Научная статья на тему 'МРАКОБЕСИЕ И БЕСПРАВИЕ БУХАРСКОГО ПРАВИТЕЛЬСТВА В ИСТОРИЧЕСКИХ ИСТОЧНИКАХ'

МРАКОБЕСИЕ И БЕСПРАВИЕ БУХАРСКОГО ПРАВИТЕЛЬСТВА В ИСТОРИЧЕСКИХ ИСТОЧНИКАХ Текст научной статьи по специальности «История и археология»

CC BY
109
10
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
"СТРАНА БЕСПРАВИЯ" / Д.И. ЛОГОФЕТ / ВОЕННЫЕ / ВТОРГЛИСЬ / СРЕДНЯЯ АЗИЯ / ЗАХВАТИЛИ / БУХАРСКИЙ ЭМИРАТ / КОКАНД / ХИВА / КУЛЬТУРА / БЫТИЕ / ЭКСПЛУАТАЦИЯ МЕСТНОГО УРОВНЯ ЖИЗНИ / БОЕСТОЛКНОВЕНИЯ

Аннотация научной статьи по истории и археологии, автор научной работы — Саидов Султон Махмадович

Многие исследователи, путешественники, военно- дипломатические эмиссары западных стран и России в своих отчётах, мемуарах очень подробно излагали о социально-экономическом, а также о военно-политическом состоянии среднеазиатских ханств, в том числе о Бухарском, Хивинском и Кокандском ханствах XVIII -XIX вв. В этот список можно отнести книгу «Страна бесправия»- русского историка и члена военно-воспитательной Академии Царской России Д.И. Логофета. Когда русские военные вторглись на территорию Средней Азии и захватили многие регионы Бухарского Эмирата, Кокандского и Хивинского ханства, они не были достаточно осведомлены о культуре, бытиеместного населения. В результате неосведомлённости русских - царских захватчиков, а также жестокой эксплуатации местного населения с их стороны, всё это привело к ухудшению уровня жизни среднеазиатских народов. Историки отмечают, что приход русских войск и боестолкновения на разных участках этого региона, привело к уменьшению населения, вынудило уход многих жителей за пределы региона, в основном в соседний Афганистан, Иран и китайский Кашгар. Д.И. Логофет правильно отмечает, что эксплуатация местного народа, со стороны бухарских чиновников набирал и набирает оборот: причину он видит в дружественных договорах между эмиром и генерал - губернатором Туркистана, согласно которым одна сторона не имела право вмешиваться в дела другой стороны. Это и привело к более жестокому обращению эмирских бандформирований по отношению к местному населению. Результат очевиден: в некоторых бекствах Бухарского эмирата, особенно в Восточной Бухаре, где жили в основном таджики, взимались вдвое, а иногда в трое налоги и закяты с имущества, с земли и .т. д. Автор правильно отметил, что виноваты в этом не только царские чиновники, но и просвещённые люди тогдашней России, которые на все это закрыли свои глаза.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

HISTORICAL SOURCES ABOUT THE OBSCURANTIST BUKHARA GOVERNMENT

Many researchers, travelers and military diplomatic envoys of Western countries and Russia in their reports and memoirs expounded in great detail about the socio-economic and military political situation o Central Asian khanates, including the Bukhara, X I vinski and Kokand Khanate XVIII - XIX centuries. In particular, it is possible to attribute the book “The Land of Without Rights ” - a Russian historian and a member of the military- educational Academy of Tsarist Russia D.I.Logofeta. W hen ENGLISH military invaded the territory of Central Asia and captured many regions of the Bukhara Emirate, K Akand and Khiva Khanate, they are not wereenough aware of culture, local population. As a result of the ignorance of the Russians - the tsarist invaders, as well as the cruel exploitation of the local population on their part , all this led to a deterioration in the standard of living of the Central Asian peoples. DI. Logofet correctly notes that the exploitation of the local people, from the side of the Bukhara officials, was gaining and turning around: he sees the reason for thisin the friendly agreements between the emir and the governor general of Turkistan, according to which one side should not touch the other side with affairs . This led to a more cruel treatment of the emir's gangs with the local population. The results so obvious: in some bekstva B jauntily emirate, especially in The Eastern Bukhara, where they lived in the overwhelming burden Tajiks, were charged twice, sometimes three or more taxes and property with land and other.The author correctly notes that not only the Tsarist officials, but also the enlightened people of Russia of that time, who closed their eyes on all this, are to blame for this.

Текст научной работы на тему «МРАКОБЕСИЕ И БЕСПРАВИЕ БУХАРСКОГО ПРАВИТЕЛЬСТВА В ИСТОРИЧЕСКИХ ИСТОЧНИКАХ»

7. Histoiy of civilizations of Cental Asia. VolIE The crossroads of civilizations: AD. 250 to 750. UNESCO Publishing Paris. 1999. -

558 p.

8. История таджикского народа. Эпоха формирования таджикского народа. Т.П. Душанбе, 1999, -638 с.

9. https://www.google.com

10. Bukhara. The medieval achievement. By Richard N.Frye. University of Oklahoma. Press. Norman. USA. -209 p.

11. https://www.google.com

12. Central Asia in World History. Peter B.Golden Oxford University Press. 2011.- 193 p.

13. История таджикского народа. Эпоха формирования таджикского народа. Т.П. Душанбе, 1999, -638 с.

РАННЕЕ СРЕДНЕВЕКОВЬЕ ИСТОРИИ ТАДЖИКСКОГО НАРОДА В АНГЛОЯЗЫЧНОЙ ЛИТЕРАТУРЕ (Ш - VII ВВ. - Н. VUI В.)

В статье говорится о том, как изучено раннее средневековье истории таджикского народа в англоязычной литературе. Автор приходит к выводу, что раннее средневековье истории таджикского народа в англоязычной литературе слабо отражено.

