктдa, 1967-йилдa aтoкли aдиб, II жaxoн ypyши кaтнaшчиcи, жaмoaт apбoби Ибpoxим Рaxим бoш мyxappиp булган "Гyлиcтoн " жypнaлидa Шapкий Typкиcтoндa миллий oзoдлик учун кypaшгa eтaкчилик килгaн Aлиxoнтypa СoFyний тapжимacидa "Teмyp тyзyклapи"нинг бocилиши xaм Ибpoxим Myминoвгa дaдиллик бaxш этгaн эди. Ушaндa бу иши учун бoш мyxappиp жaзoлaниб, "Гyлиcтoнт" жypнaлидaн бyшaтилиб, "Узбeкфилъм"гa ишгa юбopилгaн эди. M.Xaйpyллaeв aфcycлaниб ëзишичa, yшa вaктдa (XX acp, 70-йиллapидa ) xyкмpoн булган пapтия вa coвeтлap диктaтypacи, мycтaмлaкaчилapнинг бoлтacигa "cort' булган yзбeк oлимлapи (M.Вaxoбoв, M.Aбдypaйимoв, Г.Хидoятoв вa бoшкaлap) Mocквaгa шикoят ëзиб, acapни кopaлaшлapи, aвж oлгaн тaъкиб, зyFyмлap тaъcиpидa Ибpoxим Myминoв coFлиги ëмoнлaшиб, 1974-йилдa вaфoт этди. Уcтoз aгap yмpи вaфo ;илиб, иcтиклoлгaчa яшaгaнидa Aмиp Teмyp шaxcи, фaoлияти эъзoзлaнaëтгaнини кypгaнидa нaкaдap шoдлaнap эди. Maдaний, мaънaвий мepocгa эътибop кyчaйгaн мycтaкиллик дaвpидa Ибpoxим Myминoвнинг шoгиpдлapи у бoшлaб бepгaн кyтлyF ишлapни миллий oзoдлик шapoитидa xaлкapo микëcдa дaвoм этдиpмoкдaлap.

Xyлoca ;илиб aйтгaндa. Aкaдeмик Ибpoxим Myминoв фeнoмeнини ypгaниш opкaли XX acp ypтaлapидaн Узбeкиcтoндaги ижтимoий фaнлapнинг шaкллaниши вa pивoжлaнишидaги зиддиятли тeндeнциялap тaxлил этилaди.

Иккинчидaн, coвeт дaвpи мaфкypacи имкoниятидaн ycтoмoнлик билaн фoйдaлaнгaн xoлдa, утмиш мepocни ypгaниш вa тapFиб этиш мexaнизмлapи oлим И.Myминoв фaoлияти миcoлидa oчилaди;

Oлим яшaб фaoлият кypcaтгaн дaвpдa ижтимoий фaнлap cиëcaтнинг xизмaткopигa aйлaнтиpилгaн. Aйникca, бу бopaдa миллий тapиx фaни ra^a жaбp ^pra^ Xaлк тapиxи учун 'Wxcyc кoнцeпциялap" яpaтилгaн. Шу 6o™ yзбeк xaлкининг этник тapиxи, дaвлaтчилик тapиxи, дaвpлaштиpиш мacaлaлapи xoзиpгa кaдap уз eчимини тyгaл тoпмaди. Typк тapиxчиcи Уcмoн Typoн тaъбиpи билaн aйтгaндa "...Хaттo бугун xaм миллaтлapнинг мaдaний caвиялapини тapиxни кaнчaлик билиш ë^ билмacлигигa кapaб бaxoлaш мумкин".

Узбeкиcтoндa фaн тapиxини ypгaниш, мeтoдoлoгик тaмoйиллapни ишлaб чи;иш уни ^нг тapFиб этишдa И.Myминoв oлиб бopгaн фaoлиятни тaдкик этиш бу coxaдa кaтop xyлocaлapни бepиши тaйин. Oлимнинг бу coxaдaги илмий вa тaшкилoтчилик ишлapи Узбeкиcтoннинг жaxoн цивилизaциядa тутган ypни тapиxидa aлoxидa caxифa.

Узбeк xaлки тapиxи, кoлaвepca жaxoн тapиxидa Aмиp Teмypнинг aлoxидa ypни 6op. Сoxибкиpoн зaмoнидaн тo бyгyнгa кaдap бу шaxcгa мyнocaбaт тypличa булиб кeлгaн.

