Научная статья на тему 'НОДАВЛАТ ҚЎҒИРЧОҚ ТЕАТРЛАРИДА АКТЁРЛИК САНЪАТИ МАСАЛАЛАРИ'

НОДАВЛАТ ҚЎҒИРЧОҚ ТЕАТРЛАРИДА АКТЁРЛИК САНЪАТИ МАСАЛАЛАРИ Текст научной статьи по специальности «Искусствоведение»

CC BY
153
25
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Журнал
Oriental Art and Culture
Область наук
Ключевые слова
марионетка / вага / планшет / персонаж / ритм / позитция / нодавлат / синтез / декорация / бутафор / реквизит / puppet / vaga / tablet / character / rhythm / position / non / synthesis / decoration / props / props

Аннотация научной статьи по искусствоведению, автор научной работы — Абдурашид Мадалиев

Ушбу мақолада нодавлат қўғирчоқ театри“SILK ROUTE” марионетка театрининг тарихи, театр репертуари, актёрларининг ўзига хос томонлари ва афзалликлари бошқа қўғирчоқ теартлари билан чоғиртирилган ҳолда очиб берилган. Унда қўйилган спектаклларнинг ўзига хослиги, актёрнинг саҳнадаги жойлашуви, ижро услуби мисоллар билан ёритилган.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

ISSUES OF ACTING IN NON-STATE PUPPET THEATERS

This article describes the history of the non-governmental puppet theater SILK ROUTE puppet theater, the theatrical repertoire, the peculiarities and advantages of the actors, combined with other puppet theaters. The originality of the performances, the location of the actor on the stage, the style of performance are illustrated with examples.

Текст научной работы на тему «НОДАВЛАТ ҚЎҒИРЧОҚ ТЕАТРЛАРИДА АКТЁРЛИК САНЪАТИ МАСАЛАЛАРИ»

"Oriental Art and Culture" Scientific-Methodical Journal - Issue 7 / 2021 ISSN 2181-063X

НОДАВЛАТ КУГИРЧОК ТЕАТРЛАРИДА АКТЁРЛИК САНЪАТИ

МАСАЛАЛАРИ

Абдурашид Мадалиев Узбекистон давлат санъат ва маданият институти

Аннотация: Ушбу маколада нодавлат кугирчок театри- "SILK ROUTE" марионетка театрининг тарихи, театр репертуари, актёрларининг узига хос томонлари ва афзалликлари бошка кугирчок теартлари билан чогиртирилган холда очиб берилган. Унда куйилган спектаклларнинг узига хослиги, актёрнинг сахнадаги жойлашуви, ижро услуби мисоллар билан ёритилган.

Калит сузлар: марионетка, вага, планшет, персонаж, ритм, позитция, нодавлат, синтез, декорация, бутафор, реквизит.

ISSUES OF ACTING IN NON-STATE PUPPET THEATERS

Abdurashid Madaliev Uzbekistan State Institute of Arts and Culture

Abstract: This article describes the history of the non-governmental puppet theater - SILK ROUTE puppet theater, the theatrical repertoire, the peculiarities and advantages of the actors, combined with other puppet theaters. The originality of the performances, the location of the actor on the stage, the style of performance are illustrated with examples.

Keywords: puppet, vaga, tablet, character, rhythm, position, non, synthesis, decoration, props, props.

Мустакиллик йилларида нафакат давлат, балки нодавлат театр-студияларига хам эътибор кучайди. Пойтахт, вилоят театрлари кошида турли театр-студиялари самарали фаолият юрита бошлади. Айникса, сунгги йилларда театр сохасига берилаётган кенг имкониятлар, яратилаётган шарт-шароитлар театр ижодкорларини янада изчил, сермахсул ижод килишга ундаб келмокда. Худди шунингдек, кугирчок театр-студиялари, хусусан, марионетка театр-студияси хам жажжи томошабинларга завк улашмокда.

Театр-студияси австриялик актёр, режиссёрлар Павел Тихонов, Вернер Хирцер хамда Узбекистонда хизмат курсатган артист Фатхулла Хужаевлар бошчилигида ташкил этилган булиб, унда кугирчок театрининг ипли тури асосида спектакллар сахналаштирилади.

