Научная статья на тему 'МИРОВАЯ СЛАВА "КАЛИЛЫ И ДИМНЫ" (НА ТАДЖ.)'

МИРОВАЯ СЛАВА "КАЛИЛЫ И ДИМНЫ" (НА ТАДЖ.) Текст научной статьи по специальности «Языкознание и литературоведение»

CC BY
259
29
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
ПАНЧАТАНТРА / КАЛИЛА И ДИМНА / ЛИТЕРАТУРНО-ДИДАКТИЧЕСКИЙ ПАМЯТНИК / АРАБСКИЙ СБОРНИК / ИБН АЛ-МУКАФФА / РАССКАЗЫ / ПЕРЕВОД / ВЛИЯНИЕ / ФОЛЬКЛОР

Аннотация научной статьи по языкознанию и литературоведению, автор научной работы — Мухиддинов Тоджидин Шамсидинович

Автор статьи утверждает, что «Калила и Димна» по праву считается сокровищницей восточной мудрости. Исследованиями востоковедов было установлено, что основа книги действительно ведет свое происхождение из Индии (Панчатантра). Панчатантра в 6 в. была переведена на среднеперсидский язык. Арабский перевод осуществлен в 8 в. персом Ибн ал-Мукаффа и в дальнейшем неоднократно верифицировался. В 10 в. Рудаки перевёл стихи «Калила и Димна», однако от них сохранилось лишь небольшое число стихов. Симеон сын Сифа в 1081 с сирийской версии перевёл «Калилу и Димну» на греческий язык под названием «Стефанит и Ихнилат», с греческого варианта впоследствии был выполнен древнеславянский. В 13 в. арабская версия была переведена на испанский и древнееврейский языки, а затем на латинский (14 в.) и немецкий (1470), позже удалось перевести на французский, английский и русский языки (1762). Также существуют переводы на турецком, узбекском, татарском, малайском и др. языках Востока. Сюжет «Калилы и Димны» неоднократно использовался в произведениях художественной литературы.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Текст научной работы на тему «МИРОВАЯ СЛАВА "КАЛИЛЫ И ДИМНЫ" (НА ТАДЖ.)»

Key words: four forms to poetries, poetical grant, scientific, reasonable, temperamental, passionately, поэтично, remonstrance (the belief), blame, wisdom.

Сведения об авторе: Тагаймуродов Рустам Хакимович - кандидат филологических наук, доцент кафедры таджикской литературы Курган-Тюбинского государственного университета имени Носира Хусрава, тел.: (+992) 917-57-55-22.

Information about author: Tagaymurodov Rustam Khakimovich - PhD of philological sciences, associate professor of department of Tajikistan literature of Kurgan-Tyubin of state university of the name of Nosira Khusrava, Phone: (+992) 917-57-55-22.

ШУХ,РАТИ ЧДХ,ОНИИ «КАЛИЛА ВА ДИМНА»

Му^иддинов Тоциддин

Донишго^и давлатии омузгории Тоцикистон ба номи Садриддин Айни

«Калила ва Димна» яке аз машдуртарин шодкоридои адабиёти чадонй ба шумор меравад. Асари кадимтарини мардуми Х,инд буда, дануз дар замони дукмронии Сосонидо аз Х,индустон ба Эрон оварда шуда, ба забони падлавй тарчума шудааст ва ба дамин род дар тамоми дунё падн гардидааст. Дар давоми таърихи кариб дудазорсолаи худ ин асар ба забондои гуногуни дунё тарчума шуда, дучори тагиротдои чиддй гардидааст. Аммо мазмуни баланди он, ки саршори орзудои нек ва хиради човидонии инсоният аст, аз роди нодамвори таърих гузашта то замони мо расидааст.

