Научная статья на тему 'КРАТКАЯ ИСТОРИЯ ПРОНИКНОВЕНИЯ АРАБСКИХ РЕЛИГИОЗНЫХ СЛОВ И ФРАЗ В ПЕРСИДСКИЙ ЯЗЫК'

КРАТКАЯ ИСТОРИЯ ПРОНИКНОВЕНИЯ АРАБСКИХ РЕЛИГИОЗНЫХ СЛОВ И ФРАЗ В ПЕРСИДСКИЙ ЯЗЫК Текст научной статьи по специальности «Языкознание и литературоведение»

CC BY
81
21
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
ЗАИМСТВОВАНИЕ / РЕЛИГИОЗНЫЕ ТЕРМИНЫ / АРАБСКАЯ ЛЕКСИКА / СЛОВО / СЛОВОСОЧЕТАНИЕ / ПЕРСИДСКИЙ ЯЗЫК / СЛОВООБРАЗОВАНИЕ / ВЛИЯНИЕ / BORROWINGS / RELIGIOUS TERMS / ARABIC LEXIS / WORD / PHRASE / PERSIAN / WORD FORMATION / INFLUENCE

Аннотация научной статьи по языкознанию и литературоведению, автор научной работы — Мухаббатов Абулфазл

Арабские лексические заимствования в словарном составе персидского языка, в том числе религиозные термины арабского происхождения имеют особое место. Процесс заимствования из арабского языка проходил неравномерно. Следует отметить, что после того Иран и Мавереннахр были захвачены арабами и оказались в арабском халифате влияние арабского языка длительное время было незначительно. Однако, начиная со второй половины XI в. это влияние приобрело характер движения по восходящей линии и продолжалось вплоть до начала ХХ века. Это влияние довело персидский язык до опасной черты т.е. до исчезновения языка. Изучение и рассмотрение арабских заимствований на примере слов и словосочетаний религиозного характера в современном персидском языке представляется важным и поучительным и вынуждает ответственным лицам и органам для сохранения и жизнеспособности языка предпринять практические меры. Один из факторов и причин роста влияния арабской лексики в персидском языке является поражение проиранского движения «Шуубия» или «Аджам» со стороны проарабского движения «Араб». Это событие нашло свое краткое изложение в статье.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

A SHORT STORY OF THE PENETRATION OF ARABIC RELIGIOUS WORDS AND PHRASES

Arabic lexical borrowings have a special place in the vocabulary of the Persian language, including religious terms of Arab origin. The process of borrowing from the Arabic language was uneven. It should be noted that the influence of the Arabic language was insignificant for a long time after Iran and Maverennahr were captured by the Arabs and found themselves in the Arab Caliphate. Since the second half of the XI century, the influence acquired the character of the movement along the ascending line and continued until the beginning of the twentieth century. This influence brought the Persian language to a dangerous line even to the disappearance of the language. The study and consideration of Arabic borrowings on the example of words and phrases of a religious nature in modern Persian are important and instructive and forces responsible persons and bodies to take practical measures to preserve and viability of the language. One of the factors and reasons for the growing influence of Arabic vocabulary in Persian is the defeat of the pro-Iranian movement Shuubiya or Ajam from the Arab pro-Arab movement. This event found its short description in the article.

Текст научной работы на тему «КРАТКАЯ ИСТОРИЯ ПРОНИКНОВЕНИЯ АРАБСКИХ РЕЛИГИОЗНЫХ СЛОВ И ФРАЗ В ПЕРСИДСКИЙ ЯЗЫК»

МУЛОХ,ИЗАЕ ЧАНД РО^ЕЪ БА ^ОЙГО^ ВА НАЦШИ ВОЖАДО ВА ТАРКИБ^ОИ МАЗХДБИВУ ДИНИ ДАР ЗАБОНИ ФОРСИ

Мууаббатов А.

Донишгоуи миллии Тоцикистон

1. Таърихчаи вориди вожа\ои динии араби ба забони форси

Маълум аст, ки хар як падидаи сиёсй, иктисодиву фархангй бозтоби худро дар забон меёбад. Аз ин чост, ки забоншиносии ичтимой такрибан таърих ё сарнавишти хар вожаи таркиби лугавии забонро, чи вожахои бумй ва чи вомвожахоро мушаххас кардааст.

