Научная статья на тему 'Тюрский перевод произведения «Мираджнама»'

Тюрский перевод произведения «Мираджнама» Текст научной статьи по специальности «Языкознание и литературоведение»

CC BY
110
20
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
Узбекская школа перевода / Мирадж / Рукопись / Текстовое исследование / Первый источник. / Uzbek School of Translation / Miraj / Manuscript / Text research / First source.

Аннотация научной статьи по языкознанию и литературоведению, автор научной работы — Жахнгир Турдиев

В данной статье анализирован с научной точки зрения тюркский перевод Мираджнамы, одно из произведений, посвященных истории Мираджа. Мирадж одно из самых известных событий в истории ислама и одна из самых важных тем в классической восточной литературе. В литературе вместе со словом «Меродж» используется слово «Исра». «Исра» означает, что перенесение Мухаммада (да благословит его Аллах и приветствует) по воле Аллаха от мечети аль-Харам в Мекке до мечети аль-Акса в Иерусалиме в течение одной части ночи. «Мерадж» это вознесение последнего Пророка Мухаммада (мир ему и благословение Аллаха) из Иерусалима в небеса к Аллаху. Произведения, посвященные этому событию, называются «Мираджнама». Подобные произведения изначально были созданы в арабской литературе. Позднее в персидской и тюркской литературе «Мираджнама» сложилась как самостоятельное произведение. Также начали появляться тюркские переводы этого произведения. В нашей научной статье также рассматривается текстологическое исследование произведения «Мираджнама», переведенного на тюркский язык.”.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Turkic translation of the work "Mirajname"

This article analyzes from a scientific point of view the Turkic translation of Mirajnama, one of the works devoted to the history of Miraj. Miraj is one of the most famous events in the history of Islam and one of the most important themes in classical oriental literature. In literature, the word "Isra" is used together with the word "Meroj". "Isra" means that the transfer of Muhammad (peace and blessings of Allaah be upon him) by the will of Allah from the Al-Haram Mosque in Mecca to the Al-Aqsa Mosque in Jerusalem during one part of the night. "Meraj" is the ascension of the last Prophet Muhammad (peace and blessings of Allah be upon him) from Jerusalem to heaven to Allah. The works dedicated to this event are called "Mirajnama". Such works were originally created in Arabic literature. Later in Persian and Turkic literature, Mirajnama was formed as an independent work. Turkic translations of this work also began to appear. Our scientific article also examines the textual study of the work "Mirajnama", translated into the Turkic language.

Текст научной работы на тему «Тюрский перевод произведения «Мираджнама»»

Жамият ва инновациялар Общество и инновации -

Society and innovations

Journal home page: https://inscience.uz/index.php/socinov/index

Turkic translation of the work "Mirajname"

Jahongir TURDIEV 1

Tashkent State University of Uzbek Language and Literature

ARTICLE INFO

ABSTRACT

Article history:

Received September 2020 Received in revised form 15 September 2020 Accepted 25 September 2020

Available online 1 October 2020

Keywords:

Uzbek School of Translation, Miraj

Manuscript Text research First source.

This article analyzes from a scientific point of view the Turkic translation of Mirajnama, one of the works devoted to the history of Miraj. Miraj is one of the most famous events in the history of Islam and one of the most important themes in classical oriental literature. In literature, the word "Isra" is used together with the word "Meroj". "Isra" means that the transfer of Muhammad (peace and blessings of Allaah be upon him) by the will of Allah from the Al-Haram Mosque in Mecca to the Al-Aqsa Mosque in Jerusalem during one part of the night. "Meraj" is the ascension of the last Prophet Muhammad (peace and blessings of Allah be upon him) from Jerusalem to heaven to Allah. The works dedicated to this event are called "Mirajnama". Such works were originally created in Arabic literature. Later in Persian and Turkic literature, Mirajnama was formed as an independent work. Turkic translations of this work also began to appear. Our scientific article also examines the textual study of the work "Mirajnama", translated into the Turkic language.

2181-1415/© 2020 in Science LLC.

