Научная статья на тему 'Ёшлар тарбиясида ахборот хуружларига қарши курашишда халқ педагогикасининг роли'

Ёшлар тарбиясида ахборот хуружларига қарши курашишда халқ педагогикасининг роли Текст научной статьи по специальности «Науки об образовании»

CC BY
158
62
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
ахборот / инсон ва тарбия / юксалиш / мафкура / таҳдид / ижтимоий гуруҳ / миллат / жамият / халқ манфаати / мафкуравий тарбия / зарарли ғоялар / мақсадли шакллантириш / информация / личность и воспитание / рост / идеология / угроза / социальная группа / нация / интересы народа / вредные идеологии / целевое формирование

Аннотация научной статьи по наукам об образовании, автор научной работы — Ҳамдамова Венера Анваровна

Мақолада турли мафкуравий ва маънавий таҳдидлар ҳамда ахборот хуружларини ёшларнинг мафкуравий тарбиясига таъсири ва бу таҳдид ҳамда хуружларга қарши жараёнда ҳалқ педагогикасининг ўрни ҳақида фикрлар бирдирилган. Шунингдек, ёшларнинг мафкуравий тарбиясида оиланинг ўрни муҳимлиги таъкидланган.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

РОЛЬ НАРОДНОЙ ПЕДАГОГИКИ В БОРЬБЕ С ИНФОРМАЦИОННОЙ УГРОЗОЙ ПРИ ВОСПИТАНИИ МОЛОДЕЖИ

В статье высказываются мнения о влиянии моральных и идеологических угроз, а также информационных атак на идеологическое воспитание молодёжи, о роли народной педагогики в борьбе против этих угроз и атак. Вместе с тем отмечается важность роли семьи в идеологическом воспитании молодёжи.

Текст научной работы на тему «Ёшлар тарбиясида ахборот хуружларига қарши курашишда халқ педагогикасининг роли»

^амдамова Венера Анваровна,

Кукон давлат педагогика институти «Мехнат таълими» кафедраси катта укитувчиси

ЁШЛАР ТАРБИЯСИДА АХБОРОТ ХУРУЖЛАРИГА КАРШИ КУРАШИШДА ХАЛК ПЕДАГОГИКАСИНИНГ РОЛИ

ЦАМДАМОВА В.А. ЁШЛАР ТАРБИЯСИДА АХБОРОТ ХУРУЖЛАРИГА ЦАРШИ КУРАШИШДА ХАЛЦ ПЕДАГОГИКАСИНИНГ РОЛИ

Маколада турли мафкуравий ва маънавий тахдидлар хамда ахборот хуружларини ёшлар-нинг мафкуравий тарбиясига таъсири ва бу тахдид хамда хуружларга карши жараёнда халк педагогикасининг урни хакида фикрлар бирдирилган. Шунингдек, ёшларнинг мафкуравий тар-биясида оиланинг урни мухимлиги таъкидланган.

Таянч суз ва тушунчалар: ахборот, инсон ва тарбия, юксалиш, мафкура, тахдид, ижтимоий гурух, миллат, жамият, халк манфаати, мафкуравий тарбия, зарарли Fоялар, максадли шакллан-тириш.

ХАМДАМОВА В.А. РОЛЬ НАРОДНОЙ ПЕДАГОГИКИ В БОРЬБЕ С ИНФОРМАЦИОННОЙ УГРОЗОЙ ПРИ ВОСПИТАНИИ МОЛОДЕЖИ

В статье высказываются мнения о влиянии моральных и идеологических угроз, а также информационных атак на идеологическое воспитание молодёжи, о роли народной педагогики в борьбе против этих угроз и атак. Вместе с тем отмечается важность роли семьи в идеологическом воспитании молодёжи.

Ключевые слова и понятия: информация, личность и воспитание, рост, идеология, угроза, социальная группа, нация, интересы народа, вредные идеологии, целевое формирование.

HAMDAMOVA V.A. THE ROLE OF FOLK PEDAGOGICS IN FIGHT AGAINST INFORMATIVE THREAT AT EDUCATION OF YOUNG PEOPLB

There is discussed in the article the influence of moral and ideological threats, and also informative attacks on ideological education of young people, the role of folk pedagogics in a fight against these threats and attacks. At the same time importance of role of family in ideological education of young people is noted.

Keywords: information, personality and education, height, ideology, threat, task force, nation, interests of people, harmful ideologies, having a special purpose forming.

ЗАМОНАВИЙ ТАЪЛИМ / СОВРЕМЕННОЕ ОБРАЗОВАНИЕ 2018, 7

Дунёда тоявий цамда информацион хуружлар, турли маф-куравий, маънавий тацдидлар авж олаётган бугунги кунда ёшларимиз маънавиятини юксалтириш, тафаккурида соплом дунёцараш асосларини шакллантириш муцим ацамият касб этиши цеч кимга сир эмас. Бунинг энг самарали усули мафкуравий тарбияни ту^ри ташкил этишдир.

Мафкуравий тарбия - инсон, ижтимоий гурух,, миллат, жамият дунёкарашини шакллантириш, уларни муайян максадларни ифода этадиган Fоявий билимлар билан куроллантиришга йунал-тирилган жараён1. Жамиятдаги хар бир ижтимоий куч ёки ахоли катламлари уз манфаат ва максад-интилишларини ифода этувчи Fоялар тизимини яратгач, бошка гурухларни хам уз Fоялар таъсирига тортишга харакат килади.

