Научная статья на тему 'Искусство ильтизома в работе Гариби'

Искусство ильтизома в работе Гариби Текст научной статьи по специальности «СМИ (медиа) и массовые коммуникации»

CC BY
34
8
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
искусство илтизома / газель / аблаксуворе / Ид / Рамадан / ложуварди / мастанаводчество / свидание с возлюбленной / нуждающий. / Iltizam / ghazal / ablaqsuvore / Eid / Ramadan / lojuvardi / mastonavorlik / appointment of sweetheart / client.

Аннотация научной статьи по СМИ (медиа) и массовым коммуникациям, автор научной работы — Сулаймон Ҳалимов

В статье говорится об искусстве илтизома среди художественных искусств, используемых в творчестве Падишаха Гариба Мирзо Гариби, одного из шахзеде темуридов. То, что Гариби является мастером своего дела как созидатель, подробно объясняется в его искусстве илтизом в выставлении больших философских выводов из мелких деталей, создании неожиданных образов. Тема освящена в рамках диссертационной работы, выполненной автором, на основе результатов эксперимента и исследований.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

The art of iltizam in the Garibiy’s work

The article deals with the art of obedience among the arts used in the work of one of the Timurid princes, Shah Gharib Mirza Gharibi. The fact that Gharibi has a high level of skill as a creator is given in detail in the way he draws large philosophical conclusions from a small detail through a means of obedience, creating unexpected images. The topic was covered by the author based on the results of experiments and research in the framework of the dissertation.

Текст научной работы на тему «Искусство ильтизома в работе Гариби»

Жамият ва инновациялар -Общество и инновации -Society and innovations

Journal home page: https://inscience.uz/index.php/socinov/index

The art of iltizam in the Garibi/s work

Sulaymon HALIMOV1

Samarkand State University

ARTICLE INFO

ABSTRACT

Article history:

Received April 2021 Received in revised form 20 April 2021 Accepted 15 May 2021 Available online 25 June 2021

Keywords:

Iltizam,

ghazal,

ablaqsuvore,

Eid,

Ramadan,

lojuvardi,

mastonavorlik,

appointment of sweetheart,

client.

The article deals with the art of obedience among the arts used in the work of one of the Timurid princes, Shah Gharib Mirza Gharibi. The fact that Gharibi has a high level of skill as a creator is given in detail in the way he draws large philosophical conclusions from a small detail through a means of obedience, creating unexpected images. The topic was covered by the author based on the results of experiments and research in the framework of the dissertation.

2181-1415/© 2021 in Science LLC.

This is an open access article under the Attribution 4.0 International (CC BY 4.0) license (https://creativecommons.org/licenses/by/4.0/deed.ru)

Fap^™ ижoдидa ^t^OM caнъaти

Клит cyзлap:

илтизoм cambara, Faзaл, aблaк;cyвope, Ийд,

Рaмaзoн, лoжyвapдий, мacтoнaвopлик, ëp вишли, мyштapий.

АННОТАЦИЯ

Ma;oлaдa тeмypий шax,зoдaлapидaн биpи Шс^ Fapиб Mиpзo Fapибий ижoдидa ;yллaнилгaн бaдиий caHba^ap opacидa kat^OM caHbara тyFpиcидa cyз бopaди. Fapибийнинг ижoдкop cифaтидa юкгак MaxppaT эгacи экaнлиги унинг илтизoм вocитacидa кичик биp дeтaлдaн йиpик фaлcaфий хyлocaлap чи;apишидa, кyтилмaгaн тacвиpлap яpaтиши x,a;^a бaтaфcил мaълyмoтлap бepилгaн. Maвзy мyaллиф тoмoнидaн oлиб бopилaëтгaн диccepтaция иши дoиpacидa тaжpибa вa тaд;и;oтлap нaтижacигa тaянгaн x,oлдa ëpитилгaн.