Кугирчок театрининг яна бир алохида урганиладиган, бошкариш жихатидан махсус мактаб, укитиш услубини талаб этадиган тури бу марионетка кугирчок театридир. Иплар ёрдамида бошкариладиган (марионетка) кугирчок тури алохида бошкариш механизмига эга булган мураккаб кугирчок турларидан биридир. У кулкопли ва тростли кугирчоклардан бутунлай фарк килади. Унинг бошкариш механизми иплар оркали содир этилади. Сахна кугирчок ишлаши учун буш колдирилади. Актёрлар сахнанинг юкори кисмида - томошабинга куринмаган холда кугирчокдан таёкчага (вага) тортилган иплароркали кугирчокни харакатга келтиришади. Бу махсус кугирчок турини бошкариш учун тайёрланган таёкча-вагага урнатилган иплар кугирчокнинг хар бир харакатга мойил булган бош, буйин, елка, бел, оёк, кул, лаб, куз аъзоларига иплар тортилади. Уни бошкараётган актёр шу иплар оркали кугирчок персонажининг характерли хусусиятларидан келиб чиккан холда уни харакатга келтиради. Бу кугирчок турининг афзаллик томони шундаки, у одам бажара олмаган майда хатти-харакатларни хам бир йула койилмаком килиб осонгина бажара олиш имкониятига эга. Манбаларга таяниб яна шуни айтишимиз мумкинки, "Марионетка" французча "Марион", "Марионетте" сузидан олинган булиб, урта асрларда диний карашларга асосланган кугирчок мистерияларидаги Биби Марямни тасвирловчи кичкина кугирчокларни англатган. Марионетка кугирчок театрида томошабинлардан парда ортига яширинган актёр, кугирчок юритувчи кугирчокбоз, яъни невроспаст томонидан ип ёки симда юкоридан бошкарилган деб айтилади.

Марионетка театри, яъни иплар ёрдамида кугирчок бошкариш санъати биз учун бегона эмас. Тарихдан маълумки, ушбу кугирчок санъати тури юртимизда анъанавий шаклда, "Чодир хаёл" театри негизида шаклланган.

Тадкикотлар шуни курсатадики, спектаклнинг бошидан охирига кадар факат марионеткалар катнашадиган асарлар йук. Бу эса Республика кугирчок театри ва барча вилоят кугирчок театрларининг замонавий репертуар яратишдаги огрикли нукталаридан биридир. Ана шундай муаммоларга ечим излаш асносида Марионетка театр-студияси ташкил этилди.

Табиийки, хар кандай театр-студиясининг фаолиятидан кузланган асосий максад, театр оламидаги кайсидир муаммонинг хал этилишига ечим излаш ва ана шу ечимга олиб борадиган ижодий экспериментларни дадил куллашдан иборат. Худди шу каби марионетка театр-студияси фаолияти хам юртимизда кугирчок театрининг ипли турини ривожлантириш хамда ушбу театр талаблари, узига хос хусусиятлари хамда бошкарув техникасини актёрларга ургатишга каратилган.

Бугун студия кошида 12 га якин актёр, актрисалар марионетка театри талабларини урганиш баробарида уз ижодий йулларини давом эттиришмокда.

Улар орасидаги жами ижрочилар кугирчок актёрлиги сохасида таълим олган олий маълумотли мутахассислар. Аммо улар учун ушбу театр турининг узига хос олами, табиати номаълум. Шу туфайли ёш актёрлар профессионал кадр булиб шаклланиш учун укув жараёнини институтдан сунг хам давом эттиришмокда.

Аслида хакикий ижодкор учун укиш, урганиш жараёни хеч качон тугамайди. Айникса, кугирчок театри актёри мураккаб сохада фаолият юритгани боис, серкирра ижодкор булиб шаклланиши учун кугирчок театрининг энг асосий турлари техникасини мукаммал эгалламоги лозим. Драматик, мусикали ёхуд эстрада санъати йуналишларининг талаби бироз бошкача. Яъни бунда ижрочиликнинг кечинма жараёни барча йуналишлар учун узгармасдир. Актёр сахнада "берилган шарт-шароит"да, "агарда мен" оркали максадли хатти-харакат бажаради. Унда техникадан кечинма санъати унсурлари (умумий коидалар) устун туради. Аммо кугирчок театрида актёр кугирчок учун хизмат килади. Узи учун эмас. Шу сабаб кугирчок театри актёридан техника, хусусан, кугирчок театрининг энг куп мурожаат килинадиган турлари талабларини пухта урганиш талаб этилади. Студияда фаолият олиб бораётган йигит-кизлар кугирчок турларининг симли, кулкопли ва планшетли турлари техникасини урганишган. Бирок ипли кугирчок театри бошкаруви асослари студиянинг укув жараёнида узлаштирилмокда.