Fоялар адолатли ва хакконий булиб, купчи-ликнинг талаб-эхтиёжларига мос келса, шу соха-даги тарбия воситалари таъсирчан, тарбиячилар эса фаол ва фидойи булса кузланган максадга эришилади. Жамият, халк хали уз манфаатла-рини англаб етмаган, уз мафкурасини шакллан-тириб, максад сари сафарбар булмаган холларда бегона ва зарарли Fоялар таъсирига тушиш эхтимоли ортиб боради. Бу эса Fоявий тарбияни йулга куйиш, соFлом мафкура тамойилларини ахоли онги ва калбига муттасил сингдиришни долзарб вазифага айлантиради.

Аслида шахс тарбиясининг мухим йуналиши - Fоявий тарбиядир. Бу инсон онги ва тушунча-лари тизимида хаёт хакидаги фалсафий, сиёсий, хукукий, диний, эстетик, ахлокий, бадиий, кас-бий карашларни максадли шакллантириш жараёнидир. Хар кандай тарбия жараёни охир-окибат уз максад ва мохиятига кура Fоявий тарбиядир. Чунки оилани оламизми, болалар боFчасиними, махалла, мактаб, коллеж, лицей, университет ёки академияними - хаммасида бериладиган таълим-тарбия жараёнлари талаба ва тингловчилар дунёкарашини кенгайтириш, улар онгини илмий асосланган билимлар билан бойитиш хамда жамият, унинг равнаки учун керак булган сифатларни камол топтиришга йуналтирилган булади. Бу ишлар боланинг дунё, оламнинг ривожланиш конуниятлари, инсоний

1 Maxmudov S.Y., Umaraliyeva М.А., Karimova G.K. Птну-pedagogik va o'quv-metodik nashlardagi informatsiyaviy tahdidlar monitoringi: tahlil, rejalashtirish va ата1да oshirish. - Т.: Т^^оп Niyoziy nomidagi O'zbekiston Pedagogika fanlari ilmiy tadqiqot instituti bosmaxonasi, 2015. -44-Ь.

муносабатлар борасидаги узига хосликлар, ахлок тамойиллари, гузаллик хакидаги тушунча-ларини кенгайтиришга хизмат килади. Бу том маънода мафкуравий тарбиянинг асосий пойде-воридир. Шунинг учун мафкурасиз инсон, гурух, миллат, халк, жамият булиши мумкин эмас.

Fоявий-мафкуравий жараёнлар хам хилма-хиллик, узаро таъсир, кураш жараёнида ривож-ланади, такомиллашади.

Мафкуравий тарбия булганда хам, миллий тарбия асосига курилган мафкуравий тарбия булиши лозим. Шунингдек, у глобаллашувнинг хозирги авж олаётган шароитлари ва имконият-ларини хисобга олган холда янги мазмун ва шаклда олиб бориладиган тарбия булиши такозо этилади.

Миллий тарбия миллат вакилларига, айникса, унинг ёшларига миллий мерос, урф-одат, анъана ва ахлокдаги энг илFор хусусиятлар, кадрият-ларни сингдириш оркали миллий онг, дунё-караш, мохиятни шакллантириш, узлигини англатиш, миллий Fурур ва ифтихор туЙFуларини мустахкамлаш, миллий манфаат, миллат истик-боли учун масъулликни онги ва калбига сингдириш, миллий заминлардаги бой мерос асосида маънавий бойитиш борасида олиб бориладиган амалий фаолият йуналишидир.

Шуни алохида таъкидлаш жоизки, халкимиз тарихнинг хар кандай туфон-суронларига кара-масдан, миллий узлиги ва азалий кадриятларини саклаб колиб, бугунги дориломон замонларга безавол етиб келишида унинг кон-кони, суяк-суягида булган маънавий жасорат туЙFуси, хеч шубхасиз, хал килувчи таъсир утказиб келмокда. Чунки узбек халки дунё майдонида куни-кеча тасодифан пайдо булиб колгани йук. Биз - бой тарих, юксак маданият, буюк маънавият ворис-ларимиз.

Кадимий тарихимизни хар томонлама урганиб, шундай хулосага келиш мумкинки, энг калтис ва тахликали даврларда миллатимизга умид ва ишонч берган, уни ёвларга карши курашга ундаган, аждодларимизни илмий каш-

ЗАМОНАВИЙ ТАЪЛИМ / СОВРЕМЕННОЕ ОБРАЗОВАНИЕ 2018, 7

фиётлap, xapбий зaфapлap, мaъpифaт мaшъa-лини бaлaнд кyтapиб, жaxoлaтгa кapши чикишгa чopлaгaн 6e^ëc куч xaм aйнaн мaънaвий жaco-paт тyЙFycидиp.

Xap кaндaй тapбиядa бyлгaнидeк миллий тap-биядa х^м aник мaкcaдлap кyзлaнaди.

