Научная статья на тему 'ВОПРОСЫ ДЕЙСТВИЯ УГОЛОВНОГО ЗАКОНА ВО ВРЕМЕНИ В ЗАКОНОДАТЕЛЬСТВЕ НЕКОТОРЫХ ЗАРУБЕЖНЫХ СТРАН : СРАВНИТЕЛЬНЫЙ АНАЛИЗ'

ВОПРОСЫ ДЕЙСТВИЯ УГОЛОВНОГО ЗАКОНА ВО ВРЕМЕНИ В ЗАКОНОДАТЕЛЬСТВЕ НЕКОТОРЫХ ЗАРУБЕЖНЫХ СТРАН : СРАВНИТЕЛЬНЫЙ АНАЛИЗ Текст научной статьи по специальности «Право»

CC BY
429
73
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Журнал
Review of law sciences
Область наук
Ключевые слова
действие уголовного закона во времени / обратная сила уголовного закона / время совершения преступления / «промежуточный закон». / operation of the criminal law in time / retroactivity of the criminal law / time of the commission of a crime / «intermediate» law.

Аннотация научной статьи по праву, автор научной работы — Шамсиддинов Зайниддин

В статье 13 Уголовного кодекса Республики Узбекистан регулируются вопросы действия во времени и обратной силы уголовного закона. Со времени введения УК в действие с 1 апреля 1995 г. в эту статью не вносились изменения. В статье обсуждаются положения о действии уголовного закона в уголовном законодательстве Российской Федерации, Республики Беларусь, Республики Казахстан, Кыргызской Республики, Республики Армения, Республики Азербайджан, Республики Таджикистан, Республики Туркменистан, Республики Украина. Некоторые из этих стран усовершенствовали соответствующие положения в своих уголовных законах. Исходя из этого, в статье предлагается внести некоторые изменения в статью 13 УК Республики Узбекистан.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

ISSUES OF THE TEMPORAL OPERATION OF CRIMINAL LAW IN THE LEGISLATION OF SOME FOREIGN COUNTRIES: A COMPARATIVE ANALYSIS

Article 13 of the Criminal Code of the Republic of Uzbekistan regulates the operation of the criminal law in time and its retroactive effect. Since the introduction of the criminal code on April 1, 1995, this Article has not been amended. The article discusses the provisions on the operation of the criminal law of the Russian Federation, the Republic of Belarus, the Republic of Kazakhstan, the Kyrgyz Republic, the Republic of Armenia, the Republic of Azerbaijan, the Republic of Tajikistan, the Republic of Turkmenistan, and Ukraine. Some of them have improved the relevant provisions in their criminal laws. Based on this, proposals to make some changes to Article 13 of the criminal code of the Republic of Uzbekistan are developed in the article.

Текст научной работы на тему «ВОПРОСЫ ДЕЙСТВИЯ УГОЛОВНОГО ЗАКОНА ВО ВРЕМЕНИ В ЗАКОНОДАТЕЛЬСТВЕ НЕКОТОРЫХ ЗАРУБЕЖНЫХ СТРАН : СРАВНИТЕЛЬНЫЙ АНАЛИЗ»

UDC: 343 (042)(575.1)

Шамсиддинов Зайниддин

Тошкент давлат юридик университети мустакил изланувчиси E-mail: z.shamsiddinov@tsul.uz

АйРИМ ХОРИЖИй МАМЛАКАТЛАР ЦОНУНЧИЛИГИДА ЖИНОЯТ ЦОНУНИНИНГ ВАЦТ БУЙИЧА АМАЛ ЦИЛИШИ МАСАЛАЛАРИ: ЦИЁсИЙ ТА^ЛИЛ

Аннотация. Узбекистон Республикаси Жиноят кодексининг 13-моддаси жиноят цонунининг вацт буйича амал цилиши ва жиноят цонунининг орцага цайтиш кучини тартибга солади. 1995 йил 1 апрел-дан, Жиноят кодекси кучга киргандан бери ушбу моддага узгартириш киритилмаган. Мацолада Россия Федерацияси, Беларусь Республикаси, Цозогистон Республикаси, Циргизистон Республикаси, Арманис-тон Республикаси, Озарбайжон Республикаси, Тожикистон Республикаси, Туркманистон Республикаси, Украина Республикаси жиноят цонунчиликларининг вацт буйича амал цилиши цоидалари мууокама цилинган. Уларнинг айримлари уз жиноят цонунларидаги тегишли цоидаларни такомиллаштирган. Шундан келиб чиццан уолда, мацолада Узбекистон Республикаси Жиноят кодексининг 13-моддасига айрим узгартиришлар киритиш таклиф цилинмоцда.

