Научная статья на тему 'Баркамол авлод тарбиясида миллий мусиқанинг ўрни ва аҳамияти'

Баркамол авлод тарбиясида миллий мусиқанинг ўрни ва аҳамияти Текст научной статьи по специальности «Искусствоведение»

CC BY
1577
224
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
баркамол авлод / шахс / давлат таълим стандарти / ўқув режа / мусиқа / куй / қўшиқ. / comprehensive educated generation / person / state / state education standart / teaching plane / music / melody / song

Аннотация научной статьи по искусствоведению, автор научной работы — Илхомов М.

Мақола баркамол авлод тарбиясида мусиқанинг ўрни ва аҳамияти, умумтаълим мактабларининг бошланғич синфларида мусиқа маданияти фани бўйича ўқув машғулотларини олиб боришнинг баъзи муаммо ва ечимлари, шунингдек, болаларнинг ёшига мос асарлар танлаш ҳамда уни ўқитиш методикаси борасида фикр-мулоҳазалар юритилган.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

ROLE AND SIGNIFICANCE OF THE NATIONAL MUSIC IN THE BREEDING OF COMPREHENSIVE EDUCATED GENERATION

The article is devoted to the role and significance of music in breeding comprehensive educated generation, some issues of music lessons arrangement and to teachings method in iniciaal classes of primary schools. Ther is discussed the ways of appropriate musical composition choice to the pupils’ age.

Текст научной работы на тему «Баркамол авлод тарбиясида миллий мусиқанинг ўрни ва аҳамияти»

V_/

Илхомов М.,

Низомий номидаги Тошкент давлат педагогика университети «Мусик,ий таълим» кафедраси доценти

БАРКАМОЛ АВЛОД ТАРБИЯСИДА МИЛЛИЙ МУСИКАНИНГ УРЧИ ВА АДОМИЯТИ

ИЛХОМОВ М. БАРКАМОЛ АВЛОД ТАРБИЯСИДА МИЛЛИЙ МУСИЦАНИНГ УРНИ ВА АЦАМИЯТИ

Макола баркамол авлод тарбиясида мусиканинг урни ва ах,амияти, умумтаълим мактаб-ларининг бошланFич синфларида мусика маданияти фани буйича укув машFулотларини олиб боришнинг баъзи муаммо ва ечимлари, шунингдек, болаларнинг ёшига мос асарлар танлаш х,амда уни укитиш методикаси борасида фикр-мулох,азалар юритилган.

Таянч суз ва тушунчалар: баркамол авлод, шахс, давлат таълим стандарти, укув режа, мусика, куй, кушик.

ИЛХАМОВ М. РОЛЬ И ЗНАЧЕНИЕ МУЗЫКИ В ВОСПИТАНИИ ВСЕСТОРОННЕ РАЗВИТОГО ПОКОЛЕНИЯ

Статья посвящена роли и значению музыки в воспитании всесторонне развитого поколения, некоторым проблемам и их решению в проведении уроков музыкальной культуры в начальных классах общеобразовательной школы, выбору произведений в соответствии с возрастом детей и методике преподавания музыки.

Ключевые словаи понятия: гармонично развитое поколение, личность, государственный образовательный стандарт, учебный план, музыка, мелодия, песня.

ILHAMOV M. ROLE AND SIGNIFICANCE OF THE NATIONAL MUSIC IN THE BREEDING OF COMPREHENSIVE EDUCATED GENERATION

The article is devoted to the role and significance of music in breeding comprehensive educated generation, some issues of music lessons arrangement and to teachings method in iniciaal classes of primary schools. Ther is discussed the ways of appropriate musical composition choice to the pupils' age.

Keywords: comprehensive educated generation, person, state, state education standart, teaching plane, music, melody, song.

ЗАМОНАВИЙ ТАЪЛИМ / СОВРЕМЕННОЕ ОБРАЗОВАНИЕ 2016, 9

%ар цайси давлат, цар цайси миллат нафацат ер ости ва ер усти табиий бойликлари, царбий цудрати ва ишлаб чицариш салоцияти билан, балки биринчи навбатда узининг юксак маданияти билан кучлидир1.

