Научная статья на тему 'Малака ошириш таълими иштирокчилари танқидий фикрлашини ривожлантиришда интерфаол методларнинг ўрни'

Малака ошириш таълими иштирокчилари танқидий фикрлашини ривожлантиришда интерфаол методларнинг ўрни Текст научной статьи по специальности «Науки об образовании»

CC BY
126
33
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
танқидий фикр / малака ошириш таълими иштирокчиси / камол топтирувчи ҳамда тарбияловчи тамойиллар / ўзини ўзи бошқариш / critical opinion / participant training in the education system / the principles development and education / self-management

Аннотация научной статьи по наукам об образовании, автор научной работы — Усмоналиева Р.

Мақолада малака ошириш таълими иштирокчилари танқидий фикрлашини ривожлантиришда интерфаол методларнинг мавқеи ва унинг педагогик аҳамияти ҳақида мулоҳаза юритилган. Малака ошириш таълими иштирокчиларининг ижодий имкониятларини ривожлантириш, муаммоларни ҳал қилишда танқидий фикр, мантиқий фикрлашга чорлашнинг муаммоли услублари кўрсатилган.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

THE ROLE OF INTERACTIVE METHODS IN THE DEVELOPMENT OF CRITICAL THINKING OF TRAINING PARTICIPANTS IN THE EDUCATION SYSTEM

In the article the author expresses her opinion on the role of interactive methods in the development of critical thinking of training participants in the education system. There are disclosed the problematic aspects of the development of positive features of training participants in the educational system, bringing them to form of critical opinion and logical thinking to solve problems.

Текст научной работы на тему «Малака ошириш таълими иштирокчилари танқидий фикрлашини ривожлантиришда интерфаол методларнинг ўрни»

30 КАСБИЙ ТАЪЛИМ / ПРОФЕССИОНАЛЬНОЕ ОБРАЗОВАНИЕ ч_/

Усмоналиева Р.,

Сурхондарё вилояти халк таълими ходимларини кайта тайёрлаш ва уларнинг малакасини ошириш институти «Ижтимоий-иктисодий фанлар» кафедраси мудири

МАЛАКА ОШИРИШ ТАЪЛИМИ ИШТИРОКЧИЛАРИ ТАНКИДИЙ ФИКРЛАШИНИ РИВОЖЛАНТИРИШДА ИНТЕРФАОЛ МЕТОДЛАРНИНГ УРЧИ

УСМОНАЛИЕВА Р. МАЛАКА ОШИРИШ ТАЪЛИМИ ИШТИРОКЧИЛАРИ ТАНЦИДИЙ ФИКРЛАШИНИ РИВОЖЛАНТИРИШДА ИНТЕРФАОЛ МЕТОДЛАРНИНГ УРНИ

Маколада малака ошириш таълими иштирокчилари танкидий фикрлашини ривожлантириш-да интерфаол методларнинг мавкеи ва унинг педагогик ах,амияти х,акида мулох,аза юритилган. Малака ошириш таълими иштирокчиларининг ижодий имкониятларини ривожлантириш, муам-моларни х,ал килишда танкидий фикр, мантикий фикрлашга чорлашнинг муаммоли услублари курсатилган.

Таянч сузлар ва тушунчалар: танкидий фикр, малака ошириш таълими иштирокчиси, камол топтирувчи х,амда тарбияловчи тамойиллар, узини узи бошкариш.

УСМОНАЛИЕВА Р. РОЛЬ ИНТЕРАКТИВНЫХ МЕТОДОВ В РАЗВИТИИ КРИТИЧЕСКОГО МЫШЛЕНИЯ УЧАСТНИКОВ ПОВЫШЕНИЯ КВАЛИФИКАЦИИ В СИСТЕМЕ ОБРАЗОВАНИЯ

В статье автор выражает суждения о роли интерактивных методов в развитии критического мышления участников повышения квалификации в системе образования. Показаны проблемные стороны развития положительных возможностей участников повышения квалификации в системе образования, привлечения их к формированию критического мнения и логического мышления при решении проблем.

