CC BY
74
Azerbejdzan razvija borbeno vozilo ZKDM3
Industrija ministarstva odbrane Azerbejdzana izvrsila je niz unapredenja na borbenom vozilu BRDM -2 i na taj nacin proizvela lako izvidacko i oklopno borbeno vozilo koje je nazvano ZKDM.
Borbeno vozilo je dobilo dodatni par tockova na sredini vozila sto je dovelo do smanjenja tezine i povecanja unutrasnje zapremine. Poboljsanja na trupu ukljucuju dodatni oklop, modifikovani donji deo trupa vozila u obliku slova V i do-datna vrata na svakoj strani.
Na ceonom delu vozila, na mestu gde se nalaze komandir i vozac, instali-ran je dodatni oklop. Prvobitna pogonska jedinica zamenjena je beloruskim dizel motorom Minskiy Motorniy Zavod D-245.30E2, snage 114 kW.
Vozilo tezi 7,200 kg i razvija maksimalnu brzinu od 100 km/h na putu i 60 km/h van puteva.
Umesto prvobitne kupole, instalirana je daljinski upravljana oruzna stanica. Opremljena je dvostrukim topom GSh-23L 23X115 mm, mitraljezom 7,62 mmX54 mm PKT i automatskim bacacem granata 30X29 mm AG-17m, lanse-rom raketa 57mm/80 mm type 902V.
Vozilo nosi 300 granata 23X15 mm, 2,000 metaka 7,62X54 mm i 300 gra-nata 30X29 mm.
Osim cetiri rakete koje se nalaze na kupoli, vozilo ne nosi dodatnu dopunu.
3 IHS Jane's International Defence Review Novembar 2014.
Elektromehanicki pogon pokrece oruzni sistem, rotira ga za 360 stepeni i omogucuje elevaciju od -5 do 30 stepeni. Vozilo je opremljeno uredajem INS i kombinovanim GPS/GLONASS prijemnikom.
Nisandzija raspolaze dnevno/nocnim optickim nisanskim uredajem BPK-2-42, a na prednjoj strani vozila nalazi se dnevno/nocni TV sistem dometa do 1,000 m u dnevnim uslovima i 500-600 m u nocnim uslovima.
Projektanti vozila razmisljaju o dodavanju opcionog sistema za osmatranje dometa od 1 do 20 km, kao i opcionom termalnom kamerom dometa od 1 do 10 km.
ZKDM je opremljen sopstvenim pogonom od 7,8 kW, ali raspolaze i pomoc-nim dizel generatorom snage 5 kW.
Razvoj vozila ZKDM zapocet je tokom druge polovine 2011 godine. Prva faza testiranja vozila zapoceta je u martu 2014. godine i sada je zavrsena. Vojni testovi pocinju 2015. godine, a pocetak proizvodnje se ocekuje pred kraj 2015, odnosno pocetkom 2016. godine.
Dragan Vuckovic, e-mail: draganvuckovic@kbcnet.rs
Vatromet: Artiljerijski raketni sistemi (ARS) dobijaju veci domet i vecu preciznost4
Artiljerijski raketni sistemi (ARS) tradicionalno se smatraju oruzjem za pokri-vanje regiona, sto znaci da su sposobni da isporuce ogromnu vatrenu moc na pri-licno veliku povrsinu. Obicno se sastoje od lansera i raketa kao odvojenih eleme-nata, ali se sada ide ka tome da se projektuju kompletni sistemi koji u svom sasta-vu imaju vozila za snabdevanje i tehnicku podrsku, sto im omogucava postizanje preciznosti udara bez potrebe za tradicionalnim masovnim lansiranjem.
Ovaj proces podrazumeva lociranje mete i sisteme za upravljanje vatrom koji su integrisani na platformu uz sofisticirane dnevno/nocne uredaje za osmatranje sa laserskim daljinarima, radarima za lociranje mete, uredajima za upravljanje vatrom na nivou baterije i bataljona i bespilotnim letelicama.
Kao i slucaju konvencionalne artiljerije, sposobnost preciznog lociranja cilja i brzog prenosa takvog podatka kroz komandni lanac do lansirnog vozila izuzet-no je vazna s obzirom na to da je daljina gadanja ARS znatno povecana i danas se nalazi i van linije nisana isturenih posmatraca. Ovakvo povecanje radijusa dejstva ostvareno je na nekoliko nacina, pomocu boljeg raketnog punjenja i, na ruskom primeru kada su u pitanju ARS od 122 mm i od 227 mm, preko manje bojeve glave, sto omogucava punjenje rakete vecom kolicinom goriva.
Pitanje bezbednosti pokrenulo je niz promena. Na primer, drzave NATO-a sada insistiraju da sve vrste municije, ukljucujuci i artiljerijske rakete, budu u sa-glasnosti sa standardom neosetljivosti municije koje obuhvata raketno gorivo i bojevu glavu, sto je naravno moguce, ali povecava troskove i vrlo verovatno ne-ce biti prihvaceno od strane svih korisnika ARS.
4 IHS Jane's International Defence Review Novembar 2014.
Sve do nedavno, vecina raketa bila je opremljena konvencionalnim visoko-eksplozivnim bojevim glavama ili kasetnom municijom, ali je trend odbijanja ka-setne municije zbog zabrana ili veceg broja otkaza bojevih glava uticao da ovu vrstu punjenja mnogi korisnici povuku.
