Научная статья на тему 'НЕКОТОРЫЕ ЭКСТРАЛИНГВИСТИЧЕСКИЕ ФАКТОРЫ И ФОРМЫ АРАБИЗМА В ЯЗЫКЕ НАРОДОВ ЦЕНТРАЛЬНОЙ АЗИИ (НА ТАДЖ.)'

НЕКОТОРЫЕ ЭКСТРАЛИНГВИСТИЧЕСКИЕ ФАКТОРЫ И ФОРМЫ АРАБИЗМА В ЯЗЫКЕ НАРОДОВ ЦЕНТРАЛЬНОЙ АЗИИ (НА ТАДЖ.) Текст научной статьи по специальности «Языкознание и литературоведение»

CC BY
53
7
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
АРАБИЗМЫ / АРАБСКИЕ ЛЕКСИЧЕСКИЕ ЗАИМСТВОВАНИЯ / ТЮРКСКИЕ ЯЗЫКИ ДАРЇ / ТАДЖИКСКИЙ / УЗБЕКСКИЙ ЯЗЫК / ЭКСТРАЛИНГВИСТИЧЕСКИЕ ФАКТОРЫ ЗАИМСТВОВАНИЯ ИНОЯЗЫЧНЫХ ЕДИНИЦ И ДР

Аннотация научной статьи по языкознанию и литературоведению, автор научной работы — Мухаммадориф Кодири

В данной статье впервые в тюрко-узбекском и персидско-таджикском языках рассмотрены экстралингвистические факторы заимствования арабских лексических единиц на материле языков Центральной Азии.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Текст научной работы на тему «НЕКОТОРЫЕ ЭКСТРАЛИНГВИСТИЧЕСКИЕ ФАКТОРЫ И ФОРМЫ АРАБИЗМА В ЯЗЫКЕ НАРОДОВ ЦЕНТРАЛЬНОЙ АЗИИ (НА ТАДЖ.)»

что основа книги действительно ведет свое происхождение из Индии (Панчатантра). Панчатантра в 6 в. была переведена на среднеперсидский язык.

Арабский перевод осуществлен в 8 в. персом Ибн ал-Мукаффа и в дальнейшем неоднократно верифицировался. В 10 в. Рудаки перевёл стихи «Калила и Димна», однако от них сохранилось лишь небольшое число стихов. Симеон сын Сифа в 1081 с сирийской версии перевёл «Калилу и Димну» на греческий язык под названием «Стефанит и Ихнилат», с греческого варианта впоследствии был выполнен древнеславянский. В 13 в. арабская версия была переведена на испанский и древнееврейский языки, а затем на латинский (14 в.) и немецкий (1470), позже удалось перевести на французский, английский и русский языки (1762). Также существуют переводы на турецком, узбекском, татарском, малайском и др. языках Востока. Сюжет «Калилы и Димны» неоднократно использовался в произведениях художественной литературы.

Ключевые слова: Панчатантра, Калила и Димна, литературно-дидактический памятник, арабский сборник, Ибн ал-Мукаффа, рассказы, перевод, распространения, влияние, фольклор.

WORLD FAMOUS OF KALILA AND DIMNA

Muhiddinov Tojidin Shamsidinovich

The author in this article claims that Kalila and Dimna is considered a treasury of east wisdom. By researches of orientalists, it is established that the book really conducts the origin from India (Panchatantra). Panchatantra in 6 century was translated into middle Persian language.

The Arab translation is made in 8 century by Persian Ibn al-Mukaffa and further was repeatedly verified. In 10 century Rudaki translated Kalila and Dimna in verses, however, from him only small number of verses remained.

Simeon the son Sifa in 1081 from the Syrian version translated "Kalila and Dimna" into Greek under the name "Stephanit and Ikhnilat", from the Greek version into the Old Slavic was performed subsequently. In 13 century the Arab version was translated into the Spanish and Hebrew languages, and then into Latin (14 century) and German (1470), allows translate into the French, English and Russian languages (1762) later. Also there are translations on Turkish, Uzbek, Tatar, Malayan etc. East languages. The plot of "Kalila and Dimna" was repeatedly used in fiction works.

