CC BY
176
mmgM savremeno naoruzanje i vojna oprema
RAZVOJ I MOGUCNOSTI SREDSTAVA PVO KRATKOG DOMETA*
Nedavna borbena iskustva u Iraku i Avganistanu opet su pokazala da su vazdu-hoplovi ranjivi i na relativno nesofísticira-nu vatru sa zemlje. Cinjenica je da su u proteklih pet godina rusene letelice svih vr-sta - avioni, helikopteri, transportni i juris-ni avioni, bespilotne letelice, i to vodenim, i nevodenim sredstvima PVO kratkog dometa. Iako su neka od tih sredstava koris-cena i pre 40 godina, spektar tih sredstava, relativno jeftinih, a povelikih mogucnosti, i dalje se masovno koristi i razvija i prava su pretnja za vazduhoplove.
Ogromna kolicina sredstava PVO kratkog dometa nalazi se na upotrebi si-rom sveta i konstantno se razvijaju, uva-zavajuci sadasnje i buduce opasnosti. Ona obuhvataju asortiman od raketa koje se lansiraju s ramena, preko sistema sa postoljem ili ugradenih na vozilo, do vu-cenih ili avioprenosnih samohodnih PA topova, te kombinacije topovskih i raket-nih sistema.
* Prema podacima iz INTERNATIONAL DEFENCE REVIEW, novembar 2007.
Kineski sistem PVO kratkog dometa Yitan na sasiji vozila WZ-551
Prenosni sistemi
Od svih prenosnih sistema PVO, na trzistu se najcesce nalaze i koriste ruske vodene rakete. U prvu generaciju spadaju varijante IC vodenih raketa Strela-2/Stre-la-2M (NATO oznaka SA-7 „Grail"), koje se u najvecem broju nalaze u Aziji i Srednjem istoku. U pocetku su gadani samo odlazeci ciljevi, ali je kasnije njihovo navodenje poboljsano za sve mogucnosti. Relativno jednostavna konstrukcija i laka upotreba rakete obezbedili su da se ove rakete proizvode po licenci ili kopiraju u
mnogim zemljama. Zatim je usledio raz-voj rakete Strela-3 (SA-14 „Gremlin"), Igla (SA-18 „Grouse") i Igla-1 (SA-16, „Gimlet"), koje su sve proizvedene u veli-kim kolicinama, mada se ruski izvoz uglavnom koncentrise na varijantu „Igla".
Samohodni sistem PVO Gepard s dvostrukim topom kalibra 35 mm
Raketa Igla se sada moze integrisati u komandni sistem C2 i na lansere sa dva projektila na postolju, sa mogucnoscu gadanja plotunom koji povecava verovat-nocu pogadanja za 1,5 puta.
Kina ima dugo naslede proizvodnje ruskih raketa, a i sama je proizvela niz sopstvenih prenosnih raketnih sistema. Prvi takav kineski sistem bio je iz serije Hong Nu-5, koji je, u sustini, poboljsana verzija Strele-2. Izvezena je u mnoge ze-mlje, mada je sada proizvodnja zavrsena. Noviji kineski sistemi su FN-6, Qian-Wei-1 (Vanguard), Qian Wei-11 i Qian Wei-18, koji se nude sa opcijom nocnog nisana i sistemom za identifikaciju svojih i neprijateljevih ciljeva.
Poljska, medutim, proizvodi i uvodi od 1992. godine svoju familiju prenosnih raketa Grom sa najnovijom verzijom Grom 2. Ona ima vecu, mnogo ubojitiju
bojnu glavu, raketu s manjom sekcijom za gorivo i ugraden sistem za identifikaciju cilja. Osim cisto prenosne varijante, ove rakete se ugraduju i na ruski dvocev-ni PA top 23 mm ZU-23-2, na lansere sa cetiri sistema Grom, pa i na mornaricke varijante.
Rumunija je proizvela po licenci raz-ne ruske rakete, ukljucujuci CA-94M na bazi ruske Strele-2M, koju su i izvozili.
Jedna od zemalja koje odskora pro-izvode ova sredstva je Iran. Njihov sistem Misagh-1 veoma je slican kineskim sistemima, posebno QW-1 i, naravno, iz-vozi se i „koristi" na Srednjem istoku.
