Научная статья на тему 'НЕКОТОРЫЕ РАССУЖДЕНИЯ О НАЗНАЧЕНИИ ПРИНУДИТЕЛЬНЫХ МЕР МЕДИЦИНСКОГО ХАРАКТЕРА ЛИЦАМ С ПСИХИЧЕСКИМИ РАССТРОЙСТВАМИ'

НЕКОТОРЫЕ РАССУЖДЕНИЯ О НАЗНАЧЕНИИ ПРИНУДИТЕЛЬНЫХ МЕР МЕДИЦИНСКОГО ХАРАКТЕРА ЛИЦАМ С ПСИХИЧЕСКИМИ РАССТРОЙСТВАМИ Текст научной статьи по специальности «Прочие медицинские науки»

CC BY
130
25
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
уголовное право / психическое расстройство / вменяемость / общественно опасное деяние / принудительные меры медицинского характера. / criminal law / mental disorder / insanity / socially dangerous act / the coercive measures of a medical nature.

Аннотация научной статьи по прочим медицинским наукам, автор научной работы — Мамажанов Аброрбек

Как в науке, так и в судебной практике существуют различные, порой противоположные подходы к учету психических расстройств, не исключающие вменяемости при вынесении приговора (от реального учета как смягчающего обстоятельства до полного игнорирования этого обстоятельства). С одной стороны, при назначении наказания необходимо учитывать особое психическое состояние человека, в котором он находился на момент совершения преступления, с другой стороны, такие субъекты часто представляют повышенную общественную опасность, совершая тяжкие преступления и особо тяжкие преступления. Эти обстоятельства усложняют решение вопроса о вынесении приговора, отвечающего принципам вины, справедливости и гуманизма. Определенные трудности возникают при применении принудительных мер медицинского характера к лицам с психическими расстройствами, не исключающими вменяемости как из-за спорных научных оснований для принудительного лечения и его сочетания с наказанием, так и в связи с противоречивым правовым регулированием. Сказанное выше обуславливает острую необходимость в правильном применении уголовного закона к лицам с психическими расстройствами, не исключающими вменяемости, интерпретации норм в системной взаимосвязи как с внутренним законодательством, так и с международными стандартами, с учетом последних изменений в законодательстве, тенденций в судебной практике, понимания содержания новелл уголовного права, междисциплинарных аспектов этой проблемы, требующих знаний в различных областях – судебной психиатрии, психологии, уголовного, уголовно-процессуального права, уголовно-исполнительного права, а также криминологии. В статье рассмотрены вопросы о назначении принудительных мер медицинского характера в отношении лиц с психическими расстройствами, не исключающих вменяемости, разработаны предложения и рекомендации для национального законодательства.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

SOME CONSIDERATIONS ON THE APPOINTMENT OF COMPULSORY MEDICAL MEASURES TO PERSONS WITH MENTAL DISORDERS

In science and judicial practice, there are various, sometimes opposite, approaches to accounting for mental disorders that do not exclude sanity when imposing a sentence (from real accounting as a mitigating circumstance to completely ignoring this circumstance). On the one hand, when imposing punishment, it is necessary to take into account the special mental state of the person in which he was at the time of the crime; on the other hand, such subjects often pose an increased social danger, committing grave and especially grave crimes. These circumstances lead to an increased level of difficulty in resolving the issue of sentencing that meets the principles of guilt, justice and humanism. Certain difficulties arise when compulsory medical measures are applied to persons with a mental disorder that does not exclude sanity, both due to the debatable scientific grounds for compulsory treatment and its combination with punishment and in connection with contradictory legal regulation. The above stipulates the urgent need for the correct application of the criminal law to persons with a mental disorder that does not exclude sanity, the interpretation of regulations in a systemic relationship with both domestic legislation and international standards, taking into account the latest changes in legislation, trends in judicial practice, understanding the content of novels of criminal law, interdisciplinary aspects of this problem, requiring knowledge of various fields forensic psychiatry, psychology, criminal, criminal procedural law, executive criminal law, as well as criminology. The article describes the issues of the appointment of compulsory medical measures in relation to persons with mental disorders, which do not exclude sanity, and proposals and recommendations for national legislation are developed.