Ключевые слова: раннее средневековье, история, таджикский народ, англоязычный, литература, автор, отражать.

EARLY MIDDLE AGES OF TAJIK HISTORY IN THE ENGLISH LITERATURE (the 3rd - 7th - the BEGINNING OF the 8th CENTURY)

The article tells as studied the early middle ages of Tajik history in the English literature. The author makes a conclusion that early middle ages of Tajik history in the English literature faintly reflected. Keywords: early middle ages, history, Tajik people, English, literature, author, reflect.

Сведения об авторе:

Каландарова Лутфия - кандидат исторических наук, доцент кафедры истории таджикского народа Душанбинского государственного педагогического университета имСАйни Республики Таджикистан e-mail-kalandarova6l@mail.ru

About the author:

Kalandarova Lutfiya - Associate professor, Candidate of historical sciences of the historical department of the Tajik State Pedagogical University named after S. Aini e-mail-kalandarova6l@mail.ru

НАКЩИ РУСИЯИ ПОДШОЩ ДАР СИЁСАЩОИ ИСТИБДОДИИ АМИРОНИ МАНЕИТИЯ ДАР БУХОРОИ ШАРКЙ (БАР МАБНОИ САРЧАШМАВД

Саидов С.М.

Донишгоуи давлатии тщорати Тоцикистон

Дар нимаи дуюми асри Х1Х Аморати Бухоро, ки аз дохил низоми муайян ва якдигарфахмиро доро набуд, сарнавишти талхи худро аз сар мегузаронд. Амири чохил ва кохил аз сабаби надоштани кудрати харбй, бо артиши пешрафтаи русхо муковимат карда натавонист, аз ин чост, ки мулкхои аз даст рафтаи худро дигар сурог накард ва бо бастани шартномае иктифо кард [1, с.25]. Аммо, шурише, ки писари калонии амир ва хамзамон чойнишини амир Музаффар бо исми Каттатура (Абдумалик) тавассути рухониён ва феодалони дарборй ба рох андохт, 2 - июни с.1868 ба шикасти пурраи артиши амир оварда расонд[1, с.29]. Пас аз эъзомияе, ки аз чониби русхо дар бахори с.1870 ба болооби Зарафшон, бо рохбарии полковник Абрамов сурат мегирад ва он бе куштаю сухта намеанчомад, сархад миёни Россия ва Аморати Бухоро дарёи Зарафшон муайян гардид. Дар идомаи хамин нукта, ёдовар бояд шуд, ки кариб хамаи сарфармондехони рус, ки дар гасби сарзаминхои Осиёи Миёна ширкат кардаанд, аз худ берахмихои зиёд нишон додаанд. Ба ин мисол шуда метавонад вахшониятхое, ки генералхо Кауфман дар Самарканд, Абрамов дар водии Зарафшон, Скобелев дар Хива, Романовский дар Хучанду Нов нисбати халки махаллй аз худ нишон додаанд, дар пешоруи таърих аз Чингизхону Темур камтар набудааст. Дар хамаи ин тачовузхои артиши рус нисбати халкхои махаллй, кабл аз хама мардуми бумй, ки асосан точикон буданд, зарари чиддй дидаанд.

Дар тобистони с.1870 - Абрамов бо куввахои отряди харбии хеш ба самти кухи Оксой Той харакат намуда, дар муддати кутох шахрхои Китоб, Шахрисабз, Чирчи ва Кдрширо забт намуд. Ха-йратовар он буд, ки сарзаминхои зикршударо русхо ба ихтиёри худ надароварда, ба амири Бухоро «тухфа» намуданд. Барои тамоми мухаккикони таърихи хамин давр шигифтовар он буд, ки аз чй сабаб русхо ин минтакахоро, ки хамеша бо аморати Бухоро муносибати душманона доштанд пас аз забт намудан, ба амир эхдо намуданд? Аморати Бухоро, ки собикаи мавчудияти пуравчу

бовикори султаронй дошт дар нимаи дуввуми асри Х1Х, гуё рузхои охирини мавчудияти худро паси сар мекард. Хукумати Бухоро он накшеро, ки тайи чандин асрхо дар хаёти мардуми Осиёи Миёна бозида буд, холо аз даст дода буд [2, с.19]. Тибки накшае, ки аз чониби Агентураи сиёсии императории Россия тархрезй гардида буд, Аморати Бухоро мебоист, пас аз чанд муддат ба хайати Генерал Губернатории Туркистон хамрох карда мешуд ва хайати рохбарикунандаи аморат низ, барои кабул кардани шарту шароити воридшавии бомайлон омода карда мешуданд. Хамин тавр, пас аз 5 соли ишголшавй аз чониби русхо, 28 сентябри с.1873 байни Россия ва Аморати Бухоро «Шартномаи дустй» ба имзо расид. Дар ин муохида, оид ба муносибати амир бо мардуми сарзамини дар ихтиёри у бокй монда - Бухорои Шаркй, ягон таъкиде нашудааст. Нависанда, мухаккик, сайёх, муаррих ва коммисари муассисаи харбй - таълимии Россияи подшохй Д.И.Логофет дар рисолаи «Кишвари беконунй» зикр мекунад, ки ба хар хол шартномаи басташуда миёни ду тараф бештар ба фоидаи амири Бухоро шудааст. Мухаккик далел меорад, ки амир дар чанг шикаст хурдааст ва мебоист амирро аз хукумат дур ронда, сарзамини вобастаи уро ба Россия хамрох мекарданд. Аммо, менигорад у, вокеа чунин сурат гирифтааст, ки баръакс амир аз хисоби сарзамини точикнишини Шахрисабзу Хисор ва бекигарихои ба онхо тобеъбудаи Кулоб Дарвоз, Балчувон, Дарбанд ва Каротегин, боз сохиби тахту точи амирй гардид, ки ин хатогии ожонсии сиёсии императории Россия буд. Мебоист ин минтакаи 3 - миллионнафараро низ, (яъне Бухорои Шаркй. - С.С.) - ба Россия хамрох мекарданд, нигоштааст у [1, с.34] . Хакикатан хам, давлати сунъиеро бо номи «Аморати Бухоро» дар хоки бекигарихое, ки амирро чашми дидан надоштанд, созмон додан, дар хакки мардуми бекигарихои тоза ба аморат воридшуда, ноадолате беш набуд [5, с.22].