ARS mogu nositi i druge vrste tovara, kao sto su protivtenkovske i protivpesa-dijske mine (ove poslednje su zabranjene potpisnicama konvencije iz Otave), kao i preciznija oruzja koja udaraju na gornju stranu vozila. Takode, ARS mogu ispaljivati i aerosolne rakete za ciscenje minskih polja, sto je Kina nedavno prikazala.
Na visem nivou, trend navodenih raketa uveo je promenu u preciznosti koju je delimicno uvela teznja ka umanjenju rizika prijateljske vatre, a sa druge stra-ne, na nju je uticao i efekat operativnosti, efikasnost i logisticke prednosti koje se ogledaju u manjem broju raketa koje su potrebne za unistavanje cilja.
Predstavnici ovih korisnika su britanska i americka vojska, kao i americki marinski korpus koji su najCesce upotrebljavali svoje vodene visestruke raketne sisteme (GMLRS Guided Multiple Launch Systems) i to najvise u Avganistanu.
Sto se tice mobilnosti lansera, neke platforme ARS ostaju sa gusenicama -kao na primer M 270 MLRS kompanije Lockheed Martin Missiles &Fire Control - ali platforme na tockovima postaju sve popularnije i obicno se sastoje od konfiguracije sa 6X6 ili 8X8 tockova na kojima se raketni lanser nalazi na zadnjem delu vozila.
Sistemi koji se nalaze na prikolicama i dalje su popularni kod nekih korisnika. Rasiren primer predstavlja kineski ARS Type 63 kompanije China North Industries, ciji je maksimalni domet 8,500 m, iako rakete sa vecim dometom mogu dostici i do 10 km. Ovaj sistem je i dalje cesto koriscen u Avganistanu, Iraku, Libiji i Siriji, a naj-cesce ga koriste militantne organizacije, a kopirale su ga i mnoge zemlje.
Iako se obicno ispaljuju iz lansera 107 mm (12 raketa), rakete se mogu ispaljivati i pojedinacno iz improvizovanog lansera ili direktno sa zemlje doduse sa vrlo niskom preciznoscu.
Veliki broj ARS se i dalje puni rucno, ali rakete veceg kalibra zahtevaju di-zalicu i odgovarajuce vozilo za utovar. Mnogi od sistema ARS koji su nedavno uvedeni u operativnu upotrebu upotrebljavaju rakete koje se nalaze u zapecace-nim kontejnerima ne samo zbog brzeg utovara vec i zbog jednostavnije logistike. Standardni M 270 ima „magacinski pristup", sto znaci da se dva lansera od po sest raketa 227 mm pune na licu mesta daljinskim putem.
Brazil
Kompanija AVIBRAS je vec dugo godina angazovana u projektovanju, raz-voju i proizvodnji svog sistema ASTROS II (Artillery Saturation Rocket System -artiljerijski raketni sistem za obuhvatanje/zasicenje bojista) koji se izvozi i u Irak, Maleziju, Katar i Saudijsku Arabiju.
Standardni sistem ASTROS nalazi se na vozilu 6X6 sa kabinom napred i lanserom na zadnjoj strani. Vozilo za snabdevanje postoji u istoj konfiguraciji.
ASTROS ispaljuje lepezu razlicitih nevodenih raketa od tridesetdvoraket-nog lansera SS-30, lansera SS-40 sa 16 raketa, lansera SS-60 i SS-80 sa po cetiri rakete svaki, ukljucujuci i nesto neuobicajeno, a to su rakete prilagodene upotrebi za obalnu odbranu Brazila.
Raketni sistem AVIBRAS ASTROS II malezijske vojske
Cilj strateskog projekta brazilske vojske ASTROS 2020 jeste opremanje najnovijom verzijom koja ce biti u mogucnosti da ispaljuje celu lepezu raketa ASTROS i taktickih projektila. Ovaj poslednji ima maksimalan domet od 300 km, upotrebljavajuci novu verziju univerzalnog visestrukog lansera (UMLV - Universal Multiple Launcher Vehicle ) Mk 6.
Kina
Kina je projektovala najveci broj ARS koje je razvila kompanija NORINCO, od kojih su svi tockasi sa kalibrima od 122 mm, pa sve do 270 mm (prestala je proizvodnja sistema od 107 i 130 mm).
Najnoviji ARS kompanije NORINCO je Type 90 B od 122 mm sa cetrdeset raketa koje se nalaze na zadnjem delu nezasticenog kamiona. Serija Type 90 iz-vezena je u jedan broj zemalja, ukljucujuci Peru koji trenutno ceka na isporuku navedenog sistema.
Model SR 5 kompanije NORINCO zasnovan je na podvozju 6X6 sa dva modularna kontejnera od kojih svaki nosi 20 raketa 122 mm ili 6 raketa 220 mm. Kontejneri mogu biti i izmesani radi boljeg efekta, a koriste mehanicki sistem za utovar.
Na drugoj, tezoj strani, nalazi se NORINCO AR 3 koji je baziran na terenskom podvozju 8X8 u konfiguraciji sa osam raketa 370 mm ili 10 raketa 300 mm, sa navodenim ili nenavodenim raketama dometa do 280 km.