Текст научной работы на тему «НЕКОТОРЫЕ РАССУЖДЕНИЯ О НАЗНАЧЕНИИ ПРИНУДИТЕЛЬНЫХ МЕР МЕДИЦИНСКОГО ХАРАКТЕРА ЛИЦАМ С ПСИХИЧЕСКИМИ РАССТРОЙСТВАМИ»

UDC: 339.5(042)(575.1)

Мамажанов Аброрбек

Тошкент давлат юридик университети

мустакил изланувчиси E-mail: mamajanovabror2001@gmail.com

РУ^ИЙ ^ОЛАТИ БУЗИЛГАН ШАХСЛАРГА НИСБАТАН ТАЙИНЛАНАДИГАН ТИББИЙ ЙУСИНДАГИ МАЖБУРЛОВ ЧОРАЛАРИ ЮЗАСИДАН АЙРИМ МУЛО^АЗАЛАР

Аннотация. Илм-фан соуасида уам, суд амалиётида уам рууий уолатнинг ацли расоликни истис-но этмайдиган тарзда бузилиши буйича жазо тайинлаш юзасидан турли хил, баъзида царама-царши булган ёндашувлар мавжуд. Бир томондан, жазо тайинлашда жиноят содир этиш пайтида шахснинг рууий уолатини инобатга олиш лозим булса, иккинчи томондан, бундай шахслар уар доим уам огир ёки ута огир жиноят содир этиб, юцори даражали ижтимоий хавф тугдиради. Ушбу уолатлар айб учун жавобгарлик, одиллик ва инсонпарварлик тамойилларига жавоб берадиган жазо тайинлаш масала-сини уал цилишнинг мураккаблик даражаси ошишига олиб келади. Ацли расоликни истисно этмайдиган рууий уолати бузилган шахсларга нисбатан тиббий йусиндаги мажбурлов чораларини цуллашда маълум цийинчиликлар тугилади. Ушбу цийинчиликлар мажбурий даволашнинг жазо билан уйгунлиги билан уам, ууцуций тартибга солишнинг зиддияти билан уам боглиц. Юцорида баён этилган уолатлар жиноят ууцуци меъёрларини ацли расоликни истисно этмайдиган тарзда рууий уолати бузилган шахсларга нисбатан тугри татбиц этиш, цонунчиликдаги сунгги узгаришларни инобатга олган уолда мил-лий цонунчилик ва халцаро стандартлар билан тизимли муносабатларда нормаларни талцин цилиш, суд амалиёти тенденциялари уамда жиноят ууцуцининг илгор янгиликларини тушуниш, суд психиа-трияси, психология, жиноят ууцуци, жиноят процессуал ууцуци, жиноят ижроия ууцуци уамда криминология каби турли соуаларни билишни тацозо этади. Мацолада ацли расоликни истисно этмайдиган тарзда рууий уолати бузилган шахсларга нисбатан тиббий йусиндаги мажбурлов чоралари тайинлаш масалалари юзасидан фикр юритилган уамда миллий цонунчиликка таклиф ва тавсия ишлаб чицилган.

Калит сузлар: жиноят ууцуци, рууий уолат бузилиши, ацли расолик, ижтимоий хавфли цилмиш, тиббий йусиндаги мажбурлов чоралари.

Мамажанов Аброрбек

самостоятельный соискатель Ташкентского государственного юридического университета

НЕКОТОРЫЕ РАССУЖДЕНИЯ О НАЗНАЧЕНИИ ПРИНУДИТЕЛЬНЫХ МЕР МЕДИЦИНСКОГО ХАРАКТЕРА ЛИЦАМ С ПСИХИЧЕСКИМИ РАССТРОЙСТВАМИ

Аннотация. Как в науке, так и в судебной практике существуют различные, порой противоположные подходы к учету психических расстройств, не исключающие вменяемости при вынесении приговора (от реального учета как смягчающего обстоятельства до полного игнорирования этого обстоятельства). С одной стороны, при назначении наказания необходимо учитывать особое психическое состояние человека, в котором он находился на момент совершения преступления, с другой стороны, такие субъекты часто представляют повышенную общественную опасность, совершая тяжкие преступления и особо тяжкие преступления. Эти обстоятельства усложняют решение во-

проса о вынесении приговора, отвечающего принципам вины, справедливости и гуманизма. Определенные трудности возникают при применении принудительных мер медицинского характера к лицам с психическими расстройствами, не исключающими вменяемости как из-за спорных научных оснований для принудительного лечения и его сочетания с наказанием, так и в связи с противоречивым правовым регулированием. Сказанное выше обуславливает острую необходимость в правильном применении уголовного закона к лицам с психическими расстройствами, не исключающими вменяемости, интерпретации норм в системной взаимосвязи как с внутренним законодательством, так и с международными стандартами, с учетом последних изменений в законодательстве, тенденций в судебной практике, понимания содержания новелл уголовного права, междисциплинарных аспектов этой проблемы, требующих знаний в различных областях - судебной психиатрии, психологии, уголовного, уголовно-процессуального права, уголовно-исполнительного права, а также криминологии. В статье рассмотрены вопросы о назначении принудительных мер медицинского характера в отношении лиц с психическими расстройствами, не исключающих вменяемости, разработаны предложения и рекомендации для национального законодательства.

Ключевые слова: уголовное право, психическое расстройство, вменяемость, общественно опасное деяние, принудительные меры медицинского характера.

