Научная статья на тему 'Магия и колдуньи глаза'

Магия и колдуньи глаза Текст научной статьи по специальности «Языкознание и литературоведение»

CC BY
340
21
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
глаз / чародей / колдун / ведьма / хитрость / обманщик / маг / Кашмир / Вавилон / индус / Чин – Мочин / смысл / содержание / идея / художественный / обаяние / дорогой / красивые глаза / процветающий / благоустроенный / сочный / древний край. / eye / sorcerer / sorcerer / witch / cunning / deceiver / sorcerer / Kashmir / Babylonian / Indian / Chin – Mochin / meaning / content / idea / art / charm / expensive / shahlo / prosperity / administrator / wet / old lan.

Аннотация научной статьи по языкознанию и литературоведению, автор научной работы — Шахноза Норкулова

В статье освещаются события Кашмирской и Вавилонской магии и глаз колдуна, а также постепенная связь этой традиции с именами других народов. Для толкования этих пословиц ряд тюркских поэтов приводят примеры и подробно описывают найденный в них образ глаза.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Похожие темы научных работ по языкознанию и литературоведению , автор научной работы — Шахноза Норкулова

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Witch and magic eyes

The article covers the events of Kashmir and Babylonian magic and sorcerer’s eyes, as well as the gradual connection of this tradition with the names of other nations. In order to interpret these proverbs, a number of Turkic poets give examples, and the image of the eye found in them is described in detail.

Текст научной работы на тему «Магия и колдуньи глаза»

Жамият ва инновациялар -Общество и инновации -Society and innovations

Journal home page: https://inscience.uz/index.php/socinov/index

Witch and magic eyes

Shahnoza NORQULOVA1

Termez State University

ARTICLE INFO

ABSTRACT

Article history:

Received April 2021 Received in revised form 20 April 2021 Accepted 15 May 2021 Available online 25 June 2021

Keywords:

eye, sorcerer, sorcerer, witch, cunning, deceiver, sorcerer, Kashmir, Babylonian, Indian, Chin - Mochin, meaning, content, idea, art, charm, expensive, shahlo, prosperity, administrator, wet, old lan.

The article covers the events of Kashmir and Babylonian magic and sorcerer's eyes, as well as the gradual connection of this tradition with the names of other nations. In order to interpret these proverbs, a number of Turkic poets give examples, and the image of the eye found in them is described in detail.

2181-1415/© 2021 in Science LLC.

This is an open access article under the Attribution 4.0 International (CC BY 4.0) license (https://creativecommons.org/licenses/by/4.0/deed.ru)

Жоду ва соххир кузлар

Калит сузлар:

куз, гамза, сехргар, жодугар, х,ийлагар, маккор, афсунгар, Кашмир, Бобул, х,инд, Чин - Мочин, маъно, мазмун, роя, бадиий, жозиба, ;иммат, шах,ло, обод, маъмур, серсув, кух,на диёр.

АННОТАЦИЯ

Мацолада Кашмир ва Бобил жоду х,амда сехргар кузлари, шунингдек, бу анъананинг аста - секин бошца халцлар номи ила вобасталиги воцеалари ёритилган. Ана шу ташбих,ларни шархлаш учун цатор туркигуй шоирлардан мисоллар келтириб, уларда тасвирини топган куз тимсоли атрофлича ёритилади.

1 Senior lecturer at the Department of Uzbek Literature of Termez State University, Termez, Uzbekistan. E-mail: shaxnozanorqulova8@gmail.com.

Магия и колдуньи глаза

Ключевые слова:

глаз, чародей, колдун, ведьма, хитрость, обманщик, маг, Кашмир, Вавилон, индус, Чин - Мочин, смысл, содержание, идея, художественный, обаяние, дорогой, красивые глаза, процветающий, благоустроенный, сочный, древний край.