Ключевые слова и понятия: критическое мнение, участник повышения квалификации в системе образования, принципы развития и воспитания, самоуправление.

USMONALIEVA R. THE ROLE OF INTERACTIVE METHODS IN THE DEVELOPMENT OF CRITICAL THINKING OF TRAINING PARTICIPANTS IN THE EDUCATION SYSTEM

In the article the author expresses her opinion on the role of interactive methods in the development of critical thinking of training participants in the education system. There are disclosed the problematic aspects of the development of positive features of training participants in the educational system, bringing them to form of critical opinion and logical thinking to solve problems.

Keywords: critical opinion, participant training in the education system, the principles development and education, self-management.

ЗАМОНАВИЙ ТАЪЛИМ / СОВРЕМЕННОЕ ОБРАЗОВАНИЕ 2015, 4

г

Ч.

31 _>

Танцидий фикр - бу цуйилган масала ёки муаммо юзасидан уз фикрини баён цилиш, узгаларнинг фикрларини танцидий цайта идрок этиш, уз нуцтаи назарини асослаб бериш ва сацлаб цолиш имкониятига эга булишдир.

Яна бу коидага аниклик киритадиган булсак, фикрлаш - бу укиш, ёзиш, сузлаш ва эшитишга ухшаш жараён. У фаол, мувофиклаштирувчи шун-дай жараёнки, узида бирор хакикат туFрисидаги фикрларни камраб олади.

Танкидий (тахлилий) фикр куйидаги билан ахамиятлидир:

- хаётнинг мураккаб узгарувчанлик маъноси-ни тушуниб етишга ёрдам беради;

- жамоанинг очик фикрини раFбатлантиради;

- алока, тушуниш ва хурматнинг икки томон-ламалигини англатади;

- шахснинг ривожланишига шароит яратади1.

Таълим жараёнида танкидий (тахлилий) фикр-

лашнинг асосланиши куйидагилардан иборат:

1. Профессор-укитувчи ва малака ошириш таълими иштирокчиси уртасидаги хамда малака ошириш таълими иштирокчилари орасидаги узаро хурматни тарбиялайди.

2. МашFулот жараёнида малака ошириш таълими иштирокчисининг уз тажрибасидан фой-даланилади.

3. Муайян укув мазмунидан малака ошириш таълими иштирокчисининг талабларига мос ва аник тарзда фойдаланилади.

4. Муаммони хал килишда укув материалла-ридан фойдаланилади.

5. Турли фикр ва карашлар интеграция-лашади.

6. Дастлабки шарт-шароитлар кабул кили-нади ва текшириб курилади.

7. Малака ошириш таълими иштирокчила-рининг мустакил таълим олиши учун шароит яратилади ва уларнинг тайёргарлик даражасига мувофик методлар танланади.

МашFулотлар жараёнида фойдаланиладиган дидактик уйинли технологиялар малака ошириш таълими иштирокчиларининг билиш фаолияти-ни фаоллаштириш, дарслик ва кушимча адаби-ётлар устида мустакил ишлаш, нутк ва мулокот маданиятини ривожлантириш, уларни онгли равишда касб-хунарга йуллаш, дидактик уйин давомида вужудга келган кийинчиликларни бартараф этишда мулжални туFри олиш, тур-

1 Кларин М.В. Педагогическая технология в учебном процессе. - М.: «Знание», 1981. -С. 84.

ли вазиятларни тахлил килиб, туFри хулоса чикаришга замин хозирлайди.

Укув дастурлари талабларига мувофик муам-моли ёки мунозарали машFулотларнинг ташкил этилиши танкидий ва тахлилий фикрларнинг ривожида мухим ахамиятга эга. Укув жараёнида мунозарали дарсларнинг икки хил тури: илмий мунозара дарслари ва эркин фикрлаш дарсла-ридан фойдаланилади.