Mamajanov Abrorbek

Independent Researcher, Tashkent State University of Law

SOME CONSIDERATIONS ON THE APPOINTMENT OF COMPULSORY MEDICAL MEASURES TO PERSONS WITH MENTAL DISORDERS

Abstract. In science andjudicial practice, there are various, sometimes opposite, approaches to accounting for mental disorders that do not exclude sanity when imposing a sentence (from real accounting as a mitigating circumstance to completely ignoring this circumstance). On the one hand, when imposing punishment, it is necessary to take into account the special mental state of the person in which he was at the time of the crime; on the other hand, such subjects often pose an increased social danger, committing grave and especially grave crimes. These circumstances lead to an increased level of difficulty in resolving the issue of sentencing that meets the principles of guilt, justice and humanism. Certain difficulties arise when compulsory medical measures are applied to persons with a mental disorder that does not exclude sanity, both due to the debatable scientific grounds for compulsory treatment and its combination with punishment and in connection with contradictory legal regulation. The above stipulates the urgent needfor the correct application of the criminal law to persons with a mental disorder that does not exclude sanity, the interpretation ofregulations in a systemic relationship with both domestic legislation and international standards, taking into account the latest changes in legislation, trends in judicial practice, understanding the content of novels of criminal law, interdisciplinary aspects of this problem, requiring knowledge of various fields - forensic psychiatry, psychology, criminal, criminal procedural law, executive criminal law, as well as criminology. The article describes the issues of the appointment of compulsory medical measures in relation to persons with mental disorders, which do not exclude sanity, and proposals and recommendations for national legislation are developed.

Keywords: criminal law, mental disorder, insanity, socially dangerous act, the coercive measures of a medical nature.

Узбекистан Республикаси Президентининг 2018 йил 7 ноябрдаги "Жиноят-ижроия ^онунчи-лигини тубдан такомиллаштириш чора-тадбирла-ри тугрисида"ги ПК^-4006-сон ^арорида мах,кум-

ларнинг ^у^у^ларига риоя этиш, уларнинг шаъни ва ^адр-^иммати ^урмат ^илинишини таъмин-лаш, келгусида жамиятга ижтимоий мослашти-риш учун ахло^ан тарбиялаш ва мех,натга урга-

тишнинг шаффоф ва янада самарали ^укукий ме-ханизмларини жорий этиш зарурлиги таъкидлаб утилди [1].

Узбекистан Республикасининг 2019 йил 12 сентябрдаги "Психиатрия ёрдами курсатиш тизими такомиллаштирилиши муносабати би-лан Узбекистон Республикасининг айрим конун ^ужжатларига узгартиш ва кушимчалар киритиш тугрисида'ги УРК^-567-сон конуни [2] асоси-да Жиноят кодекси (матнда кейинги уринларда - ЖК) 181-модда билан тулдирилди. Ушбу мод-да "Акли расоликни истисно этмайдиган тарзда рух,ий х,олати бузилган шахснинг жавобгарли-ги" деб номланиб, унга кура жиноят содир этиш вактида рух,ий х,олати бузилганлиги туфайли уз хдракатларининг (хдракатсизлигининг) а^амия-тини тулик даражада англай олмаган ёки уларни бошкара олмаган акли расо шахс жавобгарликка тортилади.

Жиноят ^укуки назариясида бу категория чекланган акли расолик деб аталади. Чекланган акли расолик институти роман-герман ^укукий оиласининг жиноят конунчилигига хосдир. Чекланган акли расолик коидаларни куллаш ма-салалари Германия, Швейцария, Дания, ва Франция жиноят конунчилигида ривожланган.

Чекланган акли расолик институтини жо-рий килишдан асосий максад уз хдракатлар-нинг хукукка хилофлигини англаш кобилияти-ни чеклайдиган рух,ий х,олати бузилган шахслар томонидан содир этилган ижтимоий хавфли килмишларнинг жиноий-^укукий квалификаци-яси х,амда рух,ий х,олати бузилган шахсларнинг суд-психиатрия диффереренциацияси сифатини яхшилашдир [3].

Узбекистон Республикаси ЖКга биноан тиб-бий йусиндаги мажбурлов чоралари акли норасо шахслар билан бир каторда акли расоликни истисно этмайдиган тарзда рух,ий х,олати бузилган шахсларга нисбатан х,ам суд томонидан тайинла-ниши мумкин.