Хар кандай жамиятда ёш авлод тарбияси давлат олдида турган энг долзарб масалалар-дан бири булиб келган. Чунки, жамиятнинг жамият сифатида равнак топиши ва ривож-ланиши ана шу келажак авлоди тарбиясига боFл и к. Маълумки, тарбия шахсни жамиятда-ги ижтимоий-иктисодий ишлаб чикариш му-носабатларига тайёрлаш, шунингдек, унинг маънавий, аклий, жисмоний ва мусикий ри-вожланишига мунтазам таъсир этиб борувчи узлуксиз жараён. Эндиликдаги асосий вазифа ана шу ёшларга таълим ва тарбия бериш, уларнинг куч ва садокатини ана шу Ватанга мух,аббат, юрт тинчлиги ва осойишталиги, республика мустакиллигини мустах,камлаш йулида сафарбар этишдир. Буни дунёнинг купгина давлатлари катори Узбекистон Рес-публикаси х,укуматининг олиб бораётган одилона сиёсати натижасида амалга ошири-лаётган кенг ишлар куламида пайкаш кийин эмас.

Мустабид тузум мафкураси исканжасида яшаган миллатимиз маънавиятнинг узи у ёкда турсин, х,атто ушбу тушунчадан х,ам мах,-рум этилган эди. Мустакил Узбекистон давла-тининг асосчиси Ислом Каримовнинг шахсий ташаббуси билан бу тушунча ах,олининг бар-ча катламлари онги-шуурига кириб борди. Уни кандай маъно мазмун касб этиши калбларга жо булди. Эндиликда республика-мизда маънавият ва маданиият масалаларига алох,ида, биринчи галдаги масала сифатида катта этибор бериб келинмокда. Шуни таъ-кидлаш жоизки, дунёнинг катор мамлакатла-ри каторида Узбекистонда инсон маънавий х,аётини юксалтиришда, маъно ва мазмун касб этишида, мусиканинг маданий х,аётга янада чукуррок кириб боришида кенг имко-ниятлар яратилганки, бунда давлатнинг узи

1 Каримов И.А. Баркамол авлод - Узбекистоннинг тараккиётининг пойдевори. - Т.: «Узбекистон», 1998. -5-

б.

бош ислох,отчи сифатида фаолият курсат-мокда. Жумладан, мустакилликнинг дастлаб-ки йилларида «Узбекистон ватаним маним», «Фольклор» этнографик ансамблларнинг Республика танловлари, бахши-окинларнинг халкаро танлови, Халкаро «Шарк таронала-ри» мусика фестивали каби катор нуфузли танловларни тилга олиш мумкин.

Кадимий ва бой тажрибага эга узбек мил-лий мусика маданияти баркамол ёш авлодга таълим ва тарбия беришда асосий восита х,исобланади. Бу уринда устоз-шогирд анъа-насини мисол килиб олиш уринли. Кадимги даврларда мусика санъатини узига касб килмокчи булган ёшлар уста санъаткорга шо-гирд тушиб, йиллар мобайнида унинг уйида яшаб, нафакат устознинг санъат бобидаги мах,оратини, балки унинг барча яхши фази-латларини узига сингдириб олган. Вакт утиши билан устоз-шогирд анъанаси майорат мак-табларининг вужудга келишида пойдевор ва-зифасини утаган. Бундай мактабларнинг са-марали фаолияти мазмунида шахсни жамиятда камол топиши ва уз урнини белгилашида мусика х,акикий маънодаги касбий тарбия воситаси эканлиги уз ифодасини топди.