NORINCO SR5 zasnovan na sasiji/podvozju 6X6 sa lanserom raketa od 122 mm i od 220 mm
Kompanija China Precision Machinery Import&Export Corporation (CPMI-EC) nudi svoj sistem A100 zasnovan na podvozju terenskog vozila 8X8, vrlo sli-can ruskom sistemu Smerch. Ispaljuje nevodene rakete maksimalnog dometa do 70 km i vodene rakete maksimalnog dometa do 130 km. Nakon sto su rakete utrosene, kontejneri od 10 raketa 300 mm dopunjavaju se pojedinacno iz tran-sportnog vozila.
Kompanija Aerospace Long-March International (ALIT) nudi sirok izbor sistema, ali najveci domet ima sistem M20 koji ispaljuje navodenu raketu velikog dometa do maksimalnog dometa od 280 km. To podrazumeva sisteme: A200, 8X301 mm, A100, 8X301 mm i seriju WS koja pokriva veliki broj kalibara i velici-nu vozila od kojih svi mogu ispaljivati vodene rakete.
Izrael
Sistem LAR 160 mm (Light artillery Rocket - laka artiljerijska raketa) kom-panije Israel Miiltary Industries (IMI) progresivno je razvijan tokom godina, una-predujuci domet, preciznost i mogucnost koriscenja razlicitih bojevih glava.
Danasnji standardni LAR 160 mm poseduje dva kontejnera sa po 13 raketa koje dostizu maksimalan domet od 45 km sa autonomnom satelitski navodenom raketom ACCULAR.
Kompanija IMI je pomogla Rumuniji da modernizuje neke od svojih lokalno razvijenih sistema od 122 mm sa po 40 raketa, sto je dovelo do proizvodnje sistema LAROM koji je opremljen sa dva kontejnera od po 13 raketa kalibra 160 mm.
Poljska
Poljska je jedna od mnogih zemalja koja je zadrzala ruske ARS BM-21 sa po 40 raketa 122 mm i modernizovala ih radi produzavanja operativnog zivota pod lokalnim nazivom WR-40 Langusta.
Poljski ARS WR-40 Langusta
Ovaj posao podrazumevao je zamenu originalnog ruskog podvozja, lokalno proizvedenim podvozjem 6X6 sa zasticenom kabinom i poboljsanim sistemom za upravljanje vatrom koji je lokalno razvijen. Prvobitni lanser je zadrzan, ali je sada osposobljen za ispaljivanje serije novih raketa veceg dometa, ukljucujuci i verziju sa visokoeksplozivnom bojevom glavom sa dometom od 41 km.
Rusija
Rusija je dugo bila pobornik ARS toCkasa koje je radila kompanija Splav Scientifique production Concern kao glavni ugovarac za ARS u Rusiji, iako su u taj posao bile ukljucene i druge kompanije, kao sto je Motovilikha Plants Corporation, koja je bila zaduzena za lanser dok su neke druge kompanije bile zadu-zene samo za platforme.
Najveci sistem u operativnoj upotrebi je dvanaestoraketni ARS 300 mm BM 9A52 Smerch koji je usao u operativnu upotrebu u ruskoj vojsci 1987. godine, a baziran je na podvozju vozila MAZ-543 8X8 na kojem je montiran punjac.
Punjenje raketa vrsi se pojedinacno putem dizalice sa vozila za opsluziva-nje, sto je ocigledno sporiji postupak od sada primenjivanog, ali zato omogucava punjenje raketa razlicitih tipova i punjenja nakon pojedinacnih ispaljivanja. Nove rakete dostizu daljinu gadanja do 90 km sa velikim izborom bojevih glava koje su vec u upotrebi ili u pripremi.
Iako je proslo vec dosta vremena od kako je sistem uveden u operativnu upotrebu, Smerch je postigao odlican izvozni uspeh na trzistu s obzirom na to da je prodat drzavama kao sto su: Alzir, Azerbejdzan, Belorusija, Indija, Kuvajt, Siri-ja, Turkmenistan, Ukrajina, Ujedinjeni arapski emirati i Venecuela.
„i l ï ■ ' JL 3'" k ' i f ■ vt ■ ïiïl -à? ^SB^. i
K^', 0$ t
lv r' 5 tJ * ^ -, - *
Ruski Tornado 300 mm BM 9A52 projektovan je sa novim raketama veceg dometa do 90 km, a do 120 km sa raketom 9M536
Od nedavno, kompanija Splav Scientific Production Concern razvila je CV 9A52-4 „Tornado" ARS, baziran na podvozju KAMAZ-6350 8X8 sa nezastice-nom kontrolnom kabinom. Prikazan je 2007. godine, a uveden u operativnu upo-trebu 2011. godine.
Tornado-G ce imace dva kontejnera Tornado-U, svaki sa po 15 raketa 220 mm i kontejnere Tornado-S sa raketama od 300 mm. Kontejneri mogu biti zame-njeni drugim koje prevozi punjac 9T234-4 radi brzeg punjenja.