АННОТАЦИЯ

В статье освещаются события Кашмирской и Вавилонской магии и глаз колдуна, а также постепенная связь этой традиции с именами других народов. Для толкования этих пословиц ряд тюркских поэтов приводят примеры и подробно описывают найденный в них образ глаза.

Мумтоз шоирлар маъшуца тасвирининг жозибали ифодаси учун аксаран куз тимсолига мурожаат этишади. Ана шу тасвир туфайли кузнинг турфа цирралари намоён этилади, кузга хос жоду ва сохир (сехрли) сирлари очилиб, тасвирнинг таъсири оширилади. Куз тавсифи унинг бошца тасвирий воситалар билан жоду ва сохир сузларига купроц ургу берилишида айрича ходиса кузатилади. Жоду ва сохир сузлари Кашмир жой номи билан ёнма-ён келади хамда "Кашмир жодуси", "Жодуйи Кашмир", "Сохири Кашмир" ибораларининг шаклланишига замин яратган. Кашмир ва кашмири (сехргар, афсунгар, жодугар, хийлагар, маккор) атамалари жоду ва сохирни англатганидек, ушбу сузлар замирида Кашмир ва кашмири (Кашмирдан, кашмирлик) маънолари яшириндир. Кашмир шахрини ривоятга биноан Сулаймон пайгамбар бунёд цилган булиб, у серсув, обод ва маъмур хамда ажойиб бир улка экан (6 - 492). Кашмир Осиёнинг сервицор Х,имолай ва Тибет тоглари оралигида жойлашган кухна диёр, унинг цалин, пишиц ва цимматбахо шол (Кашмир эчкилари жунидан туцилган) матолари цадимда турли юртларда манзур булиб, унга талаб катта булганлиги тарихдан маълум (13 - 184).

Улкани янада машхур цилган омил уша юнг матоларини туциган афсонавий Кашмирнинг шахло кузли ва цора кузли аёлларидир, айни замонда ривоятларга кура улар ута шаддод ва шухликда бетаццос эканлар, чиройли рацсга тушиш улар учун одатий хол экан. Гохо кашмири дейилганда лули цизларга ишора цилувчи холатлар хам мавжудлиги сир эмас, улар хам раццосаликда бетаццос экани бор хацицат. Кашмир аёлларининг мафтункор тим цора кузлари жоду ва сехрда бециёс саналган, ана шу нацллар адабиётга кучиб араб, форс-тожик, туркий халцлар назмига (насрига хам албатта) сингиб боради. Буни Х,офиз Шерозий (1325-1389)нинг байтлари хам тукис тасдицлайди:

Ба шеъри Х,офизи Шероз мерацсанду менозанд, Сиянхчашмони кашмириву тур ко ни Самарцандий (18-532).

Мазмуни:

Шерозлик Х,офиз шеърига ноз ила рацс этишади, Кашмирлик цора кузлар, Самарцанд шух цизлари.

Х,офиз Шepoзий Kaшмиpнинг к;иммaтбaxo мaтoлapидaн кyxнa Caмapк;aнд чeвapлapи ту;иган caнъaткopoнa мaтoлapнинг ;oлишмacлигигa, paK^a^ бapдoшлигигa ишopa ;илган бул^, нe aжaб! Бaйтдaги Kaшмиp ;opa кyзлapидaн вa Caмap;aнд шyxлapидaн мypoд гyзaл xaмдa зeбo ;излap булиши бapoбapидa, yлapнинг мexнaтceвapлиги xaм ;aдpлaнaди.

Узбeк мумтоз aдaбиëти нaмoяндaлapи ижoдидa "жодуйи Kaшмиp", "Coxиpи Kaшмиp", "Kaшмиp жoдycи" иcтилoxлapи тeз-тeз yчpaйди. чунончи тypкий нaзмнинг гyлтoжилapи Xopaзмий "Myxaббaтнoмa"cи (1353) вa Xyжaндий "Лaтoфaтнoмa"cидaги (1411) aйpим миcpaлapгa эътибop ;apaтaйлик:

^нул шиpин оузунггэ булди Фapxoд,

Ky.зунг Kaшмиp жодуеигг уетод (Xopaзмий, 16-104).