Узбек халкининг юксак миллий кадр-киммати, ор-номуси ва шон-шарафи унинг ута мех,рибонлиги ва соф виждонлигига асос-лангандир2. Фарзанд туFилиши билан унга алла оркали ота-онанинг орзу умидлари, х,ис-х,аяжонлари, уй-кечинмалари ох,анг оркали сингдирилиб борилади. Бола улFайиб борган сари унга турли жанрдаги кушик-айтим ва куй-ох,англар х,амрох, булади. Кушик айтим-нинг куй-ох,анг ва шеърий маъно мазмуни усиб келаётган ёш авлодни уз тарбиясига олади. Боланинг х,атти-х,аракатларида намоён була бошлайди. Бу жараёнда фарзандлари-миз кандай куй-кушик эшитаётганлиги ор-

2 Каримов И.А. Узбекистон буюк келажак сари. - Т.: «Узбекистон», 1998. -65-б.

ЗАМОНАВИЙ ТАЪЛИМ / СОВРЕМЕННОЕ ОБРАЗОВАНИЕ 2016, 9

V_/

кали унинг хатти-харакатларидаги узгариш-ларни кузатиб бориш мумкин булади.

Баркамол авлод камолотида мусика тар-биясини амалга оширишда мусика сохаси буйича кадрлар тайёрлаётган таълим муасса-саларида «Мусина укитиш методикаси» фани катта ахамият касб этади. Бу фан мактабгача таълим муассасалари, умумтаълим мактабла-рининг бошланFич синфи, урта ва юкори синфларида мусика укитиш методикаси ор-кали сингдирилиб борилади. «Мусика укитиш методикаси» фан сифатида узининг тизимига мансуб булиб, мусикий фанлар тармоFида узининг мустакил урнига эга1. Унда мусикий тарбия мазмуни, методлари, сифат ва сама-радорликка эришиш йуллари, конуниятлари урганилади. Укувчи-ёшларни мусика машFу-лотлари асосида тарбиялашда нафосат, мусика физиологияси, мусикий психология каби катор фанларнинг тажрибаларига таяниш ло-зим. Чунки мусика инсон рухияти билан узвий боFлик булиб, унга энг осон таъсир этувчи куч хамдир.

Мусика асарини онгли идрок этиш, асар мазмунини тушунтиришда укувчиларга мусика тинглаш машFулотларини туFри ташкил этиш мухимдир. Бу уларда тажриба туплаш ва ундан окилона фойдаланиш, шу билан бирга маънавий дунёсини бойитишда ёрдам беради. Ёшларни мусикага булган кизикишида мусикий эстетик дидини тарбиялайди.

Кишиларнинг мусикий маданияти факат-гина мактабнинг таъсири остидагина шакл-ланмайди. У уйда, теварак-атрофда, жамоат жойларида, туй-хашамларда, байрамларда, хам шаклланади. Бунда оммавий ахборот во-ситалари хам катта роль уйнайди. Гап мактабгача таълим муассасалари, умумтаълим мактаблари х,акида борар экан, бунда албат-та, мусикий педагогик методлар уз ечимини кутади:

а) укувчи-ёшларда ижодий мусикий кобилиятни эрта ривожлантириш;

б) ижро махорати, овоз ривожланишини назорат килиш;

1 Шарипова Г. Мусика ва унинг укитиш методикаси. -Т., 2006. -137-б.

в) тарбияланувчи ёши ва индивидуал хусу-сиятларини эътиборга олиш;

г) укувчиларнинг мусикий фаолиятлари-нинг турли шаклларда ривожланишида кенг шарт-шароитлар яратиш.

Юкорида таъкидланганидек, баркамол авлод тарбияси, мусика таълими ва тарбиясини ташкил этишда таълим муассасалари етакчи омил хисобланади. Чунки укувчиларнинг оммавий тарзда жалб этилиши мактабдаги мусика фанига куп жихатдан боFлик булади. Бунда хох у мактабгача таълим муассасаси булсин, хох умумтаълим мактаби булсин яра-тилаётган давлат таълим стандартлари (ДТС) хамда укув дастурларини тузишда укувчининг ёшга хос психологик хусусиятларини инобат-га олиш лозим.