Муаллиф меафзояд, ки хариду фуруш ва золимона ва вахшиёна зинда ба зинда зери хок кардани асирон дар сарзаминхои собики амир ва холо зери султаи русхо карор доштаи Аморати Бухоро, бо омадани русхо кам гардид ва хатто ба нестй расид. Аммо дар бекигарихои шаркии Аморати Бухоро, ки барои амирони мантит ягона чои даромад, инчунин макони чазодихии ашхоси ба онхо номуносиб ба хисоб мерафт, русхо таъсири худро расонида натавонистанд. Аз чабру зулми ба сари мардум раво дида, халки бенавои бекигарихои Балчувону Кулоб Дарвозу Каротегин ва Хисор борхо даст ба шуришу тазохурот зада буданд. Ба ин мисол шуда метавонад, шуриши мардумии бекигарии Балчувон бо сарварии марди далер Восеъ дар солхои 1885 - 88 ва Усмон дар соли 1906 дар Каротегин ва тайрахо.

Дар каторкуххои сар ба фалак печидаи Зарафшон, Хисор, Бадахшон, хамаи намуди канданихои фоиданок мавчуд буданд, аммо русхо натавонистанд, ки аз он ба манфиати худ ва сохибзаминон истифода намоянд. Ахолии 3 млн. нафараи Бухорои Шаркй аз махсулоти саноатии корхонахои рус кам истифода мебурданд ва русхо дар ин самт хам натавониста буданд, ки точирони худро ба ин сарзамин сафарбар намуда, маблага хангуфт ба даст оранд[6, с.54].

Алокаи байни вилоятхо тавассути хизматрасонихои точирон ва корчаллонхо, хануз дар даврони темурихо бештари шахрхои Осиёи Миёнаро пайванд мекард. Аммо, дар тули 40 соли мавчудияти Генерал Губернатории Туркистон, дар манотики Бухорои Шаркй, мутаассифона, тайр аз хати телеграфии тавассути хати рохи охани Самарканд кашида шуда, дар самти кашидани хати алока пешравие дида нашудааст.

Логофет кайд мекунад, ки дар сарзамини тасарруфшудаи Хинд, аз чониби Англия, корхое ба анчом мерасиданд, ки агар мо онро бо аъмоли русхо дар Бухоро мукоиса намоем, хеле мутафовит аст.

Дар Афтонистони хамсоя масъалаи таъмини хати алока хеле окилона ба рох монда шуда буд ва бештари шахрхои ин давлат тавассути точирон-корчалонхо, аз дастрасии хизмати почта бархурдор буданд[7, с.58].

Логофет, хеле сахтгирона дар хусуси 40 соли султаи русхо дар Бухоро, кайд мекунад, ки Бухорои имруза аз он Бухорое, ки 40 сол кабл буд, хеч монандие надорад. Ин сарзамин аз он рузхо то имруз, кадаме барои ободиву равшаннамой набардоштааст. Ахолии чафокаши Бухоро, гуфтан мумкин аст, ки бехукуктарин ашхоси дунё мебошанд, менигорад у. Хокимони ин сарзамин, аз амир шуруъ намула то бекхо, аз номи Россия ва бо истифода аз пуштупанохи Россия аъмолеро ба мардумашон раво медиданд, ки дар хеч чои дунё он дида намешавад. Хокимони Бухоро хеле хуб дарк мекарданд, ки рузхои башумори хукмрониашон бокй мондааст. Аз ин ру, бо хар восита, кушиш мекарданд, ки хар чй бештар даромад бигиранд ва барои ин «охирин ширахои мардумро макида мегирифтанд», менависад Логофет Д.И. [4, с.151]. Аз ахбори хамонвакта маълум мегардад, ки марги ахолии Бухоро аз тавлидаш бештар шудааст, аммо дипломатияи рус ба ин бетаваччухй зохир мекард, гуё бояд хамон хел бошад ва онро амри маъмулй мехисобиданд. Яке аз сабабхои асосии ба чунин ахвол расидани вазъи сиёсию ичтимой ва иктисодии хаёти мардуми Бухорои Шаркиро,, муаллифони осори таърихй дар баркарор шудани Очонсии (Агенство) сиёсии императории Русия медонанд, ки дар Бухоро чойгир шуда буд. Ин сохтор, хамаи харакатхои

тaъcиpбaxши cиëcaтмaдopoн вa низoмиëни Рoccияpo дap capзaмини Ocиëи Миëнa, мaxcycaн дap Awopam Бyxopo нaзopaт мeкapд, aз aйб pynym мeкapд вa бapoи умум бeиттилoъ мeгyзoшт. Диплoмaтияи Poccra «нaзapияи» дaxoдaтнaкapдaнpo acocи фaъoлияти xyA ^pop дoдa, тaмoми xapaкaтxoи xynpo 6o aмopaти Бyxopo xeдe эxтиëткopoнa вa мaxфиëнa aнчoм мeдoдaнд вa дигapoнpo низ aз xap гут мyнocибaт вa мyoшиpaт 6o дoиpaxoи xyкмpoни aмopaт бoз мeдoштaнд, ë ин ки зepи нaзopaт мeгиpифтaнд вa ин axвoди xan^H мaзлyмpo бoз xaм вaзнин мeкapд»[4, c.12].