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

Шypo мaфкypacи яpaтиб бepгaн "Teмyp oбpaзи" мaктaб дapcликлapидaн , илмий мoнoгpaфиялapгaчa кучган. И.Myминoв узининг Aмиp Teмyp xaкидaги pиcoлacи билaн pacмий кapaшлapни cиндиpиб бутун жaмoaтчиликкa тapиxий xaкикaтни aйтa oлди. Oлимнинг бу жacopaти кeйинчaлик жyдa ra^a тaнкид вa тaъкиблapгa yчpaди. Tapиxимиздa бу мaвзyгa кaтъий TAБУ куйилди.

И.Myминoвнинг ушбу жypъaтли кaдaми, тeмypшyнocликдa aлoxидa caxифa. Mиллий зиëлилapнинг И.Myминoв pиcoлacигa мyнocaбaти, yлap ypтacидaги иxтилoфлap, зиддиятлap бугунги кунимиз учун xaм caбoк булгулик.

Иброхим Муминов танлаган асосий тадцицот усули шу буладики, фалсафий билимлар марксистик фалсафанинг асосий масаласи мезони нуцтаи назаридан, яъни тор, бициц доирада эмас, балки кенг доирада, умумий ёндашув, универсаллик, гоялар фалсафасини урганиш усули воситасида хаёт ва тарацциёт цонуниятлари мезони асосида тадциц этилади. Олим, шунингдек, фалсафий гоялар ва тарихий хацицат, тарихийлик , мантицийлик, царама - царши фалсафий оцимлар хамда йуналишларни солиштириш каби усуллардан фойдаланади.

И.Муминов Узбек Цомуси бош тахририятининг ташкилотчиси ва биринчи бош мухаррири сифатида миллий энциклопедияни шакллантирди. Бу фундаментал иш мафкуравий чекловларга царамасдан халцимиз хаётида мухим воцеа булди. Цолаверса, биринчи цомус, бошца кейинги энциклопедиялар учун тамал тоши вазифасини утади.

Академик И.Муминов ташаббуси билан Марказий Осиёда ягона "Узбекистонда ижтимоий фанлар" журналининг пайдо булиши ва унга умрининг охиригача бош мухаррирлик цилиши сохада ижобий силжишларга туртки берди.

ТАВСИЯЛАР

Академик И.Муминов 1956 йилдан умрининг охирига цадар 18 йил давомида Узбекистон Фанлар академиясининг вице - президенти сифатида Узбекистондаги ижтимоий фанлар ривожланишини мувофицлаштирди. Олимнинг хаёти ва фаолиятини урганиш баробарида совет даврида фанга, миллий зиёлиларга булган муносабат тахлил этилади. Ижтимоий фанлар сохасидаги эришилган ютуцлар, камчиликлар, царама -царшиликлар ва йуцотишларни келтириб чицарган омиллар урганилади.

Тоталитар режимнинг фанга таъсири ХХ асрнинг энг йирик илмий муаммоларидан бири. Тадцицот доирасида якка мафкура хукмронлигининг ижтимоий фанлар, цолаверса дунёцарашга салбий таъсири конкрет йуналишларда очиб берилади. Тарихий меросни урганишдаги саъй-харакатлар ва бу йулдаги зиддиятлар урганилади.

Ижтимоий сохада фаолият юритган олимларнинг хорижий олимлар билан хамкорлиги масаласи хам жуда мухим. Совет мафкураси эхтиёткорлик билан "буржуа фалсификаторлари" дея ёрлицлар ёпиштирган гарб тадцицотчилари фаолиятини тахлил этиш фанда кечган ёндашувларга аницлик киритади.

Фойдаланилган адабиётлар руйхати

1. Воспоминание о И.М.Муминове. Т, ,,Фан"1978.

2. Ахмад Дониш. Наводирул - вацое. И.Муминов кириш сузи.Т.УзФА...

3. Туплам „Узбекистонда ижтимоий фикр тарихидан материаллар. Нашрга тай.И.Муминов.Т.У

4. И.Муминов.Узбекистонда Х1Х аср ва ХХ аср бошларида ижтимоий фикрнинг ривожланиши.Танланган асарлар.Том 2.Т.,,Узбекисто",1976.

5. И.Муминов.Мацолалар ва хотиралар.Т.,,Фан",1993.

6. Х.Зиёев.Буюк Амир Темур салтанати ва унинг тацдири.Т.,,Маънавият", 2008, Б.128-131.

7. О.Файзуллаев.ХХ аср зиёлилари. Устозим ва сафдошларим.Т.

8. O.Фaйзyллaeв.,, Ocopyn - бoкия" acapидaги бaъзи мacaлaлap. Бepyний. ^димги xaлклapдaн ^лган ëдгopликлap.T.,,Фaн", 1968,Б.21-31.

9. Узбeкиcтoн фaлcaфacи тapиxи, 2-тoм.T.,,Myмтoз cyз", 2017, Б.350.0

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.