Болада жуда ёшлигидан бошлаб мусика хиссиётини тарбиялаш лозим, бу эса унинг рухий холатини мустахкамлайди, деган Fояни илгари суради. Дархакикат, мусика нафакат инсоннинг рухиятига самарали таъсир этувчи восита, балки уз мохияти ва жамиятдаги максад ва вазифаларига кура, тарбия восита-си хамдир.

Усиб келаётган ёш авлоднинг хар томон-лама комил инсон булиб шаклланишида бар-ча фанлар катори мусиканиннг урни накадар катта эканлигини хамма жуда яхши билади. Мусика шахс маънавий баркамоллигининг таркибий ва уз урнида ажралмас кисмларидан бири сифатида намоён булади. Мусика санъ-атининг ёш авлодга кучлирок таъсир кур-сатиши факат уни тинглаш ёки чукур идрок этишни эмас, балки укувчиларнинг шу санъат буйича мусика маданияти дарслари жараё-нида урганилаётган куй-кушикларни улар-нинг тафаккурида шакллантириш ва ривож-лантиришни такозо килади.

Модомики шундай экан, умумтаълим мак-табларида олиб борилаётган «Мусика» дарс-ларининг мохиятини бугунги кунда мусика педагогикаси нуктаи назардан узлаштириш, дарс машFулотларини замонавий педагогик технологиялар асосида ташкил этиш максадга мувофикдир. Бунинг учун авваламбор, уки-

ЗАМОНАВИЙ ТАЪЛИМ / СОВРЕМЕННОЕ ОБРАЗОВАНИЕ 2016, 9

60 ТАЪЛИМ МУАССАСАСИДАГИ ТАРБИЯ / ВОСПИТАНИЕ В УЧЕБНОМ ЗАВЕДЕНИИ ч_/

тувчи юкори даражадаги педагогик техноло-гияларни яхши эгаллаган, замонавий ахборот технологиялардан чукур тажриба ва малака-га эга булиши, дарс ишланмаларини укув электрон модуль - силлабуслар асосида ярат-ган булиши лозим. Чунки бугунги кун мусика таълимининг энг мух,им максадларидан бири назарий ва амалий жих,атдан билимли, ижод-кор, кобилиятли ёшларни тарбиялаб етишти-ришдир.

Укувчиларда юкорида келтирилган билим ва куникмаларни шакллантиришда «Мусика маданияти» фанининг асосий назарий тарки-бий кисмини ташкил этувчи «Мусика наза-рияси», «Солфеджио», «Гармония», «Мусикий чолFуларни урганиш» булимларига алох,ида эътибор каратиш мух,имдир. Бу фаолият укувчиларда нота укишни шакллантириш билан бир каторда мусикани онгли равишда идрок этишни х,ам ривожлантиради. Бу эса укувчиларда мусика дарсларининг вокал, хор, жамоа булиб кушик айтиш, мусика назария-си, мусика тинглаш каби бошка катор фао-лиятларини осонлик билан узлаштириш-ларида жуда катта ёрдам беради.

Мусика дарсларининг унумли булиши учун дарс машFулотлари давомида солфеджио, яъни нота укиш, нотага караб куйлаш фаоли-ятларига купрок вакт ажратиш максадга мувофикдир. Укувчилар куйлаш машFулот-лари давомида барча фаолиятларини назарий ва амалий жих,атдан бир-бирига боF-лайди.

Укув режаси буйича мусика дарсига ажра-тиладиган вакт, дарснинг тузилишига таъсир килувчи мух,им омил булиб, у дарс маш-Fулотларининг х,амма кисмларини бир-би-рига чамбарчас боFлаб олиб боришни такозо килади. Бу омиллар бугунги кун укитувчиси олдига катор мураккаб вазифаларни куяди. Уларни муваффакиятли х,ал килиш укитув-чининг педагогик мах,орати, замонавий укитиш технологияларини, шунингдек, педагогик майорат малакаларини пухта эгаллаган булиши, мусика дарсини туFри режалашти-

риш, максадга мувофик равишда ташкил эта олишига боFл и к булади.