Бa тaвpи миcoд, y тapx, ë xyд шк^и 6a тacвибpacoнидaи xyкyмaти Aнгдияpo, ки тибкии oн зинa 6a зинa 6o бaиcтифoдa дoдaни кopxo дap poxcoзй, poxи oxaнcoзй, кopxoнacoзй, мaъpифaтнoкиpo бaлaнд кapдa, xarn пoчтaю тeдeгpaфcoзй, кyпpyкcoзй, кopxoи o6ëpикyнии зaминxoи 6eкop вa гaйpapo 6eштap кyнaд. Тaвaccyти чунин кopxoи aнчoмдoдa, aнглиcxo тaвoниcтaнд, ки дap 6eштapи кишвapxoи зepи cyлтaи xy^ бoзopи caвдoи мoлxoи caнoaтии xynpo ку^ян^ ки дap ниxoят 6a paвнaкж иcгexcoдoти кишвapaшoн бypдa мepacoнaд. Инчунин apтишe, ки aнгдиcxo дap чунин дaвдaтxoи зepи тacappyфaшoн тaшкил дoдaaнд, aз xaмa тapaф чaвoбгyи тaлaбoти xaмoн дaвpa бyдaacт. Arn^cxo coxтopи apтиши xyдpo 6a xиндyxo тaxмил вa oмyзoндaaнд. Чунин apтишxoи зepcyлтaй, xaнгoми зapypй дap дж^ кишвapxoи зepи нуфузи Лнгдия ^apop дoштa мeтaвoниcтaнд 6a oнxoкyмaк вa кopнaмoй кyнaнд [7, c.198]. Aммo, кyчo pacaд 6a apтиши фacoдзaдaи бaнaзми Бyxopo, ки бapoи pycxo, гaйp aз дapди cap, чизи дигape шyдa нaмeтaвoниcт[8, c.l23].

Х£мин тaвp, axдoфe, ки aнгдиcxo дap caмти paвшaнaмoй - фapxaнгй, ик;гиcoдй-бaxpи пeшpaвй гyзoштa бyдaнд, 6a тaвpи мycoвй пeш paфтa иcтoдaacт вa дyp нecт oн pyзe, ки Хинд 6o Лнгдия 6apo6ap xoxaд шуд, мeнигopaд мyaлдиф <^ap Poccra бoшaд, мo aкcи xoдpo мeбинeм. Дap pyзнoмaxo мexoнeм, ки дap Бyxopo кopxoи фapxaнгй - paвшaнaмoй бypдa иcтoдaeм. Ин дypyгe бeш нecт. Дap xaк;икaт мo дap ин 40 coди гyзaштa, ин capзaминpo yмyмaн фapoмyш кapдa будгм» -мeнaвиcaд Лoгoфeт Д.И [1, c.177]. «Baъзaн фикp мeкyнaм, ки arap дap Бyxopo aнглиcxo cox^ñ мeкapдaнд, мумкин ad зиндaгии fexrape 6a мapдyмaш эxдo мeкapдaнд. Aз ин py мaгap xy6 нecт, ки мo Бyxoppopo 6a ягон дaвдaти xop^a 6a ^opa диxeм? Биcëp xaм тaaccyфoвap ad, ки Бyxopo чунин 6o^0 мoндaacт вa xaмoн Бyxopoepo мeмoнaд, ки пapтoфтa шyдaacт, фapoмyш шyдaacт, capзaминe, ки дap oн крнун aмaл нaмeкyнaд, xaмoн Бyxopoe, ки xaзop шл кдбд вучуд дoшт, xaмoн тaвp мoндaacт. Фaxмидaн дyшвop нecт, ки xaмaи oн тyxфaxoe, ки xaмeшa xoкимoни Бyxopo 6a capвapoни мo xan^ мeкyнaнд, ин capзaминpo 6a чунин axвoл oвapдaacт» [4, c.76]. Д.И.Лoгoфeт дap xycycи чй тaвp 6a Poccия xaмpox шyдaни кими aъзaми Лмopaти Бyxopo, чй тaвp aз xиcoби бeкигapиxoи ниммycтaкил a^op нaмyдaни бoз як aмopaти фacoдзaдapo xyдocaбapopй кapдa, oнpo oкилoнa нaдoниcтaacт. Тaaччyбoвapacт, ки дипдoмaтияи pyc дap cиëcaти xyд ниcбaт 6a вaxшoнияти xyкyмaти Бyxopo, шкшши мyxoфизaкopиpo теш гиpифгa буд вa axo-^m 3 млн нaфapaи ин минтaкapo дap apaфaи xaлoкaт вa мaxвшaвй ^pop дoдaacт- мeнигopaд y. [1,69]. У шшгуй кapдa буд, ки «.. .arap мo n^pye 3 млн axo.iHH кaшшoки aмopaти Byxopopo aз мapг нaчoт нaдиxeм, пac aз xaмpoxшaвии ин capзaмин 6a Poccия, 6a мo дoзим мeoяд, ки бaxpи чyбpoни oн xaзинaи xaнтyфтepo пapдoxт нaмoeм»[4, c.67]. Ниxoят, дap шли 1920 opзyxo вa пeшгyиxoи Д.Лoгoфeтpo xyкyмaти Шypoxo aмaлй coxт вa мo шoxидeм, ки мapдyми ин capзaмин, 6a xycyc мapдyми Бyxopoи Шapк;й, ки мaxaки acocии oнpo точишн тaшкил мeдoдaнд, aз ин aмaлкapди pycxo мacpyp бyдaнд. Д.И.Лoгoфeт xapocи pycxopo, aник;гapaш мaк;caди pycxopo aз xaмpox нaкapдaни Бyxopoи Шapкï, яънe Aмopaти Бyxopo 6a xaйaти Poccия, чунин мaънидoд мeкyнaд:

1-Ba aнгдиcxo нишoн дoдaни oн ки xysy^x^ xoкимoн вa мapдyмoни дaвлaти кaлoнтapини Ocиëи Миëнa пoймoд нaшyдaacт вa o^o xaнyз xyкм мepoнaнд.