Узлигини aнглaгaн, дyнёкapaши шaкллaнгaн миллaт вaкили уз миллaтини yлyFлaйди, унинг мaнфaaтини xимoя килaди, унинг oлдидa мacъyл э^нлигини тушуниб eтaди, унинг мaнфaaтини бoшкaлap мaнфaaтигa aлмaшмaйди, yндa caдoкaт кучли бoлaди. Шу миллaт вaкили э^н-лигидaн фaхpлaнaди вa Fypypлaнaди. Бу эca инcoн учун энг oлий нeъмaт xaмдa yлyF мaънa-вий бoйлик экaнлигини дoимo хиc этиб яшaйди.

Maънaвиятгa кapaтилгaн xap кaндaй тaхдид yз-yзидaн мaмлaкaт, унинг миллий мaнфaaтлapи, coFлoм aвлoд кeлaжaгини тaъминлaшдaги жид-дий хaтapлapдaн биpигa aйлaниши вa oхиp-oкибaтдa жaмиятни инкиpoзгa oлиб кeлишини aлoxидa кaйд этaди. Акcapият oлимлap дyнёдaги зУpaвoн вa тaжoвyзкop кyчлap кaйcи биp хaлк ёки мaмлaкaтни yзигa тoбe килиб, бyйcyндиp-мoкчи, унинг бoйликлapини эгaллaмoкчи бyлca, aввaлaмбop уни мaънaвий кypoлcизлaнтиpишгa, яъни энг буюк бoйлиги 6Улмиш миллий кaдpият-лapи, тapихи вa мaънaвиятидaн aйиpишгa ypи-нaди.

Шунинг учун - бу Шapк ёки Fap6 мaмлaкaт-лapи, Афpикa ёки О^ё китъacи бyлaдими -жaxoннинг кaйcи бypчaгидa бyлмacин, мaънaви-ятга кapши кaндaйдиp тaxдид пaйдo бyлaдигaн бyлca, Узининг бугунги куни вa эpтaнги иcтик-бoлини yйлaб яшaйдигaн xap биp oнгли инcoн, xap биp хaлк тaшвишгa тушиши тaбиийдиp. Ma^ нaвий тaxдидлap xaкидa гaпиpap экaнмиз, мaф-кypaвий, Foявий вa aхбopoт хypyжлapи кaби инcoн pyxий дyнёcини издaн чикapиш мaкcaдини куйган, тили, дин вa эътикoдидaн ^тъий нaзap, xap кaйcи инcoннинг том мaънo-дaги эpкин инcoн булиб яшaшигa кapши кapaтилгaн хypyжлap мoxиятигa тyхтaлaмиз.

Mиллий иcтиклoл мaфкypacи хaлк фapoвoн-лиги, юpт тинчлиги, вaтaн paвнaки, ижтимoий Xaмкopлик, миллaтлapapo тотувлик, динлapapo бaFpикeнглик, кoмил инcoн ^би Foялapгa тaя-нap экaн, aнa шу Foялapгa кapши кapaтилгaн хaтти-xapaкaтлap тaшки вa ички тaxдидлapнинг oлдини oлaди. Ёт Foявий тaъcиpлapгa ^ши кypaшдa бeгoнa Foялapнинг кУпopyвчилик тaъ-cиpигa кapши дoим вa узлу^из aкc тapFибoтини

тaшкил этиш мухим caнaлaди. Чунки бyндaй мaфкypaвий кypaшни нaфaкaт мaмлaкaтимиз ичкapиcи, бaлки хaлкapo мaйдoндa xaм oлиб бopиш тaлaб этилaди.

Биз ёш aвлoдгa ^й^ кaдpиятлapни ^нгди-pишимиз кepaк? Улapдa кaйcи cифaтлapни тapбиялaмoFимиз дapкop? Фикpимизчa, бyндa aввaлo кyйидaгилapгa ypfy бepиш лoзим:

• xap жиxaтдaн фaoл инcoнни тapбиялaшгa эътибop кapaтиш;

• Foявий тapбия вocитacидa шaхcнинг caлoxиятини юкopи дapaжaдa юзaгa чи^-pишгa эpишиш;

• xap биp бoлaнинг иктидopини pивoж-лaнтиpишгa.

Бунинг учун фикpимизчa:

• инcoнни пaccив ижpoчиликкa yндaмac-лик;

• ёшлapдa мexнaтгa иштиёк yЙFoтиш, тиpишкoк вa cepFaйpaт шaхcни тapбиялaш:

• шaхcни узи yc^a кунт билaн ишлaшгa Уpгaтиш лoзим.

Шyнингдeк, миллий Fypypи бaлaнд, мacъyлият вa бypч xиccигa эгa, интизoмли, дeмoкpaтияни xaёт тapзигa aйлaнтиpгaн, кeлaжaги уз кУлидa экaнигa ишoнyвчи муслил шaхcни тapбия-лaшгa ycтyвop axaмият бepиш зapyp.