K,apo зулфунг эжэбхиндуйи тaзвиp,

Эpyp фэттон кузунгжодуйи Kaшмиp (Xyжaндий, 16-140).

Шу тapи;a шeъpиятдa "Kaшмиp жoдycи", "Жодуйи Kaшмиp" ибopacи куз тaъpифининг гyзaл aндoзacи, aжиб мeъëpигa aйлaниб бopгaнигa гуво; бyлaмиз:

Caнгa шoгиpд эpyp жодуйи Kaшмиp,

Бу фaн ичpa кyзyнгдyp кoфиpи уетод (Х,офиз Xopaзмий,14-89)

Муъжизи Myco кloшиндa булди Фиpъaвн axлIитeк,

Kyзлapинг oнлиндa Kaшмиp элинингжoдyлapи ^тойи, 2-263).

Ю;opидaги бaйтлapдa эътибop бepилca, Xopaзмий мaъшy;a кузини xa^o "Kaшмиp жoдycигa ycтoд"лик ;илaди дeмo;дa, Xyжaндий ëpнинг фитнaгa тyлa кyзлapини "жодуйи Kaшмиp"гa мeнгзaмo;дa. Xyжaндий aйни биp зaмoндa ëpнинг raHrçopa зулфини ëлFoнчи, иккиюзлaмaчи хинди гyзaлининг гaжaк coчигa тaшбиx цилмокда, KyräpoK^a хинд вa кaшмиpи кaлимaлapининг мyштapaклиги xycycидa cyзлaймиз. Aтoйи бул^, ëp кyзлapи oлдидa Kaшмиp юpтининг жoдyгapлapи Myco мyъжизacи oлдидa Фиpъaвн oдaмлapигa yxшaб ;oлaдилap. Шунинг нaтижacидa шeъpиятимиздa "Coxиpи Kaшмиp" ифoдacи билaн cexp (aфcyн, жоду) cyзи yзвийлaшиб бopaди вa ëpнинг кyзлapи xaттo "Coxиpи Kaшмиpгa", "Cexp илмидaн дapc aйтap" экaн:

Cexp илмин дapе aйтyp кyзлapинг,

CoxиpиKaшмиpFa гyфтopеиз ^тойи, 2-108).

yHyHa^ "Coxиpи Kaшмиp" ибopacи куз тaл;ини бopacидa eтaкчилик ;илиб бopaди:

Kyзлapингни туш кypyб, cypcaH мyaббиp дep мeнгa:

"Бу тушунг тaъбиpини cyp, еoxиpиKaшмиpдин"^тойи, 2-178).

Улар айни замонда фолбинлик хам цилишган, башоратчилик хам уларнинг бош ихтисослиги хисобланган, даволаш усулларини хам билишган, яъни халц табобатидан хам бохабар булишган. Сохир ва сехр нечоглик узвийлашганидек, жоду ва сохир хам хамоханглашиб боради:

Кузумнинг уйцусин боглади кузи,

Мунингтекцайда боржодуйи сохир (Хофиз Хоразмий,14-217).

Кашмир улкаси Хиндистон сарзамини ила боглиц булгани боис баъзан Кашмир атамасини Хинд атамаси алмаштириб туради. Хинд-форс шоири Амир Хусрав Дехлавий (1253-1325) ва узбек шоири Хофиз Хоразмийда цуйидаги мисралар учрайди:

Хиндуи чаш ми туро горати тур кон и Чин,

Некуйи омухтастзулфи бадомузи ту (Хусрав Дехлавий, 1-727).

Мазмуни:

Чин гузалларидек горатгар хинди кузларинг -

Ва зулфинг улардан яхшиликни урганди.

