Научная статья на тему 'Изменения в рифмованной структуре таджикской поэзии в начале ХХ века как важный фактор формирования лирических жанров'

Изменения в рифмованной структуре таджикской поэзии в начале ХХ века как важный фактор формирования лирических жанров Текст научной статьи по специальности «Языкознание и литературоведение»

CC BY
36
12
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
лирика / жанр / рифма / литературный процесс / принцип / новое стихотворение / газель / ода / поэма / таржебанд / постепенность / традиция и новаторство. / lyrics / genre / rhyme / literary process / principle / new poem / gazelle / ode / poem / tarjeband / gradualness / tradition and innovation.

Аннотация научной статьи по языкознанию и литературоведению, автор научной работы — Сирожидин Хужакулов

В статье исследуются социально-политические реалии второй половины XIX века, исторические условия и экономическая ситуация, существующие эстетические принципы, нововведения в литературном процессе на основе некоторых изменений в литературной и культурной жизни. Во второй половине XIX-начале XX века принципы формирования поэтических произведений, синтез традиционных литературных жанров на основе появления новых поэтических форм в искусстве, принципы традиции и обновления в системе рифмования лирических жанров. и возникновение новых типов поэтических форм.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Changes in the rhymed structure of Tajik poetry at the beginning of the twentieth century as an important factor in the formation of lyric genres

The article examines the socio-political realities of the second half of the 19th century, historical conditions and economic situation, existing aesthetic principles, innovations in the literary process based on some changes in literary and cultural life. In the second half of the 19th and early 20th centuries, the principles of the formation of poetic works, the synthesis of traditional literary genres based on the emergence of new poetic forms in art, the principles of tradition and renewal in the rhyming system of lyric genres. and the emergence of new types of poetic forms.

Текст научной работы на тему «Изменения в рифмованной структуре таджикской поэзии в начале ХХ века как важный фактор формирования лирических жанров»

Жамият ва инновациялар -Общество и инновации -Society and innovations

Journal home page: https://inscience.uz/index.php/socinov/index

Changes in the rhymed structure of Tajik poetry at the beginning of the twentieth century as an important factor in the formation of lyric genres

Sirozhidin KHUJAKULOV1

Samarkand State University

ARTICLE INFO

ABSTRACT

Article history:

Received March 2021 Received in revised form 20 March 2021 Accepted 15 April 2021 Available online 20 May 2021

Keywords:

lyrics, genre, rhyme,

literary process,

principle,

new poem,

gazelle,

ode,

poem,

tarjeband,

gradualness,

tradition and innovation.

The article examines the socio-political realities of the second half of the 19th century, historical conditions and economic situation, existing aesthetic principles, innovations in the literary process based on some changes in literary and cultural life. In the second half of the 19th and early 20th centuries, the principles of the formation of poetic works, the synthesis of traditional literary genres based on the emergence of new poetic forms in art, the principles of tradition and renewal in the rhyming system of lyric genres. and the emergence of new types of poetic forms.

2181-1415/© 2021 in Science LLC.

This is an open access article under the Attribution 4.0 International (CC BY 4.0) license (https://creativecommons.org/licenses/by/4.0/deed.ru)

ХХ аср бошлари тожик шеърияти цофияланиш структурасидаги узгариш лирик жанрлар шаклланишининг мухим омили сифатида

_ АННОТАЦИЯ_

Калит сузлар:

лирика,

жанр,

;офия,

адабий жараён, тамойил,

Ма;олада XIX асрнинг иккинчи ярмидаги ижтимоий-сиёсий во;елик, тарихий шароит ва и;тисодий вазият, мавжуд эстетик тамойиллар, адабий ва маданий хаётдаги айрим узгаришлар замирида адабий жараёнда юзага келган янгиликлар ургнилган. XIX асрнинг иккинчи ярми ва XX аср

1 Ph.D., Associate Professor, Department of Tajik Language and Literature, Samarkand State University, Samarkand, Uzbekistan

янги шеър,

газал,

;асида,

маснавий,

таржеъбанд,

тадриж,

анъана ва новаторлик.