Kompanija Splav ulozila je svoje veliko iskustvo u sistem 9A52-4 s obzirom na to da je vec proizvela znatan broj starijih vozila BM 9P140 Uragan sa kontejnerima od po 16 raketa 220 mm i vozilo za punjenje 9T452 koja su zasnovana na podvozju ZIL-135LM. Iako ta vozila nisu vise u proizvodnji, veliki broj se nalazi u operativnoj upotrebi u zemljama kao sto su: Belorusija, Eritreja, Gvineja, Kazahstan, Kirgistan, Moldavija, Rusija, Sirija, Turkmenistan, Ukrajina, Uzbekistan i Jemen.
Najmanji ARS u ruskim oruzanim snagama je BM-21 sa 40 raketa 122 mm „grad" i spada u najrasprotranjenije sisteme koji se nalaze u upotrebi u 60 zema-lja iako su, kao sto je uobicajeno sa opremom iz vremena SSSR-a, sistemi bivali integrisani na razlicita vozila ili su putem povratnog inzinjeringa kopirani lanseri i nevodene rakete.
Kada je prvobitno uveden u naoruzanje, pocetkom sezdesetih godina, „grad" je ispaljivao nevodene rakete 122 mm na maksimalnu daljinu od 20.1 km. Nove rakete su skoro udvostrucile domet na 40 km, a uvedene su i nove bojeve glave.
Osim lokalnih radova koje su razliciti korisnici sprovodili na vozilu BM-21, kompanija Splav je izbacila na trziste paket za modernizovanje ARS BM-21 koji se sastoji od kompjuterizovanog sistema za upravljanje vatrom, novih raketa i novog podvozja 6X6.
Turska
Turska kompanija Roketsan se brzo nametnula kao vodeca kompanija u poslu projektovanja, razvoja i proizvodnje ARS sa cetvororaketnim sistemom 300 mm koji se sastoji od visecevnog raketnog lansera (VRL) T-300 i artiljerijske rakete TR-300 kao najveceg sistema.
T-300 VRL turske kompanije Roketsan ispaljuje rakete 300 mm sa maksimalnim
dometom do 100 km.
Ovaj nevodeni sistem montiran je na sasiju vozila MAN 6X6 i moze gadati ciljeve na daljinama od 40 do 100 km. Prvobitno je razvijen za potrebe turskih kopnenih snaga, ali je takode izvezen i u Emirate.
Jos od 1996 godine kompanija Roketsan proizvodi VRL T-122 sa 40 raketa 122 mm na bazi podvozja MAN 6X6 sa dva kontejnera na zadnjem kraju vozila. Kontejneri mogu biti napunjeni raketama sa bojevim glavama koje sadrze visokoeksplozivno pu-njenje, rasprskavajucim bojevim glavama sa blizinskim ili kontaktnim upaljacima.
Najnoviji T-122 sadrzi veliki broj izmena, ukljucujuci posebnu kabinu na zadnjem kraju prednje kontrolne kabine, nove raketne kontejnere i novi kompju-terski sistem za upravljanje vatrom pomocu kojeg je moguce ispaljivati rakete sa satelitskim navodenjem, kao i sa inercijalnim navigacionim sistemom.
Kompanija Roketsan takode nudi T-122/300 visekalibarski VRL koji moze biti opremljen sa dva kontejnera, od kojih svaki sadrzi po 20 raketa 122 mm ili dva uparena kontejnera sa raketama 300 mm kao i T-107/122 mm VRL, tri kontejnera od kojih svaki sadrzi 20 raketa 107 mm ili jedan kontejner od 20 raketa 122 mm.
Turska u svojoj ponudi ima i jeftiniji kontejner koji predstavlja povratni inzi-njering kineskog vucnog ARS sa 12 raketa 107 mm sa bojevim glavama punje-nim visokoeksplozivnim ili rasprskavajucim punjenjem (do 2,800 celicnih kuglica) na daljinu do 11 km.
Ujedinjeni Arapski Emirati
Ujedinjeni Arapski Emirati u svojoj operativnoj upotrebi poseduju mesavinu uvezenih ARS, ukljucujuci ruski BM 9A52 Smerch sa raketama 300 mm, americ-ki M 142 artiljerijski sistem visoke prohodnosti/High Mobility Artillery Rocket System - HIMARS, kao italijanski FIROS-30 sistem koji je nedavno modernizo-vala kompanija Roketsan tako sto je sistem opremila novim kontejnerima sa raketama 122 mm.
Nedavno, Ujedinjeni Arapski Emirati su u operativnu upotrebu uveli nove sisteme od proizvodaca Jobaria Defence Systemes, uz asistenciju nekih stranih partnera kao sto je turski Aselsan.
Prvi od ovih sistema bio je ogromni visestruki lanser raketa MCL (Multi Cradle Launcher/visestruki lanser sa kolevki) koji se jos naziva i „dinosaurus", a prvi put je prikazan na izlozbi naouruzanja IDEX sa cetiri raketna kontejnera monti-ranim na prikolicu koju vuce vozilo Oshkosh Heavy Equipment Transporter.
Svaki od ovih kontejnera moze primiti 60 raketa od 122 mm ili 16 raketa od 300 mm, ostvarujuci na taj nacin strahovitu vatrenu moc pomocu jednog vozila. ARS je opremljen kombinovanim GPS/INS sistemom za upravljanje vatrom, uz integralni meteoroloski sistem.
Kada su svi kontejneri natovareni raketama, sistem dostize masu od 105
tona.