Калит сузлар: жиноят цонунининг вацт буйича амал цилиши, жиноят цонунининг орцага цайтиш кучи, жиноят содир этиш вацти, "оралиц" цонун.

Шамсиддинов Зайниддин

самостоятельный соискатель Ташкентского государственного юридического университета

ВОПРОСЫ действия уголовного закона во времени в законодательстве некоторых зарубежных стран: сравнительный анализ

Аннотация. В статье 13 Уголовного кодекса Республики Узбекистан регулируются вопросы действия во времени и обратной силы уголовного закона. Со времени введения УК в действие с 1 апреля 1995 г. в эту статью не вносились изменения. В статье обсуждаются положения о действии уголовного закона в уголовном законодательстве Российской Федерации, Республики Беларусь, Республики Казахстан, Кыргызской Республики, Республики Армения, Республики Азербайджан, Республики Таджикистан, Республики Туркменистан, Республики Украина. Некоторые из этих стран усовершенствовали соответствующие положения в своих уголовных законах. Исходя из этого, в статье предлагается внести некоторые изменения в статью 13 УК Республики Узбекистан.

Ключевые слова: действие уголовного закона во времени, обратная сила уголовного закона, время совершения преступления, «промежуточный закон».

Shamsiddinov Zayniddin

Independent Researcher of Tashkent State University of Law

ISSUES OF THE TEMPORAL OPERATION OF CRIMINAL LAW IN THE LEGISLATION OF SOME FOREIGN COUNTRIES: A COMPARATIVE ANALYSIS

Abstract. Article 13 of the Criminal Code of the Republic of Uzbekistan regulates the operation of the criminal law in time and its retroactive effect. Since the introduction of the criminal code on April 1, 1995, this

Article has not been amended. The article discusses the provisions on the operation of the criminal law of the Russian Federation, the Republic of Belarus, the Republic of Kazakhstan, the Kyrgyz Republic, the Republic of Armenia, the Republic of Azerbaijan, the Republic of Tajikistan, the Republic of Turkmenistan, and Ukraine. Some of them have improved the relevant provisions in their criminal laws. Based on this, proposals to make some changes to Article 13 of the criminal code of the Republic of Uzbekistan are developed in the article.

Keywords: operation of the criminal law in time, retroactivity of the criminal law, time of the commission of a crime, «intermediate» law.

Хукук назариясига кура, хукук нормаси турли белгиларга эга булган холда ижтимоий муноса-батларни тартибга солади. Муайян узига хос му-носабатлар турини тартибга солувчи хукук нор-малари гурухи хукукий институтни, маълум бир ижтимоий муносабатлар доирасинигина тартибга солувчи хукук нормалари хукук сохасини ташкил этади. Буларнинг узаро алокадаги мажмуи хукук тизимини ташкил этса, хукук тизими, хукукий маданият ва хукукни амалга ошириш уртасидаги узаро алокадан хукукий тизим шаклланади.

Нафакат турли хукукий, балки бир хукукий тизимдаги турли хукук сохаси, хукук институ-ти ва хукук нормасини узаро киёслаб урганиш, хукукшунос олимлар, хукукни кулловчилар ва жамиятнинг бошка аъзоларини кийновчи, хукук илми ва конун чикарувчи хал этиши ло-зим булган мухим, хусусан, жиноят конуни-нинг вакт буйича амал килиши билан боглик масалалар, жумладан, килмишнинг жиноийлиги ва жазога лойиклиги, бошка хукукий окибат-лари кайси конун билан белгиланиши, жино-ят качон содир этилган хисобланиши, жиноят конунининг оркага кайтишига булган такик ва истиснолар, оралик конуни, уни куллаш ва бошка масалалар ечимини топишга ёрдам бера-ди.

Шу максадни кузлаб, роман-герман хукук ти-зимидаги бир нечта давлатлардаги жиноят кону-нининг вакт буйича амал килиши институтини киёсий тахлил килиш хамда тегишли таклиф ва тавсиялар ишлаб чикишга харакат килдик.

Жиноят кодекси кабул килиниб, кучга кирган вактдан буён, яъни 25 йил давомида унга янги моддалар, янги боблар киритилди, айрим модда-лар олиб ташланди, айрим моддалар янги кисм-лар, бандлар билан тулдирилди, айрим моддалар-нинг кисмлари, бандлари олиб ташланди, модда-лар, уларнинг кисмлари янги тахрирларда баён этилди, моддаларнинг диспозиция ва санкция

кисмларига узгартишлар киритилди, моддалар-нинг номи узгартирилди, 8-булимдаги атамаларга узгартиришлар киритилди, янги атамалар билан тулдирилди, айрим атамалар чикариб ташланди. Умуман олганда, 2020 йил 21 июль санасидаги узгаришларни хисобга олган холда, 89 та конун хужжати билан жами 320 та модда билан боглик 1192 позицияда мазмунга оид узгартириш ва ку-шимчалар киритилган. Айрим моддаларга бир неча маротаба узгартириш ва кушимчалар киритилган булса, айрим моддаларга умуман кири-тилмаган. Узгартириш ва кушимча киритилмаган моддалардан бири 13-моддадир.