бошларида шеърий асарларнинг шаклланиш тамойиллари, бадиий ижодда янги шеърий шаклларнинг пайдо булиши асосида анъанавий адабий жанрларнинг синтезлашуви, лирик жанрлар ;офияланиш тизилмасида анъанавийлик ва янгиланиш тамойиллари ва шу адабий ходиса асосида янги типдаги шеърий шаклларнинг вужудга келиши тад;и; этилган.

Изменения в рифмованной структуре таджикской поэзии в начале ХХ века как важный фактор формирования лирических жанров

ХХ аср бошлари адабиётининг жанрий янгиланиш ва шаклланиш тамойиллари масаласи узига хос жараён булиб, адабий анъаналарнинг давом этишига богли; булмаган холда, маълум объектив ва субъектив омиллар асосида мумтоз шаклий ;олипларнинг такомилига муайян даражада таъсир курсатди. Анъанавий мумтоз жанрларнинг мазкур давр адабий жараёнида давом этиши ва улардаги мазмун-мундарижанинг шаклланиши ва янгиланиши Эрон, Афгон, Турк хамда Марказий Осиё хал;лари адабиёти учун умумий ва типологик ходисадир. Адабий жараёндаги бу узгаришларнинг асосий тамойиллари давр тарихий, ижтимоий, сиёсий, и;тисодий ва маънавий-маърифий ходисаларнинг заминида юзага келганлиги хам айни ха;и;ат. Парвиз Нотили Хонларий шу маънода таъкидлайдики, "Эрон маърифатпарварлик адабиётида шеърий ;олипларнинг узгаришига майл ва эхтиёж ижодкорларнинг кенгро; доирада иш юритиш истаги тугилган пайтда вужудга келди, яъни ижодкор хитобининг объекти махсус тор доирадан бутун миллатга утди" [7, 117]. Эронда бу хусусият ижтимоий узгаришлар ва миллий машрутият (ислохотпарастлик) жунбуши билан изохланади ва бу XIX аср II ярми, ХХ аср бошларидаги тожик адабий жараёнидаги узгаришларга бой ходисалар билан муштарак хусусиятларга эга. Бу холат, шубхасиз, ижтимоий -сиёсий ва маънавий хаёт узгаришлари, маърифатпарварлик гояларининг еврилиши билан чамбарчас богли;дир.

А. Маниёзов "Садриддин айний шеърияти эврилиш бос;ичлари" номли ма;оласида Айний ижодининг узига хос хусусиятлари ва йуналишлари ха;ида суз юритиб, уни мадраса давридаги шеъриятдан, хитобат ва ин;илобий маршларгача

АННОТАЦИЯ

Ключевые слова:

лирика,

жанр,

рифма,

литературный процесс, принцип,

новое стихотворение,

газель,

ода,

поэма,

таржебанд,

постепенность,

традиция и новаторство.

В статье исследуются социально-политические реалии второй половины XIX века, исторические условия и экономическая ситуация, существующие эстетические принципы, нововведения в литературном процессе на основе некоторых изменений в литературной и культурной жизни. Во второй половине Х1Х-начале XX века принципы формирования поэтических произведений, синтез традиционных литературных жанров на основе появления новых поэтических форм в искусстве, принципы традиции и обновления в системе рифмования лирических жанров. и возникновение новых типов поэтических форм.

тaxлил ;илиб чикэди xaмдa yндaги aнънaвий жaнpлap тaдpижи (Faзaл, китш, кaeидa, pyбoий, мaeнaвий, MyxaMMae, мyeaддae), мaeтaзoднинг янгилaниши, мapш, тapoнa, pyбoий вa мycтaзoдлapнинг янги инкилoбий мaзмyн учун xизмaт килиши вa бoшкa жиxaтлapни ëpитди. Олим тyFpи тaъкидлaйдики, "устоз Aйний уз шoиpлик фaoлиятининг бу бocкичидa тoжик шeъpиятидa инкилoбий, eиëeий шeъpиятни бoшлaб бepди вa yнгa шeъpиятнинг янги нaвълapини тaтбик этди xaмдa уз aepи шeъpиятидa янги йуталишни юзaгa кeлтиpди" [3, 87].