Жазодан фаркли равишда тиббий йусиндаги мажбурлов чоралари жиноий жавобгарлик эле-менти х,исобланмайди. Улар шахсларга нисбатан кулланилганда объектив равишда жазо, азият келтириш, ^укуклардан маълум даражада ма^рум килиш ёки чеклашни келтириб чикармайди, улар-га тузатувчи таъсир утказмайди х,амда умумий ва хусусий превенсияни таъминлайди; бу шахслар

томонидан содир этилган килмишлар давлат но-мидан салбий бах,ода ифодаланмайди ва судлан-ганлик муддатини аниклашда хисобга олинмай-ди. Агар жазо х,амма вакт суд томонидан аник микдорда ва конкрет аникланган муддатга тайин-ланса, курсатилган чорани куллаш муддати бутун ва тула х,олда мажбурий даволанишга жалб этилган шахс соглигининг х,олатига боглик булади.

Шу билан бирга, тиббий йусиндаги мажбур-лов чораларининг жиноий жазо билан маълум ухшаш томонлари бор. Жазолашга ухшаб улар давлат мажбурлов чоралари х,исобланади, чунки давлат номидан, суд ажрими билан тайинлана-ди ва уларнинг кулланиши конунга карши содир этилган килмишнинг ^укукий окибатларидан бири булиб, улар тайинланган шахснинг буйруги-га ёки хох,ишига боглик эмас.

Таъкидлаб утиш лозимки, алкоголизм, ги-ёх,вандлик ёки захдрвандлик касаллигига йу-ликкан шахсларга кулланиладиган мажбурлов чоралари жиноят конунчилиги вазифаларини х,ал килиш ва жазо максадига эришишга ёрдам берувчи шароитларни яратади. Умуман олганда, тиббий йусиндаги мажбурлов чоралари жазо мак-садларини таъминламайди, балки асосан рух,ий касалликка х,амда алкоголизм, гиёх,вандлик ва захдрвандликка чалинган шахсларни даволаш учун, саломатлигини яхшилаш учун ва бу шахс-лар томонидан жамиятга хавфли килмиш содир этилишининг олдини олиш учун мулжалланган

[4].

Г.В. Назаренконинг фикрига кура, "Тиббий йусиндаги мажбурлов чоралари тайинлаш ва куллашнинг ягона асоси жиноят конунида назар-да тутилган килмишни содир этган рух,ий хаста шахснинг ижтимоий хавфлилигидир. Бундай х,олда тегишли мажбурлов чораларнини тайин-лаш шартлари булиб куйидаги икки омил намоён булади:

а) шахс томонидан ижтимоий хавфли ёки жи-ноий килмиш содир этилиши;

б) бундай шахсда рух,ий х,олат бузилиши мав-жудлиги [5]".

Узбекистон Республикаси ЖКнинг 91-мод-дасининг 2-кисмига биноан тиббий йусиндаги мажбурлов чоралари алкоголизмга, гиёх,вандлик-ка ёки захдрвандликка йуликкан ёхуд акли расоликни истисно этмайдиган тарзда рух,ий х,олати бузилган шахсларга нисбатан жазолаш билан бир

каторда даволаш учун ва жазолаш максадига эри-шишга кумаклашувчи шароитлар яратиш учун суд томонидан тайинланиши мумкин.

Ижтимоий хавфли килмишни акли норасолик холатида содир этган ёки хукм чикарилгунига кадар ёхуд жазони уташ вактида уз харакатлари-нинг ахамиятини англай олмайдиган ёки уларни бошкара олмайдиган тарзда рухий холатининг бузилиши юзага келган шахсга нисбатан агар у узининг рухий холати ва содир этган килмиши-нинг хусусиятига кура жамият учун хавф тугдир-са, суд томонидан тиббий йусиндаги мажбурлов чоралари тайинланиши мумкин [6].

ЖКда баён этилган меъёрлар шахсга тиббий йусиндаги мажбурлов чораларини куллаш имко-нини берадиган шунга ухшаш шартлар тизимини келтиради:

- тиббий йусиндаги мажбурлов чораларини куллаш тугрисидаги масала хал килинаётган шахс томонидан акли норасо холатда ёки хукм чикарилгунча касал булиб долган ёки жазони уташ даврида уз харакатлари ахамиятини англаш ва бошкара олиш имкониятидан махрум килувчи рухий касал холатида булиб ижтимоий хавфли килмиш содир этилса;

- шахснинг рухий холати ва содир этган кил-миши тавсифи билан урнатилган жамиятдаги хавфлилиги;

- бундай шахсга тиббий йусиндаги мажбурлов чораларини куллаш тугрисидаги суд карори.

Бунда шуни назарда тутиш лозимки, тиббий йусиндаги мажбурлов чораларини тайинлаш за-руриятини билиш учун хал килувчи вакт шахс акли расолигидан махрум килувчи касалликнинг уткир намоён булган пайтидир.

Шахсда уз харакатлари ахамиятини англаш ва уларни бошкариш лаёкатидан махрум этувчи рухий касалликнинг (акли норасолик) мавжудли-ги суд томонидан суд-психиатрия экспертизаси хулосасига мувофик белгиланади.