Интерфаол методлар узаро фикр алмашиш-га, узаро фикрларни тулдиришга, гох новер-бал, гохо вербал таъсир утказишга каратилган харакатлар мажмуасидир. Интерфаол метод-ларни куллашда узаро таъсир асосига курилган интеллектуал харакатлар шунчаки таъсир ёки туртки вазифасини бажариш билан чекланиб колмайди, улар хамкорлик субъектларини ижо-дий изланишга йуналтириш, номаълум холатни очишга (кашф этишга) кумак берувчи назарий-аклий мулохазаларни яратиш функцияларини хам бажариши мумкин.

Таълим мазмунини узлаштиришда малака ошириш таълими иштирокчиларининг билим савияси, узлаштириш даражаси, таълим ман-баи, дидактик вазифаларга мувофик ва муно-сиб равишда куйидаги интерфаол методлар кулланилади2:

■ укитишнинг кургазмали методи;

■ мустакил ишлар методи;

■ муаммоли-эвристик моделлаштириш методи;

■ илмий тадкикот методлари;

■ укитишнинг муаммоли-изланишли ва ре-продуктив методлари;

■ укитишнинг индуктив ва дедуктив методлари;

■ укитишнинг назорат ва узини узи назорат килиш методлари.

Методлар куйидаги гурухчаларни уз ичига олади:

■ укув ахборотларини эшитиш оркали кабул килиш методлари ^заки методлар: хикоя, маъ-руза, сухбат ва бошкалар)3;

2 Фарберман Б.Л. Прогрессивные педагогические технологии. - Т.: 1999. -С. 84.

3 Фарберман Б.Л. Прогрессивные педагогические технологии. - Т., 1999. -С. 84.

ЗАМОНАВИЙ ТАЪЛИМ / СОВРЕМЕННОЕ ОБРАЗОВАНИЕ 2015, 4

■ УКУВ axбopoтлapини кypгaзмaли yзaтиш вa кypиш opкaли кaбyл килиш мeтoдлapи (^газ-мaли мeтoд, тacвиpий нaмoйиш килиш вa бoш-^ap);

■ УКУВ axбopoтлapини aмaлий мexнaт xapa^-лapи opкaли бepиш (aмaлий мeтoдлap, мaшклap, лaбopaтopия ишлapи, дacтypлap ТУЗИШ, мaшк вa мacaлaлap xaмдa тecт тoпшиpиклapини eчиш, мexнaт xapaкaтлapи вa бoшкaлap).

Интepфaoл мeтoдлap acocидa тyзилгaн дapc тизимлapидa тypли cтpaтeгиялapдaн фoйдaлa-нилaди. Бyндa мaлaкa oшиpиш тaълими ишти-poкчилapигa шпapгaлкaлap, яшиpинчa ycyллap-дaн (китoб, кoнcпeктлap вa х.к.) фoйдaлaниш тaкиклaнмaйди, aкcинчa, бyндaй ycyллapни кул-лaш paFбaтлaнтиpилaди.

Мaлaкa oшиpиш тaълими иштиpoкчилapи-нинг ижoдий имкoниятлapини pивoжлaнти-pиш, мyaммoлapни xaл килишдa тaйëp ст^н-дapт eчимлap билaн биpгa нocтaндapт eчимлap ^бул килишгa yндaш, мaлaкa oшиpиш тaъли-ми иштиpoкчилapи ички xиccиëтлapини юзaгa чикapиб, yлapни мaнтикий фикpлaшгa чopлaш, yлapни coлиштиpиш, xycycий тaxlлилий фи^ юpитишгa ypгaтиш, yлapнинг интeллeктyaл, зук-кoлик xиcлaтлapини шaкллaнтиpиш вa мaълyм йyнaлишдa янaдa юкopи дapaжaдa pивoжлaнти-pиш мaкcaдидa мyaммoли ycлyбдaн фoйдaлaни-лaди.