Myxaммaджoн Шyкypoв бу бopaдa тaъкидлaйдики, "Дйний шeъpияти (йигиpмaнчи aepнинг дaeтлaбки икки ун йиллигидa ëзилгaн шeъpлap) мaъpифaтпapвapлик peaлизми eифaтидa Евpoпa peaлизмининг илк бocкичлapигa якиндиp" [8, 56]. Нaфaкaт Aйний шeъpиятидa, бaлки XIX acpнинг II яpми вa XX acp бoшлapи aдaбиëтининг бoшкa нaмoяндaлapи шeъpлapидa xaM eyзлaшyв yнeypлapи xaлкoнa oF3a^ нут;нинг тapкибий киeмлapи йул топди. Бу янгичa xaлкoнa тoпилмaлap "aFЛüти ypфия" вa "мустэлихртил ypфия" ^л; oFзaки ижoди вa ypфиятдa мaшxyp eyзлap) XX acp бoшлapи шeъpиятининг умумий xyeyeиятлapини oйдинлaштиpиш учун биpгинa миeoл. X,ap Xoлдa, дaвp aдaбий жapaëнидa ижoдкopлap y3 aeapлapи услубини coдaлaштиpишгa интилиб, бaдиий aeap тилини xaлк oFзaки ижoдигa мaълyм дapaжaдa якинлaшдилap. Myxaммaджoн Шyкypoв тaъбиpи билaн aйтгaндa, <юддий нут; yнeypлapи шoиpлap нут;ининг мaтoнaт вa yeтyвopлигини кaмaйтиpмaди. Янги шeъp (янгичa услуб, шeъpдa ифoдaнинг янгичa тapзи) шeъp вa шoиpлик мaxopaтининг пaeaйиши эмae, бaлки aдaбиëтдa янги эeтeтик eифaтнинг na^Ao бyлишидиp" [9,117]. Бу дaвp aдaбиëтининг янги эeтeтик eифaти бaдиий acapлapдaги шaкл вa мaзмyн мyтaнoeиблиги, бaдиий сузнинг ижтимoий-мaдaний xaëтнинг бoшкa coxaлapи билaн мyнoeaбaти, утмиш вa зaмoнaвий aeapлapнинг юзaгa кeлишидaги axaмияти, ижтимoий-cиëcий, axлoкий-мaънaвий мaeaлaлapнинг мyxoкaмaгa куйилиши xaмдa yлapнинг xaëтдaги eчими вa aдaбиëтдaги тaлкин йyллapидиp.

Шyлapдaн ^либ чи;иб, XX aep бoшлapи тазмий aдaбиëтидa лиpик жaнpлapдaги aнъaнaвий paмкaлapнинг киeмaн пapчaлaнишини к^иш мумкинки, aнa шу xoдиea yraa дaвp тили билaн aйтгaндa "янги шeъp" нинг пaйдo булишини тaъминлaб бepди. Шeъp тyзилишидaги силжиш, aввaлaмбop, кoфиялaнишдa узини кypeaтди. Бу xoдиeaни Шaмeиддин Шoxин, Сaвдo, Mиpзo Сиpoж, Aбдypayф Фитpaт, Myнзим, Axмaджoн мaxдyм Х^мдий, Сaдpиддин Aйний вa бoшкa тapaккийпapвap шoиpлapнинг aйpим шeъpлapидa кypиш мумкин. A. Шyкypoв фикpигa Kypa, шaклий yзгapишнинг бу тapзи тoжик шeъpиятигa Рус вa Евpoпa aдaбиëтидaн утди [9, 127]. Myшoxaдaлap вa киëeий тaxлиллap aeoeидa тaдкикoтчининг бу мaeaлaдaги фи^и xaкикaтгa я;инлигини тaъкидлaмoкчимиз. Бoшкa тoмoндaн, янги мaвзy вa oxaнглap жaнpлap тузилишининг янгилaнишини тaкoзo этди вa бу тaбиий xoл эди. X,ap xoлдa, тoжик шeъpияти кoфиялaниш тизиминидaги янгичa услуб, янгичa фopмyлaлap, кoфилaнишдaги жaнpлapapo eинтeзлaшyв, кoфия тapзидa ^лган янгичa aтaмaлap янгидaн янги жaнpлapнинг пaйдo булишига йул oчди. Бу Xoлaтнинг ëpкин миeoлини Aбдypayф Фитpaтнинг '^л^н Уpyши" шeъpидa кypиш мумкинки, бу шeъp xaм Сaдpи З^нинг "Taзкopи aшъop" aeapидa кeлтиpилгaн. Бу ypиндa шeъp шaкли-тyзилишидaги yзгapишлapни aникpoк тaeaввyp ;илиш учун тилгa oлингaн шeъpнинг ниeбaтaн тyликpoк иктибoeини кeлтиpиш мaкeaдгa мyвoфик кypилди.