Кузмудур ё кофири хунрез ё жодуйи хинд,

Юзмудур ёлолайихудруй барги суман (Хофиз Хоразмий, 15-67).

Шунингдек, Кашмир ва Хинд сузлари биргаликда цулланиш холатлари хам учраб туради:

Сехр элидин воциф эрди Хин диву Кашмир, бас

Бу ажабким, туркэкачулкуз юз афсун айлади (Лутфий, 6-273).

Ушбу хол Кашмир ва Хинд атамаларининг тенглигини англатса-да, аммо Кашмир истилохи устуворлигини зинхор инкор эта олмайди. Аммо хинди гузалининг кузга ва айницса, зулфга ухшатилувчи воцеалар адабиёт оламида хар цалай мустахкамланиб борганини кузатиш мумкин. Кашмир атамаси жоду, сохир, сехр сузлари куз сузи билан биргаликда куз ифодасини беришини юцорида куриб утдик. Айни замонда, Кашмир атамаси хамда сохир, сехр калималари жоду ва куз иштирокисиз хам куз ифодасини бераверади. Бу сузлар тизими мантиц талабидан келиб чициб, узаро алмашиб келиши холати хам мавжудлигини кузатдик.

Сехр цилгай сузда Лутфий сохири Кашмиртек,

Дурриназмига цулоцгар солса мохиКобулий (Лутфий, 7-306).

Сехр ишин Кашмир эли гамзангдин урганса керак,

Ким, жахоничра булубтурул бу фанда муцтадо (Лутфий, 7-15).

Иккинчи миcpaдa куз - Faмзa (ноз - rapamHa) op;aли ифoдacини топиок^. Xyдди шу вaзифaни ;apo; (куз ;opaчиFи) aйни жоду еузи xaмкopлигидa тaл;ин этaди:

Kaapши олэм yзpa жумлэ эцлиндин кeтap,

Жодунг эелин Ha^p дилбap ;apoк;индa тyтap (Имод Maвлaвий 16-61).

Юзу мни килди еapик о л яногинг,

К,изил коним тyкap жоду кapoFинг(Xyжaндий, 16-142).

Жоду кapoкингзулмидин тушти еочингнингкэйдиш,

Улкoфиp илгиндиннeтaй, дap бaндизyннopyлмишaм (^дойи, 4-93).

Coxиp еузининг Kaшмиp aтaмacидaн тaшк;apи Бобил aтaмacи билaн богли; жиxaтлapи 6op вa yзгaчa мaнзapaни кaшф этaди. "Coxиpи Бобул" эxтимoл "Coxиpи Kaшмиp" aтaмacи cингapи нaзм oлaмигa ^p^ кeлиб, кyллaниш бyйичa биp -биpини тyлдиpиб, мyкaммaллaшиб бopгaнигa шyбxa йу;. "Coxиpи Булбул" xaм "Coxиpи Kaшмиp" кaби кддимий aтaмa бyлгaнидeк, мaъшyк;a куз жилoлapини вacф этишга кapaтилгaн, бу жиxaтдaн yлap aнчa xaмoxaнглик кacб этaди. Фopc-тoжик вa тypкий xaлк;лap шeъpиятидa "Coxиpи Бобул" aтaмacи узининг тypфa жилoлapигa эт:

rap шaвaд о ax aз уетодии он Faмзa Kaмол, Пвшиу еoxиpи Бобулpaзиoллox бизaнaд (5-440).

Maзмyни:

Ул Faмзaнинг yетoдлигидaн oox эеa-дa Kaмол,, Унинг oлдидa Бобул еexpгapи Oллoxpoзилигини еypaйди. Coxиpи Бобулки, cexp ичpa мyеaллaмдyp букун, Faмзaнгизнинг еaxмидин юзи.ra кэл;он тopтaдyp (Лутфий, 7-66).