Multi Cradle Launcher/visestruki lanser sa kolevki u putnoj konfiguraciji sa prikolicom na kojoj se nalaze tri umesto cetiri raketna kontejnera sa po 60 raketa od 122 mm.
Sjedinjene Americke Drzave
U svojoj operativnoj upotrebi SAD imaju uravnotezenu flotu koja se sastoji od gusenicara M270 VRL sa raketama od 227 mm (kontejneri od 12 raketa) i no-vijih M142 HIMARS (artiljerijski sistem visoke prohodnosti/Higft Mobility Artillery Rocket System).
Americka porodica VRL bila je uspesna i na inostranom planu, iako ne toli-ko kao mnogo jednostavniji ruski sistemi. Americka vojska je prvobitno primila is-poruku vise od 800 M270 sistema od kojih je jedan broj proizveden za izvozno trziste.
M142 HIMARS sa raketama 227 mm sa potpuno zasticenom kontrolnom kabinom i raketnim kontejnerom na kojem se vidi da su ispaljene dve rakete.
U Francuskoj, Nemackoj, Italiji i Velikoj Britaniji radena je zajednicka proi-zvodnja lansera M270 i njegove nevodene rakete M26 od 227 mm, dok su druge evropske zemlje - ukljucujuci Holandiju i Norvesku - kupile svoje M270 i rakete M26 direktno od SAD. Holandija i Norveska su sada izbacile ove sisteme iz up-otrebe dok je Holandija svoje sisteme prodala Finskoj.
Velika Britanija je modernizovala svoje VRL pomocu novog sistema za upravljanje vatrom, a jedan mali broj je unapreden u skladu sa „Hitnim operativ-nim zahtevima" radi upotrebe u Avganistanu, gde su ispalili veliki broj najnovih raketa sa satelitskim navodenjem na daljine do 90 km.
Sjedinjene Drzave su takode modernizovale 226 vozila M70 tako sto su ugradile novi sistem za upravljanje vatrom i novi unapredeni mehanicki sistem lansiranja, sto je donelo i novu oznaku vozila - M270A1.
Prva raketa M26 bila je nevodena i sadrzala bojevu glavu punjenu sa 644 komada kasetne municije, ali su naknadne zabrane upotrebe ove municije utica-le na to da takve rakete budu povucene iz upotrebe.
Tokom jula 2014. godine kompanija Lockheed Martin Missiles Fire Control izjavila je da je zavrsila sve predvidene testove nove alternativne bojeve glave.
U meduvremenu, standardni lanser M270 ima dva kontejnera sa po sest raketa od 227 mm, a moze, umesto toga, lansirati dve takticke rakete (ATACMS Army Tactical Missile Systems) na daljine preko 165 km.
M142 HIMARS ima samo jedan kontejner sa raketom od 227 mm, ali je jef-tiniji za upotrebu i poseduje vecu mobilnost sa obzirom da je u pitanju tockas. Prvobitno je imao nezasticenu kabinu ali najnovija verzija je sada zasticena. U upotrebi je u americkoj vojsci i marinskom korpusu, ali i u oruzanim snagama Jordana, Singapura i Ujedinjenih Arapskih Emirata.
Dragan Vuckovic, e-mail: draganvuckovic@kbcnet.rs
Iran prikazuje modernizovane rakete Falaq-1 i Falaq-2
Iran je prikazao novo lansirno vozilo sa pogonom na sva cetiri tocka za svoje nevodene artiljerijske rakete Falaq-1 i Falaq-2 tokom oktobra 2014. godi-ne.Novi sistem ima veliku prohodnost na teskim terenima i sposobnost napada na ciljeve koji se nalaze na daljinama do 10 km.
Falaq-2 raketa kalibra 333 mm ispaljena sa vozila naoruzanog sa dve rakete.
Prikazane su dve lansirne konfiguracije - jedna naoruzana sa cetiri rakete kalibra 240 mm Falaq-1 (u dva reda po dve rakete) i druga naoruzana sa dve rakete kalibra 333 mm Falaq-2.
Pre ispaljivanja vozilo se stabilizuje putem dva zadnja stabilizatora, a puni se preko ugradene dizalice. Raketa Falaq-1 ima duzinu od 1,318 mm, tezi 113 kg i naoruzana je bojevom glavom od 50 kg, dok joj je domet do 10 km. Geleri rakete sire se u radijusu od 150 m.
5 IHS Jane's International Defence Review Novembar 2014
Iransko vozilo naoruzano sa cetiri rakete kalibra 240 mm Falaq-1
Raketa Falaq-2 ima duzinu od 1.82 m, tezi 256 kg i nosi bojevu glavu od 117 kg na daljine do 10.8 km. Radijus fragmentacije je 300 m.
Obe rakete pokrece raketni motor na cvrsto gorivo koji je razvila kompanija Shahid Bagheri Industries tokom devedesetih godina. Raketa Falaq-1 je vrlo slicna raketi od 240 mm koju koristi ruski sistem BM-24. Sistem BM-24 je zastareo i povlaci se iz ruskog naoruzanja.
Prikazani sistemi nisu potpuno novi, postoji verzija koja je bazirana na slicnom vozilu, ali sa lanserom za sest raketa Falaq-1, u dva reda po tri rakete ili sa jednom raketom Falaq-2.