Хaлкимиз oилa мaънaвиятигa юкcaк кaдpият cифaтидa aлoxидa эътибop билaн кapaйди. Оилa дoимий мexp-мyxaббaт, иззaт-xypмaт мyжaccaм бyлгaн, oилa aъзoлapи биp-биpлapини ceвaди-гaн, cyянaдигaн биp мacкaн cифaтидa эъзoзлaн-гaн. Чунки aйнaн oилaдa мexp-шaфкaт, мyxaббaт, мypyввaт вa oкибaт тyшyнчaлapи фapзaнд oнгигa мypFaклигидaнoк cингдиpилaди, шу бoиc xaм xap биp инcoн уйи, oилacигa тaлпинaди. Maънa-вий кoмиллик, миллий тapбиянинг бoш вa бeтaк-pop yчoFи xaм бoлaни дoимий ypaб тypгaн ижти-мoий мyxитнинг биp бyлaги бyлгaн oилaдиp. Бу xa^a Абдypayф Фитpaт «Рaxбapи нaжoт» aca-pидa шyндaй ёзгaн эди: «Сув кaйcи paнгдaги идишдa бyлca, yшa paнгдa тoвлaнгaни кaби бoлaлap xaм кaндaй мyxитдa бyлcaлap, yшa мyxитнинг xap кaндaй oдaт вa aхлoкини кaбyл килaдилap. Ахлoкий тapбиянинг энг буюк шapти шyндaн ибopaтки, бoлaлap кyпpoк яхши вa ёмoн axвoлни уз yйлapидaн, кyчaдaги Уpтoклapидaн, мaктaбдaги Укyвчилapдaн кaбyл килaдилap»1.

1 Mutalipova M.J. Xalq pedagogikasi. - Т.: «Fan va tex-nologiya», 2G15. -ll-b.

ЗAМOНABИЙ TAЪЛИМ / COBPEMEHHOE OБPAЗOBAНИE 2018, l

Маърифатчилардан бири Ризоуддин ибн Фах-риддиннинг «Инсонларнинг дину-дунёларини тузатмок матлуб булса, энг аввал гузал хулкка эга булмок ила оилаларни тузатингиз. Оилалар тузалганидан сунг дин хам, дунё хам тузалади»1 деган гапида катта бир хакикат ифодаланган.

Узбекистан Республикаси Биринчи Прези-денти Ислом Каримов оиланинг мукаддаслиги хакида куйидаги фикрни билдирган: «Хар кайси миллатнинг узига хос маънавиятини шаклланти-риш ва юксалтиришда, хеч шубхасиз, оиланинг урни ва таъсири бек,иёсдир. Чунки инсоннинг энг соф ва покиза туЙFулари, илк хаётий тушунча ва тасаввурлари биринчи галда оила баFрида шаклланади. Боланинг характерини, табиати ва дунёкарашини белгилайдиган маънавий мезон ва карашлар - яхшилик ва эзгулик, олижаноблик ва мехр-окибат, ор-номус ва андиша каби мукаддас тушунчаларнинг пойдевори оила шароитида карор топиши табиийдир. Шунинг учун хам айнан оила мухитида пайдо буладиган ота-онага хурмат, уларнинг олдидаги умрбод карздорлик бурчини чукур англаш хар кайси инсонга хос булган одамийлик фазилатлари ва оилавий муносабатларнинг негизини, оиланинг маънавий оламини ташкил этади»2.

Доно халкимиз узок асрлар давомида ярат-ган оила маънавияти билан боFлик фарзанд-ларни ахлокий тарбиялаш усул ва воситалари, инсоний фазилатлар коидалари халк педагоги-каси манбаларида уз аксини топган.

Узбек халк педагогикасида болаларда ижо-бий фазилатларни шакллантириш учун биринчи навбатда оила аъзолари - ота-она, ака-ука, опа-сингил ва оиладаги катталарга булган мехр-мухаббат хиссини тарбиялаш зарурлигига амал килингани куринади. Оилада болаларнинг катталарга булган мехрибонлиги тарбия натижаси-дагина таркиб топадиган маънавий фазилат эканлиги таъкидланади.

Оилада болаларни ахлокий тарбиялаш чукур мохиятга эгадир. Кадимдан инсон тарбиясига оид булаган фикрлар халк маколлари, достон-лар, афсонларида уз аксини топган. Унда ростгуйлик, ота-онага хурмат-эхтиром каби фазилатлар тараннум этилган. «Алпомиш», «Тумарис» каби достон ва эртакларда инсонпар-

1 Ризоуддин ибн Фахриддин. Оила. - Т.: «Мех,нат», 1991. -30-б.

2 Каримов И.А. Юксак маънавият - енгилмас куч. - Т.: «Маънавият», 2008. -52-б.

варлик, ватанпарварлик туЙFулари улуFланади. Таълим ва тарбия масалалари хамиша адиблар, зиёлилар, олимлар хаёлини банд килиб келган. Бу зотлар узларининг бола табиати, уларни бар-камол этиб тарбия килиш хакидаги ёркин мулохазалари билан педагогик фикрлар рав-накига улуш кушганлар. Машхур хинд масали «Калила ва Димна», Низомул Мулкнинг «Сиёсат-нома», Носир Хисравнинг «Саодатнома», «Руш-ноинома», Юсуф Хос Хожибнинг «К1утадFу билик», Махмуд Кошкарийнинг «Девони луFатит турк», Ахмад Югнакийнинг «Кайковус», Алишер Навоийнинг купгина асарлари одоб-ахлокка бевосита дахлдордир3.

Халк донишмандларининг одоб ва ахлок хакидаги хикматли сузлари хамда халк оFзаки ижодининг турли жанрларидан уринли фойда-лана билиш катта ахамиятга эгадир. Халкимиз яратган макол, матал, эртак, афсона, кушик, ривоятларда фарзанд тарбиясига оид катор маслах,ат, панд-насих,атлар мавжуд.