Узбекистон Республикаси Жиноят кодекси-нинг 13-моддасида жиноят конунининг вакт бу-йича амал килиши тартибга солинган булиб, кил-мишнинг жиноийлиги ва жазога лойиклиги ана шу килмиш содир этилган вактда амалда булган конун билан белгиланади. Жиноят содир килин-ган вакт деб килмиш содир килиш ёки окибатнинг юз бериши вакти топилади. Янги конун килмиш-нинг жиноийлигини бекор килса, жазони енгил-лаштирса ёки шахснинг ахволини бошкача тарзда яхшиласа, оркага кайтиш кучига эга, яъни янги конун кучга киргунга кадар тегишли жиноий кил-миш содир этган шахслар, шу жумладан, жазони утаётган ёки утаб булган шахсларга нисбатан, агар улар хали судланган хисобланса, татбик эти-лади. Янги конун килмишни жиноят деб хисоб-ласа, жазони кучайтирса ёки шахснинг холатини бошкача тарзда ёмонлаштирса, оркага кайтиш ку-чига эга булмайди [1].

Бир катор, аникроги, унга якин хорижий мам-лакатлар жиноят конунчилигининг тахлили нати-жасида мазкур моддада мустахкамланган коида-лар жиноят конуни вакт буйича амал килишининг барча жихатларини камраб олмаганлиги хакидаги хулосага келинди.

^илмишнинг жиноийлиги ва жазога лойик-лиги ана шу килмиш содир этилган вактда

амалда булган конун билан белгиланиши. Тах-лил этилаётган давлатлар жиноят цонунчилигида, хусусан, Узбекистон Республикаси Жиноят кодексининг 4-моддасида "Конунийлик принципи"га берилган таърифга кура, содир этилган цилмиш-нинг жиноийлиги, жазога лойицлиги ва бошца хуцуций оцибатлари фацат Жиноят кодекси билан белгиланади.

М.Х. Рустамбоевнинг фикрига кура, цилмиш-нинг жиноийлиги шахснинг харакат ёки харакат-сизлиги хусусияти булса, цилмишнинг жазога лойицлиги уни содир этганликнинг оцибати бу-либ, жиноий цилмиш содир этган шахсни ЖКда белгиланган муайян хуцуц ва эркинликлардан махрум цилиш ёки уларни чеклашда ифодалана-ди. Бошца хуцуций оцибатлар келиб чи^иши жиноят содир этилиши билан боглиц булиб, аммо жиноий жазолар сирасига кирмайди. Жумладан, жиноий жавобгарлик ва жазодан озод цилишнинг барча куриниши, тиббий йусиндаги мажбурлов чораларини цуллаш, судланганлик ва хоказолар бошца хуцуций оцибатлар жумласига киради [2].

"Килмишнинг жиноийлиги ва жазога лойицлиги" ана шу цилмиш содир этилган вацтда амалда булган цонун билан белгиланиши цоидаси эса Жиноят цонунининг вацт буйича амал цилишига оид моддаларда мустахкамланган булиб, бошца-лардан фарцли равишда Украина Жиноят кодекси-нинг 4-моддаси цилмишнинг жиноийлиги ва жа-зога лойицлиги ^амда бошка жиноят-^укукий окибатлари мазкур цилмиш содир этилган вацтда амалда булган жиноий жавобгарлик тугрисидаги цонун билан белгиланишини назарда тутади [3]. Демак, Украина жиноят цонунчилигига кура, на-фацат цилмишнинг жиноийлиги ва жазога лойиц-лиги, балки бошца хуцуций оцибатлари хам теги-шли цилмиш содир этилган вацтда амалда булган жиноят цонуни билан белгиланади.

Колаверса, Киргизистон Республикаси Жиноят кодексининг 12-моддасида тарбиявий ва тиб-бий хусусиятдаги мажбурлов чоралари иш судда хал цилиниши вацтида амалда булган цонун асо-сида цулланилиши мустахкамланган [4]. Демак, цилмишнинг жиноийлиги ва жазога лойицлиги жиноят содир этилган вацтда амалда булган цонун билан белгиланса, тарбиявий ва тиббий хусусият-даги мажбурлов чоралари жиноят содир этилган вацтда эмас, балки иш судда хал цилиниши вацти-да амалда булган цонун асосида цулланилади.