1 Researcher, Samarkand State University, Samarkand, Uzbekistan. E-mail: Manaviyat.Sammi@mail.ru.

Искусство ильтизома в работе Гариби

АННОТАЦИЯ

Ключевые слова:

искусство илтизома, газель, аблаксуворе, Ид,

Рамадан,

ложуварди,

мастанаводчество,

свидание с возлюбленной,

нуждающий.

В статье говорится об искусстве илтизома среди художественных искусств, используемых в творчестве Падишаха Гариба Мирзо Гариби, одного из шахзеде темуридов. То, что Гариби является мастером своего дела как созидатель, подробно объясняется в его искусстве илтизом в выставлении больших философских выводов из мелких деталей, создании неожиданных образов. Тема освящена в рамках диссертационной работы, выполненной автором, на основе результатов эксперимента и исследований.

Темурий шахзодалардан бири Шох, Гариб Мирзо Гарибий ижодида кулланилган бадиий санъатлар орасида илтизом санъати узига хослиги билан ажралиб туради. Илтизом санъати дейилганда бир сузни бирор парчанинг барча мисра ёки байтларида куллаб, шу сузнинг мухимлигини таъкидлаш тушунилади. Умуман олганда, илтизом коидалари асосида газал битиш, таъкидланган сузнинг газал давомида янги маъно кирраларини намоён этиши Гарибий лирикасининг узига хослигини курсатувчи мухим хусусиятларидан бири хисобланади. Газалда илтизом коидаларига кура маълум сузни таъкидлаш билан матн мазмунига нозик фалсафий гояларни сингдириб юбориш, Яратганга булган илохий ишк ва унга куприк булувчи мажозий ишк, хижрон туйгулари деярли хар бир газалда буртиб туради. Цуйидаги газалга эътибор килайлик: F азал ушбу матлаъ билан бошланади:

Шахр аро аблаксуворе килди жавлон, эй кун гул, Булмагайким булгайул ошуби даврон, эй кунгул. То курубмен тер аро чобуксуворим аблакин Куз карову окддур ашк ичра галтон, эй кунгул. Маркабидин цатра-цатра терму хар сори о кар, Ё ул аблакдур менинг холим га хайрон, эй кунгул. Не уёлгай ойки минди кеча гардун аблакин, Аблакин сакратсаул хуршиди тобон, эй кунгул. Тун ила кун аблакин даврон менга ром айлагай, Сурса аблак бошимаул офати жон, эй кунгул. Кузума оку кар о ващим курунмас, то мени, Хуснига аблаксуворе колди хайрон, эй кунгул. Хар каёнким сурса аблак, бул Гарибийдекравон, Сен хам онинг кейнида афтону хезон, эй кунгул.

Газалда шоирнинг уз фикрларини ифодалашда асосан, "аблак;" ва "аблаксувор" сузларини таъкидлашга купро; эътибор берганлиги сезилади. Газалда "аблак" сузи 7 марта, "аблаксувор" сузи 2 марта кулланилган. Шуниси характерлики, газалда "аблак, аблаксувор" сузлари илтизом коидасига кура хар байтда такрорланиб келган ва хар байтда алохида ташбехлар, кутилмаган тасвирлар, образлар билан тобора мукаммаллашиб борган. Абла; от ва аблаксувор

(o;-;opa oTra минтн киши) cyзлapи Faзaлнинг дacтлaбки бaйтлapидa кузнинг o;y Kapora тacвиpини чизca, бoш;a бaйтдa тaбиaт xoдиcaлapигa кyчaди, тунги ocмoндaги Kopo^yn^y юлдyзлap ëpyFлиги, янa биp бaйтдa 3ca кeчaю кундуз билaн му^яга килитади вa шу билaн гyзaл пoэтик тacвиp юзaгa кeлaди.