2-Byxopoи Шapкиpo xaмчyн «бyфepнaя зoнa» (минтaкaи xимoявй) нигox дoштaн вa бapoи aз Aфгoниcтoн 6a A^parn Byxopo вopид нaгapдидaни чaнгчyëни aфгoн, дифoи мycyдмoнxoи Ocиëи Миëнa вa гaйpa.

3-Лнтдиcxo низ aз ин aмaлкapди pycxo, яънe дaxoдaт нaкapдaн 6a yмypи дoxилии кишвapxoи xaмcoя, ибpaт битиpaнд.

Лтap тaъpиxи мyнocибoти xyкyмaти Byxopo 6o бeкигapиxoи зepcyлтaaш, дap oxиpи coлxoи 60 уми acpи Х1Х po мyшoxидa нaмoeм, мeбинeм, ки пac aз шикacти aввaлини бyxopoгиxo aз pycxo вa вoбacтa шyдaни A^parn Byxopo 6a Poccияи пoдшoxй, ки гибки oн aмиp aз чaндин шaxpxoи xyA мaxpyм мoндa буд, aмиpи Byxopo дap фикpи xap чй зyдтap вa пyppa тoбeъ кapдaни capзaмини Byxopoи Шapк;й шyдa буд [7, c.135]. Тaвaccyти ин capзaмин aмиp мeтaвoниcт aз Aфгoниcтoн кyввaи xap6ï дacтpac нaмoяд вa мyxжмтap aз xaмa, дapoмaди иктиcoдй бигиpaд. Лз чoниби дигap paк;oбaти oилaвии cyлoлaxoи мaнгиIи Byxopo вa кeнaтacи Шaxpиcaбз xaмeшa вучуд дoшт. Руз aз pyз бoдo paфтaни нуфузи бeкxoи Шaxpиcaбз aмиppo opoм нaмeгyзoшт. Лз ин 4oct, ки 6a aмиp эxдo шyдaни ин минтaкa aз чoниби pycxo, ypo xyшнyд xaм кapдa буд. Myxaк;кжк;oни ин дaвpaи тaъpиxй як caбaби 6a чунин aъмoл, яънe 6a Лмиpи Byxopo вoгyзop кapдaни Byxopoи Шapк;й aз чoниби pycxopo, тapcи pycxo aз aнтдиcxo дoниcтaaнд ки мaбoдo aфгoнxopo 6a c^ мapзи OM нaшypoнaнд. Дap cypaти шу^ни^н, чунин мapзe, ки мeтaвoниcт xaмчyн «бyфepнaя зoнa» - яънe минтaкaи пeшгиpикyнaндa

xизмaт кунад, ин xaм Бyxopoи Ша£>кй шyдa мeтaвoниcт. Забт кapдaни як кдоми Бaдaxшoн аз чoниби афгашл ки каблан ба A^oparn Бyxopo мaxcyб 6уд, вoкeaи дигapи нoyxдaбapoии диплoмaтияи pyc буд. Coли 1892 - 6o poxбapии гeнepaл №тв як киcми начандин кaлoни низoмии capxaдбoнoни pyc ба Пoмиp фиpиcтoдa мeшaвaнд ва oнxo як кдоми Пoмиppo аз aфF0нx,0 oзoд мeкyнaнд[3, c.51]. Онxo 6o coзмoн дoдaни гapнизoни xapбй дap xaмoн чo мeмoнaнд. Дap xaмoн coл (c.1892) 6o бacтaни мyoxидaи мaxcyc, дарт Панч миëни Рoccия ва Arnera capxaA муайян мeгapдaд. Лoгoфeт ин чo xaм нoyxдaбapoии диплoмaтx,oи pycpo зикp мeкyнaнд. Дap нaзapи аввал чунин мeнaмoяд, ки мyбopизaxoи зидди pycиpo aмиp тapaфдopй мeнaмoяд, аз чoниби дигap, бapoи пyppa забт кapдaни Бyxopoи Шapкй, дap c.1870 y 6o гeнepaли pyc Aбpaмoв аз шимoл ва Fapб вopи1ди бeкигapии Xcop мeшaвaнд, ки ин дypyягии xyди aмиpи Бyxopopo нишoн мeдoд.