Key words: Panchatantra, Kalila and Dimna, literary and didactic monument, Arab collection, Ibn al-Mukaffa, stories, translation, distributions, influence, folklore.

Сведение об авторе: Мухиддинов Тоджидин Шамсидинович- старший преподаватель кафедры французского языка и методики его преподавания Таджикского госудаственного педагогического университета имени Садриддина Айнй, тел: (+9982)93- 839- 55- 30

Information about the author: Muhiddinov Tojidin Shamsidinovich- teacher of French language chair in Tajik state pedagogical university named after Sadriddin Ayni, phone: (+992) 93- 839- 55- 30.

АРАБИЗМХР ДАР ЗАБОНХ,ОИ АХОЛИИ ОСИЁИ МАРКАЗЙ ВА ШАКЛУ

ОМИЛ^ОИ ОН

Му^аммадориф Цодирй

Донишгоуи давлатии омузгории Тоба номи Садриддин Айнй

Дар асрх,ои VII ва VIII дини ислом каламрави тах,ти назорати худро вусъат бахшида, ки аз он чумла Осиёи Миёна, Чин ва сарзаминх,ои хдмчавори дигарро бо хдмалоти пай дар пай ва давомдор дар кабзаи худ дароварда ва дини хешро болои

сокинони ин саpзаминхо бо заpби шамшеp тахмил намyданд. Бо тасаллyти комили аpабхо даp Хypосон ва Осиёи Маpказй сокинони ин саpзамин дин, забон, фаpханг ва pасмyлхати аpабиpо пазиpyфтанд.

Чунончи донишмандони Осиёи Маpказй баpхе аз осоpи гании хyдpо ба забони аpабй навишта каpдаанд, ба монанди: Ал- Фоpобй, Ибни Сино, Абypайхон Беpyнй, Ал-Хоpазмй, А. Fазолй, Закаpиёи Розй, Низом- ул- Мулки Тусй, Мавлоно Чомй ва д.

Добили зикp аст ки, донишманди бyзypги точик Абдулганй Миpзоев даp асаpи хеш бо номи "Абуабдуллохи Рудакй ва осоpи манзуми Рудакй" даp мавpиди лашкаpкашии аpабхо чунин изхоp намудааст: '%ушуни низомии аpабхо баъд аз тасаppyфи кишваpи Эpон, даp соли 651 ба таpафи Хypосон ва Моваpоyннахp pахсипоp гаpдиданд."(9) Агаp хучуми аpабхо баpои аввал ба хотиpи гyстаpиши каламpав хеш ахолии Эpонy Хypосон ва Осиёи Маpказиpо ба тасаppyфи худ намуда бошад, баъдан ин х^а^т^о хусусияти динй ва маданй ба худ касб каpданд. Бо тавсиаи дини ислом маpдyмони Осиёи Маpказй охиста - охиста забон, фаpханг ва маданияти гузаштаи хешpо ^prô баp фаpомyшй сyпypданд. Даp натичаи хаpакатхо ва амалиётхои сиёсй ва хаpбии аpабхо даp таpкиби лугати забонхои Осиёи маpказй, вожахои аpабй низ чой гиpифтаанд.

Албатта, таъсиpи забони аpабй баp забонхои тypкй, даpй точикй- фоpсй ва забони узбекй, асpхои бисёppо даp баp мегиpад, баp иловаи таъсиpоти динй, ичтимой, сиёсй ва иктисодй, ки даp боло зикp гаpдид, таъсиpи авомили истилихоти аpабй монанди истилихоти фалсафй, таъpихй ва чу^офй pанги дигаpеpо ба худ мегиpад. Даст ёфтани аpабхо ба хокимияти сиёсй ва гyстаpиши забони аpабй ба забони хоким болои маpдyмони Ш^к, аз чумла болои забон ва адабиёти даpй, точикии фоpсй ва узбекй, таъсиpи чашмгиpе гузоштааст. Даp ин макола кушиш ба амал омадааст, ки даp мавpиди чигунагй ва андозаи фаpханг ва забони аpабй даp забонхои зи^ шуда ва даp натичаи якчо шудани ин забонхо, ба миён омадани калимот ва вожахои аpабй ва таъpихи дохилшавии онхо маълумот дода шавад.