Fapибийнинг "aблaк" вa "aблa;cyвop" cyзлapини ;yллaшгa aлoxидa axaмият бepиши унинг бoш;a Faзaллapидa xaM кузга тaшлaнaди. Унинг "Жилвaким xap copи ул aблa;cyвop aünap янa, Элгa уз xycнини Tyë oшкop aйлap ята" дeб бoшлaнyвчи Faзaлидa xa ëp тacвиpини бepишдa бу cyзлapдaн ypинли фoйдaлaнилгaн. Faзaл мaзмyнидaн oтгa мингaн гyзaлнинг жилвacи , унинг иш; axлини бe;apop xoлaтгa coлгaнлиги, элнинг эътибopигa тушганлиги MaxopaT билaн тacвиpлaб бepилгaн:

Aндa чунxy^y мaлсx,aтдин ниш^в йyктypyp, Жилвa билмсн нв caбaбдин иxтиëp aйлap яш. Жилвa aйлap aблaк yзpa биp зaмсн тyтмaй ;apop, Йук aжaб гар иш; axлин бвкapсp aйлap яш. Жилвacин ^pa ч йиpскдин xaлк apo xaйpсн бyлyp, Лвк яцин втгaч элни MapMcop aйлap яш. Ошици кмин бвpyp xилвaтдa чун ул жилвaгap, He caбaбдин эл apo aндин кaнсp aйлap яш? Хун элидин гар узи.ra кyпpaк spMac муъ тaкид, Свнгa xapдaм жилвa килмскни шиbсp aйлap яш. Эй Fapибий ян снинг жилвacидин двмa cyз, Ким бу cyзлapдинузин слyфтaвсp aйлap яш.

F apибий ижoдидa як^л кузга тaшлaниб тypaдигaн жиxaтлapдaн биpи унинг Faзaллapидa RnT^oM ^н^тани^ ycтyвopлигидиp. Шapк мумтоз aдaбиëтидa XaMMa ижoдкop xaM RnT^oM билaн acap яpaтaвepмaгaн. Бу caffbaT acocидa acap яpaтиш ижoдкopдaн юк^к мacъyлият, тилдaги cyз вa жyмлaлapнинг нoзик мaънo киppaлapини вa yлapни уз ypнидa кyллaй билиш мaxopaтини тaлaб этгaн. Шox Fapиб Mиpзo yзбeк вa фopcий тилни яxши билгaнлиги тyфaйли зyллиcoнaйн ижoдкop cифaтидa узининг yзбeк вa фopc тиллapидaги кyплaб Faзaллapидa шу caнъaтдaн мoxиpoнa фoйдaлaнa oлгaн. Унинг Faзaллapидa шу caffbaT вocитacидa ийд, мaй, мacтлик, mикop, caйд, лoжyвapдий тун, нилyфapий xилъaт, янги oй кaби мaвзyлap вa cyзлap yзлapининг янгидaн янги мaънoлapидa нaмoëн булган вa acapнинг пoэтик oxaнгдopлиги, oбpaзлилиги вa тaъcиpчaнлигини тaъминлamгa xизмaт килгaн.

Шoиpнинг "Ийд булди чoбyкyм чун aзми мaйдoн aйлaca, Кom ул coaT мeни мaйдoндa кУpбoн aünaca" мaтлaъcи билaн бomлaнyвчи Faзaли мaзмyнини aнглaт китoбxoндaн диний-иpфoний билимлapдaн xaбapдop булишни тaлaб килaди. Faзaл илтизoмий caнъaт кoидaлapи acocидa яpaтилгaн. Дacтлaбки бaйтдaн oшикнинг узини ийд куни кУPбoнликкa чoFлaгaни aнглamилaди. Faзaл мaзмyнини aнглaт учун ийд иcтилoxигa изox бepиmгa тyFpи кeлaди. Ийд cyзининг acл мaзмyни бeвocитa Цypъoн Foялapигa бopиб тaкaлaди. "Ийд" cyзи "кaйтиm", "тaкpopлaнмoк" мaънocини билдиpaди. Бaйpaмлap кaйтa-кaйтa кeлгaни учун "ийд" дeб нoмлaнгaн. Энг мyxими, икки ийд кyнлapи Aллox тaoлoнинг кyплaб xaйpy бapaкacи мумин-MycynMoRnapra кaйтa-кaйтa кeлaди [4]. Диний нyктaи нaзapидaн ийд - Aллox