Dragan Vuckovic, e-mail: draganvuckovic@kbcnet.rs
TOS-1A valja rusku vatrenu moc6
Pojavili su se prvi detalji o mogucnostima ruskog teskog visecevnog baca-ca aerosolnih raketa (HFS heavy flamethrower system - teski bacac plamena).
TOS-1A HFS je projektovan za potiskivanje linija odbrane, unistavanje lako oklopljenih i neoklopljenih vozila a optimizovan je za upotrebu u urbanim uslovi-ma. NATO nema nijedno ekvivalentno orude.
Sistem je evoluirao od originalnog vozila TOS-1 od kojih je jos nekoliko vozila u operativnoj upotrebi, ali je znatno izmenjen. Sistem je baziran na modifiko-vanom tenku T-72 na kojem je montiran lanser sa 30 raketa od 220 mm koji is-paljuje nevodene rakete na maksimalnu daljinu od 3.500 m. Sistem je prvi put operativno upotrebljen u Ceceniji.
6
IHS Jane's International Defence Review October 2014
BM-1 24 x220 mm TOS-1A
T-72 i dalje predstavlja osnov za lansirno vozilo TOS-1A. Vozilo je opre-mljeno lanserom sa 24 rakete od 220 mm koje imaju znatno veci domet u odno-su na prethodnu verziju, sto znaci da im je sada domet oko 6.000 m, a pokrivaju povrsinu od 40.000 kvadratnih metara.
Kompletan sistem TOS-1A, sastoji se od lansirnog vozila BM-1 i dva vozila za snabdevanje TZM-1 od kojih svaki nosi po 24 rakete. Ovo omogucava siste-mu da obavi tri kompletne borbene misije.
Kao i BM-1, TZM-1 je baziran na podvozju tenka T-72 i oba imaju standard-nu balisticku zastitu gde je najvisi nivo zastite na frontalnom delu.Vozila imaju maksimalnu brzinu od 60 km/h autonomiju do 500 km.
Lanser BM-1 ima posadu od troje ljudi i borbenu tezinu od 46,5 tona. Kupola je uklonjena i zamenjena novim lanserom sa tri reda po osam cevi za rakete od 220 mm, duzine 3.725 m. Proizvodac tvrdi da je lanser zasticen od vatre pesadij-skog naoruzanja do pancirnog metka 7.62 mm sa minimalne daljine od 620 m.
Komandir i operator sede u lanseru koji je opremljen elektro-hidraulicnom i elektro-mehanickom elevacijom.
Vozilo je opremljeno sistemom NBH zastite i sistemima za otkrivanje i ga-senje pozara, a kao i drugi tenkovi T-72 moze polagati dimne zavese.
Dva reda elektricno napajanih bacaca dimnih granata 81 mm nalaze se na obe strane vozila, a mogu ispaljavati dimne granate na daljinu od oko 100 m.
Ispod prednje ploce nalazi se i dodatak, raonik koji moze biti upotrebljen za pripremu vatrenog polozaja ili ciscenje prepreka na bojistu. Takode, upotrebljava se i kao stabilizator prilikom lansiranja raketa.
Ugradena su dva hidraulicna stabilizatora sa obe strane zadnjeg dela vozila kojima se daljinski upravlja. Vozilo je, takode, opremljeno alatkom za izvlace-nje koja se nalazi na desnoj strani trupa prema zadnjem delu.
Standardni tenk T-72 nosi dodatnu burad sa gorivom koja se ne nalaze na lanseru TOS-1A BM-1, jer bi ih izduvni gasovi raketa onesposobili.
Lanser BM-1 opremljen je automatskim sistemom za upravljanje vatrom koji ukljucuje balisticki kompjuter i odgovarajuce displeje i kontrole, daljinomer model 1D14 koji je opremljen laserskim daljinomerom sa preciznoscu do 10 m, im-pulsnu jedinicu, uredaj za otkrivanje nagiba PB2.329.04 i komandirov dnev-no/nocni uredaj za osmatranje.
Sistem TOS-1A radi u sprezi sa tenkovima i borbenim vozilima pesadije i premesta se napred onda kada je podrucje mete neutralizovano.
Inicijalna informacija o meti dobija se od isturenog osmatraca ili od bespilot-ne letelice. Sistem moze lansirati prvu raketu u periodu od 120 sekundi nakon zaustavljanja.
Nevodene rakete od 220 mm, MO.1.01.04M imaju duzinu od 3,7 m i lansir-nu masu od 217 kg. Rakete imaju cetiri peraja na zadnjem kraju sa termobaric-nom bojevom glavom i punjenjem sa zadnje strane.
Punjenje se aktivira preko upaljaca koji se nalazi na prednjem delu rakete i povezan je sa eksplozivnom smesom u bojevoj glavi.
Rakete se ispaljuju pojedinacno ili u paru, a kompletna salva moze biti is-paljena za 6 sekundi. Minimalni domet sistema je 600 m, ali to bi dovelo do ugrozavanja bezbednosti.
Prvi kupac sistema TOS-1A je Kazahstan koji je primio prve isporuke u 2011. godini, a zatim Irak koji je dobio prva vozila tokom 2014. godine.
Iako je kompanija Splav SPC osnovni ugovarac, druge ruske kompanije takode su ukljucene u razvoj.