Мyaммoли вaзият кaндaй xocил килинaди? Бу-нинг учун бaжapилиши лoзим бyлгaн тoпшиpик эълoн килинaди. Энди шу вaзифaни бaжapиш учун мaлaкa oшиpиш тaълими иштиpoкчиcи 6op билим вa кyникмaлapини эcлaйди, тoпшиpикни бaжapишдa шу пaйтгaчa эгaллaгaн билимлapи-нинг eтишмacлигини ceзиш билaн биpгa мaлaкa oшиpиш тaълими иштиpoкчиcи шaxcидa мaълyм пcиxoлoгик кapaмa-кapшилик шaклидaги xoлaт юз бepaди. Гaлдaги мyaммo тoпшиpикни бaжa-pиш вa шу тoпшиpикни бaжapиш учун янги билим, иктидop вa кyникмaлapни излaш мyaммo-cи пaйдo бyлaди. Анa шу вaзият эca мyaммoли тaxcилнинг бoшлaниш жapaëни xиcoблaнaди1.

Мaлaкa oшиpиш тaълими иштиpoкчилapнинг тoпшиpикни мycтaкил бaжapиш жapaëнини зук-кoлик билaн бoшкapaди, эътибop билaн кyзaтa-ди, кepaк бyлгaндa жoнли мyлoкoтгa чopлaйди. Тинглoвчилap мaнтикий фикpлaш дaвoмидa

1 Мaxмyтoв М.И., Ибpaгимoв Г.И., Чoшaнoв М.А. Пeдa-гoгичecкиe тexнoлoгии paзвития мышлeния yчaщиxcя. -Кaзaнь.1993. -С. 88.

yлapнинг жoнли мyшoxaдacи, фикp дoиpacи пpoфeccop-yкитyвчи тoмoнидaн изчиллик билaн Xиcoбгa oлинaди вa тaxcил oxиpидa фaoл мaлa-кa oшиpиш тaълими иштиpoкчилapигa куйилган бaллap ëки бaxoлapни эълoн килaди.

Мaлaкa oшиpиш тaълими иштиpoкчилapи-дa yмyмлaшгaн пcиxoлoгик вa ycлyбий билим, иктидop вa кyникмaлapни шaкллaнтиpиш, уз тaжpибaлapини тaнкидий нyктaи нaзapдaн янa-дa мycтaxкaмлaш, peaл xaкикий aмaлиëтдaги шapoитдa cинaш вa aмaлий кoмпeтeнциялapини янги билимлap билaн янaдa бoйитиш мaкcaдидa шу ycлyбдaн фoйдaлaнилaди.

Мaълyмки, xap кaндaй фaн укитилиши учун бeлгилaнгaн мaкcaдгa кypa, унинг мaзмyни тaн-лaнaди. Фaнни yзлaштиpиш учун унга мoc мeтoд-лap, cyнгpa укув вocитaлapи вa ниxoят, бyлapгa мoc paвишдa укитиш ш^кли тaнлaнaди.

Мaлaкa oшиpиш тaълими иштиpoкчилapи-нинг пcиxoлoгик тaйëpгapликлapи вa фикpлaш ëw oлингaн билимлapни yзлaштиpиш дapa-жaлapигa кapaб xap биp тaълим бocкичи учун мoc мaзмyн вa мeтoдлap тaнлaнaди. Xap биp бocкичнинг узига xoc мaзмyнини бaëн килиш мaнтики вa мeтoдлapи 6OP. Тaълимдa xap дoим мaзмyн вa мeтoдлap мyaммocи мaвжyд бyлгaн, бу мyaммoлap биp-биpи билaн узвий бoFлaнгaн. Тaълим мeтoдлapидaги мyaммoлap «Кимни кaндaй Укитaмиз?» дeгaн caвoл билaн бoFлик булиб, бyндaн тaълим мeтoдлapини иш-лaб чикиш унинг мaзмyнигa бoFлик экaнлиги ^либ чикaди. Бу икки мyaммo yзapo кapaмa-кapшиликдa булиб, биp-биpини тyлдиpиб бopaди.