This is an open access article under the Attribution 4.0 International (CC BY 4.0) license (https://creativecommons.org/licenses/by/4.0/deed.ru)

"Меърожнома" асарининг туркий тилдаги таржимаси

АННОТАЦИЯ

Калит сузлар:

Узбек таржима мактаби

Меърож

Кулёзма

Матншунослик тад;ик;и Таянч манба.

Мазкур ма;олада меърож во;еаси ёритилган асарлардан бири "Меърожнома"нинг туркий тилдаги таржимаси илмий жихатдан тад;и; этилди. Меърож ислом тарихида юз берган машхур во;еалардан булиб, мумтоз шар; адабиётида алохида эътибор каратилган мавзулардандир. Адабиётда "Меърож" билан бир каторда "Исро" сузи кулланилади. "Исро" Аллох таоло Мухаммад соллаллоху алайхи васалламни кечанинг бир булагида Маккадаги Масжидул Х,аромдан Куддусдаги Масжидул А;сога сайр килдиришидир. "Меърож" Аллох таоло сунгги пайгамбари

1 PhD student of the Department of Literary Source Study and Textology, Tashkent, Uzbekistan email: jahongirturdiyev15@gmail.com

Жамият ва инновациялар - Общество и инновации - Society and innovations Special issue -1, №01 (2020) / ISSN 2181-1415

Мухаммад соллаллоху алайхи васалламни Куддуси шарифдан ю;орига яъни, Узининг хузурига кутаришидир. Шу ходисага багишлаб ёзилган асарлар "Меърожнома" деб аталади. Бунинг сингари асарлар дастлаб араб адабиётида яратилди. Кейинчалик форс ва туркий адабиётда хам "Меърожнома"лар муста;ил асар сифатида шакллана борди. Шунингдек, ушбу асарнинг туркий таржималари хам пайдо була бошлади. Илмий ма;оламизда туркий тилга таржима ;илинган "Меърожнома" асарининг мантшунослик тад;и;и хам ёритилди.

Тюрский перевод произведения «Мираджнама»

АННОТАЦИЯ

В данной статье анализирован с научной точки зрения тюркский перевод Мираджнамы, одно из произведений, посвященных истории Мираджа. Мирадж - одно из самых известных событий в истории ислама и одна из самых важных тем в классической восточной литературе. В литературе вместе со словом «Меродж» используется слово «Исра». «Исра» означает, что перенесение Мухаммада (да благословит его Аллах и приветствует) по воле Аллаха от мечети аль-Харам в Мекке до мечети аль-Акса в Иерусалиме в течение одной части ночи. «Мерадж» - это вознесение последнего Пророка Мухаммада (мир ему и благословение Аллаха) из Иерусалима в небеса к Аллаху. Произведения, посвященные этому событию, называются «Мираджнама». Подобные произведения изначально были созданы в арабской литературе. Позднее в персидской и тюркской литературе «Мираджнама» сложилась как самостоятельное произведение. Также начали появляться тюркские переводы этого произведения. В нашей научной статье также рассматривается текстологическое исследование произведения «Мираджнама», переведенного на тюркский язык.".

Ислом тарихига оид ишончли манбаларнинг барчасида пайгамбаримиз Мухаммад соллаллоху алайхи васалламнинг Меърожга кутарилишлари баён этилган. Динимиз тарихида алохида ахамият касб этган ушбу во;еа ёритилган асарлардан бири "Меърожнома" булиб, унинг туркий тилдаги таржимаси бизгача етиб келган. Асар тилининг равонлиги ва ёзувининг узига хослиги аждодларимиз маданий мероси, узбек тили тарихи хамда адабиётимизни урганишда мухим манба хисобланади.

XV-XVI асрларнинг нодир намунаси хисобланган туркий тилдаги "Меърожнома" асарининг фанда икки ;улёзмаси маълум. Уларнинг бири уйгур ёзувида, иккинчиси араб хатида битилган.