таолога килинган тоат-ибодатлар туфайли, У Зотнинг ха; йулдаги бандаларига курсатган рахмату магфирати туфайли хурсандчилик изхор килиш учун бир муносабат сифатида талкин килинади. Цуръоннинг "Юнус" сурасининг 58-оятида Аллох таоло: "Аллохнинг фазли ва раххмати ила. Ана шу билан хурсанд булсинлар. У улар жамлайдиган нарсалардан яхшидир", деб айт", деб мархамат килади. Бу сузнинг бошидаги ъайн харфининг узига хос махражи туфайли халцимизда "ийд" сузи "хайит" деб талаффузи килиш одат тусига кирган. Ийдгах - байрам тантаналари утказиладиган жой, ийд намози укиладиган жой маъносини англатади.

"Ийд улуг ибодатни адо килгандан сунг бандаларга такдим килинган узига хос раббоний зиёфатдир. Ийдул Фитр Аллох таоло бандаларига Рамазон ойида фарз килган руза ибодати адо килинганидан кейин келади. Банда Рамазонда Аллохнинг розилиги учун, У Зотнинг амри булгани учун егуликдан, ичимликдан ва рузани очиб юборадиган бошка нарсалардан узини тияди. Шунинг учун Аллох таоло узининг фазли, магфирати ва бу ибодатга лойик курганидан хурсанд булсинлар деб бандаларини Ийдул фитр зиёфатига таклиф килади" [5].

Мазкур фикрлардан маълум буладики, Ислом динининг Ийд байрамларига одат нуктаи назаридан эмас, шариат нуктаи назаридан каралса, бу байрамда мусулмонларнинг калбида хайит хурсанчилиги хам, бу кунда хурсандчилик кунглига сигмаётган мусибатзада ва мухтожларга хамдардлик хам мужассам булади. Шунинг учун байрамларда мухтожларнинг кунгли кутарилади, мазлумларнинг хаккига дуолар килинади. Бу икки иш ихлос билан килинса, Аллох азза ва жаллага курбат хосил булади [5]. Таърифлардан ийд сузининг ислом динига оид тушунчани англатиши маълум булди. Энди газалга кайтамиз. Ийд куни одатга кура хурсандчилик килинади, курбонликлар килинади. Г азалда тасвирланган ошик Х,ак розилигига, унинг дийдорига интилган солик. Унинг орзуси "Ийд булди чобукум чун азми майдон айласа, Кош ул соат мени майдонда курбон айласа". Кунгли Аллохга булган ишк билан тула булган ошик сархуш холатда ийд тантаналари утказиладиган майдонга чикиб барчани хайрон колдиришни истайди:

Чун сабохи ийд чикса масту сархуш тонг эмас, Гар юзига ийдгах ахлини хайрон айласа. "Ийд эрур, то билмай уткаргай мени, вах махраме, Истарам бир куй териси ичра пинхон айласа. Узгаларга ийди васлидин тутубжоми тараб, Цисматим даврон нетай хуноби хижрон айласа?"

Газалнинг ушбу байтларида Яратган розилиги учун курбонликка суйилишга чогланган Исмоилга ишора борлиги сезилади. Бу ишоралар кейинги байтларда янада тиниклашади:

Ийдлик чун истадим катлимга берди. муждае, Найлайин, ёраб, ракиб они пушаймон айласа. Ийду эл курбон килурда, менулум холики ёр, Кош катл айлаб мени, илкин кизил кон айласа.

Газалнинг охирги байтидан хакикий ошикнинг давоси дийдор эканлиги, шоирнинг бу максадга эришмасдан жон бериши кийин эканлиги англашилади:

Кypмaй ул юзни Fapибий yлмaки дyшвсp spyp Ийди pyxcсpинг нв булди ши oco aйлaca?