Аз забони аpабй як теъдод калимахо дохили забонхои даpй, точикии фоpсй ва узбекй гаpдидааст, ки таксими онхо ба сохахои мухталиф мумкин аст. Масалан:

1) даp сохаи мактаб ва маоpиф: мyаллим, талаба, толиба, мактаб, мао|)иф), мактyб, аcаp, даpc, аинф, мyдаppиc, мyаллиф, калам, китоб, маъ!ифат, ва хоказо;

2) даp сохаи илм ва фан: xандаcа, алчаб!, фалcафа, нучум, pиёзй, адабиёт ва хоказо;

3) даp сохаи хаpбй ва ватанпаpваpй: аcкаp, аcлиxа, хучум, мудофиа, чоcyc ва х;

4) даp сохаи табиат: шамc, коинот, бах!, оcмон ва х;

5) даp сохаи нучум: Зухал (Сатypн), Миppих (Маpc), Атоpyд (MepKypï), Зyxpа (Венеpа), Мyштаpй (Юпитеp), Шамc (Офтоб), ^амаp (Мох), Сайёpа ва х;

6) даp сохаи номхои хичpй ва камаpй: рачаб(мохи хафтум аз соли камаpи), pамазон(моxи нухум аз моххои кау^н!, мохи pyза мохи cиём), мyxаppам(аввалин мох аз ^ли xичpй камаpй. Х^ом гаpдонида), cафаp(дyюмин мох аз cоли xичpй камаpи) ва х;

7) даp сохаи номхои хичpй шамсй: хамал, cавp, чавзо, cаpатон, аcад, cyнбyла, мизон, а^аб, кавc, чадди, далв, хут.

Бояд гуфт, ки гyстаpиш ва тасаллути забон ва адабиёти аpаб даp миёни маpдyмони Ш^к, аз чумла маpдyмони, Ховаpи Миёна яке аз авомили бисёp мухими дохили забони аpабй ба хисоб меpавад. Забон ва адабиёти аpаб ва дини ислом даp байни халкхои тахти тасаллути аpабхо ба зyдтаpин фypсат бисёp васеъ pавоч пайдо каpд, ки ин хам яке аз омилхо шyмypда мешавад ва хамаи ин омилхо каpоpи зайл аст:

1.Донишмандони Осиёи Маpказй даp замони хилофати умавихо (бани Умия) ва Аббосихо шугли хаpбй ва сиёсиpо кабул каpданд, хусусан маpдyмони мансуб ба ин минтака бо омухтани забони аpабй даp давpаи хилофати исломй ба мансабхои бyзypг ноил гаштанд.

Бояд гуфт, ки дар хамин замон дар сарой халифахои Аббосй, Махмуди Кошгарй расму ривоч, анъанот, лахчахо ва шевахои мухталифи забони мансуб ба кабилахои туркиро дар асари "Девони луготи турк" ба забони арабй возех намуд. Ба хамин кисм дар мавриди анвоии фунуни адабй ва дигар сохахои илм аллома ва донишманди бузург монанди Ч,ораллох Зимахшарй ба дастоварди зиёд ноил омаданд. Ва хамчунон Имом Мухаммади Ибни Исмоили Ал-Бухорй хам дар мавриди илми хадис китоби чомеъ "Сахих -ул -бухорй" -и хешро навишт.

2.Осори таърихй, хикоявй, хаммосй, ривоятй ва ахлокии забонхо ва адабии класикии дарй, точикии- форсй, туркй - 7збекй ба забони арабй тарчума гардид, ки ин сабаби пайдо шудани калимахои арабй дар ин забонхо мебошад ва хамчунин дар хамин соха чараёнхои адабй ва мафкурахои мухталиф ба миён омаданд.