Дамчунон ки медонем, Эрон дар карни VII мелодй аз суи арабхо, ки он замон дини исломро кабул карда буданд, ишгол гардид. Ин ишгол на як падидаи сиёсй, на як ходисаи ичтимой, балки як падидаи тахаввулсозу сарнавиштсоз дар хаёти мардуми эронинажод гардид. Забон ва тамаддуни ин мардуми ориёй тахти хатари нихоят чиддй карор гирифт, чун бархе аз сарзаминхои бостонй ба мисли Миср, Сурия ва Шом пас аз ишголи арабхо на танхо фархангу тамаддун, балки забонхои худро низ аз даст доданд.

Дар ^оли хозир миёни хамаи забонхои Шарки наздик ва Миёна, ки тахти нуфузи забони арабй карор гирифта буданд, забони форсй аз руи теъдоди пазириши вомвожахои арабй дар чои аввал карор дорад. Аз ин чост, ки бархе аз пажухишгарони забони форсй чунин мешуморанд, ки забони форсй дорои ду таркиби лугавй - форсй ва арабй мебошад. Суоле ба вучуд меояд, ки чи омилхое боис гаштанд, ки чунин як вазъи забонй ба вучуд ояд. Зеро аз таърихи нуфузи вожахо, истилохот ва таъбироти арабй медонем, ки дар тули дувумин карни пас аз тасарруфи Эрону Фароруд аз суи арабхо на бештар аз 10-15%-ро дар забони форсй ташкил мекардааст.

Ба назари бисёре аз пажухишгарон, аз чумла Л.С.Пейсиков ва М.Бахор сабаби ин падидаи забонй дар он зохир мегардад, ки на тохтутози арабхо ва хукмронии халифати арабхо, на танхо дини ислом ва равобити иктисодй, сиёсй ва фархангй миёни форсхову арабхо мебошад, хамчунин ба таври тулонй бокй мондани забони арабй чун забони илм, самтгирии бисёрасра ба забони арабй, тамоюли сахти арабзабонй то аввали карни ХХ аз авомиле буданд, ки боиси нуфузи вомвожахои арабй шудаанд, ки он такрибан забони форсиро ба вартаи нестй оварда буд.

Биёед бибинем, ки ин нуфуз дар забони форсй (точикй) чи гуна зохир гардид. Ин пеш аз хама аз забони арабй на танхо акшори мутааддиди вожагони мухталифи арабй, вохидхои чудогонаи фразеологй, маколхо ва ифодахо, хат ва хамзамон бо ин ба забони форсй морфемахои шаклсоз ва вожасоз, садохои (овозхои) алохида, ки ба сохтори дастурй ва овоии забони форсй таъсири кобили мулохизае гузоштаанд, ворид шуданд. Ин вомвожахои арабй аз роххои мухталиф: аз руи муоширати шифохй, динй, забони китобй ва фархангй ба забони форсй ворид мешудаанд.

«Вале, лозим ба таъкид аст, ки вомвожахои асосии арабй ба даврони забони адабии форсии дарй, ба даврони шукуфоии адабиёти классикии форсу точик рост меояд» [7.36]. Дамчунон ки дар фавк зикр шуда буд, вожагони арабй баъд аз такрибан дувуним карни тохтутози арабхо шуруъ ба ворид шудан ба забони форсй намуданд. Ин амр аз тарафи пажухишгарон аз муддатхо кабл ошкор ва эълом шудааст. Масалан, тибки мухосибахои донишманди суэтсй А.Эмбер теъдоди вомвожахои арабй дар «Шохнома»-и Абулкосим Фирдавсй 984 вохиди лексикй (хамагй 0,2% аз мачмуи умумивожагони достон)-ро ташкил медиханд. Худ як бор хачми умумии вожагони «Шохнома»-ро тасаввур кунеду 0,2% сахми вомвожахои арабиро. Тахлил ва баррасии ин мавзуъ хеле чолиб буда, вале аз чорчуби мавзуи мавриди бахс каме дур аст.