«Калила ва Димна» дорои адамияти бузурги адабй-эстетикй буда, барои дамаи наслхо бо мазмуни баланди гоявии худ таъсири зиёди маънавй расондааст. Ин китоб аз бехтарин ёдгории адабиёти чахонй буда,хам аз чихати шакл ва хам аз лихози мазмун беназир аст. Таъсири он дар инкишофи жанри тамсилии тарбиявй-ахлокй кам нест ва датто фолклор низ аз таъсири ин асар бебадра намондааст. «Калила ва Димна» дар муддати бист аср ба чандин забондои чадон тарчума шуда, аз чидати мазмун ва шакл бо дасти намояндагони адабиёти халкдои гуногун дар он тагироти чиддй ворид сохта шудааст.

Дар бораи нусхаи аслии асар пажудишгарон акидадои мухталиф доранд. Баъзе ба он ишора мекунанд, ки гуё «Калила ва Димна» аслан ба эрониён тааллук дошта бошад. Аммо акидаи мазкур асоси боварибахши илмй надорад. Бо боварй гуфта метавонем, ки ин шохкории адабиёт сайри чахонй ва чадонгирии худро аз хиттаи Эронвич огоз кардааст. Дар бораи шухрати чахонии ин асари мондагор рисолахои судманде таълиф шуда, адибони номвари чахон дар бораи нуфузу таъсири он ба адабиёти чахонй бо хусну иродат сухан гуфтаанд.

Муъчиби ифтихор аст, ки асли ин китоб зодаву парвардаи шарк;иён аст. Аслан асар мадсулификр ва самараи тачрибаи зиндагии мутафаккирони динд аст. Дар мукаддимаи «Калила ва Димна»-и Ибни Мук;аффаъ омадааст, ки ин китоб дар замони дукмронии сулолаи Сосониён Хусрави Анушервон аз Х,инд ба Эрон оварда шудааст. Аз тадкикотдои олимон маълум мешавад, ки асли ин китоб дар адабиёти Х,инд бо номи «Панчатантра» (Панч андарз) машдур будааст.

Аз сарчашмадои таърихй бармеояд, ки гуё родбари сулолаи Сосониён Хусрави Анушервон шунида бошад, ки дар куддои Х,инд гиёде меруидааст ва агар аз он ба мурда дода шавад, зинда мешудааст. Анушервон Барзуя ном дакими худро ба Х,инд мефиристад, то он гиёдро ба даст орад. Хдким Барзуя аз донишманди кудансоли динд мефадмад, ки он гиёди «чонбахш» китоби «Калила ва Димна» будааст. Барзуя, ки забони диндиро медонист, бо кушишу задмати зиёде ин китобро ба назди Анушервон меорад. Фирдавсй дар «Шоднома» аз Х,инд овардани китоби «Калила ва Димна»-ро чунин менигорад:

«Ман имpyз даp дафтаpи хиндувон, X,амебингаpидам ба pавшанpавон. Набишта чунин буд, ки даp кухи Х,инд, Гиёхест pавшан чу pyмй паpинд. Ки онpо чу гиpд оваpад pахнамой Биёмезаду дониш оpад ба чой. Чу баp мypда бипpоганй бегумон, Сухангуй гаpдад хам андаp замон. Кунун ман ба дастypии шахpиёp, Бипаймоям ин pохи дyшвоpи хоp».1

«Калила ва Димна» ба забони санс^ите навишта шуда, пас аз оваpдан ба Эpон, ба забони пахлавии сосонй таpчyма шудааст.

Ганчинаи тамаддуни чадон фаpовон аст аз ёдгоpидои адабию мадание, ки давоми асpдо аз талотуму ошубдои замондо, аз дамлаву дучумдои Fоpатгаpон осеб дида, вале то замони мо омада pасидаанд. Даp натичаи хучуми аpабхо аксаp осоpи кадимаи тамаддун ва адабиёти халкхои Эpонy Осиёи Маpказй аз байн pафт. Хушбахтона, баp ивази чонбозихои ватандустон баъзе шохкоpихои адабиёт аз хатаpи махвшавй эмин монданд. «Калила ва Димна» бо мазмуни худ хаpгиз хаpактеpи динй надошт, баpъакс бо хусусияти таpбиявии худ баpои аpабхо низ аз манфиат холй набуд.