Уйгур харфли ;улёзма хозирги кунда Парижда Франция миллий кутубхонасида Suppl. Turc. 190 курсаткичи остида са;ланмо;да. Ушбу ;улёзма "Меърожнома" хамда Фаридиддин Атторнинг "Тазкирату-л-авлиё" асарларидан

Ключевые слова:

Узбекская школа перевода

Мирадж

Рукопись

Текстовое исследование Первый источник

Жамият ва инновациялар - Общество и инновации - Society and innovations Special issue -1, №01 (2020) / ISSN 2181-1415

иборат. Цулёзманинг 1 - 69 сахифалари "Меърожнома", 70-264 сахифалари эса "Тазкирату-л-авлиё" асарини уз ичига олади. Уйгур ёзувли бу кулёзма хижрий 840 (мелодий 1436-1437) йили Хиротда Абу Малик бахши томонидан кучирилган. Бу хусусда шундай таъкидланади: Tazkirada bitilgän masayix avliyälarniij hikäyat sözläri tügätildi. Tarix sekizyüz qirqta atyil jumadu-l-axira aynirj onida Haruda Abu Malik baxsi bitidim. [4. 12б.].(Тарих саккиз юз киркинчи, от йили, жумаду-л-охир ойининг унинчисида Хиротда Абу Малик бахши ёздим).

Араб харфида битилган кулёзма Истанбулдаги Сулаймония кутубхонасининг Фотих фондида 2848 курсаткичи остида са;ланмо;да. Ушбу кулёзма хам 1-12 сахифалари "Меърожнома", 14-153 сахифалари эса Фаридиддин Атторнинг "Тазкирату-л-авлиё" асарларини уз ичига олади. Бу нусха хижрий 917 йил ражаб ойининг 20 санасида (мелодий 1511 йилнинг 13 октябрида) Мисрда Нуриддин Али бин Кичкина Саййид Али ат-Тали;оний томонидан укилиши кулай булган настаъли; ёзувида кучирилган. Бу хакда кулёзма тарихида шундай битилган: "Tarix toquz yüz on yetidä rahmat ayiniij yigirmisidä Nuriddin Ali bin Kickina Say yid Ali at-Taliqäniy bitidi". (Тарих туккиз юз ун еттида рахмат ойининг йигирмасида Мисрда Нуриддин ибн Али ибн Кичкина Саййид Али ат-Таликоний ёзди). "Меърожнома" кисмининг биринчи ва охирги сахифаларидан ташкари хамма сахифалари 15 сатрдан иборат. Асар жилди рангли калин когозда. Хаттот матнни кучиришда Цуръон оятлари, хадис хамда дуоларни, шунингдек, Тангри, Мухаммад, Расул, Абу Бакр, Умар, Усмон, Али ва яна баъзи сузларни зархал рангда ёзган.

Хар иккала кулёзмада хам дастлаб "Меърожнома" кейин эса "Тазкирату-л-авлиё" асари келган. Цулёзмалар турли даврда ва бошка-бошка хаттотлар томонидан кучирилганига карамай, улар орасида жуда кам фаркни кузатамиз. Кейинги кучирилган нусха матнининг уйгур ёзувли матн билан деярли бир хилда. Мухими шундаки, хаттот кулёзмадаги асарларни Хирот хаттотлик мактаби анъанасига кура кетма-кет жойлаштирган. Бу эса араб ёзувидаги Истанбул нусхасига асос булган кулёзманинг илдизи уйгур ёзувли кулёзмага бориб такалади деб айтишимизга имкон беради.

"Меърожнома" асари "Нахжу-л-фародис" номли китобидан туркий тилга угирилган булиб, бу хакда биз асарнинг хамд ва нат кисмидан сунг келадиган, таржимон томонидан келтирилган куйидаги жумлалардан билиб олишимиз мумкин:

Emdi bilgil-kim, bu kitabniij ati "Merajnama" türür. "Nahj ul-faradis" atliq kitabdin türk tiligä evürdük. Köp kisilärgä fäyda teksün tep, Täijri ta'äläniij tavfiqi birlä tamäm bitilip, Kaläyiqniijköijliközigäsirin körüngäy [1. 1 б.].