Назарда тутиш лозимки, терговчи ёки суд айб-ланувчининг, судланувчининг ёхуд ишга айбла-нувчи, судланувчи тарикасида жалб килинмаган шахснинг рухий касаллиги масалалари юзасидан унинг жиноят содир этганлиги ёки ЖКда назар-да тутилган ижтимоий хавфли килмиш содир эт-ганлиги хакида ишонарли далиллар мавжуд булган такдирда дастлабки терговни юритиш ва суд мухокамаси вактида мазкур шахснинг акли но-

расолиги ёки рухий касаллиги тугрисида асосли шубха тугилган булса, суд-психиатрия эксперти-заси тайинлайди.

Тиббий йусиндаги мажбурлов чораларини тайинлаш, факат ижтимоий хавфли килмиш ёки жиноят содир этган шахсларга нисбатан йул ку-йилади. Бунда лаёкатсиз холатда жамиятга хавфли килмиш содир этган шахсга нисбатан факат шуларни аниклаш етарли:

- жиноят объекти, жиноятдан етказилган за-рарнинг тавсифи ва микдори, жабрланган шахсни тавсифловчи холатлар;

- вакти, жойи, усули хамда ЖКда курсатил-ган бошка жиноят содир этиш холатлари, килмиш билан келиб чиккан жамиятга хавфли окибатлар орасидаги сабабларнинг богланиши;

- айбланаётган, судланаётган шахсни тавсифловчи холатлар.

Курсатилган тоифадаги шахсларнинг кил-мишда айбдорлиги далиллашга куйилмайди. Шахснинг харакатида ёки харакатсизлигида жи-ноят таркиби белгилари мавжуд булмаса, касал-нинг хавфлилик даражасидан мустакил равишда тиббий йусиндаги мажбурлов чораларини тайин-лаш мумкин эмас. Рухий холати бузилган ва уму-мий асосда даволанишга мухтож булган шахсга нисбатан тиббий йусиндаги мажбурлов чоралари-ни куллаш тугрисидаги ишни юритиш тугатилган такдирда суд бу хакида шахснинг турар жойидаги согликни саклаш органига дархол хабар килади.

Суд факат шахс жамият учун хавфни ифодала-ган шароитдагина мажбурий даволанишни тайин-лаши мумкин. Бунда шахсни жамиятга хавфлили-гини бахолашда нафакат унинг рухий холатини, балки килмишининг огирлигини хисобга олиш керак. Суд томонидан шахснинг жамиятга хавф-лилигини аниклашда курсатилган курсаткичлар биргаликда тахлил килиниши лозим, бирок асо-сан шахснинг рухий холати эътиборга олиниши лозим, чунки худди ушалар шахснинг хулкини, хатто англанмаган хулкини аниклайди.

Белгилаб куйиш лозимки, суд томонидан рухий холатни бахолаш тахлил этилаётганида шахснинг суд мухокамаси вактидаги холатигина эмас, унинг аввалги хулки, шахс томонидан янги, жамиятга хавфли килмишлар содир этилиши мумкинлиги хам куриб чикилиши лозим.

Шунингдек, курсатиб утиш зарурки, шахс-нинг жамиятга хавфлилигини аниклашда Узбе-

кистон Республикаси конунчилигига, хусусан, Узбекистон Республикаси "Психиатрия ёрдами тугрисида'ги конунига таяниш керак.

Тиббий йусиндаги мажбурлов чораларини факат суд тайинлаши мумкин. Бу масала буйича ажрим суд томонидан, унга нисбатан амалга оши-рилаётган жараёнда шахснинг хукукларига ва ко-нуний манфаатларига риоя этилишини кафолат-лайдиган ва унинг умумий ва махсус коидаларига риоя килиш билан чикарилади. Бошка хеч кандай идора ёки муассаса, лавозимли шахс, ички ишлар идоралари, прокуратура ва бошкалар мажбурий даволашни тайинлашлари мумкин эмас.

Жамиятга хавфли килмиш содир этган шахсга тиббий йусиндаги мажбурлов чоралари-ни куллашда суд бу чораларни амалга ошириш муддатини белгиламасдан, факат тегишли маж-бурий даволаш турини танлайди холос. Мажбу-рий даволаш кайси муассасада утказилиши ма-саласи согликни саклаш идоралари томонидан амалдаги конунчиликка мувофик мустакил хал этилади. Согликни саклаш идоралари касалнинг рухий холати жамиятга хавфлилик тугдирмайди-ган даражада узгармагунча давом этадиган маж-бурий даволаш муддатини мустакил белгилайди

[7].