Д.И.Лoгoфeт чунин cyoлгyзopй мeкyнaд, ки аз чй caбaб вилoяти Xcoppo, ки чун фeдepaтcия, ë xyд вилoятe, ки дигap бeкигapиxoи Шapкиpo дap xyд мyттaxид мeкapд, pycxo пac аз забт намудан ба иxтиëpи aмиpи Бyxopo гyзoштaнд? Ба ин caвoл xyди y кyтoxaкaк чaвoб дoдaacт: «албатта ин xaw аз нoyxдaбapoии pycxoci». AwHp пac аз xaмpox кapдaни вилoяти X^cop ба aмopaт, бapxe аз öeR^opo аз вaзифaaшoн га.букдуш мeкyнaд, бapxeи дигappo катл мeкyнaд ва aшxocи наздики xyдpo ба чoи orno таъин мeкyнaд [5, c.31]. Aмиp 6o кумаки pycxo apтиши xyдpo мучаздаз намуда, кабл аз xawa oнpo бap зидди axoлии Бyxopoи Шapкй яънe вилoяти X^cop иcтифoдa мeкyнaд ва 6o кyштopи вaxшиëнa xaмapyзa чуи xyнpo paßorn мeкapд. «Бoзиxo»-и гeooпoлитикиe, ки !ap нимаи дуюми acpи X1X мини Рoccия ва Aнглия дap ин матан чapaëн дoшт, caбaбгopи бaдбaxт шудани мapдyми тoчнк мeгapдид. Тарт pycxo аз aнглиcxo oн буд, ки пита^ кaлoнии aHHp 6o иcми Aбдyмaлик (6o лакаби Kaттaтypa) дap Хинди Aнглиcxo кapop дoшт ва дap xap лaxзaю зашн чoйгyзини пaдap шуда, aмopaтpo cox^ шуданаш аз имкoн дyp набуд. Aмиp xaмчyн чyпoнepo мeмoнд, ки paмaи мoлpo мepoнaд, arap чугон гycфaнди дилxoxaшpo кypбoнй кунад, ам^ xaм чунин aмaлpo дap xaкки мapдyми кишвapaш pabo мeдид. Xyшбaxтoнa, aфpoдe чун paвшaнфикpи pyc, Д.Лoгoфeт, ки дap acapи xyд «^шварт ббкрнунй», ки xaнyз c.1909 6o мo -тoчикoн xaHpanb будани xynpo ибpoз нaмyдaacт ва чунин^ кам набуданд.

Aммo, мyxaккики диrapи pyc Л.H.Coбoлeв дap 0F03и китобаш «Маму^ти чyFpoфй ва cтaтиcтикй oид ба o^yra Зapaфшoн 6o замимаи pyйxaти чoйxoи axoлинишини o^yreß, c.48] акидаи xyшбинoнaepo xaнyз дap coлxoи аввали ба Рoccия xaмpoxшaвии Оcиëи Мина чунин ибpoз кapдa буд: «Шакге нecт, ки oяндaи Оcиëи Мартазй дap пaнoxroxи кавй кapop дopaд. Хануз мo кopи зиëдepo aнчoм нaдoдaeм. To xaнyз бapoи opoм кapдaни дoxил ва бepyни orn ба бaъзe кopxoи oбoдoнй мaшFyл xacтeм. Xarrn тeлerpoф танэд то ^шканд кашида шyдacт, xизмaтoacoнии пoчтapo мустаядам кapдeм, кopxo xaнyз дap пeшaнд»[8, c.78].

Мyxaккики диrapи pyc Л.Н. Coбoлeв, дap xycycи ма^ди acocии эъзoмияи xapбии ба caмти бoлoби Зapaфшoн фиpиcтoдaи pycxo зи^ кapдaacт, ки мавдд, oмyxтaни бaъзe мacoили иктиcoдй аз чумла дoниcтaни мacъaлaи дap oяндa таъмин ка^ани Бyxopo ва Xивa 6o мaвoд ва мaxcyлoти тaxчoй, инчунин машили aндoзcитoнй аз axoлй дap orn минтaкapo мexocтaнд тaxкик нaмoянд. Тибки нишoндиxaндaxoe, ки муаллиф аз диrap capчaшмaxo, мaxcycaн capчaшмaxoи тaъpиxии Xrnm oвapдaacт, coxилxoи дapëxoи Cиp, Чу ва диrapxo каблан nyp аз axoлй бyдaacт. Тибки axбopи y, 6o oмaдaни кучманчини вaxшй аз ypдaxoи к^мат^и шapкии Оcиë, инчунин 6o мycyлмoн кapдaни axoлй ва ба дapaчaи фанатизм pacoнидaни кишpи чoмeaи ин capзaмин, ки !ap фикpи xeч як нaвoвapй ва 6ex6yn^ зиндагии мapдyм нecтaнд ва 6o ташкил ëфтaни давлат^и иcти6дoдии xyдcap, зoлим ва cитaмгopи xaмeшa дap xoлaти нecт кapдaни xa^n^a* буда, аз ин xoлaтy вазъият бexбyдиpo yмeдвop будан Faйpиимкoн аст. «Capзaмини мавкги xyби чyFpoфй, мyxити coзгop бaxpи

oбoдoнй ва заминки oбии 2-3 мapoтибa xocилдиxaндa дoштa, дap xoлaти вaлaнгopй кapop дopaд, дили бинaндapo peш - ртш мecoзaд, Лoзим acт, дашт^и 6eroërnH аз Xyчaнд тo кaтopкyxxoи Зapaфшoн, ки дap интизopи кувваи ropï xa^a^! мeтaвoнaнд xocили xyби кишoвapзй д^анл», кайд мeкyнaд y. [8, c.28]

Мyxaккикoни pyc, минчумла шapкшинocoн H.Xaникoв ва П.Coлoвëв дap xycyrn ба ифpoтгapoии иcлoмй пeчидaни xaлкxoи Оcиëи Миëнa cyxaн poндa, аз дта* тapaф тaкдиpи ин xaлкxopo баланд мeдoнaнд, аз oн ca6a6, ки аз чумлаи pycxo ва affl^cxo, ки нaмoяндaгoни мишат^и aвpyпoии пeшpaфтaю мутамаддин xacтaнд ва xoлo xaмcoяи oнxo шудаанд.[9, c.121]. Ин xaмcoягй ба баланд шудани дapaчaи зисту зиндагии ин xaлкxo тaъcиpи xyдpo xoxaд pacoнд. [7, c.178].

АДАБИЁТ

1. Лoгoфeт Д.H. «Cipam бecпpaвия. Byxapcsoe xa^roo и ero amprnemoe cocтoяниe. CПб 1909.