Ду таpчyмаи «Калила ва Димна» аз сиёсати pешакан каpдани маданияти пешазисломй саломат мондаанд. Аз инхо яке нусхаи сypёнии он аст, ки аз таpафи як нафаp pyхонии исавй аз забони пахлавй таpчyма шудааст ва дигаp нусхаи пахлавии сосонии он аст, ки аз таpафи Ибни Мукаффаъ ба аpабй таpчyма шуда буд. Таpчyмаи аpабии Абдулло ибни Мукаффаъ бо як фасохату балоFати беназиp ба анчом pасида, ба сайpи таъpихии минъбадаи «Калила ва Димна» даp кишваpхои олам чун замина асос гузошт. У ба китоби «Калила ва Димна» таFЙиpотy иловадои зиёде даpоваpд. Китоби y асосан аз се хел матн таpкиб ёфтааст: дикоёти аслии диндй, иловадое, ки дангоми таpчyмаи пахлавй ба он дохил шудааст ва таFЙиpоти худи Ибни Мукаффаъ.

Абдулло ибни Муккаффаъ бо сабку услуби ба худ хос «Калила ва Димна»-pо ба забони аpабй таpчyма каpд.Таpчyмон сабки асаppо наFз даpк каpда, кушидааст, ки онpо даp таpчyмаи аpабй нигод доpад. У кушидааст, ки забони таpчyма ба забони аpабии он давp даpчи наздиктаp шавад.Таpчyмаи ин асаp дам ба таpчyмон ва дам ба ин китоб шу^ати чадонй оваpд.

Чаpо Ибни Мукаффаъ ва таpчyмаи y ин кадаp хонандаи зиёд пайдо каpд? Сиppи чунин шyдpатy эътибоp даp чист? Пеш аз дама бояд ба санъати таpчyмонии Ибни Мукаффаъ коил шуд. Мукаффаъ «Калила ва Димнаpо»-pо бо чунин дyнаpмандие ба забони аpабй баpгаpдонд, ки хонандагони давp онpо чун моли y истикбол каpданд.

Таpчyмон кушиш ба хаpч дод, ки хаpактеpи кадpамонони асаppо дифз намояд, аз таpзи ифодаи сухангуию андешаpонии ондо дyp наpавад. Сабаби дигаpи шyдpатy эътибоpи таpчyмаи Мyкаффаpо мо даp мавзуи «Калила ва Димна» мебинем, зеpо ки хонандагони давp аз ин китоб дамон чизеpо даpёфт каpданд, ки даp адабиёти худ надоштанд.

«Калила ва Димна» даp забони аpабй факдт ба таpик;и насp бокд намонда, чандин дафъа ба pиштаи назм низ кашида шудааст. Шоиpони аpаб Обон ал-Лодикй ва Садл ибни Навбахт даp асpи В ин китобpо ба pиштаи назм кашиданд. Ба забони фоpсй-точикй аввалин боp «Калила ва Димна» даp замони Насp ибни Адмади Сомонй аз нусхаи аpабии Ибни Мукаффаъ таpчyма гаpдида, аз таpафи Рудакй ба назм даpоваpда шуд.