Таъкидлаш жоизки, юцорида назарда тутил-ган икки холат Узбекистон жиноят цонунида ку-затилмайди.

Жиноят содир этиш вакти деб топиладиган вакт масаласи. Утган асрлардан хозирги кун-га цадар булган даврдаги жиноят хуцуцига оид адабиётларда жиноят содир этиш вацти масаласи бахсли хисобланиб, хуцуцшунос олимлар томо-нидан турли фикрлар билдирилишини кузатиш мумкин. Масалан, Н.Д. Дурманов фикрича, жино-ят таркиби узи ичига ижтимоий хавфли оцибатлар келиб чицишини олса, жиноятни бундай оцибат-лар келиб чиццанда содир этилган деб хисоблаш зарур [5]. М.И. Блум ва А.А. Тилле эса бошцача фикр билдиради: "Оцибат уни келтириб чицарган цилмишдан вацт буйича узоцда булган жиноят-ларда жиноят содир этиш вацти булиб, муайян жиноят объектив томонини вужудга келтирувчи цилмишнинг узини содир этиш вацти булади" [6]. Жиноят хуцуци сохасида тадцицот олиб борувчи замонавий олимлар хам юцоридаги икки ёндашув юзасидан узаро бахслашади.

Тахлил этилаётган давлатлар жиноят цонун-чилигида хам бу борада цуйидагича холатни ку-затиш мумкин:

1. Жиноят содир этилган вацт деб ижтимоий хавфли цилмиш содир этилган вацт топилади. Масалан, Озарбайжон Республикаси Жиноят кодек-сида "жиноят содир этилган вацт деб оцибат келиб чиццан вацтдан цатъи назар, ижтимоий хавф-ли харакат (харакатсизлик) содир этилган вацт топилади" [7]. Россия Федерацияси, Беларусь Республикаси, Козогистон Республикаси, Тожикистон Республикаси, Арманистон Республикаси, Киргизистон Республикаси, Украина Рес-публикаси Жиноят кодексларида хам мазкур цои-да урнатилган.

2. Жиноят содир этилган вацт деб хам ижти-моий хавфли цилмиш содир этилган вацт, хам ижтимоий хавфли оцибат юзага келган вацт топи-лади. Масалан, Туркманистон Республикаси Жи-ноят кодексида "жиноят содир этилган вацт деб унинг оцибатлари келиб чиццан вацт, жиноят цо-нунида назарда тутилган харакат (харакатсизлик) фактининг узи учун жавобгарлик назарда тутил-ган холларда эса мазкур харакат (харакатсизлик) ни содир этиш вацти топилади" [8]. Узбекистон Республикаси жиноят цонунида хам шу каби цо-ида мавжуд.

Жиноят конунининг оркага кайтиб амал Килиши такикланиши масаласи. Инсонлар орцага цайтиб амал цилувчи цонунлардан холи булиши лозимлиги принципининг илдизи бошца "цонунсиз жиноят хам жазо, хам йуцдир" прин-ципига бориб тацалади [9]. Бу принцип лотин ти-лида "nulla poena nullum crimen sine lege", инглиз тилида эса "the principle of legality" деб номлана-ди [10]. Австралиялик хуцуцшунос олим Джеймс Попплнинг фикрига кура, nullum crimen максима-сидан хуцуцшунослар жиноят цонунининг орцага цайтиб амал цилиши такикланиши принципини келтириб чицарган [11].

Шу нуцтаи назардан, жиноят цонунининг орцага цайтиб амал цилишига булган тациц барча давлат жиноят цонунчилигида мустахкамланган булиб, бу буйича цуйидагича холатни кузатиш мумкин:

1. Куриб чицилаётган барча давлатлар жиноят цонунчилиги бу жихатдан бир хил тацицни урнат-ган булиб, янги огирроц цонун орцага цайтиб амал цилмайди. Масалан, РФ Жиноят кодексининг 10-моддасига кура, цилмишнинг жиноийлигини урнатувчи, жазони кучайтирадиган ёки мазкур цилмишни содир этган шахс холатини бошцача тарзда ёмонлаштирадиган цонун орцага цайтиш кучига эга эмас [12].