Мусика дарсини ташкил этиш турлича булиши мумкин. Бунда албатта, умумтаълим мактабидаги мусикий чолFулар х,амда укувчилар орасида уни эркин ижро эта оладиган иктидорли ёшлар, шунингдек, хор булиб куй-лашда куйлаш малакаларини эгаллаётган укувчи-ёшлар катта ах,амият касб этади. Бу нарса укувчиларнинг ёши, уларнинг мусика кобилияти, дарснинг максади ва мазмунига бOFЛ и кдир1.

Турли синфларда мусика дарси машFу-лотларининг тузилиши бир-биридан кескин фарк килади. Бу эса укувчиларнинг ёш хусу-сиятлари билан х,ам боFЛикдир. Умумтаълим мактабларининг биринчи ва иккинчи синф укувчилари дарсда бир турдаги иш устида уз диккатларини узок ушлаб тура олмайдилар. Шунинг учун мазкур синфларда укитувчи дарс машFулотларини олиб боришда турли уйинлардан фойдаланиши, машFулот вактида бошка мавзуларга утиб укувчиларни чарчаш ёки безиб колиш х,олатларидан саклаши лозим булади. Болалар диккатини бир топ-ширикдан иккинчи топширикка кучириб ту-риш керак. Масалан, дарс машFулоти бошла-нишида фортепиано ёки миллий чолFуларда укувчиларга таниш булган куйни чалиб, улар диккат-эътиборини узига жалб этиш максадга мувофик булади. Шундан сунг дастур асоси-даги кушик куйлашни бошлаш мумкин. Сунгра укитувчи яна бир янги кушик куйлаб беради ва кушик х,акида сух,бат утказади х,амда уни ургатишга киришади. Биринчи мисра урганиб булингач, укитувчи янги мате-риални тушунтиришга утади ёки мусика са-водидан олдинги дарсларда утилганларни та-крорлайди. Шундан сунг янги кушикни ургатишни давом эттиради. Агар у катта мисра булмаса, иккинчи мисраси х,ам ургатилади (агар кушик икки мисрадан иборат булган кичик асар булса, у х,олда ушбу асар тулалигича урганилади). Шундан сунг бола-

1 Шарипова Г. Мусика ва унинг укитиш методикаси. -Т., 2006. -124-б.

ЗАМОНАВИЙ ТАЪЛИМ / СОВРЕМЕННОЕ ОБРАЗОВАНИЕ 2016, 9

V_/

лapгa куши^н кeйин дaм бepиш мaкcaдидa му^к^ тинглaш ^ми^ yтилaди. Дapcни ил-гapи ypгaнилгaн кушикни тaкpopлaш билaн тaмoмлaш мумкин. Биpинчи вa иккинчи ^нф Укувчилapи учун дapcлap 0Fиp бyлaди вa укитувчи бoлaлapни x1ушёpлик билaн кузaтиб бopиши, улapни нaзopaт килиши, укувчи-лapнинг дapcгa бул^н мунocaбaтлapини вaктидa пaйкaш вa шун^ Kapa6 дapc жapaё-нини oлиб бopиши Укитувчидaн yтa мacъули-ятли булишни тaлaб килaди. Бaъзaн укитув-чилapнинг тaжpибacизлиги, шунингдeк, мaъ-лум биp мeтoдик кypcaтмaдaн фoйдaлaниш нaтижacидa, yкувчилap oнгигa мaълум дapa-жaдa caлбий тaъcиp eткaзиш мумкин. Биpин-чи вa учинчи cинфлapдa бoлaлapнинг дик^т-эътибopини «кyчиpиб» туpиш тaвcияcигa aмaл килиб, уни мунтaзaм кУллaш хaм биз кутaётгaн caмapaни бepмaйди. Чунoнчи, Уpгaтилaётгaн ёки ypгaтиб булин^н acap 6o-лaлapгa ёкиб ^лган бyлca, уни тyхтaтиб, бoшкa мaшFулoт туpи билaн шуFуллaниш oкибaтидa бoлaлapнинг мaзкуp кУшиккa бyлгaн мeхpини cyндиpиш ёки эcдa кoлaётгaн pитмик тaянч пapдaлapни эcидaн чикapишгa oлиб ^лиш кaби caлбий хoлaтлap юзaгa лиши мумкин. Амaлдa эca бу кушик бoлaлap-гa ёкиб ^л^лити учун иштиёк билaн aйтa-ёт^н бyлaдилap вa кушик уcтидa янa биp нeчa дaкикa caмapaли ишлaшгa кoдиp э^н-ликлapи ceзилиб туpaди. Бoлaлapгa ёкиб K0лгaн кушик Уpнигa укитувчи бoшкa мaшк билaн шуFуллaнишни тaклиф килaди. Бoшкa мaшк x,ap кaнчa кизик бyлca хaм, бу тoпшиpикни бoлaлap нoилoж бaжapaдилap. Бу aлбaттa, укитувчининг мeтoдик хaтocи булиб, дapcнинг cифaт вa caмapaдopлигигa путуp eткaзaди. Укитувчининг дapcдaги aco-^й мaкcaд, вaзифacи yтилaётгaн дapc мaш-Fулoтлapини юкopи caвиядa тaшкил этиш, Укувчилapгa мaзмунли дapc yтишдaн ибopaт.