3.Калимахо ва истилохоти ичтимой, сиёсй, адабй, фархангй, казой ва шаръй аз забони арабй дохили забонхои дарй, форсии- точикй, туркй - 7збекй гардида ва хамчунон ба забони арабй низ калима ва истилихоти туркй - 7збекй, дарй, точикии-форсй ва мугулй низ дохил гардида, ранги дигареро ба худ гирифтанд. Калимахое, ки аз забони туркй дохили забони арабй гардиданд, ба таври мисол инхо мебошанд: кенгош, ёсо(конун, коида, расмy ойин, хукми подшох, чазо додан), уток, каровул, ясовул, ярлик ва X,. Калимахое ки, аз забони форсии- дарй, дохили забони арабй гардидаанд, ба таври мисол: мост (дар арабй алмост талффуз мегардад), пардес (фирдавс), Хисрав (Касро), Чин (дар арабй Син-Хитой), гавхар (дар арабй чавхар), устоз (дар арабй устод) ва х.

4.Дар натичаи якчо шудани фарханг ва маданияти пурбори халкхои минтакаи Осиёи Марказй аз чумла мардумони форсизабон ва туркзабон бо фарханг ва маданияти араб дар тараккй ва тавсияи маданият накши мухимро бозй намуданд. Х,амин ёдгорихои маданияти гузаштагони мо тавъам бо маданияти араб сабаби пурбор ва ганоманди забони бадей ва маданияти араб гардид.

5.Донишмандон, шоирон ва нависандагони ин манотик бо алокамандии зиёд масруфи эчод намудани осор бо забони арабй гардиданд ва тамоми эчодиёт ва таълифоти хешро дар хамин рох ба харч додаанд, ки ин хам боиси дохилшавии калимахои арабй ба забонхои мардумони ин сарзамин гардид.

6.Бинобар сода ва равон будани баъзе калимахои арабй нисбат ба вожахои дарй, форсии точикй, туркй ^збекй заминаи таъсиргузории он ба зудтарин замони роич забонхо шуд.

7.Дини ислом хоси забони арабй буда, бо хамин сабаб баъзе калимахои динй, шаръй ва казой худ ба худ чогузини забонхои минтака гардид ва боиси ганомандии луготи онхо шуд. Масалан: шариат, Оллох, Имом, шайтон, Мадраса, икомат, муаззин, муктади, кибла, масчид, мехроб ва х.

8.Яке аз мухимтарин омили дохилшавии калимахои арабй ин аст, ки арабхо дар каря ва касабот (кишлок)- и Хуросон ва Осиёий Миёна ба хотири ом7зондани усул, коидахо ва ахкоми дини ислом чанд тан аз ашхосро муваззаф намуда буданд.

9.Омили дигари вуруди вожахои арабй ба забонхои Ховари Миёна хичрат намудани арабхо дар ин сарзамин ва якчоя зиндагй кардани онхо бо мардумони Хуросон ва Осиёии Миёна мебошад.

10.Дар асри VI донишмандон ва нависандагони Хуросон дар мавриди наср ба навиштори забони арабй тавачч7хи зиёд ба харч додаанд, ки сабаби дохилшавии калимахои арабй ба забонхои форсй -дарй ва туркй - 7збекй гардид.

11.Дар асри Олибуя шароити муносибе барои рушд ва тарвичи забони арабй дар Эрон ва Хуросон фарохам омада буд. Подшохони Олибуя, ки дар Рай, Исфахон, Шероз ва Багдод хукм меронданд, ин шахрхоро маркази тарвичи фарханги исломй ва забони арабй табдил карданд.

12.Густариш ва ахамияти он дар давраи Олибуя он чунон буд, ки ба арабй харф задан ё навиштан яке аз нишонахои камол ва пешрафти ичтимой махсуб мешуд.