Coxиpи Бобул бyлyp шoгиpд жоду кузиш,

Чунэpypуетозyшaндинушбу еexpoмyзимиз (Х,офиз Xopaзмий, 14-239).

Kaшмиp aтaмacигa мотанд Бобул иcтилoxидa жоду, cexp, aфcyн cyзлapи apaлaш, Toxo ëнмa-ëн кyллaнилиб, куз гyзaллиги тaлк;ин этилaди. Бу xoдиca фopc-тожик вa тypк-yзбeк aдaбиëтидa биp xил жapaнглaйди:

Бибypдa нapгиеи ту оби чодуи Бобул,

Kyшoдa Fyнчaи ту бобимуъчизиMyco (Рyдaкий, 9-120).

Бoмдoдaи бин, ки чaшм aз xoби нушин бapкyнaд,

rap шдидий еexpиБобулдap нигopиетoний Чин (Caъдий,11-399).

Coxиpи Бобул кишини юз тyмaн aфеyн билa,

Myнчa кyйдypмaеин, ул жоду кapoкинг ypтaди (Лутфий, 7-267).

То Лутфий цилур жоду кузунг васфини тацрир,

Ондин оладур сохириБобул сабоц, ойим (Лутфий, 7-289).

"Сохири Бобул" - "Бобул сохири" - Бобул (Бобил - Вавил; Бобулистон -Вавилония) - цадимий улка, унинг сарзамини хозирги Ироц худудига тугри келади. Бу афсонавий юртни цадимда Шумер ва Аккад хамда Месопотамия (икки дарё оралиги) дейишган, кейинчалик Бобул номини олган, уни Дажла ва Фурот дарёлари кесиб утади (3-67). "Сохири Кашмир"дан мурод маъшуцанинг зебо ва цора кузларига ишора булганидек, "Сохири Бобул"дан муддао хам айни шудир. Бу борада Саъдийнинг чиройли бир байти бор:

Хамшеваи ч о дув он и Бобул,

Хамсояи луъ батон и Кашмир (11-310).

Мазмуни:

Бобул жодугарлари цилигига,

Кашмир найрангбозлари шерик.

"Сохири Кашмир"да муболага, интилиш, ташбех, ухшатиш мужассам булса, "Сохири Бобул"да муболага, интилиш, ташбех билан бирга бадиий санъати тажассум этилган. Талмех бу маълум афсона, ривоят ёки тарихий воцеага бориб тацалувчи шу билан биргаликда келиб чициши буйича ажиб ва ажойиб шеърий санъатлардан хисобланади. Афсонага кура осмон фаришталари Хорут ва Морут бир пайтлар фалакнинг гардиши билан Ерга тушиб, Зухра исмли цизни куриб, севиб цолишади. Хорут ва Морут фириб йули билан Зухра цизни осмонга олиб кетади (8-122). Хорут ва Морутнинг бу цилиги Худога ёцмайди, улар цаттиц жазога мустахиц этилиб, Зухра циз осмондан фаришталар цаторидан жой олади. Хорут ва Морут булса жазога биноан тагидан ут пуркалиб турган Бобул жохи (цудуги) узра хозиргача оёцларидан осилиб турар эмишлар (12-753). Бу воцеалар шеърият оламини янада бойитади ва ажойиб тасвир, таъриф, тавсифларни юзага келишида пойдевор хозирлайди. Бобул, Хорут ва Зухра тимсоллари талцинига доир таъсирли ифодалар, бошца шоирларда булгани каби Низомий (1141-1209), Хоразмий ("Мухаббатнома" 1353), Хужандий ("Латофатнома" 1411)да борлигига гувох булдик:

Дилам бо забон дар суханпарварий,

ЧуХоруту, Зухра ба афсунгарий (Низомий,12-753).

Ярар жон десалар ёкуутунгузга,

Тенгэтман ЗухраниХорутунгузга ("Мухаббатнома",16-113).