"Меърожнома" таржимони мазкур асарни кайси тилдан туркийга угиргани хакида маълумот бермаган. Натижада "Нахжу-л-фародис" асари тили хакида тадкикотчилар томонидан турли фикрлар билдирилган. Шу уринда "Нахжу-л-фародис" номли асар хусусида баъзи маълумотлар билан танишсак.

XIV аср туркий наср намуналаридан бири Махмуд ибн Али ибн ас-Саройи (Булгорий)нинг "Нахжу-л-фародис" асаридир. Мазкур асар 1357-1358 йили Олтин Урданинг пойтахти Сарой шахрида битилган. Асарнинг бизгачи бир неча кулёзмаси сакланган. Улар Истанбул, Црим, Цозон ва Санк-Петербургда сакланмокда. "Нахжу-л-фародис" хар кайсиси ун булимдан иборат булган турт бобдан ташкил топган.

Жaмият вa иннoвaциялap - Oбщecтвo и иннoвaции - Society and innovations Special issue -1, №01 (2020) / ISSN 2181-141S

Myaллиф acapнинг xap биp 6УЛИМИНИ apaб Tan^Aa кeлтиpилгaн xaдиc билaн бoшлaйди. "Haxжy-л-фapoдиc" мyк;aддac Иcлoм динининг к;oнyн-к;oидaлapи, мycyлмoнлик фapзлapи xaK^a мaълyмoт бepгyчи диний aхлoк;ий мaзмyндaги acap б^лиши^ к;apaмacдaн, этнoгpaфик вa тapихий мaълyмoтлapгa 6o^ Acap paвoн хaлк;к;a тyшyнapли тилдa ëзилгaн 6УЛИ6, бaдиий тилнинггинa эмac, тypкий aдaбиëт тapихининг xaм ëдгopлигидиp.

Kитoб oтининг мaънocини acap cyнгидa бepилгaн ;yйидaги жyмлaдaн билиш МУМКИН:

Bu kitabkä "Nahj uT-faradis" deyü ism qïlïndï, ma'nisï ucmaqlarnïij acuqyolï temäk olur [7. 21 б.].

Ю;opидa aйтиб yтилгaнидeк, Maxмyд ибн Aли ибн ac-Сapoйи (БyлFopий)нинг "Haxжy-л-фapoдиc" acapи acли тypкийдa ëзилгaн б^л^, "Meъpoжнoмa" acapини "Haxжy-л-фapoдиc"дaн aйни тилгa yгиpишдaн ;aндaй мaънo 6op? Ёки БyлFopийнинг "Haxжy-л-фapoдиc"и шу нoмдaги acapнинг тули; тypкий тapжимacими? дeгaн caвoлгa жaвoб тoпиш учун бу бopaдa тaд;и;oт oлиб бopгaн oлимлap фикpигa мypoжaaт кил^к.

Typкoлoг Э.H.Haжип бу xaK^a шyндaй дeгaн: "XIII acpдaë; apaб тилидaн тypкий тилга тapжимa килинган мaшxyp "Meъpoжнoмa"нинг мy;aддимacидa, тapжимoн тoмoнидaн бу acap "Haxжy-л-фapoдиc"дaн yгиpилгaни aйтиб утил^н. Биpo;, биз бу epдa тacoдифaн, тузилиши жиxaтдaн бyтyнлaй биp-биpидaн фap; килувчи биp нoмдaги икки acapгa дуч кeлaмиз. Tapжимoн тoмoнидaн aйтилгaн aнa шу жyмлa фpaнцyз филoлoги Пaвe дe Kypтeйлнинг xaм бyтyнлaй opигинaл булган бу acapни "Meъpoжнoмa"дa тилгa oлингaн apaб тилидaги acapнинг тapжимacи дeб янглишишигa caбaб бyлгaн" [6. 265 б].