Эй хама, эй рафики садокаткарини ман,

Эй ёваргузидаву ёри гузини ман,

Эй чашм дар ду дидаи оташфишони ман.

Эй калби гамрасидаи оташнишони ман,

Эй сина, эй хазинаи андуху мехнатам,

Эй сабр, эй тасаллии хангоми кулфатам.

Эй гиря, эй аниси дами гамрасидаам,

Эй нома, эй рафики гахи дард дидаам.

Эй ёвари ягонаи айёми бекасем,

В-эй ёри гамгусори шаби дил тапидагем.

То ман-манам ба дахр набудаст чуз шумо,

Як кас маро рафику хамохангу гамзудо... [5, 18].

Мазкур шеър академик М.Шукуровнинг "Садри Бухоро" китобида мусаддас жанрига нисбат берилган. Шеърнинг асосий мавзуси сиёсийдир. Унда асосий гоя узликни англашга, ха;и;ат учун курашишга даъват, адолатпарварлик ва тарихий ифтихор ва азалий кадриятдир. Бирок мазкур шеърий бандлардаги богловчи байт олдинги байтлардан истисно тарзда хам мазмунан, хам кофияланиши жихатидан фаркланиб туришига кура, бизнинг назаримизда у таркиббанд жанрига мансуб. Дарха;и;ат, Фитратнинг мазкур шеъри мазмун-мохият жихатидан ХХ аср бошлари адабиётининг узига хос шеърий топилмаларидан булиб, юксак исёнкор рухга эга хамда унда таргибот-ташви;отнинг узига хос услуби кулланган. Шеърий кофиянинг янгича тузилиши ва шакли унинг мухим жихатларидандир. Цофияланишга кура, ушбу шеър жанрини ани;лаш кийин. Зеро, шеърда 11 байт кофияланишнинг бу куриниши маснавийнинг кофияланишига ухшайди. Бирок эътибор билан караганда, ушбу шеърда шоир маснавийнинг анъанавий кофияланиш тартибини узгартирганини пайкаш кийин эмас. Гуё анъанавий кофиялар янги тарихий шароитда сифат узгаришига учрагандек. Бу узгаришлар, авваламбор, янги сиёсий мавзу такозоси билан юзага келган. Шеър мавзуси янги давр ва хаётий мавзу ва унинг асосий масаласи сиёсий масала экан, шеърда эркин кофияланиш тизимидан фойдаланилган. Шеър ва унинг кофияланиш тартибида мумтоз шеърият ва жахон шеърияти кофияланиши синтезининг бир куриниши кузга ташланади. Цофия гуё шеърнинг охангига мутаносиб булиб, ритм ва зарб янги, хар бир суз шиддатли тус олиб, узига хос хитобат, даъват, мурожаат, марш ва сафарбарлик охангига моил булган. Агар шеърнинг дастлабки 11 байтини кофияланишини истисно килиш мумкин булса, шеърнинг бир-биридан ажралган бандларига асосланиб, уни таркиббанд жанрига нисбат бериш мумкин. Шу жихатдан, Фитратнинг мазкур шеърида анъанавий жанрий колипларнинг жиддий тарзда дарз кетишини кузатиш мумкин. Зеро, унинг хар банди аа, бб, вб, вб, гв ав, бв ва хоказо тарзда кофияланиш кузатилади. Бу уринда Фитрат шеър тузилишида янгиликлар киритганлигини пайкаш кийин эмас. Бу холат шуни исботлайдики, баъзи маърифатпарвар шоирларнинг саъй-харакатлари билан ХХ аср бошларидан шеъриятда кофияланишнинг янгича комбинациялари вужудга келди. Абдурауф Фитрат кофияланишнинг янгича комбинациялари (таржеъотларнинг кофияланиш шакли асосида) шоир учун улкан имкониятлар тугдиришини амалда курсатиб берди. Авваламбор, мисралар узаро мустахкам маънавий, мантикий ва синтактик алокага эга булади. Иккинчидан, банддаги кофиядан озод булган мисра якка маъно андозасини хосил килиб, банддаги кофиядош мисралар билан биргаликда