Царогин сехридин Хорут уялди,

Узин Бобул цудуги ичра солди ("Латофатнома",16-152).

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

niiSfipnrp

Uli lv"'" Жамият ва инновациялар - Общество и инновации - Society and innovations

Special Issue - 5 (2021) / ISSN 2181-1415

Зухра циз афсонаси оцибати улароц адабиётга "Зухра куз" ибораси кириб келади, туркий халцлар адабиётида гохо буни "Чулпон куз" ёки "Кузи Чулпон" ибораси алмаштириб туради:

Эй кур к хо вари да кузи Зухра, юзи ой,

Хони жамоли хуснунга шохи фалак гадой (Атойи, 2-247).

Буки топтим мехр ила сен Зухра кузликдин назар,

Хусни толеъдиндурур хам гояти нек ахтари (Гадойи, 4-136).

Ул кузки Хорут анга шогирди каминдур,

Чулпон дедим, ул вахж ила ким тонгга яциндур (Лутфйий, 7-44).

К,илур Чулпон кузунг хар дам циронлар,

Ани ким англасун сохибназардек (Лутфий, 7-123).

Бобул билан боглиц бу воцеалар кейинги даврларга келиб, баъзан Ироц туфайли Багдод атамаси шеъриятга кириб келди. Шундай цилиб шеъриятда Бобул атамаси урнини гох,о Ироц ва Богдод атамаси эгаллаганига гувох, буламиз:

К,аро кузунг эрур жодуйи устод,

Ушул турра таци тарориБагдод (Х,офиз Хоразмий, 14-90).

Г арчи жоду кузи айёри хабашдур ушан инг, Турраситак цани Багдодда бир тарроре (14-231).

Солди Туркистон элига, Лутфий, кофир кузинг, Не мажоли боркицилсарост охангиИроц (Лутфий, 7-112).

Аммо инсоф юзасидан айтганда Багдоду Ирокца цараганда Бобул машхур ва манзурроцдир.

Бобул, Хорут, Зухра, "Чохи Бобул" ("Бобул чохи") куплаб афсоналар талцин-ларининг келиб чицишига сабабчи булади. Масалан, кимки жоду урганиш нияти булса Бобул чохи атрофига бориши лозим экан (12-753) айни дамда шу чох гузаллар иягининг чуцурчасига ухшатилади (17-122), яъни "Бобул чохи", ияк -занах, зацан, габгаб, занахдон, захан, багбаца, сацоц хам дейилади (8-243).

Фалак нек донад ситампарварий,

МаёмузХорутро сохирий (Хожуйи Кирмоний 11-268). Мазмуни:

Хорутга сех,ргарликниургатма,

Фалак ситам цурицчиларини яхши билади.

Дил монду он занахдон гарчи баромадаш чон, Хорутро чи имконрастан зи чохи Бобул (Жомий, 17-234).

Science

FaM3a TabJHMH 6uja 6aHg эттм axup cexp этм6,

Coxupu eo6hjihhyj hox,m 3aHaxgoHHHr ceHHHr (TagoHH, 4-77).

XopyT Ky3yHr cex,pMHM Kypgu, xhkhjyjgu,

Ah^hh emyHy6uxTHep эттн hox,h Eo6yj (^yT<HH, 7-140).

Hh3hfh, Ky3HHHr Kogy, cexpu Tabpu<u KamMup, Eo6yj, XHHg eKH CoMup 6ujaH HerapajaHu6 KoJMaH, yHHHr KyFpo<HH xygygu KeHraHH6 6opraHH guKKaTra mojhk. HyHoHHH:

Atohh:

HuHy MonHHy XyTaHga Ky3japHHrTeK paxMCH3, EexaTo koh TyKKynu 6up TypKHhfmo KypMagyK (2-127).