Даp боpаи таpчyмаи манзуми «Калила ва Димна»-и Рудакй ховаpшиноси бyзypги озаpй Газанфаp Алиев пажудиши алодида ва сyдмандеpо анчом дод. Аpзишмандтаpин хулосаи Г. Алиев даp он аст, ки Рудакй дангоми ба назм даpоваpдани «Калила ва

1 Абулкосим Фиpдавси. Шоднома. (Гyфтоp андаp оваpдани Баpзyй Калила ва Димнаpо аз Х,индустон). Ибоpат аз 9 чилд. Ч. В. Душанбе: Адиб, 1990. -с. 351- 352

flHMHa» x,aM a3 Tap^yMau MaHcypu to^hkhh oh Ba x,aM a3 Tap^yMau apa6uu H6hh Myrça^at ucTH^oga 6ypgaacT. y gap oxupu Marçonaam 6a xynocae Mepacag, kh «PygaKH Hycxau apa6uu «Kanuna Ba flHMHa»-po 6a acoc rupu^Ta, aK cy^eTH 3uëga MapoK;aHre3 Ba 6ap^acra 6a By^yg oBapgaacr... Ba 6a MaBogu gocroHH xyg э^ogкopoнa Ha3gHK myga, ohxopo xene 6ap^acra Ba a3 ^ux,aTH fo^bh Tatcup6axm u^oga Ba hhmoh gogaacT. Ba ^HKpu mo, gocTOHH «Kanuna Ba ^HMHa»-u PygaKH gap coau BH»arux,OH 6ageuu xyg rçagpy эtтн6opн ^aBrçynoggae nango KapgaacT». («fflaprçu Cypx» (1958, №10, c.117-126). Ammo a3 «Kanuna Ba ^HMHa»-u MaH3yMH PygaKH, MyTaacu^oHa, Fanp a3 aK MHKgop 6aHTx,ou napoKaHga to HMpy3 gurap HH3e 6ok;h HaMOHgaacT. Bambou napoKaHgau «Kanuna Ba ^HMHa»-u PygaKH a3 oh ryBOx,H Megux,aHg, kh ycTog 6o aK xaënoTH 6y3ypru 6age0 Ba Ta6u0 gap э^ogн acapu xyg pyngogxo Ba MatHox,ou HaB goxun KapgaacT.

flap acpu XII agu6u Mamx,ypu oh gaBp A6ynMaon0 Hacpynno «Kanuna Ba flHMHa»-po 6opu gurap a3 pyu Taxpupu apa6uu h6hh MyK;a$$at 6a $opc0 6aprapgoH HaMyg. BaHHH Tap^yMau h6hh Myrça^at, Ha3MH PygaKH, Tap^yMau A6ynMaon0 Tap^yMax,ou 3uëge 6ygaaHg, Bane ohx,o myxpaT HagomTaHg. AKcapuaTH ohx,o 6a 3a6oHH apa6ï 6yga, Ha x,HKMaTy naHgy Hacux,aT, 6anKH a^coHaryH Ba x,HKoaT 6ygaaHg Ba x,ap Tap^yMOH gap oh naërçaTH xygpo hhmoh gogaacT. A6ynMaon0 rçagpu cyxaHH gurap Tap^yMoHx,opo эtтнpo$ MeKyHag, Bane ^ang KapgaacT, kh gap э^ogн cyxaH KyTOx,H HaMygaaHg. y Tap^yMax,ou nemHHapo Mypgau x,a3opcona HOMuga, Kyrnum HaMygaacT, kh ohpo 6a Tap^yMau xyg nyppa Ba 3HHga rapgoHag, to MapgyM a3 oh 6ax,paBap rapgag. Ban hh khto6po 6apou ugopa KapgaHH gaBnaT hh3 no3HM Ba gacryp MegoHag.

Tap^yMau A6ynMaon0 Hacpynno x,apnaHg Ma3MyHaH 6a khto6h H6hh My^a^^at Ha3guK 6omag x,aM, a3 ^ux,aTH ca6Ky ycny6 HaMyHau 6ex,TapuHH Hacpu acpu XII 6a myMop MepaBag. y gap 6apo6apu Hurox, gomTaHH cyxaHOHH x,HKMaraoK Ba naHgoMe3, Tap^yMapo MyBO^H^H Tana6u 3aMOHH xyg 6o Macanx,o, oaTx,o Ba a6ëTH ryHoryH nyp^yBBaT rapgoHg. Xjkmpohh BaKT Bax,poMmox,H Fa3HaBH xugMaTH A6ynMaon0 Hacpynno-po K;agp HaMyg. «A6ynMaon0 gap ge6onau khto6 x,yKMpoHH BaKrpo ëg Kapga, khto6po 6o homh y xoTHMa Megux,ag. A3 hh ^oct, kh hh khto6 6atgx,o 60 yHBOHH «Kanuna Ba fluMHa»-u Bax,poMmox,H hh3 myxpaT nango HaMyg»2.