кoнкpeтлaшгaн мyaйян биp мaънo ифoдaлaш xyeyeиятини юзaгa кeлтиpди. Фитpaтнинг тилгa oлингaн шeъpидa xap бaнднинг бeшинчи миepaeи шyндaй вaзифaни бaжapгaнлигини кaйд этиш мумкин. Шeъpнинг бoшкa бaндлapидa бaйт вa миepaлapнинг умумий мaънoeи бaнднинг яxлит мaзмyнини тaшкил этaди. Биpoк xap бaнднинг бeшинчи миepaeи юкopидa ^лгани кaби, шeъpнинг мaxeye Koфиялaниш тapзигa эгa экaнлигини кypeaтaди. Фитpaтнинг мaзкyp шeъpи мaeнaвий вa тapкиббaндгa xoc кoфиялaниш тapтибининг eинтeзи, кoмбинaцияeи acocидa яpaтилгaн булиб, уни икки ;исм, яъни 2+4 гa aжpaтиш мумкин. XX acp бoшлapи шeъpиятидaги бyндaй кoфиялaнишнинг мухим жиxaти шyндaки, бyндaй Koфиялaниш кoмбинaцияeи, кoфиялaнишнинг янгичa шaкли булиб, у aдaбий eинтeз xoдиcacи aeoeидa ë xyд фope-тoжик aдaбиëти xaмдa Рус вa Евpoпa aдaбиëтидaги мaънaвий вa мaнтикий ифoдaлapни ypгaниш, Typк тaнзимaт дaвpи, Эpoн мaшpyтият (иeлoxoтпaвapлик) aдaбиëти вaкиллapи ижoдидaн тaъcиpлaниш aeoeидa вyжyдгa кeлди вa бу нapca фope-тoжик нaзмининг aнъaнaвий жaнpлap тизимидa (кoфиялaниш тapтиби миeoлидa) янгичa xoлaтлap, yзгapишлap, шaклий вa мaзмyний, мaнтикий, мaвзy-мyндapижaвий aлмaшинишлapни юзaгa кeлтиpди. Бу шyндaн гyвoxлик бepaдики, Фитpaт нoвaтop шoиp eифaтидa янги мaнтикий вa мaънaвий ифoдaлap учун шeъp яpaтишнинг узит xoe тapзи вa мaxeye шaкллapини ишгa eoлгaн, унинг янгичa эeтeтик диди xaм aйнaн шyндa нaмoëн бyлaди. 3epo мaъpифaтпaвpap вa жaдид ижoдкopлapининг узига xoc ижoдий тaмoйиллapи мaвжyд булиб, бу пpинциплap xeж кaндaй мyмтoз aдaбиëт пoэтикaeи мeъëpий aндoзaлapигa тoбeъ бyлмaйди. Taдкикoтчи Ш. Paxмoнoв тaъкидлaгaнидeк, "^фия вa унинг кoмбинaциялapи жaxoн шeъpиятининг мaънaвий вa мaнтикий ифoдaлapи cинтeзидaн пaйдo булиб, жaнpий ифoдaлapнинг янги тизимини вужудга кeлтиpиб, шу тapикa мaвзy мaзмyнни xapaкaтлaнтиpди. Янги кoмбинaциялapдa жaнp тaбиaти зapap кypмaди, бaлки янги ифoдa йyллapи oчилди xaмдa ижoдий имкoниятлap ^н^яди" [4,50]. Aдaбиëтшyнoc oлимa Н. Aфoкoвa фикpигa кушилган xoлдa aйтиш мумкинки, Aбдypayф Фитpaт aeapлapидa эpкин шeъp (иeтилoxдa "Сapбacт шeъp") xaмдa aнъaнaвий xижoли шeъp шaкллapининг eинтeзи ëки кушилуви кузт тaшлaнaди. Xyeyeaн, Фитpaтнинг yзбeкчa шeъpлapидa нaфaкaт xижoлap микдopининг кaмaйиши ë^ кутайиши, бaлки шeъpнинг янги эpкин шaкллapидa Xижoлap вaзнининг oчик вa эpкин aлмaшиниши кузга тaшлaнaди [2, 22]. Taдкикoтчи фикpичa, "Ята ëндим" шeъpидa 30 миepaдaн уч миcpacидaгинa (3, 7, 13-миepaлap) шeъpдaги xижoлap микдopининг яxлитлиги кoнyниятигa aмaл килинган булиб, шeъp миepaлapининг кoлгaн ;исми эpкин шaклдa xaмдa узига xoc oxaнг вa pитмдa ëзилгaн [2,22]. Aйтилгaн мyлoxaзaлap иeбoти учун биз xaм шeъpнинг биp бaндини тули; иктибoe килишни лoзим кypдик. Биpoку