Иплар ёрдамида бошкариладиган (марионетка) кугирчок тури алохида бошкариш механизмига эга булган мураккаб кугирчок турларидан биридир. У кулкопли ва тростли кугирчоклардан бутунлай фарк килади. Унинг бошкариш механизми иплар оркали содир этилади. Сахна кугирчок ишлаши учун буш колдирилади. Актёрлар сахнанинг юкори кисмида- томошабинга куринмаган холда кугирчокдан таёкчага(вага) тортилган иплар оркали кугирчокни харакатга келтиришади. Махсус шу кугирчок турини бошкариш учун тайёрланган таёкча- вагага урнатилган иплар кугирчокнинг хар бир харакатга мойил булган бош, буйин, елка, бел, оёк, кул, лаб, куз аъзоларига иплар тортилади. Уни бошкараётган актёр шу иплар оркали кугирчок персонажининг характерли хусусиятларидан келиб чиккан холда уни харакатга келтиради. Бу кугирчок турининг афзаллик томони шундаки, у одам бажара олмаган майда хатти-харакатларни хам бир йула койилмаком килиб осонгина бажара олиш имкониятига эга. Санкт-Петербургда хозирги кунда айнан шу кугирчок тури билан ишлаб келаётган Е.Деммени номидаги «Марионетка» кугирчок театрининг асосчиларидан бири, узок йиллар давомида шу театрда режиссёр хамда актёр булиб ижод килган Евгений Деммени «жонли одамлар курсатишга кодир булмаган, турли хилдаги ажойиб, кишини хайратга соладиган харакатларни бу кугирчок тури енгил, осон йул билан курсата олиш

кобилиятига эгадир», - дейди. Мисол, Юрий Коринец «Кичкина жодугар кампир» спектаклидаги 127 ёшли жодугар кизнинг жоду китобини тинмай вараклаши у жоду оркали ёмгир ёгдирмокчи булганда, осмондан сичконлар ёгилиб хар томонга чийиллаб тумтаракай кочишлари, кизнинг супургисига миниб сахнада гир айланиши ё булмаса энг асосийси, боткок, тог, кудук, шамол жодугарларини янги йил арафасида тинмай телбаларча раксга тушиб учишлари- бу харакатларнинг хаммаси хеч кандай техникасиз, томошабинларни куз унгида кугирчокларни бошкараётган актёрларнинг махорати оркали содир этилиб хаммани койил колдирган. Марионетка кугирчок турининг узига хос бошкариш конуни мавжуд.

1. Актёрлар кугирчокди техник бошкариш йулларини аник, тугри бажариши, яъни иплар йуналишини аник узлаштиришлари керак.

2. Кугирчок ерни сезиб аник кадам куйиши лозим.

3. Кугирчокдинг харакат йуналиши жуда аник булиб, у суз ритмига тугри тушиши лозим.

4. Кугирчок жонли ва жонсиз персонажларнинг харакатини маълум одам, хайвон, парранда, предметларнинг хатти-харакатини айнан узини такрорламасдан унинг синтезини топиш даркор.

5. Кугирчокдинг хамма харакатга мойил аъзоларини бирданига харакатга келтирмасдан, уларнинг иш кобилиятини назарда тутган холда, унинг кетма-кетлик мантики асосида бошкара олишга эришмок лозим. Бу кугирчок тури Чехословакия, Х,индистон, Хитой, Бирма, Япония, Санкт-Петербург, Грузия кугирчок театрларида анча ривожланиб келмокда.

Бизнинг республикамизда бу кугирчок тури билан ишлаб келаётган алохида театр йук. Купинча театр репертуаридан жой олган концерт дастурларида алохида номерлар тарикасида куриш мумкин. Хрзирги кунда бу турдаги студия актёрлари пластика, кугирчок бошкаруви, кугирчок, декорация ясаш хамда чирок куйиш каби дарсларда уз махоратини ошириб келмокда. Унинг талаби марионетка театрининг умумий спецификаси, табиатини ижрочиларга ургатиш.

Актёрлар ижодий жараёнда спектаклнинг бадиий яхлитлигини таъминлайдиган барча унсурларнинг табиатини урганиб боради. Бу худди анъанавий театрдаги актёрнинг серкирра ижодини эслатади. Ижрочилар кугирчокни ясайди, кийимларигача тикади, сценограф сифатида декорация, бутафор, реквизитларни тайёрлайди ва энг мухими бошидан охирига кадар жараённинг ичида булади. Х,ар кандай узгариш актёрнинг куз олдида содир булади.

Абразцов табири билан айтганда, кугирчокнинг яралиш жараёни актёрнинг бевосита иштироки оркали содир булади. Актёр сценограф ясаган

"Oriental Art and Culture" Scientific-Methodical Journal - Issue 7 / 2021 ISSN 2181-063X

кугирчокнинг шунчаки ижрочисига эмас, балки яратувчисига, бир булагига айланади. Калб курини, ижодий фантазиясини, дунёкараши, максади ва истагини кугирчокка сингдиради. Натижада, кугирчок спектаклгача актёрнинг кадрдон дусти, хамрохига айланади. Бу эса актёрнинг унга мослашиши, якинлашишига туртки беради.

Кугирчокни сахнада сценограф эмас актёр уйнатади. Шу туфайли кугирчок аввало актёрга мос холда ясалиши, харакатлантиришга кулай булиши керак.1 (Деммени Е. Призвание кукольника. -М.: Искусство, 1986, 113-бет.)