«Kanuna Ba fluMHa»-u A6ynMaon0 a3 m0H3gax, 606 u6opaT acT, kh gaxrou oh 6a rçaBnu Myannu^, acnaH x,HHg0 6yga, mam 6o6h gurappo эpоннëн unoBa KapgaaHg. Tap^yMau A6ynMaon0 x,apnaHg Ma3MyHaH 6a khto6h H6hh Myrça^at Ha3guK 6omag x,aM, aMMO a3 ^ux,aTH ca6Ky ycny6 Ba u^ogau B0^eax,0 acapu 6ageuu MycTa^un 6a x,hco6 MepaBag. «Kanuna Ba fluMHa»-u A6ynMaon0 gap aga6uëTH ^Opc-TO^HK Matpy^rapHH khto6 6yga, Myannu^OHH 6atguHa a3 oh unx,0M rupu^TaaHg.

^yH6umu aga6uro unMue, kh nac a3 ucTunou MyFyn gap acpu 15 gap Ocuëu MuëHa Ba XypocoH 6a aMan OMag, 6a HHKumo^H ^HKpuu xan^x,ou hh cap3aMHH TaKOHe gog, 6a canpu TatpuxHH «Kanuna Ba flHMHa» hh3 6eTatcup HaMoHg.

To acpu XV gap aga6uëTH $opcy to^hk «Kanuna Ba flHMHa»-H A6ynMaon0 Hacpynno myxpaTH KanoHe gomT. Bapo6apu Ta6aggynoTH xaëTH H^TucoguBy cuëcH, 3aBK;u Huro^H 6age0 hh3 TaFup ë$T Ba gap hh 3aMoH 3apypaTH a3 HaB Tap^yMa Ba Tax,pup HaMygaHH hh acap 6a MHëH oMag. hh Kopu 6y3yprpo onHMH HaMoëH ^ycaHH Boh3h Komu^Ë 6a mapa^H Manx A^Magu CyxannH, kh a3 aMupoHH CynToH ^ycaHHH Bon^apo 6yg, aH^oM goga 6a hh khto6 «Ahboph CyxannH» hom gog Ba acapu xygpo 6a y 6axmug. Acocu Tax,pupu HaBH Komu^Ë Ha MaTHH apa6uu H6hh Myrça^at, 6anKH Tap^yMau A6ynMaon0 6yg. X,ycaHH Boh3h Komu^Ë gap acnu MaB3yt TaFupoTe goxun HaKapgaacT, Bane gurapryHHH gapoBapgau y gap HaB6aTH xyg KaM HecT. y TaBoHucT 6a hh acapu 6e3aBon nu6ocu HaB nymoHag Ba gap x,ap aK 6o6 a3 3a6oHH HmTupoKKyHaHgaroHH oh Myx,oKHMax,ou xygpo oug 6a Mactanax,ou Tap6ua 6aëH HaMoag.

2 Kalila et Dimna. Fables indiennes de Bldpai. Editions Albin Michel. 2006. - p.17

280

«Анвори Сухайлй» дар замони муаллиф ва пас аз он махсусан дар Хиндустон шухрати зиёде пайдо кард. Азбаски дар асри шонздах вобаста ба вазъи сиёсию ичтимоии замон кисми зиёди иборахои «Анвори Сухайлй» кухна шуда буд, дар Хиндустон дар замони хукумронии Акбар Абулфазл ибни Муборак дар асоси ин асар «Иёри Дониш»-ро тартиб дод. Ин асар мухтасари «Анвори Сухайлй» буд ва чандон шухрат пайдо накард.