Mуcикий мaшк бaжapиш жapaёнидa ун^ нeчa дaкикa вaкт aжpaтиш кepaклигини aник aйтиш кийин. Чунки бу нapca укитувчи, унинг мeтoди, бoлaлapни кизиктиpa oлиши, шу би-лaн биpгa дapcнинг мaзмуни вa бoлaлapнинг

пcихик хoлaтигa бoFликдиp. Дapc peжacини тузaётгaндa укитувчи xap туpдaги ишлapнинг Kaй тapтибдa кeтмa-кeт кeлиши, oддийдaн муpaккaбгa тaмoйилигa pиoя этиши, eнгил вa муpaккaб мaтepиaллapнинг кaй биpини oл-дин вa кaй биpини кeйин бepиши, cypaлa-дигaн ypинлapи вa дapcнинг xap биp киcмигa тaхминaн кaнчa вaкт кeтишини x1иcoбгa oли-ши кepaк. Дapcни тaшкил этишдa бу кaби K0идaлap х^м acocий жихaтлapдaн биpи Xиcoблaнaди.

Укитувчи му^^ дapcлapини тaшкил этишдa унинг мaзмунини paнг-бapaнг кypи-нишлapдa тaшкил этиши мaкcaдгa мувoфик бyлaди. Mуcикa дapcи биp кoлипгa тушиб K0лмacлиги кepaк. Maзкуp дapcнинг cифaт вa caмapaдopлиги бoлaлapдa бoшкa фaнлap-ни yзлaштиpишлapигa зaмин яpaтиши лoзим. Шунинг учун хaм укитувчи уз иши^ ижoдий ёндaшиши, муcикa дapcлapини ут^зишнинг шaкл вa мeтoдлapини кидиpиши вa яхши нa-тижaлapигa эpишиши ^pa^ Mуcикa дapcлa-pини тaшкил этишнинг биp нeчa жихaтлapи мaвжуд. Дapcнинг мaкcaди мaзмуни вa тузи-лиши билaн бeлгилaнaди.

Бундaй дapcлapдa бoлaлapгa бepилaдигaн дapc жapaёнидaги вaзифaни тyFpи тaкcимлaш кaттa aхaмиятгa эгa. Уpгaнилaдигaн мaтepи-aл муpaккaб бyлca, уни ихчaмлaштиpиш, 6o-лaлapни зypиктиpмaй, ижoдий иштиёк бepa-дигaн килиб тузиш лoзим.