Tapжимoннинг aнa шу жyмлacи, ëки Пaвe дe Kypтeйлнинг фи^и уз нaвбaтидa С.Е.Maлoвни янглиш фи^ билдиpишигa oлиб кeлди. У шyндaй ëзгaн эди: "Дapвo;e, "Meъpoжнoмa" - "Жaннaт мaнзapaлapи" acapининг тapжимacидиp. У янa

шyндaй ëзгaн эди: "Бу yшa Mapжoний узининг "Цoзoн вa БyлFop тapихи"идa aйтиб Утшн мyaллифи Aли угли Maxмyд БyлFopий (XIV acp) болтан "Meъpoжнoмa" эмacмикин?" [5. 96-97].

1930 йил Шap;ий Ялтa мyзeйи илмий хoдими Ё;уб Kaмoл "XIV acpнинг тypкий-тaтapчa ;yлëзмacи "Haxжy-л-фapoдиc" нoмли acapини чoп эттиpaди. A.Сaмoйлoвич acapнинг K^cK^a мy;aддимacидa шyндaй ëзгaн эди: "пpoфeccop С.Е.Maлoвнинг фpaнцyз тypкoлoги Пaвe дe Kypтeйл тoмoнидaн нaшp килинган чиFaтoйчa "Meъpoжнoмa" мy;aддимacидa тилгa oлингaн "Haxжy-л-фapoдиc" acapи XaK^ara кypcaтмacи мeндa кaттa ;изи;иш yЙFoтди" [6. 265 б].

Бaъзaн илм oлaмидa eтapли дapaжaдa тeкшиpиб тaд;и; этилмaгaн мaълyмoтнинг бу K^ap кeнг ëйилиши aжaблaнapли xoл.

Typкoлoг Я.Экмaнн "Meъpoжнoмa"дa тилгa oлингaн "Haxжy-л-фapoдиc" тили фopcчa экaнлигини тaхмин килган вa кyйидaги фикpлapни билдиpгaн: "Meн бу epдa бaxc мaвзycи б^лган "Haxжy-л-фapoдиc"ни икки нук^га acocлaниб фopcчaэкaнлигини тaхмин к;илмoк;чимaн: 1) Пaвe дe Kypтeйл тoмoнидa нaшp килинтн "Mepoжнoмa"дa acap нoмининг биpинчи к^ми xapaкaтли 6ули6 gfj нaxaж шaклидa бepилгaнки, бу - Vullers лyFaтигa ^pa - cyзнинг фopcчa тaлaффyзидиp; 2) "Meъpoжнoмa"дa acл мeъpoж фacлидaн ^йин жaннaт вa дyзaх

Жaмият вa иннoвaциялap - Oбщecтвo и иннoвaции - Society and innovations Special issue -1, №01 (2020) / ISSN 2181-1415

caëxara булимининг бoшидa (25.б.), imam Bagavï rahmatu'llahi 'alayhi Masabih atlïk kitabïnda bü hädisni keltirmis türür жyмлacидaн cy^pa apaбчa xaдиc ypнигa "farsi bitildi" ("фopcчa ëзилди") к^йди, шyндaн cy^ эca xaдиcнинг тypкий тapжимacи бopдиp. (Бу тapжимaдaн xaм "Mepoжнoмa"дa xaм "Haxжy-л-фapoдиc"нинг II 6o6 7 булимининг бoшидa кeлтиpилгaн xaдиcнинг aйнaн эганлиги aнглaшилaди.)

Бу кaйддaн шyндaй мaънo чик^иш мумкин: "Mepoжнoмa" тapжимa килинтн "Haxжy-л-фapoдиc" фapcчa ëзилгaн, бaлки, apaбчaдaн тapжимa к;илингaндиp. Acapдa кeлтиpилгaн xaдиc вa oятлap apaбчaдиp. Шyнингдeк, мeъpoж фacлининг бoшидa (2.б.) янa БaFaвийдaн pивoят килинтн xaдиc xaм худди шyндaй. Фaк;aтгинa жaннaт вa дyзax caëxaти фacлининг бoшидaги xaдиcнинг apaбчa мaтни xaттoтнинг эътибopcизлиги нaтижacидa тyшиpиб к;oлдиpилгaн. Typкий мyтapжим xaм бу xaдиcнинг фopcчacини кeлтиpишни лoзим дeб тoпмaй, "фopcчa ëзилди" к^дини кeлтиpиб ^c^prap^^ Acap apaбчa бyлгaнидa бу жyмлa xeч биp мaънo ифoдa этмacди [2. 47-48 б].