Дар сайри таърихии «Калила ва Димна» тарчумаи арабии Ибни Мукаффаъ хело назаррас аст. Тарчумаи арабии Ибни Мукаффаъ дам ба худи у ва хам ба ин ёдгории адабиёти хинд шухрати чахонй овард. Китоби «Калила ва Димна» ба воситаи тарчумаи Ибни Мукаффаъ ба бисёр забонхои дунё тарчума гардид. Такрибан соли 1081 «Калила ва Димна» ба забони юнонй тарчума шуд. Юнониён номхои «Калила ва Димна»-ро калимахои арабй хаёл карда, онро ба юнонй ба маънои «точдор» ва «пайгир» тарчума намудаанд, ки бо муродифи юнонии ин калимахо китоби мазкур дар забони юнонй «Стефанит ва Ихнилат» номида шуд. Ин асар бо хамин ном ба забони славянй гардонда шуд. Соли 1250 Иоэл ном шахс «Калила ва Димна»-ро аз арабй ба забони яхудй тарчума намуд. Солхои 1263-1273 бошад аз чониби Иоан Капуански бо номи «Directorium vitae humanae» (Дастурхои хаёти инсонй) аз забони яхудй ба лотинй тарчума шуд. Тарчумаи лотинии «Калила ва Димна» дар Аврупо шухрати калон пайдо кард ва ба чандин забонхои дигар тарчума шуд. Х,икоятхои чудогонаи он ба тарзи шифохй дар байни мардум пахн шуд. Ба хамин тарик, ин асари безавол ба 60 забон тарчума шуда, холо зиёда аз дусад тахрири гуногуни он мавчуд ва мавриди истифода карор дорад.

Тарчумаи мукаммали арабии Ибни Мукаффаъ дар Аврупо нахустин бор аз чониби арабшиноси машхури Фаронса Силвестр де Саси соли 1816 ба анчом расид. Баъдтар арабшиноси машхур Л. Шейхо аз руи дастнависи кадима ин асарро ба забони фаронсавй тарчума карда, шухрати онро дар Аврупо боз хам болотар бурд. Ин асар давоми сайри таърихии худ ба забонхои англисй, испанй, олмонй, русй, туркй, тоторй, узбекй тарчума шуда, бо мазмуни тарбиявй-ахлокии худ барои адабиёти ин кишвархо хизмати нихоят бузурге кардааст.

Пайнавишт:

1. Абулкосим Фирдавсй. Шохнома. (Гуфтор андар овардани Барзуй Калила ва Димнаро аз Хиндустон). Иборат аз 9 чилд. Ч,илди 8. Душанбе: Адиб, 1990. - 603 с.

2. Бартольд В. История изучения Востока в Европе и России, Ленинград. 1925 г.

3. Бертельс Е. Э. Избранные труды. История персидского-таджикской литературы, Москва. Издательство восточной литературы, 1960 г.

4. Ибн аль - Мукаффа. Калила и Димна. Перевод с арабского Б. Шидфар. Москва: Художественная литература,1986 г.

5. Калила ва Димна. (Аз руи «Анвори Сухайлй»-и Хусайн Воизи Кошифй). Душанбе: Маориф, 1978.-304 с.

6. Калила и Димна. И.Ю. Крачковского и И.П. Кузьмина.Москва: Восточная литература, 1957. -278 с.

7. Шокир Мухтор. Адабиёти точик дар Фаронса. Душанбе: Ирфон.1985.

8. Ibn Al-Muqaffa. Le livre de Kalila et Dimna. Traduit de l'arabe par Andre Miquel. Paris. Editions Klincsieck. 1980.

9. Chauvin V. (Bibliographie des ouvrages arabes ou relatifs aux arabes publies dans l Europe chretienne de 1810 a 1895. Vol.2. Liege,1897. 240p.