Тиббий йусиндаги мажбурлов чоралари жи-ноий жазо хисобланмайди. Мажбурий даволаниш суд ажрими билан белгиланади ва тугатилади, аммо суд даволаниш муддатини белгиламайди. Шахснинг согайганлиги ёки рухий холатида ях-шиланиш сезилганда ёки шахснинг ижтимоий хавфлилиги йуколганда мажбурий даволаниш да-волаш муассасаси маъмуриятининг такдимнома-сига биноан киска муддат ичида булса хам, бекор килиниши мумкин. Ижтимоий хавфли килмишни содир этган акли норасо хамда акли расоликни истисно этмайдиган тарзда рухий холати бузил-ган шахсларга нисбатан кулланиладиган тиббий йусиндаги мажбурлов чораларининг максади -бу уларни даволаш хамда бу шахслар томонидан янги жиноятларни содир этилишининг олдини олиш.

Шундай экан, тиббий йусиндаги мажбурлов чораларининг вазифаси рухий касал томонидан содир этилиши мумкин булган янги ижтимоий хавфли килмишларнинг олдини олиш булиб, унга бемор рухий холатидан келиб чикиб, уни жами-ятдан ажратилган холда ёки рухий касалликлар

шифохонасига жойлаштириш оркали амалга оши-рилади [8].

Тиббий йусиндаги мажбурлов чоралари сог-ликни саклаш органларининг психиатрия муас-сасаларида, алкоголизм, гиёхвандлик ёки ток-сикоманияга дучор булган ёхуд акли расоликни истисно этмайдиган тарзда рухий холати бузил-ган шахсларга нисбатан эса жазони ижро этиш муассасаларида хам амалга оширилади. Суднинг тиббий йусиндаги мажбурлов чоралари кулланиш тугрисидаги карорига биноан психиатрия стаци-онарига жойлаштирилган шахслар психиатрия стационарида буладиган бутун даврда мехнат-га лаёкатсиз деб топилади ва шифокор психиатр хузурида амбулатория мажбурий кузатувида ва даволанишида турган шахслар сингари давлат ижтимоий сугуртаси буйича нафака олиш ёки умумий асосларда пенсия олиш хукукига эгадир.

Акли расоликни истисно этмайдиган тарзда рухий холати бузилган шахслар томонидан жи-ноят содир этилган такдирда агар тиббий хулоса мавжуд булса, суд жазо тайинлаш билан бирга уларга нисбатан тиббий йусиндаги мажбурлов чораларини тайинлаши мумкин.

Акли расоликни истисно этмайдиган тарзда рухий холати бузилган шахслар озодликдан махрум килиш билан боглик булмаган жазога хукм килинган булса, тиббий муассасаларда маж-бурий даволаниши лозим.

Акли расоликни истисно этмайдиган тарзда рухий холати бузилган шахслар озодликдан махрум килиш жазосига хукм килинган булса, уларни даволаш жазони утаётган жойда амалга оширилади, жазони утаб булганидан кейин агарда даволашни давом эттиришга зарурат булса, уму-мий асосда тиббий муассасаларда даволанади.

Узбекистон Республикаси Жиноят-ижроия ко-дексининг 33-бобида тиббий йусиндаги мажбурлов чораларини ижро этиш тартиби ёритилган [9].

Рухий холати акли расоликни истисно этмай-диган тарзда бузилган махкумларга нисбатан тиб-бий йусиндаги мажбурлов чоралари куйидагилар-га нисбатан кулланилади:

жамиятдан батамом ажратиб куйиш билан боглик булмаган жазо чораларига хукм килинган шахсларга нисбатан согликни саклаш органлари-нинг тиббий муассасалари томонидан;

озодликдан махрум этиш тарикасидаги жазога хукм килинган шахсларга нисбатан жазони уташ

12.00.08 - ЖИНОЯТ ХУКУЦИ. КРИМИНОЛОГИЯ. ЖИНОЯТ-ИЖРОИЯ ХУЦУЦИ

жойида, озод этилганидан кейин даволашни да-вом эттириш зарур булганда эса согли^ни са^лаш органларининг тиббий муассасалари томонидан умумий асосларда.

Хозирги кунда рухий холати а^ли расоликни истисно этмайдиган тарзда бузилган махкум-ларга нисбатан ^улланилган тиббий йусиндаги мажбурлов чораларини ижро этиш билан боглик муносабатларни тугридан-тугри тартибга сола-диган бирон-бир норматив-ху^у^ий хужжат ^а-бул ^илинмаган. Алкоголизм, гиёхвандлик ёки захарвандликка йуливдан махкумларга нисбатан хамда рухий холати а^ли расоликни истисно эт-майдиган тарзда бузилган махкумларга нисбатан тиббий йусиндаги мажбурлов чораларини куллаш тартиби деярли бир хил. Шу сабабдан бу сохани тартибга солувчи норматив-ху^у^ий хужжатлар-ни куллаш ма^садга мувофщ.