Meнгa eиpa бoкмaди,

ЙиFлaдим,

Кулдим,

Ёлиндим,

Tyшyндим.

Биттaeи xaм мижoзигa ëкмaди. ЙиFлa биpoз yкcyзлaнгaн тилaгим, Meн xaм eeндaй бaxтcизликкa тутиндим. Умидсизлик opa тушиб йуксул жoним ypтaнди [6, 29].

Шеър яратилишининг бу тарз ва услуби Фитратнинг узбекча шеърларида бир ёки икки марта эмас куп марталаб такрорланади. Жумладан, "Шарк" номли шеърида хам шу холатни кузатиш мумкин. Узбек адабиётида ХХ аср бошларида нафакат Фитрат, балки Чулпон, А.Мажидий, Х,амза ва бошка катор шоирлар шеърий ижоднинг шу тарзига кул урди ва айтиш мумкинки, бу адабиётда истилохда "эркин ва янги" деб аталган шеърнинг илк намуналарига асос солди. Зеро, Чулпон шеърлари таркибидаги "Тун", "Х,укм куни" (1919), Х,амза ижодидаги "Шеъри мансур" (Бу шеър 1914 йилда "Садои Туркистон" рузномасида чоп этилган) ва "Кутлуг булсун" (1927) шеърлари узининг шакли ва мазмунида янгича хусусиятларга эга булиб, Г арб адабиётининг шеърий шакли-верлибрга ухшашликка эга [2, 22-23]. Бу шеър яратишнинг янги шакли Миллий уйгониш даври адабиётида "Янги шеър" ёки "Эркин шеър"нинг пайдо булиши нишонасидир ва бу ходиса тадкик этилаётган давр адабиётининг умумий йуналишини аниклашда узига хос уринга эга.

Шу тарика, "янги шеър" ва "эркин шеър"нинг мухим шартларидан бири кофияланиш комбинацияларининг дарз кетиши булса, хулоса килиш мумкинки, тожик "янги шеър"и пайдо булишининг бошланиш нуктаси ХХ аср бошлари адабиётидир. Шу типдаги Мухаммаджон Шакурий Бахороийнинг назарига тушган шеър Садриддин Айнийнинг 1324 хижрий камарий ёки 1907 мелодий йилда ёзилган. У куйидагича: Субхоноллох,

Имруз ба мо ходисае саъб расид,

гаштем хароб

Аз хохиши чархи фалаки дулобий.

Охи бепоён каш, пурсанд чи хол?

Баргуй: бад хол!

Жангидани гиждувониву кулобий,

ин аст жавоб[1,167].

(Мазмуни: Субхоноллох, бугун такдир такозоси бирла бизнинг бошимизга мушкул иш тушди, хароб булдик. Агар бугун холинг сурасалар, чукур ох ила жавоб бергил, холим ёмон! Зеро кулоблик бирла гиждувонлик уртасидаги низо ва уруш ушбу савол жавобидир).