Mуcикa тaълимининг acocий мaкcaди вa вaзифacи ycиб кeлaётгaн бapкaмoл aвлoдни миллий муcикa мepocимизгa вopиcлик Kилaдигaн, миллaт вa Fуpуpни умумбaшapи-ят oлдидa узининг нaфиcлиги, миллий куй oхaнглapи илa aжpaлиб туpaдигaн жихaтлapи билaн кypcaтa oлaдигaн, узи^ хocлигини xap Kaндaй тaшки тaъcиpлapдaн caклaй oлaди-гaн булиши лoзим. Mуcикий мepocимизни Kaдpлaйдигaн иктидopли ёшлapни тapбия-лaб, муcикa caнъaтигa мeхp вa иштиёкини oшиpиш, бу бopaдa улapнинг зapуpий билим вa aмaлий мaлaкaлapини тapкиб тoптиpиш учун зapуpий шapт-шapoитлap яpaтиб бe-pиш бapчaмизнинг acocий вaзифaмиздиp.

ЗAMOНAВИЙ TAЪЛИM I COВPЕMЕННOЕ OБPAЗOВAНИЕ 2016, 9

Хyлoca ypнидa, бapкaмoл aвлoдни му^ка opкaли тарбиялашда куйидаги acocий та-мoйиллapни илгари cypишни тaвcия этамиз:

1. Укувчи-ёшларнинг бадиий дидини мил-лий куй-кушиклар acocидa ycтиpиш тaмoйи-ли. Мазкур тaмoйилнинг acocий вaзифacи acocaн yкyвчи-ёшлapнинг бaдиий-мycикий дидини ycтиpишдaн ибopaт. Бyндa acocaн yзбeк мycикий мepocи катламларида мaвжyд халк кУшиклapи ва миллий чoлFy куйлари-дан кeнг фoйдaлaниш тaвcия этилади.

2. Укyвчи-ёшлapнинг эшитyвчaнлик ^би-лиятини ycтиpиш тaмoйили. Мазкур тaмoйил 6угунги кyндa yтa мух,им ах,амият кacб этмoк-да. Сир эма«и, Fap6 мамлакатларидан <^м-мавий маданият» дeгaн тушунча жадал cypъaтдa бутун Шарк мамлакатлари мада-

ниятига та^ир килмoкдa. Бу х^лат Узбeкиc-тoнни х,ам чeтлaб yтгaни йук. Оммавий ма-даниятнинг ёшларга ^нгдирилишида мycикa acocий вocитa х,ишбланади. Шунинг учун ёшларга таълим ва тарбиявий ах,а-миятга эга миллий куй-кушикларни эшитти-риш ва уни куйлаш йул-йурикларини ур-гатиш анча ^мара бepaди. Дeмaк, бapкaмoл aвлoдни тарбиялашда му^ка эшитиш тар-бияcини тyFpи ташкил этиш мух,им.

3. Укувчи-ёшлар тapбияcидa миллий, yмyминcoний Foялapни yзидa мyжaccaм эт-ган, Она-Ватанга мух,аббат ва caдoкaт ру-х,ияти ^c6 этган кyй-кУшиклapни ypгaтиш ва уларни да^урларнинг acocий киcми œ-фатида караш тaмoйили.

Адабиётлар:

1. Узбeкиcтoн Рecпyбликacи Кoнcтитyцияcи. - Т.: «Узбeкиcтoн», 1992.

2. Кapимoв И.А. Узбeкиcтoн буюк кeлaжaк capи. - Т.: «Узбeкиcтoн», 1998.

3. Кapимoв И.А. Бapкaмoл aвлoд - Узбeкиcтoн тараккиётининг пoйдeвopи. - Т.: «Шарк», 1997.

4. Шapипoвa Г. Mycикa ва унинг Укитиш мeтoдикacи. - Т., 2006.

5. Maнcypoв А., Нopхyжaeв Н. Му^ка. 5-cинф учун дapcлик. - Т., 2004.

6. Ибpox1имoв О. ва бoшкaлap. Mycикa. 7-cинф учун дарелик. - Т.,2007.

7. Илхoмoв М. Бapкaмoл aвлoд тapбияcидa шeъp, кушик, ox^T - Т., 2010.

ЗАМОНАВИЙ ТАЪЛИМ I СОВРЕМЕННОЕ ОБРАЗОВАНИЕ 2016, 9

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.