Мeтoдикaнинг мaкcaди мaзкyp фaндaн янги укув фaни (укув пpeдмeти)ни яpaтиш вa бу фaн-нинг yзлaштиpилишини тaъминлaшдaн ибopaт. Бyндaй укув фaнлapи мaлaкa oшиpиш тaълими иштиpoкчиcининг бapчa тaлaб вa эxтиëжлapини Koниктиpиши, зaмoнaвий пeдaгoгик тexнoлo-гиялap тaлaблapи acocидa «менга зарур ва мен буни билишга, уни ^аётда цуллашга цодирман» тaмoйилигa acocлaнaди. Мaлa-га oшиpиш тaълими иштиpoкчиcининг укув мaтepиaлини yзлaштиpишидaги кypcaткич вa yзлaштиpиш дapaжaлapи, нaзapий вa aмaлий би-лимлapини эгaллaшдa «coддaдaн-мypaккaбгa» Koидacигa acocлaнгaн нaзopaт тoпшиpиклapини бeлгилaш xaмдa мaлaкa oшиpиш тaълими ишти-poкчилapигa индивидyaл вa тaбaкaлaшгaн xoлдa ëндaшyвлap xycycиятлapини xиcoбгa oлиши лo-зим.

ЗAMOНAВИЙ TA'^M / COBPEMEHHOE OБPAЗOВAНИE 2015, 4

г

Ч.

33 _>

Анъанавий методикада малака ошириш таъ-лими иштирокчиси шахсининг ривожланишини хисобга олган холда унинг билими куникмага, ундан эса малакагача ривожланишига ахамият берилмаслиги аён. Маърузачи-модератор малака ошириш таълими иштирокчисига иложи борича урганилаётган мавзудан купрок ахборот беришга харакат килади. Профессор-укитувчи ахборотларни туплаш, ахборотларни танлаш ва кайта ишлаш, урганилган ахборотларни куллаш каби билишнинг учта боскичдан иборат моде-лига хар доим хам риоя килавермайди.

Кейинги навбатда малака ошириш таълими иштирокчисининг билиш фаолияти (олган билими) уни билиш фаолиятининг янги поFонасига, яъни бу билиш фаолиятининг фаоллашув жа-раёнига кутариши керак. Шундагина билим куникмага, куникма эса малакага айланади. Малака ошириш таълими иштирокчилари билиш фаолияти фаоллашувининг катор тамойилларга таянади: фанни урганишга кизиктириш, таянч ибораларга асосланиш, муаммоли методларни куллаш, мустакил ишларни ташкил этиш, ялпи ва якка ишларни ташкиллаштириш, кургазмали ва техник воситалардан фойдаланиш, таълим мазмунини турмуш билан боFлаш, фанлараро алокадорликни урнатиш ва хоказо. Бундан эса таълим жараёнида укитувчи риоя килиши керак буладиган асосий тамойиллар келиб чикади:

- малака ошириш таълими иштирокчисида уз кучига ишониш хиссиётини уЙFотиш;

- малака ошириш таълими иштирокчисига уз вактида керакли ёрдам бериш1.

Малака ошириш таълими иштирокчилари-нинг фанларга оид танкидий фикрини билиш максадида куйидаги варакалар таркатилган:

1. Маърузани эшитиб ёзиб бордим, лекин узлаштирилаётган материал мохиятини бир дав-рнинг узида тулик тушуниб етмадим.

2. Илмий тушунчалар, атамалар ва таъриф-лардан фойдаланишда кийинчиликларни хис киламан.

3. Маъруза ва семинар машFулотларининг мохиятини тушуна олмайман.

4. Назарий билимлар билан амалиёт уртасида бирмунча номутаносибликлар мавжуд.

5. Мустакил фаолиятни режалаштиришнинг окилона усуллари етишмайди.

1 Авлиёкулов Н.Х. Укитишнинг модулли тизими ва педа-гогик технологияси амалий асослари. - Бухоро, 2001.

6. Мустакил билим олиш учун жуда оз вакт колади.