Пaвe дe Kypтeйл тoмoнидaн нaшpгa тaйëpлaнгaн "Meъpoжнoмa" пaЙFaмбapимиз Myxaммaд coллaллoxy aлaйxи вacaллaмнинг мeъpoж (1-25.б) вa жaннaт билaн дyзax caëxaтидaн (25-41. б) ^йин Жaбpoил K^orara миниб ^ф тoFигa чи;иб шу epдa яшaгaн Myco yммaтлapигa нacиxaт бepиш билaн (41-43. б) ниxoяcигa eтaди. ^ф тoFи caëxaти "Meъpoжнoмa"нинг acoc мaтepиaли "^хжу-л-фapoдиc"дa I бoбнинг 7 (52-60.б) вa 8 фacллapидaн (60-68.б) ypин oлгaн. "^хжу-л-фapoдиc"нинг бу к^мини "Meъpoжнoмa" билaн coлиштиpcaк икки мaтннинг aйни шaклдa тapтиблaнгaни вa мaзмyн жиxaтдaн биp-биpигa yЙFyнлигини кypaмиз. Шу билaн биpгa opaлapидaги фapк;лapгa xaм эътибop бepcaк ( aйник;ca 2-6 к;aвaт ocмoн тaвcифи xap иккaлacидa тypличa) "Haxжy-л-фapoдиc" мyaллифини

"Meъpoжнoмa"дa зикp этилгaн "Haxжy-л-фapoдиc"дaн фoйдaлaнгaнлиги, бaлки acapнинг нoмини xaм бyндaн oлгaнлиги xaK^ara фикpнинг илгapи cypилиши acoccro дeгaн xyлocaгa кeлaмиз" [2. 48 б].

"Meъpoжнoмa" acapи apaбчaдaн фopc тилигa тapжимa этилгaни тaxмин этилaëтгaн "Haxжy-л-фapoдиc" нoмли китoбдaн тypкийгa yгиpилгaни мaълyм бyлмoкдa. "Mepoжнoмa"гa acoc булган фopcчa "Haxжy-л-фapoдиc" acapи вa бу acapнинг apaб тилидaги нycxacи бугунга K^ap тoпилгaни йук;. Иcтaнбyлдaги Сyлaймoния кyтyбxoнacидa Янги Жoмий-784 pa;^ билaн к^йд этилгaн вa TДK тapaфидaн Я.Экмaнн cyзбoшиcи билaн бoшлaнaдигaн нaшp Maxмyд бин Aли ac-Сapoйи aл-Kepдopий (Kepдopлик Maxмyд) к;aлaмигa мaнcyб бyлгaн "Haxжy-л-фapoдиc"нинг I 6o6, 7 вa 8 бyлимлapи Meъpoж xoдиcacини уз ичигa oлaди. Бу икки мeъpoж булимининг мук^я^^ "Mepoжнoмa"нинг нoмaълyм биp "Haxжy-л-фapoдиc" мaтнидaн тapжимa этилгaнлигини кypcaтaди [4. 12 б].

Бизнингчa Э.H.Haжипнинг бу бopaдa oлиб бopгaн тaдкикoт дик^т^ caзoввop. У узи билдиpгaн фикpлapни acocлaб, тили вa тузилиши, шу билaн биpгa ëзилгaн дaвpи вa xaжми жиxaтдaн фapк килувчи биp нoмдaги икки acapни aдaштиpиш Xoлaтлapи юзaгa кeлгaнлигини aйтиб yтгaн [6. 265 б].