Аммо тавре ки болотар таъкид шуда буд, нуфузи вожахои арабй шуруъ аз нимаи дувуми карни XI шадидан ру ба афзоиш меёбад. Масалан, дар «Калила ва Димна» (тарчумаи аз арабй ба форсии матн, ки аз тарафи Абу-ал-Маолй дар карни XII анчом дода шудааст) 22% вожахои арабй ба мушохида мерасад [10.267]. Вале дар осори насрии баъдй, ки карнхои XIII-XVII-ро дар бар мегирад, теъдоди вомвожахои арабй худудан

70-80%-pо ташкил медиханд. Тибки мухосибахои пажyхишгаpон даp яке аз фаpхангхои мyътабаpи тафсиpии забони фоpсй «Фаpханги Нафисй», 158431 вожа сабт шyдааст, ки аз ин мачмуъ 99522 вожа ба вожахои баpомади аpабидошта тааллук мегиpанд, ки даp мачмуъ 63% вожагони лyFати мазкyppо ташкил медиханд [7.31], ин даp холе аст, вомвожахои тypкй-мyFyлй, фаpангй ва соиpи забонхо даp каноp мондаанд, ки коpбypд ва доиpаи бакоpгиpии онхо даp баpхе мавоpид на камтаp аз забони аpабй аст.

Раванди воpид шyдани вожахои аpабй ба забони фоpсй маpхалахо ва даpачахои гyногyнpо пушти саp каpдааст, ки аз таpафи пажyхишгаpон pавшан ва возех мавpиди пажyхиш каpоp гиpифтааст.

Мухаммад Такии Бахоp ё Малик-yш-шyаpо Бахоp даp асаpи бисёp пypаpзиши худ «Сабкшиносй ё таъpихи татаввypи насpи фоpсй» даp мавpиди вypyди_вожахои аpабй ба забони фоpсй фи^у мулохизахои чолибеpо ибpоз медоpад. У сабаби вypyди вомвожахои нахустини аpабиpо даp он медонад, ки набудани вожахои фоpсй баpои ифодаи мафохими мазхабй-динй аз авомили умда ва асосие буданд, ки онхо воpиди забони фоpсй (точикй) шуданд, монанди: закот c>ir¿, хач - чиход - ôl^, азон - ¿jl,

муазин - ¿j^, Fазо - халифа - эмом - ^U, садака - дзл^., назp, хадя, каъба, tavof,

hur, qalman, halol, haräm, xams, nekäh, mahram, do'ä, qor'än, qorbän, vozy [10-172].

Ба тавpи умум, назаpи ин шоиp ва донишманди шинохта нисбат ба вypyди вожахои аpабй манфй набуда, балки таъкид баp он мекунад, ки агаpчи забони фоpсй вомвожахоеpо назиpи фавк-уз-зи^ кабул каpда бошад, ки онхо хеле ночизанд, забони аpабй даp ин давpаи замонй он кадаp вожахое аз забони фоpсй гиpифтааст, ки: .[10.172] H^îôb ¿jljjl fôj* Д дТ ô^j ¿1 jl jjôljj V^J* 4j ЛиЭj? ô^ ^jôl 3 (^jlôl iJu>-L>-

Вокеан, вypyд ё ба кавли Малик-yш-шyаpо Бахоp «Таъсиpи забони фоpсй даp забони тозй» (аpабй) хеле чолиб ва пypахамият мебошад, ки холо аз чоpчyби бахси мо даp ^TOp аст ва даp мавpиди заpypй даст ба он хохем зад.

Тавpе ки аз гуфтахои Мухаммад Такии Бахоp баpмеояд, нуфузи забони аpабй баp забони фоpсй даp ибтидо ва баъдан худуди 250 сол хеле ночиз будааст.

Дамчунон ки даp боло зикp шуд, нуфузи вомвожахои динй-мазхабии аpабй даp ибтидо на он кадаp махсус аст ва Fолибан аз як вожа ибоpатанд. Вале баъдан таpкибот ва ибоpоти диниву мазхабии аpабй ба сypати комил воpиди забони фоpсй мегаpдад. Ин чо мо заpypй донистем, ки вомвожахои диниву мазхабии аpабй даp забони фоpсиpо гypУхбандй намоем. Гypyхи аввалpо он вомвожахои диниву мазхабии аpабие ташкил медиханд, ки бо зyхypи ислом даp Эpон вypyди забони фоpсй гаштаанд ва FOлибан аз як вожа ибоpатанд, ки даp фавк аз онхо зикp шуд.