Vozilo za snabdevanje TZM-T ima borbenu tezinu od 41,5 tona sa posadom od troje koja se sastoji od komandira, vozaca i nisandzije.
To je uglavnom T-72 bez kupole koja je zamenjena sa dva reda od po 12 raketa MO.101.04M. Rakete se nalaze u oklopljenom delu dok su u prevozu a prenose se uz upotrebu hidraulicne dizalice koja se nalazi izmedu. Dizalica ima maksimalnu nosivost od 1.000 kg, upravlja se daljinski i okrece se za 50 stepeni u- levo i 110 stepeni udesno.
Rakete od 220 mm namenjene za zamenu istrosenih pune se u lanser BM-1 jedna po jedna, a vreme punjenje celog lansera iznosi oko 30 minuta.
Kao i lanser, vozilo za snabdevanje TZM-1 opremljeno je prednjim raoni-kom, a takode moze polagati dimnu zavesu.
Za vreme izlozbe naoruzanja SOFEX 2012, koja je odrzana u Amanu, Jordan, objavljeno je da je Rusija ponudila prodaju sistema TOS-1A instaliranog na trup americkog tenka M-60 koji upotrebljavaju jordanske oruzane snage.
Septembra 2014. Jordan je pristao na kupovinu sistema, ali tek nakon inte-gracije u trup M60, a ruski naziv bice Obyekt 634 - M60.
Iako su proizvedeni sistemi TOS-1A zasnovani na trupu T-72, sistem je moguce instalirati i na druge ruske tenkove kao sto su T-90 ili T-80, a bez obzira sto je proizvodnja T-80 okoncana postoji mnogo postojecih tenkova na kojima bi bilo moguce izvrsiti konverziju.
Dragan Vuckovic, e-mail: draganvuckovic@kbcnet.rs
Iran otkriva raketu zemlja-vazduh Bavar-3737
Iran je prikazao prve slike svoje rakete zemlja-vazduh Bavar-373, za koju tvrdi da su joj performanse slicne ruskom sistemu S-300P.
Tokom 2007. godine Iran je potpisao ugovor o kupovini pet ruskih sistema S-300PMU2 (SA-20 Gargoyle), medutim kada je Rusija tokom 2010. godine ob-javila da nece isporuciti ove sisteme zbog embarga UN, Iran je izjavio da ce po-krenuti sopstveni razvoj i proizvodnju ovog oruzanog sistema.
Nikada nisu potvrdeni izvestaji da je Belorusija snabdela Iran sa hardverom sistema S-300PT tokom 2008. godine, ali ukoliko je to tacno onda je takva ispo-ruka predstavljala pocetnu tacku za razvoj programa Bavar-373.
Iranski zvanicnici su tokom 2014. godine izjavili da ce sistem Bavar-373 imati vece mogucnosti od ruskog S-300 i da je zapoceta proizvodnja nakon sto je sistem uspesno testiran.
Avgusta 2014. godine Iran je prikazao deo vojne opreme, sto je ukljucivalo i raketu Bavar-373 i pripadajuci radar.
Izgleda da Bavar-373 pripada klasi bezrepnih raketa tipa 5V55 i 48N6 koje upotrebljava sistem S-300, ali postoje i manje razlike. Ruske rakete se upravljaju kombinacijom pokretnih povrsina koje se nalaze u okviru samog motora rakete.
Kada je Kina razvila HQ-9, svoju verziju sistema S-300P, prihvacena je neznatno promenjena konfiguracija repa. Zadnji deo peraja nalazio se na istom mestu kao kod ruskih raketa, ali su pokretne povrsine bile montirane spolja na kraju rakete, na mestu na kojem su mogle uticati na usmeravanje mlaza raketnog motora.
Kratak pogled na repnu sekciju rakete Bavar-373 pokazuje opet neko dru-go resenje u okviru kojeg je zadnji kraj tela rakete produzen prema zadnjim ivi-cama peraja. Moguce je da ovaj deo tela rakete skriva zadnje krajeve mlaznica za upravljanje potiskom. Nije jos poznato da li je ova izmena delo Irana ili Sever-ne Koreje koja ima sopstveni program za razvoj rakete za sistem S-300.
Iranska raketa zemlja- vazduh sistema Bavar-372
Radar koji je prikazan kao deo sistema Bavar-373 nalazi se na vozilu tockasu. Opremljen je sa dve antene; najveca je cetvrtasta i montirana je direktno iznad druge antene koja je pravougaonog oblika. Cetvrtasta antena verovatno upotrebljava sistem elektronskog skeniranja, ali je ovde verovatno u pitanju pasivan, a ne aktivan niz.
7 IHS Jane's International Defence Review October 2014.
Radarsko vozilo sistema Bavar-373
Verovatno da ce ovo vozilo sluziti ulozi koju ima vozilo za pracenje i navodenje sistema S-300P. Ukoliko prikazani radarski sistem nije umanjena verzija koja se upotrebljava za testiranje vec proizvodacka verzija, manja velicina glavne antene verovatno ce uticati na to da radar poseduje manji domet nego njegov ruski ekvivalent.