Биpoк, унинг "Meъpoжнoмa" XIII acpдaëк apaб тилидaн тypкий тилгa тapжимa Kилингaн" дeгaн фи^ита кyшилмaймиз. 3epo acap apaб тилидaн тypкийгa тapжимa Kилингaнлги xaли тули; тacдиFини тoпгaни йу;. Шyнингдeк, acap к;aчoн тypкийгa yгиpилгaни xaкидa xaм aник тyxтaмгa кeлиш ;ийин. Я.Экмaнн илгapи cypгaн

Жамият ва инновациялар - Общество и инновации - Society and innovations Special issue -1, №01 (2020) / ISSN 2181-1415

биринчи фикр хам у ;адар тугри эмас. Ижод ах,ли уша давр ну;таи назаридан уз асарига у хох форсча ёзилган булсин, хох туркийда битилган булсин, аксар холларда арабча ном берган. Аммо, унинг иккинчи фикри асослидир. Париж нашридаги матнда "farsi bitildi" ("форсча ёзилди") жумласидан сунг хадиснинг туркий таржимаси келтирилган. Таржимон асарни арабчадан угирганда бу жумлага хожат ;олмасди. Фикримизча, "Нахжу-л-фародис" асли араб тилида ёзилган булиб, у дастлаб фарсчага угирилган. "Меърожнома" эса форсий "Нахжу-л-фародис"дан туркийга таржима ;илинган.

Туркий тилда битилган "Нахжу-л-фародис" асари - 444 бет булиб, "Меърожнома" хажм жихатдан ундан ун баробар кичикдир. "Нахжу-л-фародис" хамда "Меърожнома" асарларини тузилишига кура хам фар;лилиги шуни курсатадики, Махмуд ибн Али ибн ас-Саройи (Булгорий) ;аламига мансуб оригинал ижод намунаси "Меърожнома"нинг таржимасига хеч ;андай ало;аси булмай, "Нахжу-л-фародис" аталмиш асли туркийда битилмаган яна бир асар мавжудлигини тасди;лайди.

"Меърожнома"нинг туркий таржимасининг бадиий жихатдан узига хослиги билан узбек тили тарихи хамда адабиётимизни урганишда мухим манба хисобланади.

Тарихий, бадиий, диний, илмий мавзуларни узида жамлаган "Меърожнома" му;аддимасида келган жумлалар хамда асар матнининг нихоятда содда ва хал;чил тилда битилганлиги асарни туркий тилга угирилиш сабабини курсатади. "Меърожнома"ни туркий тилга угиришдан асосий ма;сад - оддий ахоли хам асарни уз тилларида у;иб тушунишлари ва улар учун фойдали булиши кузланган.

"Меърожнома"нинг туркий тилдаги таржимаси узбек таржима мактаби узо; йиллик тарихга эгалигини курсатади.

Адабиётлар руйхати:

1. Courteille, Pavet de (1882). Mirâdj-nâmeh, Récit de l'Ascension de Mahomet au Ciel Composé A.H. 840/1436-1437. Amsterdam: Philo Press.

2. Eckmann, Janos (2003). 'Harezm, kipçak ve çagatay turkçesi uzerine araçtirmalar' Ankarа.

3. Dogan Cihan (2018) Mirâc-nâme harezm turkçesiyle mi yazilmiçtir?// Ankara Universitesi Dil ve Tarih-Cografya Fakultesi Turkoloji Dergisi. Ankarа.

4. Sertkaya, Osman Fikri (1977). islami Devrenin Uygur Harfli Eserlerine Toplu Bir Bakiç. Boçum.

5. Малов Сергей(1951). "Памятники древнетюркской письменности" тексты и исследования. Москва.

6. Наджип (2007). Эмир. "Регионы и этапы формирования тюркских письменных языков и литератур". Туркестан.

7. Соди;ов, Цосимжон (2006). Туркий ёзма ёдгорликлар тили: адабий тилнинг юзага келиши ва тикланиши. Тошкент.

8. Узбекистон миллий энциклопедияси. 4-жилд Тошкент-2002.

9. Ан-наим. Арабча-узбекча лугат. Тошкент- 2003.

10. Древнетюркский словарь. Ленинград, 1969.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.