ГypУхи дyвyмpо он вомвожахо, ибоpот ва таpкиботи аpабй ташкил медиханд, ки пас аз 2,5 каpни истилои аpаб воpиди забони фоpсй шудаанд, ки баppасии авомили вypyди онхо хеле омузонанда ва ибpатомyз аст.

Яке аз авомили умда ва асосй ин буд, ки пас аз истикpоpи ислом, замоне ки хукумат ба дасти бани Умия афтод, онхо баp хилофи ин фаpмyдаи Худованд: J^Li 3^ LU^"

"^Lii (Худованд одамони чахонpо ба шохахо ва кабилахо таксим мекунад) ва

фаpмyдахои X,азpати Мухаммад (дypyди Худо баp y бод), ки кибpy Fypypи чохилият ва фахpфypyшии аpабхо, болидану ифтихоp доштан ба ниёкону мансубияти нажодиpо манъ фаpмyда, аз кавли Худованд мегуяд: Л)1 JJ-C jTI ¿

I" (К^ъон, сypаи X,ачаpот, ояи 14) нодида гиpифта, баpои

пойдоpии хукумати худ истифода аз кавли аpаб каpда, онpо болотаp аз дигаp кавму кабоил дониста, он дилсузиву мехpyбонихоеpо, ки даp ибтидои истилои худ нисбат ба маpдyми зеpдаст нишон медоданд, саpфи назаp каpданд:

.[10.177] "

Онхо чунин аъмоле аз худ нишон медоданд, ки саpанчом боиси эътиpозот ва бадбинй нисбат ба эшон мешуданд. Аз чумла онхо маpдyмони Fайpи аpабpо, ки ба тобеияти худ даpоваpда буданд, даp чангхо пиёда ва даp хати аввали чабха нигох дошта, аз гиpифтани Fаниматхо махpyм месохтанд, даp издивочи дyхтаpонy

писаpонашон ба ин маpдyми тобеъ xеч озодй намедоданд ва талош мекаpданд, ки дyхтаpони онxо бо маpдyмони аpаб издивоч кyнанд ва инpо баxpаманд шyдан аз Ислом талаккй мекаpданд. Банни Умия бештаp аз ин аъмоли зиштpо нисбат ба маpдyмони тобеъ ва xатто даp баpхе мавоpид нисбат ба баъзе аз кабоили аъpоб низ анчом медоданд. Cаpанчом ин боис ба он шуд, ки тоифае аз миёни аpабxо ва муслимини дигаp саpy садоxое баланд каpданд, ки мегуфтанд ифтихоp танxо ба ахлок ва такво аст, на ба нажоду насаб. Онxо ин фаpмyдаxои хyдpо бо ин далел таквият мебахшиданд, ки «^rap дин ва таквову шаpофати исломй набошад, xамаи маpдyм баpобаpанд» [10-178].

Даp ин xол гypyxxое пайдо шуданд, ки тyндтаp аз гyфтаxои боло намоён шуданд. Онxо фикpy назаpxои хyдpо бо далелxовy бypxонxои муътамад ибpоз дошта мегуфтанд, ки «Тащо фахpи аpаб ба Мyxаммади аpабй ва дини Ислом аст, ваpна худи аpаб маpдyме забун ва нодон ва ваxшй ва кофиpy мунофик беш нестанд. Ислом мучиби шаpофати онон шудааст» [10.178].

Aммо даp аxди бани Aббосиён, ки маpдyм аз аpабxо ба танг омада буданд ва ба онxо эътимод надоштанд, py ба суи эpониён оваpданд ва аз аклу заковати ощо чщати пешбypдy yмypи сиёсиву иктисодии кишваp истифода мекаpданд. Ин буд, ки аз нав баxсy мyшочиpа миёни xаводоpони «ачам» ва мухолифони онxо кабилаxои «аpаб» шиддат пайдо каpд. Ин нукта лозим ба зи^ аст, ки зеpи мафxyми «ачам» он замон на «иpонии имpyза», балки соиpи маpдyмони Fайpи аpаб ва xатто он аъpобе, ки даp мухолифат ба xокимони вакт каpоp доштанд, фаxмида мешуд. Ин ду шоха, яъне «ачам» ва «аpаб» солиёни тулонй даp задyхypд буданд. Ба назаpи пажyxишгаpон ин pаванд то замоне, ки тypкон даp pаъси хилофат каpоp нагиpифтанд, идома дошт. Aммо даp давлатxое чун давлати Tоxиpиён, Лайсиён ва Cомониён ва монанди ищо ин амpи ачамгаpой побаpчо монд. Ин амp ба Мyxаммад Такии Баxоp имкон медиxад, ки натичагиpии зеpо кунад, ки баъдан та^ибан аз тамоми эpоншиносони чаxон пазиpyфта шуд:

^jlôjÂôljî 3 AJ^Ä^J J^JLJ J jô ^jî JU 3 ¿A.T ^3^-3 AJ 3 ¿jLjj 3 L_>-l jl 3

.[10.179] "c^l ^

Нщоятан, шохаи xаводоpони «ачам» маFлyби таpафдоpони шохаи «аpаб» мегаpдад. Ч,олиб ин аст, ки аксаpи xаводоpони шохаи аpаб худ эpонинажод буданд. Ин XOкимони пиpyзёфтаи xаводоpони аpаб Дойлама ва вазиpони y буданд, мисли Ибни Aмид Cоxиб, ки аз аpабй xимоят мекаpданд ва ба интишоpy тавсеаи забони аpабй талош ба хаpч медодаанд. Коp ба даpачае pасида буд, ки Cоxиб Ибод мегуфтааст, ки «ман ба ойина нигоx намекунам, ки мабодо pyи ачамиpо бибинам» [10.179].

Бибинед, шахсе, ки худ эpонинажод аст, ин кадаp нафpат баp аслу забони худ доpад, он xам аз зyмpаи xокимони вакт ва y танxо набуд, балки даp pаъси як шохаи бyзypги аpабгаpой каpоp дошт, ки xаp коpе, ки аз дасташон баpмеомад, баpои таpFибy ташвик ва интишоpи забони аpабй анчом доданд.

Бо ба саpи кyдpат омадани тypкони Fазнавй ва Cалчyкй ин pаванд, яъне pаванди xаpчи бештаp аpабгаpой ташдид ва таквият ёфт. Ин ду кабилаи тypктабоp xеч xимояте аз «Шуъубия» накаpданд. Ин боис ба он шуд, ки осоpи xаpакати «Шуъубия» ба тадpич аз байн pафт. Имpyз мо осоpи «Шyъyбия»-pо аз навиштаxои чанд нафаp аз кабили Ч^из (^>Ь-), ибн Aбдypабба (aJjj-c ¿jI) ва Масъудй (^¿^ä^) бидонем, ки онxо чигуна бо

шавоxидy далоил эътиpози хyдpо нисбат ба сиёсатxои нажодпаpастонаи бани Умавия ибpоз доштаанд.

Лозим ба зи^ аст, ки шикасти xаводоpони «^чам» боиси аз байн pафтани адабиёти паxлавй ва бетаваччУxии комил ба забону фаpxанги Эpон шудааст. Ин чо бинобаp ниxоят пypаxамият будан ва даpки вокеиёти таъpихй ва огаxй аз паёмадxои талхи он лозим донистем, ки гyфтаxои Ч,оxизpо, ки даp яке аз маколоташ даp китоби «Aл-баён вал табайин» аз кавли шуъубия оваpдааст, нисбатан бештаp аз як иктибос биёваpем. У чунин навиштааст:

«Хуб медонем, ки хатибтаpин маpдyми чаxон эpониёнанд ва хатибтаpин маpдyми Эpон поpсиёнанд, шиpинзабонтаpy хyшадотаp ва бо таваллотаpy даp дустй пойдоpтаp маpдyми Маpванд ва низ даp лyFати поpсии даpй аз xама фасиxтаp эшонанд, чунонки маpдyми касабаи Axвоз даp лyFати паxлавй фасеxтаpин эpонианд.