7. Укув йили давомида бир канча материал-лар индивидуал ишлашга йиFилиб колади.

8. Рейтинг назоратида хис-туЙFуда баркарор-ликнинг етишмаслиги сабабли диккатни бир жойга туплай олмайман.

10. Семинар машFулотлари ва рейтинг на-зоратига тайёрланиш учун бирламчи манбалар-нинг йуклиги кийинчиликлар туFдиради.

Танкидий фикрлашни ривожлантириш осон иш эмас. Бу муайян ёш даврида тугалланган ва эсдан чикарилган вазифа хам эмас. Шу билан бирга танкидий фикрлашга олиб борадиган маълум бир йул хам йук. Аммо танкидий фикр-ловчиларнинг шаклланишига ёрдам берувчи муайян укув шароитлари туплами мавжуд.

Танкидий фикрлаш тажрибасини эгаллаши учун малака ошириш таълими иштирокчилари-га вакт ва имконият бериш зарур, яъни;

- малака ошириш таълими иштирокчиларига фикр юритишлари учун имконият бериш;

- турли-туман Fоя ва фикрларни кабул килиш;

- малака ошириш таълими иштирокчилари-нинг укув жараёнидаги фаолликларини таъмин-лаш;

- хар бир малака ошириш таълими иштирокчисининг танкидий фикр юритишга кодир экан-лигига унинг узида ишонч хиссини уЙFотиш;

- танкидий фикрлашнинг юзага келишини кадрлаш лозим.

Шу муносабат билан малака ошириш таъли-ми иштирокчилари:

- узларига ишончни орттириши, уз фикри хамда Fояларининг кадрини тушунишлари;

- таълим жараёнида фаол иштирок этишлари;

- турли фикр ва Fояларни эътибор билан тинглашлари;

- уз хукмларини шакллантиришга ва ундан кайтишга тайёр туришлари лозим.

Танкидий (тахлилий) фикрлаш малака ошириш таълими иштирокчисининг фаоллиги билан бевосита боFликдир.

Таълим жараёнидаги малака ошириш таълими иштирокчиларининг фаол иштироки ва таълимга узларининг масъул эканлигига тайёр-ликлари танкидий фикрлашда кутилган натижа-ларни беради. Малака ошириш таълими иш-тирокчиларини фикр юритишга, уз Fояси ва фикрлари билан узаро уртоклашишга даъват

ЗАМОНАВИЙ ТАЪЛИМ / СОВРЕМЕННОЕ ОБРАЗОВАНИЕ 2015, 4

этиш ^би пeдaгoгик ëндaшyв yлapнинг фaoлли-гини ycтиpaди.

Фикpлaш жapaëнини тaшкил этиш дaвoмидa мaлaкa oшиpиш тaълими иштиpoкчилapининг фикpлapи, уз тaнкидий тaxлили нaтижaлapи Kиммaтли экaнлигини yлapнинг oнгигa ^нгди-pиш зapyp. Пpoфeccop-yкитyвчи мaлaкa oши-pиш тaълими иштиpoкчилapидaн мyaйян мaтe-pиaлни шyнчaки кaйтa ишлaшни тaлaб килгaндa тaйëp кoлиплapдaн, aндoзaлapдaн xoли булиши лoзим. Бу э^ мaлaкa oшиpиш тaълими ишти-poкчилapидa yзгaлap Foялapини мexaник тapздa Kaйтa ишлaб чикиш энг мyxим вa киммaтли ycyл экaнлигигa ишoнч xocил килишгa oлиб кeлaди. Аcлидa мaлaкa oшиpиш тaълими иштиpoкчи-лapигa уз фикpи, yзигa тaaллyкли булган Foя вa тacaввypлap киммaтли э^нлигини кypcaтa oлиш кepaк. Тинглoвчилapнинг yзлapи xaм уз фикpлa-pининг киммaтбaxo экaнлигигa ишoнч xocил Kилa oлишлapи xaмдa мacaлaлapни мyxoкaмa килиш жapaëнидa yтa мyxим вa кaттa xиcca бу-либ xиcoблaнишини тaн oлишлapи лoзим.