Ukoliko Bavar-373 koristi komandno vodenje (nacin vodenja koji se koristio u prvoj generaciji raketa sistema S-300P) ili poluaktivno radarsko vodenje, to ce uticati na smanjenje efektivnog dometa sistema. Oba nacina vodenja zahtevaju da meta bude pracena sve do momenta presretanja. To ne bi bio slucaj ukoliko bi raketa koristila komandno ili poluaktivno radarsko navodenje samo u ranoj i srednjoj fazi leta gde bi nakon toga presla na radarsko vodenje.
Manje pravougaono kuciste moze sadrzati IFF antene i/ili antene za ko-mandni link za komunikaciju za raketom.
Fotografija lansera koju je objavila iranska agencija pokazuje standardni ruski lanser raketa 5P85D sistema S-300PS. U praksi, moze se desiti da ce lanser sistema Bavar-373 biti zasnovan na podvozju 10X10 pod nazivom Zoljanah. Ovaj lanser, klasi-fikovan kao „takticki kamion za teske zadatke", prvi put je prikazan na vojnoj paradi to-kom aprila 2014. godine, kada je prevozio umetnicko delo koje prikazuje vozilo opre-mljeno lansirnim kontejnerima slicnim onima koje upotrebljava sistem S-300P.
Dragan Vuckovic, e-mail: draganvuckovic@kbcnet.rs
Novi top za ruski tenk Armata8
Novi ruski tenk Armata bice naoruzan topom sa glatkom cevi od 125 mm pod oznakom 2A82A.
Kompanija UralVagonZavod proizvodi tenk Armata u Niznjom Tagilu zajedno sa tenkom T-90.
Top 125 mm 2A82A sa glatkom cevi razvila je kompanija Artillery Plant No 9 u Jekatarinburgu koja takode proizvodi najnoviji top od 125 mm iz serije 2A46.
Top 2A46M-4 bice upotrebljen za serije tenkova T-80, koji se vise ne proizvodi, dok ce top 2A46M-5 biti spreman za tenkove serije T-90.
Smatra se da su oba topa preciznija zbog umanjene disperzije kada se porede sa topovima prve generacije od 125 mm, 2A46M-1 sa glatkom cevi.
8 IHS Jane's International Defence Review October 2014
Ruski top od 125 mm 2A46M-5
Topove pune automatski punjaci pod oznakama 6EhTs40 i 6EhTS43 koji se nalaze ispod kupole tako sto uredaj prvo puni projektil, a zatim punjenje. Nji-hov glavni nedostatak upravo se svodi na sistem automatskog punjaca.
Punjenje i projektil su fiksne duzine i tu ne moze doci do izmena, tako da je odnos duzine i dijametra potkalibarnog penetratora mnogo manji nego sto je to slucaj kod istog penetratora u zapadnim topovima od 120 mm.
Taj odnos, u kombinaciji sa brzinom ispaljivanja i osobinama materijala, predstavlja osnovne faktore koji omogucuju projektilu proboj oklopa tako da je upravo ogranicenje u duzini, odnosno visini ruskog automatskog punjaca dovo-dilo do umanjene sposobnosti za probojem oklopa.
Pretpostavlja se da ce tenk Armata imati novi automatski punjac koji ce pu-niti novu, unapredenu municiju i sadrzati 32 granate spremne za upotrebu.
Takode, nacice se u upotrebi i novi projektil APFSDS sa konvencionalnim pene-tratorom od teskog metala na bazi legure volframa ili od osiromasenog uranijuma. Ovaj drugi ce verovatno dostici i do 15% povecanu probojnost u odnosu na konvenci-onalnu verziju. Top ce ispaljivati i jos jednu konvencionalnu granatu, rasprskavajucu sa visokoeksplozivnim punjenjem, koja ce biti programirana za eksploziju iznad mete.
T-90 moze ispaljivati laserski vodene projektile na daljine do 5.000 m, sto je van vizuelnog dometa topa od 125 mm kada gada konvencionalnom municijom.
Novi laserski vodeni projektil od 125 mm, pod nazivom Sprinter (oznaka 3UBK21), bice ispaljivan iz topa sa glatkom cevi oznake 2A82A. Projektil ce imati tandem bojevu glavu sa visokoeksplozivnim punjenjem za neutralisanje ciljeva sa eksplozivnim reaktivnim oklopom. Top 2A82A bice opremljen termalnim omo-tacem, izduvnikom gasova i referentnim sistemom na ustima cevi topa. Za proiz-vodnju topa bice upotrebljavan jaci celik i imace vecu zapreminu komore, sto ce omoguciti koriscenje veceg pritiska za ispaljivanje APFSDS municije koja ce le-teti ka cilju mnogo vecom brzinom.
Pretpostavlja se da je top od 125 mm bio oznacen kao 2A82, ali je tada cev produzena, pa je oznacena kao 2A82A.
Sada vec ukinuti program tenka T-95 bio je naoruzan eksterno postavlje-nim topom od 152 mm, oznake 2A83, koga je punio automatski punjac smesten u trupu tenka.
Verovatno da ce ova tehnologija biti koriscena za novu municiju topa od 125 mm, oznake 2A82A. Ona podrazumeva granate od 152 mm Grifel-1 i Grifel-2 sa pe-netratorima od volframa i osiromasenog uranijuma i rasprskavajucu granatu Grifel-3.
Dragan Vuckovic, e-mail: draganvuckovic@kbcnet.rs