Жумладан, «Оциллик» ривоятида4 бобо, донишманд, куп сонли оила аъзолар, набира образлари оркали узаро хурмат, мулох,аза билан иш куриш, оила аъзоларининг дустона мехр-мухаббати, хонадон ахли тарбияси, хамжихат турмуш кечириш, окилона иш куриш, оиладаги ахиллик рохат-фароFатнинг гарови эканлиги таъкидланади.

Халк педагогикасида ота-она уз фарзандини севиши, эркалаши, ардоклаши зарурлиги, лекин меъёридан орттириб талтайтирмаслик керак-лиги, акс холда унинг ёмон окибатлари хакида хам турли мисолларни учратишимиз мумкин. «Аэднинг тугилиши» ривоятида5 айнан шундай эрка-тантик фарзанд хакида суз юритилади.

Оила, оилада фарзанднинг узи хакида хам катор халк маколларини айтиб утишимиз мумкин: «Оила тинч - юрт тинч», «Оила куш устунли айвон», «Бол - ширин, болдан бола ширин», «Бола кунгли - подшо», «Бола унга кирса, отаси сонга кирар», «Давлатнинг боши - фарзанд», «Бола хондан улуг», «Фарзанд бахти - она тахти», «Фарзанд - белнинг куввати», «Фарзанд камоли - ота жамоли», «Фарзанд боккан ота, жонни коккан она», «Фарзанд - дилбанд, фарзанд -

3 Мавлонова Р., Тураева О., Холикбердиев К. Педагогика. - Т., «Укитувчи» 2001. -9-б.

4 Mutalipova M.J. Xalq pedagogikasi. - Т.: «Fan va texnologiya», 2015. -72-b.

5 Уша жойда, 73-б.

ЗАМОНАВИЙ ТАЪЛИМ / СОВРЕМЕННОЕ ОБРАЗОВАНИЕ 2018, 7

^o^», «Фapзaндинг - дaвлaтинг, фaзилaти -зийнaтинг» вa бoшкaлap.

Шyнингдeк, oилaдa oтa-oнaнинг узи xaкидa xaм кaтop мaкoллap мaвжyд: «Отa - aкл, oнa -идpoк», «Отa - билaк, oнa - к^к», «Онa - дapaхт, бoлa - мeвa», «Онaнгни куёш билcaнг, oтaнгни oй бил», <^a бoлa учун тaхт яcap, бaхт яcaй oлмac», «Отaнггa килгaнингни бoлaнгдaн ^pap-caн», «^ил-киз яхши бул^, oтa-oнa хypcaнд. УFил-киз дoнo бул^, элy-юpт хypcaнд».

Xap биp yзбeк oилacидa кapиндoш-ypyFчилик мyнocaбaтлapигa кaттa эътибop кapaтилaди, ёшлapгa кapиндoшлap билaн кyвoнчли кун-лapни бaxaм ^иш, кaЙFyли кyнлapдa xaмдapд булиш кaби мyнocaбaтлap бoлaлигидaнoк ^нг-диpилaди. Буни кyйидaги хaлк мaкoллapидa ^ишимиз мумкин: «Бopcaнг - кapиндoш, 6op-мacaнг - бeгoнa», «Дуст caфapдa билинap, ofa-ини - кyлфaтдa», «Озикли oт xopимac, ^ин-дoшли кapимac», «Еб-ичгaндa ёт яхши, кaЙFy кyндa - кapиндoш», «Иниcи бopининг иpиcи 6OP», «Онaнгни кaфтингдa тyтcaнг, cинглингни бoшингдa тут», «Отa - хaзинa, ara-yra - тaянч» вa бoшкaлap. Эpтaклapдa xaм ушбу мacaлa кeнг ёpитилaди. Macaлaн, «Ara-ука» эpтaгидa xикoя килинишичa, «Акa-yкa дexкoнчилик килишaди. Keч кyздa xocил йиFим-тepимини тeнг иккигa бyлишaди. Keчacи yкa yйгa тoлaди: «Агам мeнгa кapaгaндa кaттa pУзFop, гел, уз yлyшимдaн oзгинa aкaмникигa кушиб куяй». Шyндaй килиб, кeчacи ara^a билдиpмaй, уз yлyшидaн aнчa-^ни aкacиникигa кушиб куйибди, cyнгpa кунгли тинчиб, yйкyгa кeтибди.

Биp вaкт aкacининг yйкycи кoчиб кeтибди. У yйлaбди: «Угам кaмбaFaл, мeндaн бoшкa ёpдaм-чиcи йук. Биз купчилик бyлcaк xaм, 6op^^ чилик yнчaлик билинмaйди. Keл, yкaм кийнaл-мacин - aллaмдaн oзгинa унинг Faллacигa кушиб куяй».

Акa уз улушининг aнчacини yкacиникигa кушиб куйибди. Шyндaн кeйингинa кунгли тинчиб, уйкуга кeтибди».

Бу эpтaкнинг мaзмyнидaн aкa-yкaнинг биp-биpигa бyлгaн чeкcиз мexpини xиc килдик вa хaлк пeдaгoгикacидa oилaдa фapзaндлap, ara-yкaлapнинг биp-биpигa мexpибoнлиги, Faмxyp-лиги, биp-биpини кaдpлaши, энг aввaлo, oилa тapбияcининг нaтижacи экaнлигини иcбoтлoвчи юкopидaги кaби миcoллap жyдa кyплигигa aмин булдик.