Марионетка театр-студияси мана шу мезон доирасида иш куради ва кугирчокнинг хар бир детали актёр учун мос холда ясалади.

Театр-студиясида актёр шахси, унинг эркинлиги ва ижодкорлигига алохида эътибор берилади. Студия уз репертуарини шакллантиришда жамоадаги ижрочилар фикрига таяниб иш куради. Х,ар бир янги асар албатта, жамоа уртасида мухокама килиниб, овозга куйилади. Сунг охирги карор кабул килинади. Бу оркали театр-студияси актёрларниг узлари истаган кахрамонларни жонлантиришга имкон беради. Асар танлаш хукуки ижрочилар томонидан хал килинади. Табиийки, ижрочи бунда узи истаган ролни жон-дили билан уйнайди. Унга ижодкорлик рухи билан ёндашади. Севимли ижро эса севимли спектаклнинг яралишига сабаб булади.

Марионетка театр студиясининг яна бир ютуги, унда хар бир актёр битта кугирчокни бир узи уйнатади. Яъни актёрларнинг фикрлари карама-каршилиги ёхуд бир кугирчок рухиятига икки дунёкарашнинг бирикиш зарурати ижрочини кийнамайди. Кугирчок биргина актёрнинг узигагина тегишли булади.

Шунингдек, актёр бир вактнинг узида иккита кугирчокни хам жонлантириши мумкин. Албатта бунинг учун актёрда тажриба ва махорат етарлича шаклланган булиши лозим. Умуман, марионетка кугирчок театри турлари ичида мукаммал ва мураккаб хусусиятга эга. Боиси унда кугирчокнинг бор буй-басти томошабин куз олдида гавдаланади. Ундаги мукаммаллик эса инсон танаси харакатланишига таклидан ясалганида куринади.

Марионетка кугирчогида инсондаги эгиладиган, букиладиган (харакатланадиган) тана аъзоларининг деярли барчаси кугирчокда хам ифодаланади ва харакатга келтириладиган нукталар махсус иплар ёрдамида вагага урнатилади.

Марионетка кугирчогининг мухим талаби унинг пол текислигини сезиши, яъни оёкларининг ерда эркин, хавога кутарилмай юришида белгиланади. "Купинча невроспаст бу хиссиётни, айникса, марионетка огир булганида бой беради. Актёр кугирчокни жуда нокулай ракурслардан куради, шу сабаб пол текислигини сезишга урганиш етарлича мушкул вазифадир. Аввалига у ё букик оёкларига утказади, ё жуда баландликка кутаради ва шунда кугирчок хавода

муаллак колади... Аввало марионетка кугирчогининг харакатлари аник, матн билан ритмик богланган, унга йуналган булиши керак. Хдракатларнинг схематик, образли булиши ва жонли мавжудотлар хатти-харакатларидан нусха кучирмай, факат уларни синтезлашувида булиши зарур. Хатти-харакатлар кам, аммо имкон борича бой булиши керак. Бир вактнинг узида кугирчокнинг барча бугимларини харакатга келтиришдан кочиш зарур". Мабодо мазкур конуниятлар бузилса томошабиннинг кахрамонга, аникроги вокеликка нисбатан ишончи йуколади. Кугирчок асардаги кахрамонга эмас, оддий кугирчокка айланиб колади. Театр-студияси актёрлари хали бу борада етарли махорат чуккисига етгани йук. Бунинг учун хали изланиш, уз устида ишлаш ва махсус куникмага эга булиш талаб этилади.

Марионетка театр-студиясининг яна бир узига хос томони шундаки, спектаклдаги мусика ва овозлар олдиндан ёзиб олинади. Актёрларнинг хатти-харакатлари фонограма оркали ижро этилади. Бу холат Европа марионетка театрларига хам хос хусусиятдир. Замонавий кугирчок спектаклларида мусика ва актёрлар овози ёзувда берилади. Бугунги кун эстрадасида марионеткалар кенг кулланилиши кузатилмокда. Кугирчок театри актёрлари марионетка билан эстрада номерларини яратишмокда. Х,атто шундай театрлар борки, улар уз репертуарларида факат марионетка кугирчокларини ишлатишади. Резо Габриадзе рахбарлигидаги Тбилиси марионеткалар театри бунга мисолдир.

Санкт-Петербургдаги Деммени номидаги марионетка театри ва "Олтин никоб сохиби", "Потудан" кугирчок театри хам бу сохада етакчилик килиб келмокда. Жумладан, кинорежиссёр Т.Бекмамбетов хам "Кугирчок уйи" номли хусусий марионетка театрини ташкил килган. Бундан ташкари Хитой, Х,индистон, Шри-Ланка, Индонезия мамлакатларида миллий анъанавий марионетка театрлари хозиргача фаолият олиб бормокда.