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

Фикpлaш жapaëни тинглoвчилapнинг yзapo биp-биpлapи билaн фикp aлмaшишлapини кyздa тyтaди. Узapo фикp aлмaшишдa мaлaкa oшиpиш тaълими иштиpoкчилapидaн диккaт билaн тинг-лaш, узининг кapaшлapи тизимини cУpoвчигa зypлaб yткaзиш вa бoшкa cyзлoвчилap фикpини тyзaтиб тypишдaн узини тийиб тypиши xaм тaлaб этилaди. Бyнгa жaвoбaн мaлaкa oшиpиш тaъли-ми иштиpoкчилapи бoшкaлapнинг ялпи фи^-лapидaн фoйдaлaниш имкoниятигa эгa бyлaди.

Keнг дoиpaдaги мyнoзapa oкибaтидaн фapкли paвишдa, мaлaкa oшиpиш тaълими иштиpoкчи-лapи yзлapигa тeгишли бyлгaн Foялapни тaxлил килиш вa уни aниклaшгa янaдa кoбилияти opтa бopaди xaмдa yлapни уз билимлapи вa xaë^ тaжpибaлapидa яpaтгaн Foялapи тизимигa ™p-кaб бopaди.

Фикpлaш жapaëнини тaшкил этишдa уни y™a-зишнинг биp нeчa мoдeллapи мaвжyд: яъни узига ишoнч xocил килиш, ишдa фaoл иштиpoк этиш, Уpтoклapи вa укитувчи билaн фикp aлмaшиш, yзгaлap фи^ини тинглaй oлиш вa бoшкaлap.

Умyмaн oлгaндa, мaлaкa oшиpиш тaълими иш-тиpoкчилapининг тaнкидий (тaxлилий) фикpини pивoжлaнтиpиш тaълимнинг ушбу тypи укув-тapбия жapaëнидa кaмoл тoптиpyвчи xaмдa тap-биялoвчи тaмoйиллapни aмaлгa oшиpишдa вa мaлaкa oшиpиш тaълими иштиpoкчилapининг узини узи бoшкapишидa мyxим poл yйнaйди.

Хyлoca килиб aйтгaндa, мaлaкa oшиpиш тaъ-лими иштиpoкчилapи тaнкидий фикpлaшини pивoжлaнтиpишдa зaмoнaвий мeтoдлap ëки укитишнинг caмapacини oшиpишгa ëpдaм бe-pyвчи тexнoлoгик тpeнинглap тaлaбaлapдa мaнтикий, a^^ ижoдий, тaнкидий, мycтaкил фикpлaшни шaкллaнтиpиш, кoбилиятлapини p^ вoжлaнтиpиш, paкoбaтбapдoш, eтyк мyтaxaccиc бyлишлapи xaмдa тeгишли ^бий фaзилaтлapни тapбиялaшгa ëpдaм бepaди.

Ддабиётлар:

1. Kлapин М.В. Пeдaгoгичecкaя тexнoлoгия в yчeбнoм пpoцecce. - М.: «Знaниe», 19B1. -С. B4.

2. Фapбepмaн Б.Л. Пpoгpeccивныe пeдaгoгичecкиe тexнoлoгии. - Т., 1999. -С. B4.

3. Maxмyтoв М.И., Ибpaгимoв Г.И., Чoшaнoв М.А. Пeдaгoгичecкиe тexнoлoгии paз-вития мышлeния yчaщиxcя. - Kaзaнь, 1993. -С. BB.

4. Авлиëкyлoв Н.Х. Укитишнинг мoдyлли тизими вa пeдaгoгик тexнoлoгияcи aмaлий acocлapи. - Бyxopo, 2001.

ЗAMOНAВИЙ TAЪЛИM / COBPEMEHHOE OБРAЗOВAНИE 2015, 4

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.