Оилaдa бoлaлapни мaънaвий-aхлoкий тap-биялaшдa хaлк пeдaгoгикacи мaнбaлapигa киpyвчи миллий му^^, кУшиклap, paкc, тacви-pий caнъaт тypлapи xaм мyxим axaмиятгa эга. Бoлa ёшлигидaн aллa кУшиFини тин^б, уз oтa-oнacи, Вaтaни, хaлкигa мexp-мyxaббaт pyxидa тapбиялaнaди.

Шyнингдeк, oилaдa фapзaндлapгa ёFoч, гaнч, миc yймaкopлиги, зapгapлик, зapдyзлик, кaштa-дузлик, кyлoлчилик, миллий либocлapни тикиш кaби хaлк aмaлий xyнapмaндчилиги тypлapини Уpгaтиш opкaли yлapдa мexнaтгa мyxaббaт yЙFoтa oлгaн вa бунинг нaтижacи yлapoк, oилaдa нaфocaт вa мexнaт тapбияcи aмaлгa oшиpилгaн.

Taникли этнoгpaф oлим И.Жaббopoвнинг тaъ-кидлaшичa, «K1aдимдaн yзбeк oилaлapидa ёшигa, жинcигa вa тaбиaтигa кapaб бoлa тapбияcигa aлoxидa эътибop бepилгaн. Macaлaн, yFил бoлa-лapгa ёшлигидaн oтaлap ypyFининг дaвoмчиcи, мepocхУpи, oилa op-нoмycи вa ифтихopи, Xимoячиcи, кизлapгa ниcбaтaн ycтyн тypaдигaн эpкaклик фaзилaтлapини oнгигa cингдиpиб, кизлapгa эca бyлaжaк oнa вa уй бeкacи вaзифa-cини aдo этувчи шaхc cифaтидa тapбия бepиш-гaн. Аcтa-ceкин вoягa eтиши билaн yFил бoлa oтa тaъcиpидa, киз бoлa oнa тaъcиpидa мyaйян тap-тиблapгa ypгaтилa бoшлaнгaн. Одaт бyйичa бoлaлap 6-l ёшидaн мexнaтгa ypгaтилиб, дacтaв-вaл eнгил ишлapни, 1Ü-12 ёшидaн бoшлaб oFиp хyжaлик ишлapини бaжapa бoшлaгaнлap. Бoлa тapбияcигa oтa-oнa, мaxaллa, жaмoaтчилик, aлoxидa эътибop бepгaн, aйникca, yлapнинг oдoб-икpoмли булиши купчиликнинг диккaт мapкaзидa тypгaн»1.

Дeмaк, хaлк пeдaгoгикacидa xyнap юк^к бaxoлaнгaн, хaлк oFзaки ижoдининг бapчa жaнp-лapидaги кaxpaмoнлap фaкaт мaълyм биp кacб эгacи булиб кoлмaй, бaлки aклий, жиcмoний вa мaънaвий кaмoлoтгa эpишгaн, уз дaвpининг eтyк кишилapи cифaтидa тacвиpлaниши бyнгa ёpкин дaлилдиp.

Оилaдa oтa-oнaлap уз фapзaндлapигa мaънa-вий мepocимиз бyлгaн миллий ypф-oдaтлap, aнъaнaлap, мapocимлap, yдyмлapнинг узи^ xoc xycycиятлapи, yлapнинг ижтимoий, мaдaний, тapбиявий axaмияти вa мoxиятини тyшyнтиpиб бopиши xaм бapкaмoл шaxc тapбияcидa мyxим axaмият кacб этaди. Янa шуни тaъкидлaшни Уpинли дeб билaмизки, миллий oнг, миллий pyx

1 Жaббopoв И. Узбeклap. - T., «Шapк», 2GG8. -14G-6.

ЗAМOНABИЙ TAЪЛИМ I COBPEMEHHOE OБРAЗOBAНИE 2G18, l

айнан оилада она тили оркали шаклланади, бунга эса, энг аввало, ота-она масъулдир.

Юкоридагиларни мухтасар килиб айтганда, халк педагогикасининг барча манбаларида оила тарбияси, унда ота-она, фарзандларнинг урни, оилада тарбия турлари, усуллари ва воситалари, оила маънавиятига миллий карашлар жуда кенг ва атрофлича ёритилган булиб, ханузгача уз ахамиятини йукотмаган. Демак, биз бу бебахо кадриятимиз - халк педагогикаси манбаларидан фарзандларимиз тарбиясида фойдаланишимиз зарурдир. Зеро, Узбекистан Республикаси Биринчи Президенти Ислом Каримов таъкидла-ганларидек, «Одобли, билимдон ва аклли, мехнатсевар, иймон-эътикодли фарзанд нафакат ота-онанинг, балки бутун жамиятнинг энг катта бойлигидир»1.