Спектаклда овознинг ёзувда берилиши техник носозликларнинг олдини олишда ёрдам беради. Боиси юртимиздаги Марионетка театр-студиясида актёрлар сахнадаги декорацияларни алмаштириш жараёнини хам узлари бажаради. Сахнадан-сахнага утиш пайтида актёрдан жуда тез ва киска фурсатда декорация алмаштириш хамда кугирчокнинг кейинги сахнадаги чикишини таъминлаш талаб этилади. Бу жараёнда актёрга микрофонлар халакит бериши, кугирчокларни тепадан бошкариш вактида нокулайликларни келтириб чикариши мумкин. Шу туфайли бунда энг макбул йул кугирчокларнинг овозини олдиндан ёзиб олиш. Албатта бундай холат актёрнинг овоз, нутк аппарати устида ишламаслигига сабаб булади. Аммо шуниси мухимки, томошабин сифатли спектаклни куришга келади. Унинг учун натижа мухим ва у бунга хакли.

Маълумки, марионетка театри сахнаси ва бошкариш услуби билан бошка кугирчок театри турларидан тубдан фарк килади. Унда кугирчоклар пастдан эмас тепадан бошкарилади. Шу боис тепадаги актёрлар сони белгиланган меъёрдан, яъни 6 нафардан ошмаслиги керак. Декорацияларни алмаштириш, пастга тушиб чикишда актёрлар сонининг ортиб кетиши нокулайлик тугдириши мумкин.

Театр-студиясининг яна бир эътиборли томони бор, у хам булса экспериментларни дадил куллай олишидир. Студия хеч качон битта режиссёр билан ишламайди. Репертуардаги 7 та спектаклнинг хаммаси турли режиссёрлар томонидан сахналаштирилган. Бу 7 хил дунёкараш ва 7 хил ижодий ёндашув деганидир. Бундай вазиятда актёрлар бир колипга тушиб колмайди. Турли режиссёрларнинг кулида турлича ишлашни, турли характерларга мослашишни, турли янгиликларни урганиши мумкин. Бунда актёрлар хар сафар узларини "синдириб" ижод килади. Штампга урганмайди.

Бирок студия жонли план масаласида актёрга эркинлик бермайди. Х,акикдй кугирчок театри сифатида актёрлар кугирчок учун хизмат килади. Кугирчокнинг спектаклда чин маънода ижрочига айланиши учун актёрлар сахнада умуман куринмайди. Менимча, бунинг уз сабаби бор. Боиси жонли план актёрдан катта махорат, тайёргарликни талаб этади. Колаверса, марионетка театрининг спецификаси, техникаси ва сахнаси бошка.

Бугунги кунда театр-студияси репертуарида 7 та спектакль мавжуд булиб, уларнинг хаммаси жахон асарлари хисобланади. Булар: А.Волковнинг "Зумрад шахрининг сехргари" (И.А.Ким инсценировкаси, режиссёр Ф.Мирзаев), "Аловуддиннинг сехрли чироги" (С.Афлотуний инсценировкаси, режиссёр

B.Хирцер), Шварцнинг "Кандай килиб бугирсок акл-хуш йигишни урганди?" (Р.Фарходий инсценировкаси, режиссёр Ш.Темур), Ака-ука Гримларнинг "Бухоролик машшоклар" ("Бременлик мусикачилар" асари асосида

C.Афлотуний инсценировкаси, режиссёр В.Хирцер).

Эхтимол, театр-студияси келажакда яна турли гастроль сафарларини уюштиришни режалаштиргандир. Шу туфайли барча мамлакатлар учун таниш ва севимли асарларга мурожаат килган. Тилга олинган асарларнинг хаммаси жахон кугирчок театри сахнасида муваффакиятли сахналаштирилган ва репертуарда муким урнашган спектакллардир. Улардаги сюжет, вокеалар изчиллиги, характерлар ёркинлиги кугирчок театри спецификасига мос келади. Назаримизда, мана шу омиллар студиянинг ушбу асарларга мурожаат килгани сабабидир. Бирок хар кандай театр томошабин диди, савияси ва дунёкарашининг шаклланиши учун хизмат киларкан, унда энг аввало миллий асарлар булиши керак. Зеъро, ватанпарварлик, фидойилик, маънавий юксаклик, миллий гурур, миллий онг каби юксак тушунчалар миллий асарлар оркали бола

калби ва рухиятига сингади. Шу туфайли хатто нодавлат театрларда хам бу талаб олий максадга айланиши лозим. Албатта биз Марионетка театр-студияси репертуаридан урин олган юкоридаги спектаклларни гоявий жихатдан кучли эмас, дейишдан буткул йирокмиз. Йук, тилга олинган спектакллар барча даврлардаги муаммоларни хал кила олиш, тугри йул курсатиш, умуминсоний гояларга хизмат килиш кудратига эга. Аммо айтганимдай хар кайси театр репертуаридан биринчи галда миллий асарлар урин эгаллаши керак.