Мазкур парчада муаллифнинг шеър шаклида янгилик яратиши яккол кузга ташланади. Зеро, олимнинг ишончли мулохазаларига кура, "эътиборга лойик томони шундаки, шеърнинг вазни рубоийга, кофияланиш тартиби эса китъа жанрига хос. Гарчанд у хазажи мусаммани ахраби макфуфи абтар (ва мажбуб) вазнида ёзилган булса-да, рубоий эмас, негаки унинг кофияланиши китъага хос. Орттирилган булак хам гуё номаълум кофияланишга эга, иккинчи мисра орттирилган (мустазод) эмас, аникроги шуки, унинг орттирилган кисми олдинда келган "Субхоноллох"дир, яъни мустазод (ярим мисра орттириш) коидаси бузилган ва гайритабиий тус олган. Бу ерда устоз Айнийнинг анъанавий шаклларни парчалаб катта жасорат курсатганлиги аён булади" [8,49]. Бизнингча мазкур шеърий парча бадиий синтез ходисаси асосида, мумтоз адабиётнинг илгор анъаналари ва давр адабий жараёнида юзага келган янги тамойиллар уйгунлигида вужудга келган хамда у тожик адабиётида сарбаст шаклидаги шеърнинг дастлабки намуналаридан биридир ва бу жанр мустазод яратиш коидалари асосида юзага келган. Шунингдек, унинг вужудга келиши бевосита Гарб адабиётидаги анъаналаргагина боглик хам

эмac. 3epo yндa мyмтoз aдaбиëт aнъaнaлapи вa тaмoйиллapи yeтyвop. Яъни шeъpнинг вaзни pyбoий, кoфиялaниш тapтиби китъa, тузилиши мyeтaзoд жaнpлapигa мoнaнд. Ушбу шeъpий пapчaнинг узи XX aep бoшлapидa тoжик нaзми тapaккиëтидa aнъaнaвий кoлиплapнинг синиши, шeъpнинг вaзни вa кoфиялaниш тapтибидa янгиликкa интилиш юзaгa ^лганини вa бу xapaкaтнинг aeoeчилapи Сaдpиддин Aйний xaмдa Aбдypayф Фитpaт бултнини тaeдиклaйди. Aгapдa янaдa ЧУKУPP0K нaзap тaшлaнea, шeъpдaги янгилик фaкaтгинa кoфиялaниш тизими вa вaзни ë xyд унинг «зинaпoя» шaклидa яpaтилгaнлигидa эмac, бaлки yндaги ифoдa тapзи, лиpик кaxpaмoнннинг pyxияти, шeъpдaги мeтaфopик тaфaккypнинг yЙFyнлигидa, yндaги eyзлapнинг мaнтикий вa pитмик кyчгa эгa экaнлигидa нaмoëн бyлaди. Шунинг учун шeъpдaги peaлиcтик мaънo вa тaнкидий oxaнгнинг кyчaйгaнлигини aнглaш мумкин.

Шyлap aeoeидa aйтиш мумкинки, мaзкyp шeъpий пapчaнинг узи XX acp бoшлapидa тoжик пoэзияcи тapaккиëтидa aнъaнaвий шaкллapнинг синиши, шeъpнинг вaзни вa кoфиялaниш тapтибидaги нoвaтopликкa интилиш юзaгa кeлди вa бу xapaкaтнинг aeoeчилapи мaъpифaтпapвapлик вa жaдид aбиëти нaмoяндaлapи бyлдилap.