13.Даp замони Олибуя pичол ва бyзypгони ин саpзамин забони аpабиpо бо камоли фасохат ва pиояти комили кавоид такаллум мекаpданд ва менавиштанд ва поpае аз онхо аз адибон ва устодони забони аpабй ба хисоб меомаданд. Монанди Абулфазли Мухаммад ибни Хусайн ибни Мухаммад маъpyф ба Аъмид (вафот 359 хичpй) вазиpи коpдони Рукнуддавла, ки аз чихати доштани илм ва фазл ва сиёсат ягонаи pyзгоpи худ ба шyмоp меомад ва даp китобат ва иншо бемонанд буд. Вай даp китобати аpабй чунон пойгохе ёфт, ки гуфтаанд китобат ба забони аpабй ба y хатм шудааст. Ва хамчунон Абухайён Алй ибни Мухаммад ибни Аббоси Тавхидй (310 - 414 хичpй) аз адибон ва файласуфони ин давpа аст, ки ба сабаби табахyp даp илми калом ва улуми кypъонй, адабй ва аклй даp дастгохи ибни Аъмид ва Сохиб ибни Ибод мавpиди тавваччух каpоp гиpифт.

14. Дини ислом, фаpханг, маданият ва забони аpабй даp байни халкхои Ш^к, бо сypъати васеъ гyстаpиш ва pивоч ёфта буд. Даp Хypосон ва Осиёи Миёна бо омадани кушуни аpабхо ва истилои онхо даp ин саpзамин ва ватан ихтиёp намудани аскаpхои аpаб даp ин чо ва ба вучуд омадани хешовандй ва пайвандхои хунй хам яке аз омилхои мухими дохилшавии калимахои аpабй мебошад.

Хулоса, pасидан ба ин натича мумкин аст, ки яке аз омилхои таъсиpи забони аpабй ба забонхои ин минтака ин аст, ки даp замони халифахои аpаб донишмандон ва олимон аз хона ва кошонаи худ ба хотиpи анчом намудани ^p ба БаFдод pафта, ишFOли вазифа менамуданд. Ба хотиpи тавсияи забони аpабй ва омузондани усул ва ахкоми дини ислом хазоpон хонаводаи аpабхо ба Хypосон ва Осиёи Миёна ва дигаp чойхо кучонида - оваpда шуданд. Аз чумла Ибни Рушд, Ибни Боча, Ибни Халдун, Ибни Масъуд, Ал- Киндй ва f. Ин ^p таъсиpи кобили мулохизае болои забонхои махаллй ва лахчавии Осиёи Миёна ва Хypосон гузошт. Бо таъсиpгyзоpии забонхо болои якдигаp даp масоили маpбyт ба сохахои мухталифи хаёти сиёсй- ичтимой ва маданй- фаpхангй, калимахо ва истилихоти зиёд бо хамдигаp асаp гузошта, даp натича даp фанни забоншиносии ин саpзамин калимахо ва вожахои аpабй - узбекй ва узбекй - аpабй, даpй-аpабй, фоpсй- аpабй ва тypкй-аpабй ба вучуд омад.

Адабиёт:

1. Абдулхабиб Хамидй. Дастypи забони даpй. -Пешоваp: Алазхаp нашpи, 1382. - 184 с.

2. Авлоний Абдулла. Тypкий гулистон, ёхуд ахлок. - Тошкент: Укитувчи, 1992. - 124 б.

3. АлиасFаp Бокиpй ва диг. Таъpихи адабиёти Эpон. - Техpон, 1383. - 429 б.

4. Бокиpй Али АсFаp ва дигаpон. Таъpихи адабиёти Эpон. - Техpон, 1383. - 259 с.

5. Вафой Абдулалй. Таъсиpи забони фоpсй баp забони узбекй. - Техpон, 1385. - 152 с.

6. Маъpyфов З.М. Узбек тилининг изохли лyFати. - Т: Узбекистон Фанлаp академияси, 1981. - 715 б.

7. Миpзоев А. Абуабдуллохи Рудакй ва осоpи манзуми Рудакй. -Сталинобод, 1958, 186 С.

8. Олтой Нypyлло. Узбек тили сузлиги. - Молизиё, 1386. - 724 б.

9. Рустамов А. Махмуд Зимахшаpий. - Тошкент: Фан, 1971.-- 136 б.

10. Усмонов С. Умумий тилшунослик. - Тошкент: Укитвучи, 1972.