Марионетка театр-студияси хали янги, унинг изланишлари хали давом этади. Табиийки, бунда камчилик ва нуксонлар булиши мумкин. Аммо бу ижодий изланишдан тухтатмайди, аксинча камчиликлар уз устида ишлаш ва хатоларни тугирлашга имкон беради. Энг мухими, мазкур театр-студияси замонавий кугирчок театрининг марионетка тури билан боглик огрикли нуктани тузатишга, мавжуд бушликни тулдиришга хизмат килмокда.

Фойдаланилган адабиётлар

1. Узбекистон Республикаси Президентининг Фармони. Узбек давлат академик драма театрига "Миллий театр" макомини бериш тугрисида: 2001 йил 21 сентябрь. Узбекистон Республикаси Олий Мажлисининг Ахборотномаси. 2001. - №. 9-10. - б. 189-190.

2. Узбекистон Республикаси Президентининг Фармони. Узбек Миллий академик драма театрининг 100 йиллигини нишонлаш тугрисида:

3. Абдусаматов X,. Театр - танкид кузгусида. - Т.: Шамс ижодий ишлаб чикариш бирлашмаси, 1993.

4. Азимова Л.К. Замонавий кугирчок театри драматургияси. Магистрлик диссертацияси. - Т.: 2013.

5. Ашурова М. Кугирчок театр санъатининг актёрлик мактаби. Дарслик. -Т.: 2007.

6. Баяндиев Т, Икромов X., Ахмаджонова М. Узбек театрида миллий гоя талкини. - Т.: Фан ва технологиялар босмахонаси, 2009.

7. Икромов X. Давр ва театр - Т.: Узбекистон Миллий энциклопедияси давлат илмий нашриёти, 2009.

8. Каримова Э. Узбек толерантлигининг узига хос хусусиятлари - Т.: Узбекистон Ёзувчилар уюшмаси Адабиёт жамгармаси нашриёти, 2006.

9. Королев М.М. Искусство театра кукол. Основы теории. - Л.: Искусство, 1973.

10. Деммени Е. Призвание кукольника. -М.: Искусство, 1986

11. Boltaboyeva U., Rakhmonova N., Usmonov S. Characteristics of speech Art: problems and solutions //ACADEMICIA: An International Multidisciplinary Research Journal. - 2020. - Т. 10. - №. 4. - С. 559-567.

12. Болтабоева У. Нут; санъатининг узига хос хусусиятлари: муаммо ва ечимлар //Oriental Art and Culture. - 2020. - №. I (2).

13. Усмонов Ш. САХДАДА ТАШКИ КИЁФАГА АКТЁРНИНГ МУНОСАБАТИ //Oriental Art and Culture. - 2020. - №. II.

14. Dehqonov R., Tursunova G., Abdunazarov Z. Pedagogical aproaches to the formation of musical literacy of students in the sytem of higher education //ACADEMICIA: An International Multidisciplinary Research Journal. - 2020. - Т. 10. - №. 3. - С. 91-95.

15. Tursunova G., Karimov B. PEARLS OF UZBEK NATIONAL DANCE //International Engineering Journal For Research & Development. - 2020. - Т. 5. -№. Conference. - С. 4-4.

16. Абдуназаров З. МИЛЛИЙ УЙИНЛАРИМИЗ ИШТИРОКИДА ЁШ АКТЁРЛАРНИ ТАСАВВУРИ ВА ДИККАТИНИ ЧАРХЛАШ //Oriental Art and Culture. - 2020. - №. III.

17. Абдуназаров З. ТИМСОЛЛАР СИЙМОСИНИ ЯРАТИШ //Oriental Art and Culture. - 2020. - №. III.

18. Yuldasheva S., Madumarova M. TASKS AND CONTENT OF BIBLIOGRAPHIC WORKS //European Journal of Arts. - 2020. - №. 1. - С. 148152.

19. Юлдашева С. Китоб-кунгил чироги //Oriental Art and Culture. - 2020. -№. I (2).

20. Yunusov G., Juraev I., Ahmedov R. A LOOK AT THE REGIONAL SEASONAL FOLKLORE AND THEIR ORIGIN. THE ROLE AND IMPORTANCE OF FOLKLORE IN THE DEVELOPMENT OF DANCE ART //European Journal of Arts. - 2020. - №. 1. - С. 121-124.

21. Yunusov G. X., Juraev I., Ahmedov R. The European Journal of Arts, Issue 1/2020.

22. Talaboev A., Akbarov T., Haydarov A. The European Journal of Arts, Issue 1/2020.

23. Ахмедов Р. Миллий мусикдй ижрочилик санъатига бир назар //Oriental Art and Culture. - 2020. - №. I (2).