2. Иккита давлат жиноят цонунчилигида бошцалардан бироз фарцли булган конструкция-лардан фойдаланилган. Крзогистон Республикаси Жиноят кодексининг 6-моддасида "цилмишнинг жиноийлиги ёки жазога лойицлигини урнатувчи, жавобгарлик ёки жазони огирлаштирувчи ёки мазкур цилмишни содир этган шахснинг ахво-лини бошцача тарзда огирлаштирадиган цонун орцага цайтиш кучига эга эмас"лиги мустахкамланган [13]. Яъни Крзогистон Республикаси цо-нун чицарувчиси "цилмишнинг жиноийлигини урнатувчи", "жазони огирлаштирувчи" эмас, балки "цилмишнинг жиноийлиги ёки жазога лойицлиги-ни урнатувчи", "жавобгарлик ёки жазони огирлаштирувчи" каби ифодалардан фойдаланган. Киргизистон Республикаси Жиноят кодексининг 12-моддасида "цилмишнинг жиноийлигини урнатувчи ёки жиноий цилмишнинг жиноят-хуцуций оцибатларини огирлаштирувчи цонун орцага цай-тиб амал цилмайди", дея норма урнатилган. Бунда цонун чицарувчи узига хос тарзда "жазони огирлаштирадиган ' ва "шахс ауволини бошцача

тарзда огирлаштирадиган ' суз бирикмаларидан эмас, "жиноий цилмишнинг жиноий-хуцуций оци-батларини огирлаштирувчи" суз бирикмасидан фойдаланган.

Жиноят конунининг оркага кайтиб амал килишига булган такикдан истисно масала-си. Жиноят цонунининг вацт буйича амал ци-лишининг марказий ва нисбатан уткир масаласи булиб жиноят цонунини орцага цайтиш кучини цуллаш масаласи хисобланади [14]. Мазкур ма-сала орцага цайтиш кучини жазони утаётган шахсларга нисбатан цуллашда янада яццолроц намоён булади [15]. Жиноят цонунининг орцага цайтиб амал цилишига булган тацицдан истисно масаласи юзасидан цуйидаги холатни кузатиш мумкин:

1. Куриб чицилаётган барча давлатлар жино-ят цонунчилигида бу жихатдан бир хил истисно урнатилган булиб, янги енгилроц цонун орцага цайтиб амал цилади. Яъни цилмишнинг жиноий-лигини бекор цилувчи, жазони енгиллаштирув-чи ёки жиноят содир этган шахснинг ахволини бошцача тарзда яхшилайдиган цонун орцага цай-тиш кучига эга, яъни тегишли цилмишни бун-дай цонун кучга киргунига цадар содир этган, шу жумладан, жазони утаётган ёки утаб булган шахсларга нисбатан, агар улар хали судланган хисобланса, татбиц этилади. Иккита давлат жи-ноят цонунчилигида бошцалардан бироз фарцли булган конструкциялардан фойдаланилган. Яъни Крзогистон Республикаси цонун чицарувчиси "цилмишнинг жиноийлигини бекор цилувчи", "жазони енгиллаштирувчи" эмас, балки "цилмишнинг жиноийлиги ёки жазога лойицлигини бекор цилувчи", "жавобгарлик ёки жазони енгиллаштирувчи" каби ифодалардан фойдаланган. Киргизистон Республикаси цонун чицарувчиси узига хос тарзда "жазони енгиллаштирадиган' ва "шахс ахволини бошцача тарзда яхшилайдиган ' суз бирикмаларидан эмас "жиноий цилмишнинг жиноий-хуцуций оцибатларини енгиллаштирувчи" суз бирикмасидан фойдаланган.

2. Беларусь Республикаси, Тожикистон Республикаси жиноят цонунчилигида бошцалар-дан фарцли равишда цилмишнинг жиноийлигини бекор циладиган цонун кучга киргунига цадар со-дир этилган цилмиш шундай цонун кучга кирган кундан жиноий хисобланмаслиги тугрисидаги цои-да урнатилган.

Янги конун шахснинг жазо утаётган кил-миши учун жазони енгиллаштирганда, жа-зонинг кискартирилиши масаласи. Мазкур масала юзасидан тахлил этилаётган давлатлар цонунчилигида цуйидаги холатни кузатишимиз мумкин:

1. Россия Федерацияси Жиноят кодекси 10-моддасига кура, янги цонун шахснинг жазо утаётган цилмиши учун жазони енгиллаштирса, бу жазо янги жиноят цонунида назарда тутилган чегара доирасида цисцартирилиши лозим. Бироц бунда цисцартириш буйича аниц мезонлар курса-тилмаган. Мазкур цоида Козогистон ва Туркманис-тон Республикаси жиноят цонунида хам мавжуд.

2. Беларусь Республикаси Жиноят кодек-си 9-моддасига кура, "янги цонун шахс жазони утаётган цилмишнинг жазога лойицлигини ен-гиллаштирса, суд Кодекснинг 62-моддасига риоя цилган холда, янги цонун санкциясига мувофиц жазо тайинлайди" [16]. Яъни бунда умумий асос-ларда жазо тайинланиши назарда тутилган. А.Е. Якубовнинг фикрича, Беларусь цонун чица-рувчиси мазкур мураккаб масалани амалда деярли ечиб булган.