Дeмaк тожик жaдидчилик aдaбиëтининг лиpик жaнpлapидa янги мaзмyн вa Foялap тaкoзoeи билaн юзaгa кeлгaн шaкл yнeypлapидaги yзгapиш вa янгилaнишлapни юкopидa билдиpилгaн фи^, мyлoxaзaлapнинг yмyмлaшмa xyлoeaeи тapзидa кyйидaгичa eaнaб утиш мумкин: шeъpнинг тузилиши, apxитeктoникacидaги жиддий yзгapишлap. Aжзий, Х^мдий, Mиpзo Сиpoж, Фитpaт, Aeиpий, Aйний, Faзaллapи миeoлидa; шeъpнинг вaзни вa oxaнгидaги янгилaниш; aнъaнaвий жaнpлapнинг мaзмyн, Foя вa мyндapижa жиxaтидaн янгилaниши, жyмлaдaн, Faзaл, мaeнaвий, тapжeъбaнд, мycaддac, мyeтaзoд вa бoшкaлap; шeъpдa пoэтик тимeoллap вa бaдиий тaeвиp тapзининг янгилaниши; кoфиялaниш тapтибининг янги кoмбинaциялapи вyжyдгa кeлиши; бaдиий eaнъaтлapни кyллaшдa янгичa тoпилмaлap; "янги шeъp"нинг янги бaдиий шaкл eифaтидa вyжyдгa ^лиши; "миллий шeъpият"нинг "ишкий шeъpият"гa ниcбaтaн yeтyвopлик кaeб этиши; -aнъaнaвий мумтоз Шapк вa Евpoпa шeъpияти тyзилишлapининг eинтeзлaшyви; eoддaбaëнлик вa шeъpнинг ифoдa тapзи yeлyбидa yзгapиши; мaъpифaтпapвap шoиpлap шeъpлapидa вoкeaбaндликнинг кyчaйиши xaмдa мaъpифaтпapвapлик вa жaдидчилик дaвpи нaмoяндaлapи шeъpлapидa xaлкoнa oxaнглapнинг киpиб кeлиши.

Бу yзгapишлap, вa кaйтa шaкллaнишлap шуни кypcaтaдики, XIX aep oxиpи вa XX aep бoшлapи aдaбиëти янги тapиxий шapoити, eиëeий-ижтимoий xaëт мaxcyли xaëт вoкeлигининг тypли жaбxaлapидaги умумий yзгapишлap мaxeyлидиp. Унинг юзaгa ^лиш дaвpи Mapкaзий Oeиë xaлклapининг янги тapиxий, иктиeoдий, eиëeий вa мaдaний дaвpигa мyвoфик кeлди. Дaвp aдaбиëтидa янги ижтимoий мaзмyнлapнинг киpиб ^лиши oлдингa кapaб куйилган жиддий кaдaм эди вa бу aдaбий жapaëннинг шaкллaниши, тaxaввyлидa мухим oмил cифaтидa xизмaт килди.

ФOЙДAЛAHИЛГAH AДAБИËTЛAP PУЙXATИ:

1. Aйний С. Kyллиëт, 4. 8. - Дyшaнбe: Иpфoн, 1981. - С. 167.

2. Aфoкoвa Н. Жaдид шeъpияти пoэтикaeи. - ^ш^нт: Фaн, 2005. - Б. 14Q.

3. Maниёзoв A.M. Mapxилaxoи тaxaввyли шeъpи С. Aйний. // ^aшннoмaи Aйний, 4. IX. - Дyшaнбe: Дoниш, 2002. - С. 69-87.

4. Рaxмoнoв Ш. Сyxaнe чанд аз лирикаи фopcии точикй. - Дyшaнбe: Шар;и oзoд, 1999. - С. 133.

5. Фитрат Aбдyppayф. Taвoфи ватан (Сyзбoши, тахрир ва лyFaтлap тaвзexи Myxaммaдюcyф Имoмoв ва Macpyp Aбдyллoeв). - Дyшaнбe: Шар;и Oзoд, 2013. - С. 46.

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

6. Фитрат Aбдypayф. Танланган а^рлар, 4 жилдда (Суз бoши ва изoxлap мyaллифи X,.Бoлтaбoeв). - Toшкeнт: Maънaвият, 2000. - Б. 98-179.

7. Xoнлapий Парвиз ^тил. Пacтy баланди шeъpи нав. - Texpoн: «С^ан», давраи ceздaxyм, 1341, - №2. - С. 142-153.

8. Шакурий M. Сайри адабии Садриддин Aйний ва мapxилaxoи oн. ^aшннoмaи Aйний, ч. 9. - Дyшaнбe: Дoниш, 2002. - С. 49-50.

9. Шyкypoв M. H^oxe ба адабиёти точикии caдaи XX. - Дyшaнбe: Пайванд, 2006. - 455 cax.

10. Шyкypoв M. Садри Бyxopo. Чoпи дувум. - Дyшaнбe: Дeвaштич, 2005. - С. 327.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.