24. Haydarov A. QOSHIQLAR ORQALI O'QUVCHILARDA VATANPARVARLIK TUYGUSINI SHAKLLANTIRISH //Oriental Art and Culture. - 2020. - №. IV.

25. Акбаров Т. ФОЛЬКЛОР ВА АНЪАНАВИЙ МУСЩА МАСАЛАЛАРИ //Oriental Art and Culture. - 2020. - №. IV

26. Омоновна Х. С. ТАРИХИЙ КУЛЁЗМА МАНБАЛАРНИ КОНСЕРВАТЦИЯ-РЕСТАВРАЦИЯ КДЯИШ ЖАРАЁНЛАРИ ХУСУСИДА //Oriental Art and Culture. - 2020. - №. V.

27. Угли X. И. Т. ТИЛШУНОСЛИКДА СОЛИК-БОЖХОНА ТЕРМИНОЛОГИЯСИНИНГ ТАДКИКИ //Oriental Art and Culture. - 2020. - №. V.

28. Угли X. И. Т. УЗБЕК СОЛИК ТЕРМИНЛАРИНИНГ АФФИКСАЦИЯ УСУЛИ БИЛАН ЯСАЛИШИ //Oriental Art and Culture. - 2020. - №. V.

29. Мирзаева Н., Аскарова М. ЧУЛПОН ИЖОДИДА МИЛЛИЙ УЙГОНИШ ДАРАКАТИ //Oriental Art and Culture. - 2020. - №. V.

30. Турсунов Б. ЧОЛГУ ИЖРОЧИЛИГИ ТАРИХИГА БИР НАЗАР //Oriental Art and Culture. - 2020. - №. V.

31. Shermatova X. MUSIQA NAZARIYASINING O'ZIGA XOS XUSUSIYATLARI //Oriental Art and Culture. - 2020. - №. V.

32. Гофурова Б. АКТЁРНИНГ НУТКИНИ ТАКОМИЛЛАШТИРИШДА ИННОВАЦИОН ТЕХНОЛОГИЯЛАРНИНГ АXАМИЯТИ //Oriental Art and Culture. - 2020. - №. V.

33. Пулатов Р. «МИРЗО УЛУГБЕК» ТРАГЕДИЯСИНИНГ ЯРАТИЛИШИ ТАРИХИ //Oriental Art and Culture. - 2020. - №. V.

34. Qurbonova M. СНЕТ EL MUSIQASI TARIXIGA BIR NAZAR //Oriental Art and Culture. - 2020. - №. V.

35. Маматкулов Б. ТЕАТРДА САXНАЛАШТИРУВЧИ РАССОМНИНГ КАСБ СИРЛАРИ //Oriental Art and Culture. - 2020. - №. V.

36. Ismoilova M. CHOLG'U IJROCHILIGIDA NOTAGA QARAB IJRO QILISH //Oriental Art and Culture. - 2020. - №. V.

37. O'Taganov R. J. TA'LIM USLUBINING ASOSIY AFZALLIKLARI //Oriental Art and Culture. - 2020. - №. V.

38. Mamatov J. BARKAMOL AVLODNI TARBIYALASHDA ERTAKLARNING AHAMIVATI //Oriental Art and Culture. - 2020. - №. V.

39. Haydarov A. QOSHIQLAR ORQALI O'QUVCHILARDA VATANPARVARLIK TUYGUSINI SHAKLLANTIRISH //Oriental Art and Culture. - 2020. - №. IV.

40. Акбаров Т. ФОЛЬКЛОР ВА АНЪАНАВИЙ МУСИКА МАСАЛАЛАРИ //Oriental Art and Culture. - 2020. - №. IV.

41. Аскарова М. УЗБЕК АДАБИЙ ТАЩИДИ ТАРАККИЁТИ //Oriental Art and Culture. - 2020. - №. V.

42. Turgunbaev R., Takada H. Co-WEB: A Peer-to-Peer Based, Partially Decentralized Framework for Collaborative Web-Content Publishing //2009 First International Conference on Advances in Future Internet. - IEEE, 2009. - С. 67-72.

43. Парпиев А. ЖАДИДЧИ ОБИДЖОН МАXМУДОВНИНГ ФАОЛИЯТИДАГИ ЯНГИ КИРРАЛАР //Oriental Art and Culture. - 2021. - №. 6.

44. OMOHOBHa X. C. TAPHXHH KY-E3MA MAHBAHAPHH KOHCEPBAT^UHfl-PECTABPA^UHH KH-HHm ^APAEH^APH XYCYCH^A //Oriental Art and Culture. - 2020. - №. V.

45. Normatova M., Ikromjon X. "QUTADG'U BILIG" IKKI JAHONNI TUTISHGA OCHUVCHI YO'L //Oriental Art and Culture. - 2021. - №. 6.