3. Тожикистон Республикаси Жиноят кодек-си 13-моддасига кура, "янги цонун шахс жазони утаётган цилмиш учун жазони егиллаштирса, тай-инланган жазо янги цонун санкциясининг юцо-ри чегарасига мувофиц тарзда цисцартирилади" [17]. Бунда Россия Федерацияси цонунчилигидан фарцли равишда жазони цисцартириш буйича аниц мезон, яъни янги цонун санкциясининг юцо-ри чегарасига мувофиц тарзда цисцартирилиши белгиланган.

Узбекистон жиноят цонунчилигида эса бун-дай цоидалар умуман кузатилмайди.

Оралик конунини куллаш масаласи. Жино-ят цонунининг орцага цайтиш кучи масаласининг мураккаб жихатларидан бири шахс томонидан жи-ноят содир этиш вацти ва мазкур шахсни жиноий жавобгарликка тортиш вацти оралигида икки ёки ундан ортиц цонун цабул цилинганда вужудга ке-лувчи "оралиц" цонунининг амал цилиши маса-ласидир [18]. Оралиц цонунини цуллаш масаласи юзасидан тахлил этилаётган давлатлар цонунчи-лигида цуйидаги холатни кузатишимиз мумкин:

1. Беларусь Республикаси Жиноят кодексининг 9-моддасига мувофиц, "жиноят содир этилган вацтда амалда булган жиноят

цонуни цилмишнинг жиноийлигини бекор цилувчи, жазони енгиллаштирувчи ёки мазкур цилмишни содир этган шахс холатини бошцача тарзда енгиллаштирадиган цонун билан бекор цилинган ёки узгартирилган булса-ю, бироц судга цадар иш олиб борилиши ёки жиноят иши судда курилиши вацтида огирроц жиноят цонуни кучга кирган булса, енгилроц булган оралиц цонун цулланилади [19].

Украина Республикаси Жиноят кодекси 5-мод-дасига кура, "шахс томонидан мазкур кодексда назарда тутилган цилмиш содир этилганидан сунг жиноий жавобгарлик тугрисидаги цонун бир неча маротаба узгарган булса, цилмишнинг жиноийли-гини бекор цилувчи, жиноий жавобгарликни ен-гиллаштирувчи ёки шахснинг ахволини бошцача тарзда яхшилайдиган жиноий жавобгарлик тугри-сидаги цонун орцага цайтиб амал цилади".

Киргизистон Республикаси Жиноят кодекси 12-моддасига кура эса "жиноят цонуни жиноят содир этилган вацтдан хукм чицарилиши вацтига цадар бир неча маротаба узгартирилганда, энг ен-гил цонун цулланилади".

3. Оралиц цонун масаласи Россия Федера-цияси, Козогистон Республикаси, Туркманистон Республикаси, Тожикистон Республикаси, Арма-нистон Республикаси, Озарбайжон Республикаси ва Узбекистон Республикаси жиноят цонунчили-гида ёритилмаган.

Янги конун жавобгарликни кисман енгил-лаштириб, кисман OFирлаштирган ^олат масаласи. Жиноят хуцуцига оид адабиётлардан маъ-лум булишича, мазкур масала юзасидан бахслар XIX асрдан буён давом этмокда. Масала узи ни-мада? Масала шуки, янги жиноят цонуни жазо-ни санкциянинг бошца чегарасини узгартирмай фацатгина бир чегарасида енгиллаштирган ёки иккала: хам юцори, хам цуйи чегарасида камай-тирган холларда цулланиладиган тегишли цонун-ни танлашда муаммо тугилмайди. Муаммо янги цонун жазони турли йуналишларда узгартирган-да, яъни санкциянинг бир чегарасида ошириб, бир чегарасида камайтирганда вужудга келади. Мазкур масала буйича цуйидаги холатни кузатиш мумкин:

1. Киргизистон Республикаси Жиноят кодекси 12-моддасига кура, "цилмишнинг жино-ят-хуцуций оцибатларини цисман енгиллаштирув-чи ва цисман огирлаштирувчи цонун бу оцибат-

лapни енгиллaштиpиш цисмидaгинa вaцт бyйичa opцaгa кзйтиб aмaл цилади".