Жумладан, Узбекистон Республикаси Ички ишлар вазирининг 2014 йил 3 майдаги 65-сонли буйругига илова ^илинган Озодликдан махрум этишга хукм ^илинган, алкоголизм, гиёхвандлик ёки захарвандликка йуливдан шахсларга нисба-тан тиббий йусиндаги мажбурлов чораларини ^уллаш тартиби тугрисидаги низомга кура тиббий йусиндаги мажбурлов чоралари ^улланилиб хукм ^илинган шахслар жазони ижро этиш муассаса-ларининг ^абул булимида шифокор-нарколог ёки шифокор-психиатр томонидан руйхатга олинади ва 3 кун ичида тиббий текширувдан утказилади. Жазони ижро этиш муассасасининг маъмурияти алкоголизм, гиёхвандлик ёки захарвандликдан мажбурий даволаш курсини тугалламаган шах-сларга нисбатан вилоят, шахар согли^ни са^лаш бош^армалари (булимлари) ёки согли^ни са^лаш органларининг даволаш муассасаларини улар-нинг озод этилганлиги тугрисида олдиндан ха-бардор этади. Бунда тиббий йусиндаги мажбурлов чоралари ^улланилган хукм ^илинган шахс-нинг тиббий амбулатор картасидан кучирма хам юборилади [10].

Бундан таш^ари, Узбекистон Республикаси Вазирлар Махкамасининг 1993 йил 1 майдаги 195-сонли ^арори билан сурункали алкоголизм ёки гиёхвандликка мубтало булган беморларни мажбурий даволаш учун ихтисослаштирилган даволаш-профилактика муассасалари тугрисида низом тасди^ланган [11]. Бу низомнинг 2-бандига мувофи^ мажбурий даволаш учун ихтисослашти-

рилган даволаш-профилактика муассасаларига сурункали алкоголизм ёки гиёхвандликка мубта-ло булган хамда согли^ни са^лаш органларининг наркологик муассасаларида даволанишдан буй-ин товловчи, жамоат тартибини, бош^а шахслар ху^у^ини бузувчи ёки ахолининг саломатлиги ва маънавияти хавфсизлигига тахдид ^илувчи беморлар юборилади. Даволаш муддати тугри-сидаги масала даволаш муассасаси томонидан комиссион тартибда, бемор даволаш учун жой-лаштирилган кундан бошлаб 5 кун муддатда хал этилади. Беморларни мажбурий даволаш шахс да-воланаётган даволаш муассасасининг комиссион ^арори асосида тухтатилади. Даволаш муддати 1,5 йилдан ошмаслиги керак.

Хибсда ушлаб турилган шахсларнинг суд-психиатрия экспертизаси суриштирув органининг, терговчининг, прокурорнинг ^арори ёки суднинг ажрими асосида, озодликдан махрум этишга хукм ^илинган шахсларга нисбатан эса жазони ижро этиш муассасаси бошлигининг ^арори асосида тайинланади.

Рухий касалликлар шифохоналарида мажбу-рий даволанаётган беморлар:

- хар куни сайр ^илиш;

- хатлар, посилка, йу^лов ва бандероллар, шу-нингдек, пул жунатмалари олиш ва юбориш;

- ^ариндошлари ва бош^а шахслар билан уч-рашиш;

- диний расм-русумларни адо этиш;

- ози^-ов^ат махсулотлари ва энг зарур нарса-ларни сотиб олиш хамда уларни уз ёнида са^лаш;

- касалхона кутубхонасидан фойдаланиш ху^у^ига эга.

Беморлар адвокат хизматидан фойдаланишла-ри мумкин.

Даволаш самарадорлигини ва касаллар ёки бош^а шахслар хавфсизлигини таъминлаш ма^са-дида ^онун хужжатларида белгиланган холларда ва тартибда беморларнинг ху^у^лари чекланиши мумкин. Беморлар тайинланган муолажани ^абул ^илиши ва ички тартиб ^оидаларига риоя этиши шарт.

Узбекистон Республикаси ЖКда а^ли расо-ликни истисно этмайдиган тарзда рухий холат-нинг бузилиши тугридан-тугри енгиллаштирувчи холат сифатида курсатилмаган (ЖКнинг 55-мод-даси), лекин ^онун енгиллаштирувчи холатлар-ни чеклаб ^уймайди, шунинг учун хам суд жазо

12.00.08 - жиноят х,у;у;и. криминология. жиноят-ижроия ху;у;и

тайинлашда конунчиликда назарда тутилмаган бошка холатларни хам енгиллаштирувчи холат деб топиши мумкин. Бизнинг фикримизча, акли расоликни истисно этмайдиган тарзда рухий хо-латининг бузилиши тугридан-тугри енгиллашти-рувчи холат сифатида киритилиши лозим. Чунки,

биринчидан, бу холатда айбдорнинг тафаккурий ва иродавий имкониятлари нисбатан чекланган булиб, айбдор уз килмишлари окибатини тулик англаш имкониятига эга булмайди, иккинчидан, инсонпарварлик принципига тулик мос келади [12].