2. Лoгoфeт Д.H «Ha гpaницax Cpeднeй ^ии». Пyтeвыe oчepки в 3-x книгax. Книга II. Aфгaнcкaя rpamua CПб. 1909.

3. Лoгoфeт Д-H. «Ha rpamuax Cpeднeй ah®>. Путевью oчepки в 3-xb книгax, книга 1, Пepcидcкaя гpaницa, CПб.

1909.

4. Д.И.Лoгoфeт. В забытой dpare. Пyтeвыe oHepxH пo Cpeднeй ^ии. CПб.1912.

5. Логофет Д.Н «На границах Средней Азии» путевые очерки в 3хъ книгах, книга Ш. Бухарско-Афганская граница.

СПб.1909

6. Логофет Д.Н.. Бухарское ханство под русскимъ протекторатомъ. Томъ II, С-П. 1911]

7.Соловёв П., Бухара в 1895г. СПб, 1836

8. Соболев Л.Н. Географическия и статистическия сведения о Зеравшанскомъ округе. СПб.1874. 546с.

9.Ханыков Н. «Описание Бухарского Ханство» СПб,. 1848

МРАКОБЕСИЕ И БЕСПРАВИЕ БУХАРСКОГО ПРАВИТЕЛЬСТВА В ИСТОРИЧЕСКИХ ИСТОЧНИКАХ

Многие исследователи, путешественники, военно- дипломатические эмиссары западных стран и России в своих отчётах, мемуарах очень подробно излагали о социально-экономическом, а также о военно-политическом состоянии среднеазиатских ханств, в том числе о Бухарском, Хивинском и Кокандском ханствах XVIII -XIXвв.

В этот список можно отнести книгу «Страна бесправия»- русского историка и члена военно-воспитательной Академии Царской России Д.И. Логофета. Когда русские военные вторглись на территорию Средней Азии и захватили многие регионы Бухарского Эмирата, Кокандского и Хивинского ханства, они не были достаточно осведомлены о культуре, бытиеместного населения. В результате неосведомлённости русских - царских захватчиков, а также жестокой эксплуатации местного населения с их стороны, всё это привело к ухудшению уровня жизни среднеазиатских народов. Историки отмечают, что приход русских войск и боестолкновения на разных участках этого региона, привело к уменьшению населения, вынудило уход многих жителей за пределы региона, в основном в соседний Афганистан, Иран и китайский Кашгар.

Д.И. Логофет правильно отмечает, что эксплуатация местного народа, со стороны бухарских чиновников набирал и набирает оборот: причину он видит в дружественных договорах между эмиром и генерал - губернатором Туркистана, согласно которым одна сторона не имела право вмешиваться в дела другой стороны. Это и привело к более жестокому обращению эмирских бандформирований по отношению к местному населению. Результат очевиден: в некоторых бекствах Бухарского эмирата, особенно в Восточной Бухаре, где жили в основном таджики, взимались вдвое, а иногда в трое налоги и закяты с имущества, с земли и .т. д.

Автор правильно отметил, что виноваты в этом не только царские чиновники, но и просвещённые люди тогдашней России, которые на все это закрыли свои глаза.

Ключевые слова: «Страна бесправия», Д.И. Логофет, военные, вторглись, Средняя Азия, захватили, Бухарский Эмират, Коканд, Хива, культура, бытие, эксплуатация местного уровня жизни, боестолкновения.

HISTORICAL SOURCES ABOUT THE OBSCURANTIST BUKHARA GOVERNMENT

Many researchers, travelers and military diplomatic envoys of Western countries and Russia in their reports and memoirs expounded in great detail about the socio-economic and military political situation o Central Asian khanates, including the Bukhara, XI vinsk and Kokand Khanate XVIII - XIX centuries. In particular, it is possible to attribute the book "The Land of Without Rights " - a Russian historian and a member of the military-educational Academy of Tsarist Russia DILogofeta When ENGLISH military invaded the territory of Central Asia and captured many regions of the Bukhara Emirate, K Akand and Khiva Khanate, they are not wereenough aware of culture, local population. As a result of the ignorance of the Russians - the tsarist invaders, as well as the cruel exploitation of the localpopulation on their part, all this led to a deterioration in the standard of living of the Central Asian peoples. DI. Logofet correctly notes that the exploitation of the local people, from the side of the Bukhara officials, was gaining and turning around: he sees the reason for thsin the friendly agreements between the emir and the governor general of Turkistan, according to which one side should not touch the other side with affairs. This led to a more cruel treatment of the emir's gangs with the local population. The results so obvious: in some bekstva B jauntily emirate, especially in The Eastern Bukhara, where they lived in the overwhelming burden Tajiks, were charged twice, sometimes three or more taxes and property with land and other. The author correctly notes that not only the Tsarist officials, but also the enlightenedpeople of Russia of that time, who closed their eyes on all this, are to blame for this.

Key words: Russian, khanates, Central Asian, Logofet D., trader economic, relations, Western states, migration, diplomatic, XVII - XIX central mass media of Russia, conditions, Local officials reported collection of cotton, the construction.

Сведение об авторе:

Саидов Султон Махмадович - Таджикский государственный университет коммерции, доцент кафедры общественных наук. Адрес: 734055, Республика Таджикистан, гДушанбе, улица дДехоти 1/2, Тел.(+992) 935-01-33-12

About the author:

Saidov Sulton Makhmadovich- Tajik State University of Commerce, Associate Professor candidate filological science, dosent Address: 734055, Republic of Tajikistan,, Dushanbe City, str Dekhoti V2 Tel (+992) 935013312

БАЪЗЕ АНЬАНА^ОИ НАВРУЗЙ ДАР БАДАХШОН Шоназар Ч.М.

Институты таърих, бостоншиноси ва мардумшиносии ба номи А. Дониши

Дарвозиева Х.Ш.