Хулоса килиб айтадиган булсак, психологик жихатдан ёшларни хар кандай деструктив фао-лиятга йулловчи омиллар унинг хавфсизлик, хурмат ва уз ижодий салохиятини руёбга чика-риши узини узи намоён килиш эхтиёжларига киради. Ёшлар узини узи намоён килиши учун бир катор тусикларни енгиб утиши керак. Бу жараён ёшларнинг нафакат шахсий сифатла-рини (ирода кучлилиги, максад, иш кобилияти, кизикишига) эга булишини, балки муайян даврда маълум бир ижтимоий шарт-шароитларнинг мавжуд булиши лозимлигини хам англатади. Албатта, тахлил килинаётган масалани бир иш, рисола доирасида тула урганиб чикиш кийин. Зеро, деструктив фаолият, деструктив Fоялар, онгни назорат килиш феномени хозирги кунда социология, психология ва бошка катор фанлар доирасида урганилиши зарур булган долзарб муаммолардан биридир. Ушбу муаммоларни бартараф этишда «Оила-махалла-таълим муас-сасаси» хамкорлигини кучайтириш, ёшлар уртасида кенг тарFибот-ташвикот ишларини олиб бориш мухим ахамият касб этади.

Оиланинг ижтимоий куч-куввати унинг тарбия бериш имкониятлари, ижтимоий фаол инсонни тарбиялаш кобилиятларида эканлигини деярли хаммамиз биламиз. Лекин била туриб хамма вакт хам бу имкониятлардан фойдалана олмаймиз ёки тарбия беришда узимиз сезмаган холда хатоларга йул куямиз.

Хаётий тажрибалар шуни курсатмокдаки, ота-оналарга тарбияга оид умумий таълим беришда

1 Каримов И.А. Юксак маънавият - енгилмас куч. - Т.: «Маънавият», 2008. -56-б.

ечимини кутаётган муаммолар хам куп. Шу сабабли уларни бир йула йукотиб булмайди. Тарбиявий умумий таълимнинг самарадорлиги куп жихатдан ва асосан, барча мехнаткашлар оммасининг бир максад асосида бирлашмала-рига, бу борада халк таълими муассасаларига, укитувчилар жамоаларининг етакчилик килиш-ларига хамда ташкилотчиларга боFлик. Амалда нима булмокда? Амалда эса бу масалалар билан факат халк таълими органлари ва укув юртлари шуFулланмокдалар. Маданият, соFликни саклаш, адлия, педагогика жамияти ходимлари, завод, фабрика, жамоа хужалиги ишчи ва хизматчи-лари бу ишга деярли жалб килинмаган. Тарбиявий умумий таълим тизимига хали барча тарбияси кийин усмирларнинг ота-оналари жалб этилмаган ва хоказо.

Таълим муасасаларидаги бефарклик билан ташкил этилаган укув жараёнлари савиясининг пастлиги паст малакали шахсларнинг вужудга келишига, бу эса уз навбатида моддий таъми-нотнинг ёмонлашиши, оила маънавий дунёси-нинг Fариблашиши, маданий бойликлардан маълум даражада бебахра колиши, шунингдек, уларни узлаштириш кийинчиликларини юзага чикаради. Шуларга асосланиб, болаларнинг таълим ва тарбия тараккиёти савияси куп омил-ларга:

а) ота-оналарнинг саводхонлиги;

б) болалари учун хоналарнинг таъминланиш шароитлари;

в) оиладаги болалар сони;

г) оилада ота ёки онанинг борлиги ёки бирор-тасининг йуклиги;

д) ота-оналарнинг маълумоти, касби;

е) оиланинг моддий таъминланиши ва хоказоларга боFлик деб айта оламиз.

Хозирги кунда республикамизнинг купгина шахар ва кишлокларида тарбияга оид билим-ларни тарFиб килишда куйидаги шакллардан фойдаланиш максадга мувофикдир:

• ахоли учун очилган тарбия маданиятини тарFиб килувчи халк университетлари;

• халк тарбияси томонидан ясли, боFча ва мактабларда очилган ота-оналар университетлари;

• жамоатчилик асосида ишловчи олий укув юртлари кошида очилган ота-оналар факультетлари;

• ота-оналар лекторийси, семинарлар, курслари;

ЗАМОНАВИЙ ТАЪЛИМ / СОВРЕМЕННОЕ ОБРАЗОВАНИЕ 2018, 7

• тapбиявий xyкyкий билимлap мaктa-блapи;

• мaктaб ёшидaги бoлaлapнинг oтa-oнaлapи учун тapбиявий вa тиббий мacлaxaт xoнaлapи;

• пeдaгoгикa вa бoлaлap pyxиятигa дoиp мacaлaлapни ypгaнyвчи тyгapaклap.

Анa шyнгa yxшaш илмий-тaшкилий ишлapни илмий жaмиятлap, pyxшyнocлap жaмияти, мaк-тaб oтa-oнaлap кУмитacи, oилaлapгa ёpдaм бepyвчи кeнгaшлap, гaзeтa, жypнaл тaxpиpият-лapи вa тeлeвизиoн кypcaтyвлap oлиб бopaди.

Агap oтa-oнaлapгa умумий тapбиявий билим бepишдa oлимлapнинг тaвcиялapи, oилaвий тap-биягa дoиp xaлк пeдaгoгикacи тaжpибaлapи, шaxap, тyмaн, кишлoк, мexнaт жaмoaлapи, шyнингдeк, мexнaт вa ypyш фaxpийлapининг мacлaxaтлapи, тaвcиялapигa тaянилca, cyзcиз бу ишнинг caмapaдopлиги oшaди.