Шуъубия гуянд: хар ки бихохад ба кунхи (мохияти) фани балогат бирасад ва ба луготи гариб пай барад ва дар лугат гавр кунад (ворид шавад, пай бибарад), бояд «Китоби корванд» барздонад, хар кас бихохад ба аклу адаб пай бурда, ба илми маротиб (дарачаи киёсй) вокиф шавад ва иборатхову амсолу каламоти гаронбахо ва маънии олй бидонад, китоби «Сайр-ул-мулук»-ро бархонад... Вале шумо (тозиён-арабхо) шутурбонон ва гусфандчаронон будаед. Аз он руй, ки шумо дергох бо уштурон хамзабон будаед, бад-он хуй гирифта ва забонатон дуруштй пазируфта ва мазоричи савтатон гализ ва хашин гаштааст то бад-он чо, ки бо хамнишинон сухан сар кунед, аз наъра ва фарёд чунон бошад, ки касе бо мардуми кар сухан сар кунад!... Илах» (ва монанди инхо).

Хар кас, ки ин китобхо бихонад, ба гаври (дарки амики) ин укул огох гардад ва гароиби ин хикматхо бидонад ва дарёбад, ки баён ва балогат (ширинсуханй-риторика) то кучо аст ва то кучо ин саноот (жанрхо) такомул пазируфтааст [11.180].

Ин буд чанд нукоте рочеъ ба таърихчаи нуфузи забони арабй ба забони форсй дар намунахои вожахои динии забони арабй, ки дар ибтидо асосан аз як вожаи динии арабй буда, то дусаду панчох соли баъди истилои араб нуфузи на он кадар чашмгире дар забони форсй доштаанд. Хдмзамон бо ин авомил ва сабабхои харчи бештар шудани вожахо, истилохот ва таъбироти арабй низ таъкид шудаанд.

Пажухишгарони забони форсй хамзамон бо ин аз чанд авомили дигар ном мебаранд.

Л.С.Пейсиков ба иттико ба гуфтахои Малик-уш-шуаро Бахор чунин менигорад, ки «Шуруъ аз авосит ва нимаи дувуми карни XI теъдоди вожахои арабй шадидан ру ба афзоиш меёбад» [7.36].

Худи М.Бахор дар ин бора чунин менависад:

«Луготи арабй дар ин китоб (манзур тарчумаи «Калила ва Димна» аз арабй ба форсй, ки дар карни XII аз тарафи Абу-ал-маолй сурат гирифтааст) бештар аз кутуби карни чахорум ва панчум аст, ки дидем, ки дар он кутуб аз садй дах илло понздах лугати бегона набуд» [10.267].

Хдмчунон ки аз гуфтахои М.Бахор бармеояд, агар дар карнхои X ва XI теъдоди вожахои арабй дар забони форсй 10-15%-ро ташкил медода бошанд, пас дар андак замоне, яъне дар карни XII «сади 22(22%) лугати арабй» [10.267] ба мушохида мерасад [10.267]. Ин раванд, яъне раванди сайри суудии теъдоди вожахои арабй ба забони форсй ру ба афзоиш ёфта то ибтидои карни ХХ идома меёбад.

Л.С.Пейсиков иллати инро ин тавр тавзех медихад: «Причина этому не только арабское наществие и господство арабского халифата, не только исламская религия и экономические, политические и культурные связы персов и арабов, но и длительная языковая мода, многовековая ориентация на арабский язык, сильные арабоязычные тенденции вплоть до начала ХХ в» [7.35].

Истилохот ва таъбироти диниву мазхабии забони форсй низ чун як бахши чудонопазири таркиби лугавии забон аз ин хама тахаввулу тагйир дар забон дар канор намондаанд.

КРАТКАЯ ИСТОРИЯ ПРОНИКНОВЕНИЯ АРАБСКИХ РЕЛИГИОЗНЫХ СЛОВ И ФРАЗ В ПЕРСИДСКИЙ ЯЗЫК

Арабские лексические заимствования в словарном составе персидского языка, в том числе религиозные термины арабского происхождения имеют особое место.

Процесс заимствования из арабского языка проходил неравномерно. Следует отметить, что после того Иран и Мавереннахр были захвачены арабами и оказались в арабском халифате влияние арабского языка длительное время было незначительно. Однако, начиная со второй половины XI в. это влияние приобрело характер движения по восходящей линии и продолжалось вплоть до начала ХХ века. Это влияние довело персидский язык до опасной черты т.е. до исчезновения языка.