CaH<u CapoHu:

Acjh ajHHH, cy3japu hhh, Ky3japu ToTop эpyp,

MuHrxmap xap khmgygoFH map6aTHH totop эpyp (16-60).

Xhtohh Ky3japHHr hhh Ko<pupu 6egog эмнm 6ujgyK

Eace cexp unpa KamMHp ЭJнgннycTog эмнm 6ujgyK (4-75).

Atohh:

HmK MyjKHHga acup этraн MyFyjyjKocugeK, XacTa KyHrjyMHH Xhtohh Ky3japu HFMocugyp (2-75).

HyjoKura K,aHH eTKypynuKH, xap cy3ga,

Ky3yM emu Ka Topo thh gyppu AgaH KHjgHM (7-163).

Xo<H3 Xopa3MHH:

HamMaHu Ky3yM 6hkhh HyKTyp ca<pojHF namMacu,

Xap HenaKHM, flamTH tfunnoK; unpa xym hhjof 6op (14-116).

Xo<H3 Xopa3MHH:

HaKgu KomHHH Ky3japu kohhmhh TyKMaKKa, ah^ofkh eHH Kaxp Hja TypKH AKaM noKap (14-175).

Xo<H3 Xopa3MHH:

Ky3japHM emu W3H Mexpu 6ujaHgyp paHrHH, MexpgHHpaHr, 6aje, jabjuEagaxmoH 6oFjap (14-184).

Atohh:

HaHcapu PyM oh W3yHr, MymKHH conuHr xokohh Hhh,

LUoxH XuHgycToH MeHrHHr, Cyatohh TypKHcToH Ky3yHr (2-134).

ragoHu:

XuHgHBH 3yj<pyHr MeHH Ko<Hp gegHHr, ge6 TyjFoHyp, Hhh эмacмy эн Ky3H Ky<<opH XaH6apgHH 6aTTap (4-44).

Ca^o^fr

Kyз юз ни юзинг шэвкидэ яxши чэмэн этти, Эpнинг эщки opзyеи кузниЯмэн этти (10-265).

Лутфий:

Улуе ичиндэ дypyp узбвгим ;иë кузлук, Xaëли туктэмиш ондин кун гул еapoйиндa (7-20).

Aтoий:

MyFyл, Чин кyзлapинг ëшим кулини, Йиpoкдинкypеaлap кувоб дepлap (2-80).

Aтoий:

Йигиб Чин лaшкapи еoлеa мyFyлoнa кузунг юзa, ЧиFaтoй биpлayзбaкни oлyp тоpornyяFмoеи (2-238).

Aтoий:

Биp нaзapдa Fopaт aйлap юз кун гул ни зулм илa, Kyзлapингдyp, эй ca^iT, кyффopи Xaйбapдин мypoд (2-53). Aтoйи:

Эй бвгим, max^y ma^p шиpин еузунгнинг бaндaеи, Oxyйи ЧинуXyтaн, иккикузингшapмaндaеи (2-259).

Ca^o^fr

Чину xинд элин пapишoн aйлaди зулфунг, вaлe ЦилдияFмo кyзлapингмaжмyи Typкиетoнни (10-280).

Aтoий:

Ушaл тypкoнa кyзлap кyллиFиндa, Meнгингxиндyлapин чолокдepлap (2-100).

Typ^rn, Myrynom, Xитoйи, Чин - Moчин, To^p, Xyтaн, Xaйбap, X^arn, Typ^cTO^ Бaдaxшoн, Ямaн, Ягмо, Aдaн, Myryn, HrnaTO^ Узбeк тaъpифли кyзлap-нинг Kaшмиpи ëки Бобил билaн aлoк;acи йу; дeб бyлмaйди. Aммo acлидa ypгaнилгaн мaвзyнинг ижтимоий илдизлapи, туб нeгизлapи, yмyмaн, кeлиб чи;иши бyйичa уз тapиxигa эгa вa aлoxидa мaвзy xиcoблaнишини xaм yнyтмacлик лозим.