Отa-oнaлapнинг бoлaлap тapбияcигa дoиp уз билимлapини дoимo oшиpиб бopишлapи, тap-биядa тaлaбчaнлик, oтa-oнa вa кaттa ёшдaги кишилapнинг yзapo axиллиги, кичиклapгa Faм-xypлик oилaвий тapбия acocини тaшкил этaди. Бyлapcиз oилaвий тapбия мyвaффaкиятигa эpи-шиш мумкин эмac.

Иккинчи тoмoндaн, xap биp oилaдa бoлa тap-бияcи юзacидaн aник биp мaкcaд булиши кepaк. Энг мyxими, ёш aвлoд тapбияcигa oтa-oнa ёки ara-yra, oпa-cингил cифaтидaгинa эмac, бaлки жaмиятнинг xaкикий фyкapocи cифaтидa xaм эътибop бepиш, ёшлapни мaзмyнли кeлaжaги-мизга ишoнч вa caдoкaт pyxидa тapбиялaш зapyp.

Бoлa xaёт xaкидa, яхшилик ёки ёмoнлик, фoй-дaли ёки зapapли тyшyнчaлapни биpинчи нaв-бaтдa oилaдa oтa-oнacи, aкa-yкa ёки oпa-cингиллapидaн oлaди. Агap бoFчa, мaктaблapдa

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

тapбиячи, укитувчи бoлaлapгa тaълим бepca, тapбиялaca oтa-oнaлap фaкaт тapбиялaб кoлмaй, бaлки yлap билaн биpгa яшaйдилap xaм. Бинo-бapин, yлap бoлaлapгa тaъcиp кypcaтишнинг куп имкoниятлapигa эгaдиp. Xaммa гaп шyндaки, oилaвий тapбиянинг caмapaдopлиги бoлaлap-нинг тapбияcи yчyнгинa capфлaнгaн вaкт билaн yлчaнмaй, бaлки oилaнинг ижтимoий xaёт бocкичи, oтa-oнaлapнинг oбpУcи вa yлapнинг axлoки билaн aниклaнaди. Бyндa oтa-oнaлapнинг кaттa ёшдaги кишилapнинг бoлa тapбияcи fœa-cидaн бypч мacъyлиятини чyкyp xиc килишлapи eтaкчи мeзoндиp. Аникpoк килиб aйтгaндa, oилa дaвpacидa кaттaлap, xycycaн, oтa-oнaлapнинг ижoбий мyнocaбaтлapи бoлaлapни тyFpи тapбия-лaшнинг биpлaмчи вa зapypий шapтидиp.

Бaён этилгaн фикp вa мyлoxaзaлap oтa-oнaлapгa тapбиягa oид билим бepиш юзacидaн кyйидaги умумий xyлocaлapни чикapиш имш-нини бepaди.

Дaвлaтимиз мycтaкилликкa эpишгaч, oилaвий тapбия caмapaдopлигини oшиpиш, axoлининг умумий мaдaний мвия^ни oшиpиш мaълyм дapaжaдa oтa-oнaлap вa кaттa ёшдaги кишилap-нинг caвoдxoнлигигa бoFлик. Сyзcиз бу мacaлaни ижoбий xaл этишдa тaълим-тapбия юзacидaн тapFибoт ишлapини oлиб бopyвчи вa бу бopaдa тapбиявий мapкaз poлини yйнoвчи ypтa умумий тaълим мaктaблapининг poли бeкиёcдиp.

Отa-oнaлapни тaълим-тapбия вa укув фaн-лapи мaзмyни билaн тaништиpиш мaктaбнинг мyкaддac бypчидиp. Бу вaзифaлapни фaкaтгинa aмaлий иш, Укитyвчилapнинг aмaлий фaoлият-лapидaгинa pyёбгa чикapиш лoзим. Отa-oнaлapни бoлaлap тapбияcигa жaлб килишдa cyз билaн иш биpлиги aмaлдa тaъминлaнгaн булиши шapт.

Ддабиётлар руйхати:

1. Kapимoв И.А. Юкcaк мaънaвият - eнгилмac куч. - T.: «Maънaвият», 2ÜÜ8.

2. Maвлoнoвa Р., Typaeвa О., Хoликбepдиeв К. Пeдaгoгикa. - T.: «Укитувчи» 2ÜÜ1.

3. Maxmudov S.Y., Umaraliyeva M.A., Karimova G.K. Ilmiy-pedagogik va o'quv-metodik nashlardagi informatsiyaviy tahdidlar monitoringi: tahlil, rejalashtirish va amalga oshirish. -T.: T.N.Qori Niyoziy nomidagi O'zbekiston Pedagogika fanlari ilmiy tadqiqot instituti bosmaxonasi, 2Ü15.

4. Mutalipova M.J. Xalq pedagogikasi. - T.: «Fan va texnologiya», 2Ü15.

5. Ризoyддин Ибн Фaxpyддин. Оилa. - T.: «Mexнaт», 1991.

6. Жaббopoв И. Узбeклap. - T.: «Шapк», 2ÜÜ8.

ЗAМOНABИЙ TAЪЛИМ I COBPEMEHHOE OБРAЗOBAНИE 2G18, l

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.