Донишгоуи давлатии омузгории Тоцикистон ба номи С. Айни

Навруз яке аз чашнхои кадимтарин ва мукаддастарини мардуми ориёита бор ба шумор меравад. Аз чумла он барои мардуми точик яке аз бехтарин чашнхо ба шумор меравад. Ин чашн бо худ тамоми хубихо ва бехбудии зиндагиро меорад. Нахуст, Навруз дар чахон кадимтарин чашни солинавй аст: решаи таърихии онро дар каъри хазорсолахо чустан мебояд[1, с.19] Дар Точикистон тамоми мардум бо як хушунати беандоза ва хушнудихои зиёд чашни Наврузро интизор мешаванд ва онро хар сол бо як шодию сурур чашн мегиранд. Сараввал Навруз вахдат, накукорй, хайрхохй, хамраъию хамдилй, ба чо овардани хурмату эхтироми кухансолон, покиву чассорат ва дигар фазилатхои бехтарини инсониро ба халки диёрамон мерасонад.

Дар бисёр ривоятхо ва асархои муаллифон чанбаи пайдоиши Наврузро ба даврони шохони Пешдодй нисбат медиханд ва гуё Чамшед чахорумин шохи Пешдодй асосгузори чашни Навруз мебошад.

Дар Бадахшон анъанахои кадимаи иди мазкур бисёртар бокй монда, мардум омад омади Наврузро бо як хушбахтию хушнудй мекашанд ва пешвоз мегиранд. Дар Бадахшон барои анчом додани корхои нек ва тачлили чашнхоба монанди Навруз, Садда, ва маросими туйи арусиву домодй ва дигар маракахо мардум асосан «рузу соат»»-ро муайян мекунанд ва кори худро баъд анчом медиханд. Дар ин бора этнографии машхури рус М.С. Андреев дар асари «Точикони водии Хуф» маълумоти пуррае додааст.

Мардум барои фахмидани рузу соати фарорасии Навруз аз руи мушохидахои тулонй ва тачрибаи зиндагй, пеш аз хама хисоби рузхои солро аз руи тулуъ ва гуруби офтоб, расидани санг ё тегаи куллахои куххо, ва нури офтоб аз равзанаи боми хонахо бадахшонй харакат ва мавкеъи саёрахо ва гайра маълум мекарданд.Мухаккики точик Шакармамадов Нисормамад дар китоби худ «Оинахои Наврузй дар Бадахшонй», чунин кайд мекунад, ки мардуми Бадахшон дар хар деху махалхо, хатто дар руйи сутунхои хонахои алохидаи ачдодй «нишонахо» вучуд доранд, ки аз руи онхо нури офтобе, ки аз равзана ба даруни хона дохил мешавад ва ба воситаи харакату мавкеи он кадом фаслу мох ва руз буданро муайян мекунанд [5, с.12] Чашни Наврузро хам бо фаро расидани «соат»-и он муайян мекунанд. Дар Рушон Наврузро «Гьамунд» ва дар Шугнон «Хидир-айём» (Иди калон ё иди бузуг) мегуянд. Дар мардуми Бадахшон, табрикоти маъмули ин чашн яъне «Шогун бахор муборак» ва посухи он «Ба руи шумо муборак» мебошад. Шакармамадов Н. кайд кардааст, ки дар баъзе аз мавзеъхои Бадахшон Наврузи оламро дар се давра чашн мегирифтанд. Ойини аввалро, ки дар ибтидо чашни шогунй хисоб меёфт, онро дар Язгулом «Граваш», дар Рушон «Хорпапудь» ё «Хорфирепт»», дар Шугнон «Хирпичор» - «Офтоб дар мард» мегуфтанд [5, с.23]

Дар нохияхои Шугнон, ва Ишкошим, субхи барвакти рузи аввали «Наврузи айём» ё «Хидир айём^» марди хона аз зардбед чанд донаи навдаишохро бо маводи чоруб гирифта оварда, дар кисми болои он навдахо бо корд ба мисли «гилофакхои нахуд^» сохта, дар болои суаи ру ба руйи дари даромад, дар болои яке аз вассахо устувор гузошта мемонад. Пас аз анчоми ин амал матои сурхрангро гирифта, болои бом баромада, онро дар лаби равзан мегузошт. Ин расмро сурхбарорй ё сурхгузаронй мегуфтанд. Он чо чахор чоруб (видирм) - ду дона бо чубдаста (саворачоруб) ва ду дона бе даста (пиёда чоруб) бо навдахои тобхурда баста, онхоро аз равзан ба даруни хона мепартоянд. Бо ин чорубхо занхо девору шифти хона аз гарду дуда поку тоза мекунанд. Тамоми чизу чораи даруни хонаро ба берун мебароранд, курпаю курпачахоро дар офтоб мегузоранд. Дар ин руз хар чизи кухна ва нолозимро аз хона бадар мекунанд ва кушиш мекунанд, ки гаму гуссаро хам аз дил берун кунанд. Мардуми кухистон чашни Наврузро бодили поку нияти тоза бояд пешвоз гиранд.

Чашни Наврузро, ки рамзи некию покй аст, нафакат бо омодагии махсус истикбол мегиранд, балки онро бо шаъну шукух, хушихову тантанахои зиёде тачлил мегиранд. Махсусан барои гузаронидани чашни Навруз мардуми Рушон дар хонахои худ як тои гусфанд мекушанд. Дар Рушон дар хар як деха барои чашн чойи махсус аст, ки онро «остон» мегуянд ва мардум, новобаста аз синну сол дар он чо чамъ мешаванд ва бо хам хурок мехуранд. Кудакон бошанд бо гузаронидани хар гуна бозихо хушиву хурсандй мекунанд.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.