10. Kalila et Dimna. Fables indiennes de Bldpai. Editions Albin Michel. 2006. 313 p.

МИРОВАЯ СЛАВА «КАЛИЛЫ И ДИМНЫ»

Мухиддинов Тоджидин Шамсидинович

Автор статьи утверждает, что «Калила и Димна» по праву считается сокровищницей восточной мудрости. Исследованиями востоковедов было установлено,

что основа книги действительно ведет свое происхождение из Индии (Панчатантра). Панчатантра в 6 в. была переведена на среднеперсидский язык.

Арабский перевод осуществлен в 8 в. персом Ибн ал-Мукаффа и в дальнейшем неоднократно верифицировался. В 10 в. Рудаки перевёл стихи «Калила и Димна», однако от них сохранилось лишь небольшое число стихов. Симеон сын Сифа в 1081 с сирийской версии перевёл «Калилу и Димну» на греческий язык под названием «Стефанит и Ихнилат», с греческого варианта впоследствии был выполнен древнеславянский. В 13 в. арабская версия была переведена на испанский и древнееврейский языки, а затем на латинский (14 в.) и немецкий (1470), позже удалось перевести на французский, английский и русский языки (1762). Также существуют переводы на турецком, узбекском, татарском, малайском и др. языках Востока. Сюжет «Калилы и Димны» неоднократно использовался в произведениях художественной литературы.

Ключевые слова: Панчатантра, Калила и Димна, литературно-дидактический памятник, арабский сборник, Ибн ал-Мукаффа, рассказы, перевод, распространения, влияние, фольклор.

WORLD FAMOUS OF KALILA AND DIMNA

Muhiddinov Tojidin Shamsidinovich

The author in this article claims that Kalila and Dimna is considered a treasury of east wisdom. By researches of orientalists, it is established that the book really conducts the origin from India (Panchatantra). Panchatantra in 6 century was translated into middle Persian language.

The Arab translation is made in 8 century by Persian Ibn al-Mukaffa and further was repeatedly verified. In 10 century Rudaki translated Kalila and Dimna in verses, however, from him only small number of verses remained.

Simeon the son Sifa in 1081 from the Syrian version translated "Kalila and Dimna" into Greek under the name "Stephanit and Ikhnilat", from the Greek version into the Old Slavic was performed subsequently. In 13 century the Arab version was translated into the Spanish and Hebrew languages, and then into Latin (14 century) and German (1470), allows translate into the French, English and Russian languages (1762) later. Also there are translations on Turkish, Uzbek, Tatar, Malayan etc. East languages. The plot of "Kalila and Dimna" was repeatedly used in fiction works.

Key words: Panchatantra, Kalila and Dimna, literary and didactic monument, Arab collection, Ibn al-Mukaffa, stories, translation, distributions, influence, folklore.

Сведение об авторе: Мухиддинов Тоджидин Шамсидинович- старший преподаватель кафедры французского языка и методики его преподавания Таджикского госудаственного педагогического университета имени Садриддина Айнй, тел: (+9982)93- 839- 55- 30

Information about the author: Muhiddinov Tojidin Shamsidinovich- teacher of French language chair in Tajik state pedagogical university named after Sadriddin Ayni, phone: (+992) 93- 839- 55- 30.

АРАБИЗМХР ДАР ЗАБОНХОИ АХОЛИИ ОСИЁИ МАРКАЗЙ ВА ШАКЛУ

ОМИЛХОИ ОН

Му^аммадориф Цодирй

Донишгоуи давлатии омузгории Тоба номи Садриддин Айни

Дар асрхои VII ва VIII дини ислом каламрави тахти назорати худро вусъат бахшида, ки аз он чумла Осиёи Миёна, Чин ва сарзаминхои хамчавори дигарро бо хамалоти пай дар пай ва давомдор дар кабзаи худ дароварда ва дини хешро болои

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.