Xaлкнинг pacM^a^ap^ aнъaнaлapи вa тyшyнчaлapи Fapибий meъpиятидa уз ифoдacини тoпгaн. Oтa-бoбoлapимиздaн кoлгaн, бугун йу^либ бopaëтгaндeк кypингaн биp aжoйиб aнъaнaмизнинг xaM Fapибий meъpлapидa яшaëтгaнлиги бyнгa дaлилдиp, - дeб тaъкидлaйди Ш. Ëpкин. - Ийд-xaйит кyнлapидa кaттaлap кичиклapгa, ëmлap биp-биpигa ийдий (ийдли;, xaйитлик) бepиmдeк яxти ambara, инcoнлap opacидa или; мyxaббaт, ^мимияту кyвoнч тapкaтиб, yзилгaн pиmтaлapни бoFлaб, cycT булган pиmтaлapни тopтиб, MycTax^M килapди [2].

Fapибий ижoдидa мyxим ypин тутувчи тимcoллapдaн янa биpи мaй Xиcoблaнaди. Haвoийmyнoc oлим Э. Oчилoвнинг тaъкидлaтичa, бoдa вa унинг Ma^ тapoб кaби мaънoдoтлapи тacaввyф aдaбиëтидa илoxий тaжaллий тимcoли, иш; вa иpфoн paмзи булиб кeлaди. Шyнгa мyвoфик, мacтлик илoxий мaъpифaтдaн xyзypлaниmни, мaънaвий зaвк дapëcигa Fap; булишни билдиpaди [1]. Шoиpнинг

"nopco ëpимFa мaй ичмaк шисp улмиш яш, Бacки тсpтapмвн caбy, эгним фигсpулмишянa"

дeб бoшлaнyвчи Faзaли xaM RnT^oM caнъaти acocидa яpaтилгaн. nopco cyзи лyFaвий жиxaтдaн "тaквoдop", "xyдoжyй" мaънoлapини aнглaтaди. Дacтлaбки бaйтдaн aнглamилиmичa, тaквoдop ëpнинг мaй ичишни oдaт килиши тyфaйли oшик кyлдa мaй идишини тyтгaнчa фигop, яъни жapoxaтли, мaжpyx, дapд TopTrn^ aлaм кypгaн xoлaтигa тушиб ^лган. Кeйинги бaйтлap 3ca omикнинг pyxий xoлaти, иш;ий Faлaëн тyфaйли юзaгa кeлгaн мacтoнaвopлик, ëp виcoлидaн yмидвopлик тyЙFyлapи тacвиpигa бaFиmлaнгaн:

Бaзм apo to гул- гулулди сpaзи, мaй тсбидин, Fyнчaдвк кyнглyмдa пaйдс xop -xop улмиш яш. MacT бyлFaй capвинсзимвax куз счтиуйцудин2, Maй ту тун г эйдycтлapким, xyшëp улмиш яш. Бaзм apo о^ий булуб, шсяд мвнгa тут^й aëF, Бсдaнyшимдин кун гул yммидвсp улмиш ян a. Бсдa ичмaк иxтиëp aйлaбдypyp x нв aжaб, Жaвp килмскдa aap бвиxтиëp улмиш янa. Йyктyp aндин яxшиким, фи^и caбyxий aйлaгaй, Квчa куп мaй ич^нидин чунxyMopулмишяш. Билмac эpдилap Fapибийнинг ниxсн мaй ич^нин, Ëpи to мaйxсpa булди, сшксp улмиш яш.

Fapибийнинг бoшкa Faзaллapидa xaM пoэтик тacвиpлap яpaтишдa RnT^oM caнъaтидaн MaxopaT билaн фoйдaлaнилгaн. Fapибийнинг ижoдкop cифaтидa юк^к MaxopaT зга^ эганлиги унинг RnT^oM вocитacидa кичик биp дeтaлдaн йиpик

2 Куз уйкудин.