Фойдаланилган адабиётлар руйхати

1. Рустамбаев М.Х. Узбекистон Республикаси Жиноят хукуки курси: дарслик. - Т.: Узбекистон Республикаси Миллий гвардияси Хдрбий-техник институти, 2018. - Б. 308. (Rustambaev M.Kh. Criminal law course of the Republic of Uzbekistan. Volume 2. Textbook. Military Technical Institute of the National Guard of the Republic of Uzbekistan, 2018. p. 308).

2. Узбекистон Республикаси Президентининг 2018 йил 7 ноябрдаги "Жиноят-ижроия конунчили-гини тубдан такомиллаштириш чора-тадбирлари тугрисида'ги ПК^-4006-сон карори (Resolution of the President of the Republic of Uzbekistan of November 7, 2018 No. PP-4006 «About measures for radical enhancement of the criminal and executive legislation»), lex.uz/docs/4045443

3. Узбекистон Республикасининг 2019 йил 12 сентябрдаги "Психиатрия ёрдами курсатиш тизи-ми такомиллаштирилиши муносабати билан Узбекистон Республикасининг айрим конун хужжатла-рига узгартиш ва кушимчалар киритиш тугрисида'ги УРК^-567-сон конуни (Law of the Republic of Uzbekistan No. LRU-567 of September 12, 2019 «On amendments and additions to some legislative acts of the Republic of Uzbekistan in connection with improving the system of providing psychiatric care»), lex.uz/ docs/4510598

4. Шамгунов А.Н. Проблемы применения нормы уголовной ответственности лиц с психическими расстройствами, не исключающими вменяемости, в судебной и судебно-психиатрической практике, Вестник Челябинского государственного университета, 2003. - С. 98-104. (Shamgunov A.N. Problems of the application of the norms of criminal responsibility of persons with mental disorders, not excluding sanity, in forensic and forensic psychiatric practice, Bulletin of the Chelyabinsk State University, 2003, pp. 98-104).

5. Назаренко Г.В. Принудительные меры медицинского воздействия: раздел «Меры общественной безопасности» // Lex russia. 2017. № 8. С. 101-111 (Nazarenko G.V. Coercive measures of medical influence: section «Measures of public safety» // Lex russia. 2017. No. 8, pp. 101-111).

6. Узбекистон Республикаси ЖК (Criminal Code of the Republic of Uzbekistan), lex.uz/docs/111453

7. Рустамбаев М.Х. Узбекистон Республикаси Жиноят хукуки курси: дарслик. Узбекистон Республикаси Миллий гвардияси Хдрбий-техник институти, 2018. - Б. 315. (Rustambaev M.Kh. Criminal law course of the Republic of Uzbekistan. Volume 2. Textbook. Military Technical Institute of the National Guard of the Republic of Uzbekistan, 2018. p. 315).

8. Жиноят-ижроия хукуки маърузалар матни. - Т.: ТДЮУ, 2016/17 укув йили учун (TSUL, Texts of reports on criminal law, 2016/17 academic year).

9. Узбекистон Республикаси Жиноят-ижроия кодекси (Criminal Executive Code of the Republic of Uzbekistan), lex.uz/docs/163629

10. "Озодликдан махрум этишга хукм килинган, алкоголизм, гиёхвандлик ва захарвандликка йу-ликкан шахсларга нисбатан тиббий йусиндаги мажбурлов чораларини куллаш тартиби тугрисида'ги низом (Regulation "On the procedure for the application of compulsory measures of a medical nature in respect of consumed with arrest and deprival of freedom, suffering with alcoholism, drug and toxicommania"), https://lex.uz/docs/2399320#3556845

12.00.08 - ЖИНОЯТ ХУ;У;И. КРИМИНОЛОГИЯ. ЖИНОЯТ-ИЖРОИЯ ху;У;И

11. "Сурункали алкоголизм ёки гиёх,вандликка мубтало булган беморларни мажбурий даволаш учун ихтисослаштирилган даволаш-профилактика муассасалари тугрисида'ги низом (Regulation "On specialized medical institutions for compulsory treatment of patients with chronic alcoholism or drug addiction"), lex.uz/docs/521411#582530

12. Мамажанов А.М. Рух,ий х,олати бузилган шахслар жавобгарлигининг ривожланиши тарихи: хо-рижий тажриба, Узбекистон Республикаси Бош прокуратураси Академияси Ахборотномаси. - 2020. -№ 2 (42). - Б. 84-86. (Mamajanov A.M. The history of the development of criminal responsibility of persons with mental disabilities: international experience, Bulletin of the Academy of the General Prosecutor's Office of the Republic of Uzbekistan, No. 2 (42) 2020, pp. 84-86).

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.