46. Py3neBa r., Xa6n6^0H0B H. CA^P 3HE KYTYEXOHACH //Oriental Art and Culture. - 2021. - №. 6.

47. Nurxon I., Habibjonov I. KITOB VA KITOBXONLIK-INSON MANAVIYATINING KOZGUSI //Oriental Art and Culture. - 2021. - №. 6.

48. Oglu H. I. T. Formation of uzbek tax and customs terms (on the example of materials on the history of language) //ACADEMICIA: AN INTERNATIONAL MULTIDISCIPLINARY RESEARCH JOURNAL. - 2020. - T. 10. - №. 12. - C. 1308-1313.

49. Yrnn X. H. T. THnmYHOCnHKAA CO^H^-BO^XOHA TEPMHHOHOrH^CHHHHr TAA^H^H //Oriental Art and Culture. - 2020. - №. V.

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

50. Yon X. H. T. Y3BEK COHHK TEPMHHnAPHHHHT AOOHKCAЦH£ YCYHH BHHAH ^CAHHmH //Oriental Art and Culture. - 2020. - №. V.

51. Mnp3aeBa H. YPTA ACP mAPK MA£AHH£TH BA 3AXHPH^HH MYXAMMA^ BOBYP //Oriental Art and Culture. - 2021. - №. 6.

52. qy^nOH H^O^H^A MH^-HM YHFOHHm XAPAKATH

53. Shermatova X. MUSIQA NAZARIYASINING O'ZIGA XOS XUSUSIYATLARI //Oriental Art and Culture. - 2020. - №. V.

54. nynaroB P. «MHP3O YHYFBEK» TPATE^HflCHHHHr ^PATHHHmH TAPHXH //Oriental Art and Culture. - 2020. - №. V.

55. Ismoilova M. CHOLG'U IJROCHILIGIDA NOTAGA QARAB IJRO QILISH //Oriental Art and Culture. - 2020. - №. V.

56. O'Taganov R. J. TA'LIM USLUBINING ASOSIY AFZALLIKLARI //Oriental Art and Culture. - 2020. - №. V.

57. Mamatov J. BARKAMOL AVLODNI TARBIYALASHDA ERTAKLARNING AHAMIVATI //Oriental Art and Culture. - 2020. - №. V.

58. AK6apoB T. OOHtKHOP BA AHLAHABHH MYCHKA MACAHAHAPH //Oriental Art and Culture. - 2020. - №. IV.

59. Ac^apoBa M. Y3BEK A^ABHH TAH^H^H TAPAKKHETH //Oriental Art and Culture. - 2020. - №. V.

60. Fo^ypoBa B. AKTEPHHHT HYTKHHH TAKOMHH—AmTHPHm^A HHHOBAЦHOH TEXHOHOrH^HAPHHHr AXAMH^TH //Oriental Art and Culture. - 2020. - №. V.

61. TypcyHOB E. TO-HFy H^PO^HnHFH TAPHXHrA EHP HA3AP //Oriental Art and Culture. - 2020. - №. V.

62. TypryH6aeB P. MeTaMatnyMOT: xycycHtfraapn, Typnapn Ba CTaHgapraapn //Science and Education. - 2021. - T. 2. - №. 5. - C. 167-175.

63. Yunusov G. et al. A Look At The Folklore of Fergana Valley or History of A Song in The Series of Tanovar //Annals of the Romanian Society for Cell Biology. - 2021. - T. 25. - №. 6. - C. 2225-2232.

64. Yunusov G. X., Juraev I., Ahmedov R. The European Journal of Arts, Issue 1/2020.

65. Talaboev A., Akbarov T., Haydarov A. The European Journal of Arts, Issue 1/2020.

66. Haydarov A., Akbarov T., Abdunazarov Z. High purpose and leading action //ACADEMICIA: AN INTERNATIONAL MULTIDISCIPLINARY RESEARCH JOURNAL. - 2020. - T. 10. - №. 12. - C. 609-615.

67. Akbarova M., Tursunova G., Abdunazarov Z. Pedagogical aproaches to the formation of musical literacy of students in the sytem of Higher Education //European Journal of Arts. - 2020. - №. 1. - C. 125-128.

68. Tursunova G. BALET RAQS SAN'ATINING O'RNI VA TARIXIY TARAQQIYOTI //Oriental Art and Culture. - 2021. - №. 6.

69. Tursunova G., Karimov B. Factors that should be considered in musical theater actors education //ACADEMICIA: An International Multidisciplinary Research Journal. - 2020. - T. 10. - №. 11. - C. 57-61.

70. Gaffarov S. S., Tursunova G. B. The resettlement policy of imperial russia during the colonial period //ACADEMICIA: An International Multidisciplinary Research Journal. - 2020. - T. 10. - №. 4. - C. 839-845.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.