2. Укpaинa Жиноят кодекси 5-мoддaсигa кypa, "жиноий жaвoбгapликни цисмaн енгиллaштиpyв-чи ёки шaxс ax,вoлини бoшцaчa тapздa яxшилoвчи, жиноий жaвoбгapликни цисмaн OFиpлaштиpyвчи ёки шaxс ax,вoлини бoшцaчa тapздa OFиpлaштиpyв-чи жиноий жaвoбгapлик тyFpисидaги цонун фaцaт жиноий жaвoбгapликни цисмaн енгиллaштиpиш ёки шaxс ax,вoлини бoшцaчa тapздa яxшилaш цисмидa opцaгa цaйтиб aмaл цилади".

3. Аpмaнистoн Респyбликaси Жиноят кодекси 13-мoддaсигa кypa эсa "жaвoбгapликни цисмaн енгиллaштиpyвчи Ba биp пaйтдa цисмaн жaвoб-гapликни OFиpлaштиpyвчи цонун жaвoбгapликни енгиллaштиpиш цисмидa opцaгa цaйтиш кучига эга" [20].

4. Taxera цилинган бoшцa дaвлaтлap, яъни Россия Федеpaцияси, Белapyсь Респyбликaси, Кр-зoFистoн Республитаси, Typкмaнистoн Республи-кaси, Тожикистон Республитаси, Озapбaйжoн Рес-пyбликaси Ba Узбекистан Респyбликaси жиноят цoнyнчилигидa мaзкyp мaсaлa очиц цoлгaн.

Демaк, зaмoнaвий дaвлaтлap цонунчилиги тaxлили шуни кypсaтaдики, жиноят цонунининг Ba^ бyйичa aмaл цилиши уч aсoсий пpинцип би-лaн белгилaнaди:

- цилмишнинг жиноийлиги Ba жгзога лойиц-лиги мaзкyp цилмиш сoдиp этилгaн вaцтдa aмaлдa б^ган цонун билaн белгилaнaди;

- цилмишнинг жиноийлигини бекop цилувчи, жaзoни енгиллaштиpyвчи Ba шaxс axвoлини бoшцaчa тapздa яxшилoвчи цонун opцaгa кзйтиш кyчигa эгa, шу жyмлaдaн, жгзони yтaётгaн ёки сyдлaнгaнлик мaцoмидaги шaxслapгa нисбaтaн xaм;

- цилмишнинг жиноийлигини белгилoвчи, жгзони OFиpлaштиpyвчи ёки шaxс axвoлини бо-

шцaчa тapздa яxшилaйдигaн цонун opцaгa цaйтиш кyчигa эга эмaс [21].

Юцopидaгилapдaн келиб чициб aйтиш мум-кинки, тaxлил цилинган дaвлaтлap жиноят цонун-чилигидa жиноят цонунининг Ba^ бyйичa aмaл цилиши институтига оид мaсaлaлap yзигa xoс тapздa ёpитилгaн [22]. Бу дaвлaтлapдaги мaзкyp институт билaн бoFлиц мaвжyд цонунчилик тa-жpибaсидaн yзapo унумли фoйдaлaниш жиноят цонунининг вaцт бyйичa aмaл цилиши институти билaн бoFлиц aйpим мaсaлaлapгa ечим тoпишдa, мaзкyp институтни тaкoмиллaштиpишдa, yмyмaн oлгaндa, цонунийлик, одиллик, инсoнпapвapлик пpинциплapининг тaъминлaнишигa xизмaт цилa-ди. Шу нyцтaи нaзapдaн, Узбекистон Республига-си жиноят цонунини тaкoмиллaштиpиш концеп-цияси бyйичa aмaлдaги жиноят цонунининг вaцт бyйичa aмaл цилишини тapтибгa сoлyвчи 1З-мод-дaси нopмaлapини юцopидa келтиpилгaн xoлaт-лapдaн келиб чициб тaкoмиллaштиpишдa цуйида-гилapни инoбaтгa олиш тaклиф этилади:

- бош^ хуцуций oцибaтлapгa нисбaтaн ^йси жиноят цонуни цyллaнилиши мaсaлaсигa ойдин-лик киpитиш, яъни "жиноят сод^ этилгaн Ba^-дa", "бу oцибaтлap вyжyдгa келгaн вaцтдa" ёки "иш сyддa xaл цилиниши вaцтдa" aмaлдa бyлгaн жиноят цонуни билaн белгитанишини жиноят цо-нyнчилигидa мyстaxкaмлaш;

- жиноят сод^ этилгaн вaцт деб топитадиган вaцт мaсaлaсини цaйтa кypиб чициш;

- янги цонун шaxснинг жaзo yтaётгaн цил-миши учун жгзони енгиллaштиpгaндa, жгзонинг цисцapтиpилиши, янги цонун шaxснинг жгзо yra-ётган цилмиши учун жгзони енгиллaштиpгaндa, жaзoнинг цисцapтиpилиши, opaлиц цонунини цyллaш, янги цонун жaвoбгapликни цисмaн енгил-лaштиpиб, цисмaн OFиpлaштиpaдигaн xoлaтлapдa цaндaй йул тутиш мaсaлaсигa ойдинлик киpитиш.