фалсафий хулосалар чи;аришида, кутилмаган тасвирлар яратишида куринади. Унинг бу махорати Ложувардий тунмудурким киймиш ул рашки парий, Йу;са кукдин зохир улмиш офтоби ховарий" матлаъли газалида хам куринади:

Осмоний тун аро утлу; юзи тер дин эрур, Кукда щлгондек ;ирон хуршид бирла муштарий. Килди мехнат тошидинжисмимни кук бошдин оёк, Ул ситамгарким кийибтур хилъати нилуфарий. То нихон булмишул оташпора бухилъат аро, Уртаниб кул ичра пинхон булди кунглим ахгари. Кук либос ичракимул юз ламъаси жон куйдурур, Бар; янглигдурки жо щлгай булутдин хар сари. Чи;са кук хилъат кийиб рухсори оташнок ила, Мунфаъил булгусидур гарду ну гулбарги тари. Руди Нил о;изди кузлардин Гарибий негаким, Жилва айлар нилгун тун бирла онинг дилбари.

Шоир ёрини тугридан тугри таърифламай, эътиборини унинг либосига ;аратмо;да. Ёр эгнидаги тунни таърифлаш учун шоир "ложувардий", "осмоний", "кук", "нилуфарий", "нилгун" каби маънодош сифатлардан фойдаланган. Газалда тасвирни, поэтик образлиликни кучайтириш учун ташбех, жонлантириш, муболага каби воситалардан хам уринли фойдаланилган.

Гарибийнинг илтизом санъатидан фойдаланиб, маълум сузни таъкидлаш билан унинг маъносини бутун байт ёки газал мазмунига сингдириб юбориши унинг "Шухи миршикорким иш;и мени зор айламиш, Илгида кунглум ;ушидурким гирифтор айламиш" матлаъли газалида хам кузга ташланади. Газал мазмунан ов тасвирига багишланган. Газалдан англашилишича, сайёд, яъни овчи шоирнинг ёри. Сайд эса унинг кунгли. Оши;нинг кунгли ёр кулига туткун булган. Шу боис оши;нинг кунгил фарёди, рухий изтироблари газал мазмунига сингиб кетган:

Куш кутаргандин илиги топмасу озор деб, Хамнишинлар, бу алам жонимни афгор айламиш. Эй ;азо, бир сайд шакли бирла ;ил зохир мени, Кимяна охингда сайд,улкабкрафтор айламиш. Сайдини айлар халоку мен тирик, ;они ажал? Ким тирикликни менинг жонимга душ вор айламиш.

Газалда айни;са, оши;нинг чорасиз холати, ёрнинг унга бепарво эканлиги куйидаги байтларда я;;ол ифодаланган:

Айладим кунглумни сайду хеч парво килмади, Турфаким чобуксуворим сайдидин ор айламиш. Сайди рашкидин булурмен бисмил эткаи куш киби, Ким недин онинг куш ига жонни ийсор айламиш. Эй Гарибий, не ажаб гар ;илса рам сабрим куши, Ким биров хажрида кунглум нолаи зор айламиш

Шу уринда шуни хам алохида таъкидлаш керакки, F арибий хар икки тилда хам бирдай ижод этганлиги боис илтизом санъатидан фойдаланиш унинг биргина узбек тилида ёзилган газалларидагина эмас, балки форсий тилдаги газалларида

Science

x,aM ynpaftgH. FapuSHH HMoguHHHr eTyK TagKHKoTHucu ^apHKa EpKHH 6y xaKga KyHHgaru pHKp.fiapHH SHfigupagH Ba TapMHMa.fiapHH Ke^Tupagu:

F apuSHH ra3a^^apuga RfiTH3oM paKaT cy3 eKH MaB3yHH KaHTapum Hynu SunaH эмac, Hapca, xo^aT^apHu aHrnaTyBHH cy3^apHu y^Ta-y^TagaH Ke^Tupum Hy^u Su^aH XaM M3ara Ke^Tupu^agu. ByHHHr mhco^hhr KyHugarH Fa3a.nga Kypum MyMKHH:

M^opuga MaT^ab SaHTa Ke^Tupu^raH Fa3a.nga, Moxy Mexpy MymTapuH, 3ynpH cyHSyny namMu Haprucy nexpau rynSapr, capBy maMmogy caHaBSap, opaTH a^^y Sa^ou MoHy omySu gu.fi, xypy Ma^aKy napuH, MapoMyBy SepaxMy omuKKym, Ha^gu guHy caSpy xym, y^Ta-yHTa SynraH xo^ga Ke^uS SaftTnapHH Se3aTagu [3].