ФOЙДAЛAHИЛГAH AДAБИЁTЛAP PУЙXATИ:

1. Aмиp Xycpaви Дexлaвий. Aз дeвoнxo. Ocopи мyнтaxaб. Дap чaxop чилд. Чилди чaxopyм. Бa чоп тaйëpкyнaндaгoн: M. Бaк;oeв, Ж. Дoдaлишox. - Дyшaнбe: Иpфoн,

1975. - Cax.896

2. Aтoйи. Дeвoн. Haшpгa тaйëpлoвчи, еузбоши, лyFaт вa изoxлap мyaллифи: Caйфиддин Caйфyллox. - Toшкeнт: Фaн, 2008. - Б. 320.

3. Бeлявcкий B.A. Вaвилoн лeгeндapный и иcтopичecкий. - Mocквa: Mbicnb,

1976. - C. 319.

4. Гадоий. Девон. Нашрга тайёрловчи ва суз боши муаллифи Эркин Ахмадхужаев. - Тошкент: Адабиёт ва санъат нашриёти, 1973. - Б. 148.

5. Камоли Хучанди. Девон. Чилди 1. - Душанбе: Ирфон, 1983. -560 сах.

6. Кошгарий Махмуд. Девону луготит турк. Уч томлик. 1-том. - Тошкент: Фан, 1960. - Б. 500.

7. Лутфий. Сенсан севарим. - Тошкент: Адабиёт ва санъат нашриёти, 1987. -Б. 404.

8. Навоий асарлари лугати. - Тошкент: Гафур Гулом номидаги Адабиёт ва санъат нашриёти, 1973. - Б. 784.

9. Осори Рудаки. Дар тахти тахрири Абдулганий Мирзоев. - Сталинобод: Нашриёти давлатии Тожикистон, 1958. - Сах. 544.

10. Саккокий. Танланган асарлар. Иккинчи нашри. Нашрга тайёрловчи: Цавомиддин Муниров. - Тошкент: Давлат бадиий адабиёт нашриёти, 1960. - Б. 72.

11. Саъдии Шерозий. Куллиёт. Иборат аз чахор чилд. Чилди 1. Цасоид, марсия. Мураттиб ва муаллифи сарсухан Сахобиддин Сиддицов. - Душанбе: Адиб,

1988. - Сах. 432

12. Словарь таджикского языка (X - начало XX века). В двух томах. Том 2. -Москва: Изд-во "Советская энциклопедия", 1969. - С. 952.

13. Таджикская советская энциклопедия. Том 3. - Душанбе: Главная редакция таджикской советской энциклопедии, 1981. - С. 640.

14. Хоразмий Хофиз. Девон.1-китоб. Нашрга тайёрловчилар: профессор профессор Хамид Сулаймон ва фил. фан. ном. Фозила Сулаймонова. - Тошкент: Узбекистон, 1981. - Б. 304.

15. Хоразмий Хофиз. Девон. 2-китоб. Нашрга тайёрловчилар: профессор профессор Хамид Сулаймон ва фил. фан. ном. Фозила Сулаймонова. - Тошкент: Узбекистон, 1981. - Б. 304.

16. Узбек мумтоз адабиёти намуналари. 2- жилд. (XIV-XV асрнинг бошлари). Тузувчи, ихох ва шархлар муаллифи: филология фанлари доктори, процфессор Насимхон Рахмон. - Тошкент: Фан, 2007. - Б. 320.

17. Чомй Абдурахмон. Осор: Иборат аз хашт чилд. Чилди хафтум. Хозиркунандаи чоп ва муаллифи шарху лугат Аълохон Афсахзод. - Душанбе: Адиб,

1989. - С. 544.

18. Хофизи Шерозй. Куллиёт. - Душанбе: Ирфон, 1983. - Сах. 672.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.