Фойдаланилган адабиётлар руйхати

1. Узбекистон Республикаси Жиноят кодекси. https://lex.uz/docs/111453 (мурожаат санаси 06.12.2020 й.).

2. Рустамбаев M.X. Узбекистон Республикаси жиноят хуцуци курси. Том 1. Жиноят хацида таъли-мот. Дарслик. 2-нашр, тулдирилган ва цайта ишланган - T.: Узбекистон Республикаси Миллий гвардияси ^арбий-техиик институти, 2018. - 30 б.

3. Украина Республикаси Жиноят кодекси. http://base.spinform.ru/show_doc.fwx?rgn=8679 (мурожаат санаси 06.12.2020 й.).

4. Киргизистон Республикаси Жиноят кодекси. http://base.spinform.ru/show_doc.fwx?rgn=94723 (мурожаат санаси 06.12.2020 й.).

5. Дурманов Н.Д. Советский уголовный закон. - М.: Изд-во Моск. ун-та, 1967. - С. 261.

6. Блум М.И., Тилле А.А. Обратная сила закона - М.: Юрид. лит. - 1965. - С. 48.

7. Озарбайжон Республикаси Жиноят кодекси. http://base.spinform.ru/show_doc.fwx?rgn=2670 (мурожаат санаси 06.12.2020 й.).

8. Туркманистон Республикаси Жиноят кодекси. http://base.spinform.ru/show_doc.fwx?rgn=2483 (мурожаат санаси 06.12.2020 й.).

9. The Right to Protection from Retroactive Criminal Law. James Popple. August 1989.Criminal law journal 13(4):251-262DOI: 10.2139/ssrn.1335644

10. Kurbanov, M (2018) «General description of crimes related to obstruction, unlawful interference in business activity» ProAcademy: Vol. 1 : Iss. 4 , Article 14. Available at: https://uzjournals.edu.uz/proacademy/vol1/iss4/14

11. Kurbanov Marufjon Mamadaminovich. Social need to determine liability for crimes related with obstruction, illegal interference in business activity. Journal of Law Research. 2020, special issue 3, pp. 197-208. http://dx.doi. org/10.26739/2181-9130-2020-SI-3-24

12. Россия Федерацияси Жиноят кодекси. http://base.spinform.ru/show_doc.fwx?rgn=1747 (мурожаат санаси 06.12.2020 й.).

13. Каdirovа Моkhigul Khаmitovnа, Abdullaev Rustam Kahramanovich, Khujanazarov Azizjon Anvarovich, Rahimkulova Lola Ulugmurodovna. Evaluation of the results of judicial computer and technical expertises by the investigators and the court. DOI: 10.37200/IJPR/V24I6/PR260256. https://www.psychosocial.com/article/ PR260256/13667/

14. Козогистон Республикаси Жиноят кодекси. http://base.spinform.ru/show_doc.fwx?rgn=68429 (мурожаат санаси 06.12.2020 й.).

15. А.Е. Якубов. Действие уголовного закона во времени: проблемы совершенствования закона. Вестн. Моск. ун-та. сер. 11. право. 2013. № 6.

16. Комментарий к Уголовному кодексу Республики Беларусь. Минск, 2003. С. 31.

17. Тожикистон Республикаси Жиноят кодекси. http://base.spinform.ru/show_doc.fwx?rgn=2324 (мурожаат санаси 06.12.2020 й.).

18. А.Е. Якубов. Действие уголовного закона во времени: проблемы совершенствования закона. Вестн. Моск. ун-та. сер. 11. Право. 2013. № 6.

19. Беларусь Республикаси Жиноят кодекси. http://base.spinform.ru/show_doc.fwx?rgn=1977 (мурожаат санаси 06.12.2020 й.).

20. Арманистон Республикаси Жиноят кодекси. http://base.spinform.ru/show_doc.fwx?rgn=7472 (мурожаат санаси 06.12.2020 й.).

21. Додонов В.Н. Сравнительное уголовное право. Общая часть. Монография. Под общ. и науч. ред. д.ю.н., профессора, заслуженного деятеля науки РФ С.П. Щербы. - М.: Издательство «Юрлитинформ», 2009. - 118 с.

22. Topildieva, D. (2020) "Circumstances to be determined when investigating intentional killing", TSUL Legal Report International electronic scientific journal, 1(1). Available at: https://legalreport.tsul.uz/index.php/ journal/article/view/18 (Accessed: 14 December 2020).

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.