11. Фозилов Э. Шаpкнинг машхyp филологлаpи. -Тошкент: Фан, 1971.-- 324 б.

12. Хамзаев Х. Узбек тилшунослиги мyаммолаpи. Илмий маколалаp туплами. -Хужанд: Хypосон. - 2008, 222 б.

НЕКОТОРЫЕ ЭКСТРАЛИНГВИСТИЧЕСКИЕ ФАКТОРЫ И ФОРМЫ АРАБИЗМА В ЯЗЫКЕ НАРОДОВ ЦЕНТРАЛЬНОЙ АЗИИ

Мухаммадориф Кодири

В данной статье впервые в тюрко-узбекском и персидско-таджикском языках рассмотрены экстралингвистические факторы заимствования арабских лексических единиц на материле языков Центральной Азии.

Ключевые слова: арабизмы, арабские лексические заимствования, тюркские языки дарй, фарсй, таджикский, узбекский язык, экстралингвистические факторы заимствования иноязычных единиц и др.

SOME EXTRALINGUISTIC FACTORS AND FORMS IN LANGUAGE ARABIZM

PEOPLES OF CENTRAL ASIA

Mohammadarif Qodiri

This article, is considered the first time in Turkish- Uzbek and Tajik Persian- language extralinguistic factors borrowing vocabulary units on Arab mother languages of Central Asia.

Key words: Arabism , Arabic lexical borrowing , Turkic languages Dari , Farsi , Tajik, Uzbek , extra linguistic factors borrowing foreign language units , etc.

Сведения об авторе: Мухаммадориф Кодири - аспирант 3-го года обучения Таджикского государственного педагогического университета имени Садриддина Айни, тел.: (+992)919-27-33-57.

Information about the author: Muhammadorif Kodiri - graduate student third year students of the Tajik State Pedagogical University named after Aini, phone: (+992) 919-27-33-57,

БАХ,СЕ ПЕРОМУНИ ТАМОЮЛИ АЦИДАТИИ ФИРДАВСЙ

%оким Цаландаров

Институти забон, адабиёт, шарцшиносй ва мероси хаттии ба номи Рудаки Академия

илмуои Цум^урии Тоцикистон

Ахли тахдид дар бораи амр ба навиштани «Шохнома» гирифтани Фирдавсй ва охируламр, добили дабули шохи даврон нагардидани он сабабхои зиёдеро пеш оварда буданд, ки то хол хам дар бораи эътимод доштан бар хар яки онхо шубхаовар менамояд. Дар хар сурат, тафовути эътидод ва тамоюли гуногуни мазхабии шох Махмуд ва офаридагори «Шохнома»-ро муаррихин ва мухаддидин яке аз сабабхои асосии ин дазия даламдод кардаанд.

Фирдавсй асарашро дар замоне навишта буд, ки мавчи инсондустй ва хирадситезиву адлгаройй боло гирифта буд. Дар ин даврон озодии адидатй боис гашт, то хар озодфикр аз чахорчуби адида берун барояд ва гояхои баландро, ки дар рушду пешрафти сохоти мухталиф хисса мегузоштанд, нотарсона бисарояд. Ба Фирдавсй ва мавзуоти «Шохнома»-и у низ аз хамон дид назар мекарданд, ки у сарояндаи таърихи дадимидоштаи халди эронитабор ва асараш яке аз рукнхои фархангу тамаддуни хувияти эронинажодхост. Вале «Шохнома» дар замоне анчом пазируфт, ки дигар аз он оромихою озодихо асаре намонда буд. Ба навиштаи Мухаммадамини Риёхй «вадте туркони хатой ба Бухоро хамла карданд, фадехони Бухоро фатво доданд, ки «чун мухочимон мусулмон шудаанд, бо онхо набояд чангид» ва бад-ин сурат, мучиботи сукути давлати эронии Сомониро фарохам оварданд»(10, 30).

Мухочимони мусулмоннамо ва фадехони сомонй, ки дар мазхаби ахли суннату чамоат буданд, дудрату нуфуз пайдо карданд ва эътидодмандони мазохиби дигар, аз он

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.