FapuSHHHHHr xap Sup ra3a^uga y3ura xoc upoga, y3ura xoc yc^yS, y3ura xoc TacBupuH BocuTa^ap MaBMyg. ^oup Som^a^ap Ha3apuga эbтнSopcнз KypuHraH khhhk Sup geTa^b SunaH SyTyH Som^u Fa3a.fi cTpyKTypacuHH maKfifiaHTHpagu, Fa3a.nga Ky^aHRnraH Kyn^aS Sup^HKnapHH yHra SyHcyHgupagu Ba my TapuKa Fa3a.nga KyTapu^raH MaB3y Ba xo^aTHuHr pHBoMnaHMmuHH TabMHRfiaftgu.

"F apuSuH y3 ra3a^^apuga MaB3y Ba xo^aT BaxgaTaHH caK^amra ypuHagu. Arap xa^py aFepy HHTH3opgaH cy3 onu^ca, Fa3a.fiHHHr oxupurana my MaB3y e xen Sy^MaraHga my oSpa3^apra sof^hk, SynraH FaM-KaHFy, napumoRfiMK, xacpaT, e.fiFH3.fiHK, yMHgcH3.fiHK KaSu xo.flaT.napy xuccueT^ap Fa3anHHHr oxupurana gaBoM этagн, aKcuHHa Bacny Bapo, guHgopy TaMomogaH cy3 SomnaHca, Fa3anHHHr oxupurana KyBHoK xonaT xyKM cypuS, SaxTHepnuK, yMugBopnuK Ba hiohh KaSu TyftFynap yKyBHHHH TapK этмaнgн. AHHHKca, Supop cy3 e MaB3y HflTH3oMH SunaH e3H.nraH Fa3a^^apuga SyHgaH Ty3H.nHmHH ^KKo^poK Kypum MyMKHH", geS e3agH EpKHH.

Xynoca Ku^uS, aHTraHga FapuSuH HMoguga u^tu3om caHbaTH y3ura xoc xycycunTra эгa экaн^нгн Su^aH a^pa^uS Typagu.

OOHflAflAHHflrAH AflABHETflAP PYHXATH:

1. ohraob Э. X,aHpaT o^aMu. http://e-adabiyot.uz/uzbek/mumoz/1272-maqola.html.

2. ^oxFapuS Mup3o FapuSuH. fleBoH. TomKeHT: "^apK" HampueT-MaTSaa a^HA-gop^HK KoMnaHHncu Bom TaxpupuflTH. 2001. - B. 21.

3. ^oxFapuS Mup3o F apuSuH: fleBoH. / Cy3 Somu: EpKuH. - T.: "^apK", 2001. - B. 17.

4. https://fiqh.uz/maqola/82. hkku uHg HaMo3u Ba TampuK TaKSup^apu ^ac^u.

5. https://islom.uz/maqola/5533.

Hy MaMHyH rap MneHM oxyBoH 3-oHaM BaTaH Somag, Km pysn caHg mong HKgaM onpy cyu MaH So mag. Tap^uMa:

Oxyjiap unpa MeHHHr MamHyH KuSugyp MacKaHHM, Tokm KHJirati caHg BaKTH Sup Ha3ap cangaipraHMM.

MaMMa-bM xySucT MMpy3 a3 SyToHM o3apMH,

KaM SyBag 3-mhcoh kmpohm Moxy Mexpy MymTapMH.

TapMHMa:

MaMMabM xycHe Ty3u6gyp O3apMH SyTJiap SyryH, KaM Syjiyp SyHgan KupoHga MyiuTapuio ony KyH

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.