Изучение и рассмотрение арабских заимствований на примере слов и словосочетаний религиозного характера в современном персидском языке представляется важным и поучительным и вынуждает ответственным лицам и органам для сохранения и жизнеспособности языка предпринять практические меры.

Один из факторов и причин роста влияния арабской лексики в персидском языке является поражение проиранского движения «Шуубия» или «Аджам» со стороны проарабского движения «Араб». Это событие нашло свое краткое изложение в статье.

Ключевые слова: Заимствование, религиозные термины, арабская лексика, слово, словосочетание, персидский язык, словообразование, влияние.

A SHORT STORY OF THE PENETRATION OF ARABIC RELIGIOUS WORDS

AND PHRASES

Arabic lexical borrowings have a special place in the vocabulary of the Persian language, including religious terms of Arab origin.

The process of borrowing from the Arabic language was uneven. It should be noted that the influence of the Arabic language was insignificant for a long time after Iran and Maverennahr were captured by the Arabs and found themselves in the Arab Caliphate. Since the second half of the XI century, the influence acquired the character of the movement along the ascending line and continued until the beginning of the twentieth century. This influence brought the Persian language to a dangerous line even to the disappearance of the language.

The study and consideration of Arabic borrowings on the example of words and phrases of a religious nature in modern Persian are important and instructive and forces responsible persons and bodies to take practical measures to preserve and viability of the language.

One of the factors and reasons for the growing influence of Arabic vocabulary in Persian is the defeat of the pro-Iranian movement Shuubiya or Ajam from the Arab pro-Arab movement. This event found its short description in the article.

Keywords: borrowings, religious terms, Arabic lexis, word, phrase, Persian, word formation, influence.

АДАБИЁТ

1. Бертельс Е.Э. История литературы и культуры Ирана. - М., Наука, 1960, 427 с.

2. Болдырев А.Н. Из истории развития персидского литературного языка.//Вопросы языкознании, 1955, №5, с. 83-89.

3. Додихудоев Р.Х. Герценберг Л.Г. Таърихи забони точикй. Душанбе, 1988, «Маориф», 215 с.

4. Исследование по восточным языкам. Душанбе, «Дониш», 1988, 162 с.

5. Киселева Л.Н. Очерки по лексикологии языка дари. - М., 1973, 150 с.

6. Муллочаев С.А. Военная лексика «Шахнаме» Абулькасима Фирдоуси. Автореф. Канд. Дисс. Душанбе, 1980, 24 с.

7. Пейсиков Л.С. Лексикология современного персидского языка. - М., изд. МГУ, 1975, 203 с.

8. Рубинчик Ю.А. Персидско-русский словарь. Грамматика современного персидского литературного языка. - М., 201, 601 с.

9. Умар Абду-р-рахман бин Хамад. Религия истины, Ислам. Ташкент, 1993, 62 с.

10. Фарданги тафсирии забони точикй. Душанбе 2008, 1095 с.

944 .^р i 1831 '¿j^j .^.jli jU J^-— ¿ijlJ k i^ijA^xa 'jl^ ■ 11

A ■ 11

.71V ^ '17VV '(^0 j-j-a^i oAj^fjj ^jiU-l '^i^k-—a 'J^> 'O^lj ■ 11 .78 ^ '1848 '¿'j^J ¿bj 'IA^ ¿ta '^1 ¿JAJI ^^^ ■ 11

.13V ^ '1833 'jlj^J ^l^ji A-C. 'L^J ^«Wli ■ 11 .V4 ^ ' 1 8V1 '^i 'l^jJI fla' AJ^ .A^xa ■ 11

.9 V ^ '1 8V '¿'j^J '^k^J 9 U^ji olfA.^ jl I^J-^J 9 Oabl ■ 11

|| 18. Persian-English dictionary. S.Haim. New-York, 2002, 737 c.

Сведения об авторе:

Мухаббатов Абулфазл - кандидат филологических наук, доцент кафедры иранской филологии Таджикского национального университета. Тел.: (992) 935-55-16-57.

About the author:

Muhabbatov Abulfazl - Ph. D. in philology, docent Department of Iranian Philology, Tajik national university. Tel.: (992) 935-55-16-57.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.