Poljski samohodni sistem PVO Loara-G s dvostrukim topom 35 mm na bazi tenka T-72
Slicno kao ruska Igla, standardna prenosna raketa PVO u SAD i Evropi je Stinger, koja je u operativnoj upotrebi jos od 1981. godine. Pod oznakom Stinger RMP (Reprogrammable Microprocessor) proizvodi se po licenci za potrebe Ne-macke, Grcke, Holandije i Turske. Naj-noviji standard „opali i zaboravi" FIM-92B/C, ima poboljsani IC/UV tragac i efikasan domet preko 5000 m, dok Stinger RMP Blok 1 ima bolju proporcional-
nu navigaciju. Stinger je moguc i u verzi-ji s lanserom za dva projektila, u brojnim verzijama za ugradnju na vozila, ukljucu-juci i ona s kupolama za cetiri rakete, kao i u verzijama prilagodenim za helikopte-re za dejstvo vazduh-vazduh.
Ruski hibridni sistem PVO 2S6M Tunguska
Japanska kompanija Tosiba razvila je sopstveni prenosni sistem PVO Tip 91, kao nastavak u razvoju Stingera, koji se, takode, moze ugraditi na vozila. Raketa ima dvokanalnu (IC i dnevna svetlost) fokalnu ravan koja koristi sliku visoke rezolucije za zahvat cilja pre lansiranja i posle pravi razliku izmedu cilja i bilo ko-jih drugih mamaca, sto je cini veoma ot-pornom na kontraometanje.
Svedska kompanija Saab Bofors Dynamics, radi nadvladivanja moguceg protivdejstva, razvijala je sisteme RBS-70 koji su vodeni laserskim snopom. Uz to, danasnji sistemi RBS-70 imaju i ter-monisanski sistem i novu raketu Bolid sa mnogo vecim mogucnostima. Ona ima trorezimski blizinski upaljac za unistenje raznih ciljeva, sto pruza vece mogucnosti protiv malih, brzih ciljeva kao sto su krstarece rakete, detonacije u blizini aviona i helikoptera, ili direktan udar u cilj. Sistem poseduje i digitalni sistem za identifikaciju cilja. Originalni
i poboljsani sistem moze da se koristi samostalno ili sa novim radarskim siste-mom Saab Giraffe.
Britanska armija je posle sistema PVO Startburst/Javelin uvela novi Tha-lesov raketni sistem velike brzine, po-znat pod komercijalnim nazivom Star-streak. Za razliku od njihovih prethodni-ka, svaki sistem Starstreak ima neuobi-cajenu konfiguraciju koja sadrzi tri laserski vodene podmunicije tipa strele, koje mogu unistiti razlicite cilj eve na maksimalnoj udaljenosti od 7 km, kre-cuci se brzinom od 3,5 Maha. I za RBS-70 i Starstreak operator mora drzati ni-san usmeren na cilj radi navodenja rakete na njega, bez obzira na mamce. Zbog toga, ako se sistem zeli koristiti po sva-kom vremenu i nocu, u njega mora da se ugradi i termonisan.
Francuska armija je kljucni korisnik sistema Mistral koji se, poput Igle i Stingera, neprestano usavrsava. Osnovna vari-janta koristi se i kao prenosni i kao stacio-narni sistem. Danasnja standardna verzija poznata je kao Mistral Mk2 u koju moze da se ugradi termonisan. Prema podacima proizvodaca (kompanija MBDA), sistem ima impresivnu uspesnost pogadanja od 93% za vise od 2700 lansiranja.
Brojne su mobilne verzije sistema mistral, ukljucujuci automatsku pokretnu va-trenu jedinicu Thales Aspic na sasiji teren-skog vozila 4x4. Ona ima cetiri rakete Mistral spremne za upotrebu i dodatne rakete za rucno punjenje na lanser. Lanserom upravlja operator iz kabine, ali moguce je i daljinsko upravljanje, ako to takticka situa-cija zahteva. Visestruki lanseri Mistral mo-gu da se koordiniraju stanicom za koordina-ciju koja je ugradena na posebnom vozilu.
Mobilni sistemi
Pored odbrane prenosnim sistemima mnoge zemlje imaju potrebu za savrseni-jim i mocnijim sistemima koji mogu brzo da se razviju i pridruze mobilnim snaga-ma, bilo da su ugradena na vozilima ili se koriste iz helikoptera.
Bas kao i sa prenosnim sredstvima, i u ovom sektoru se najcesce nalaze ruska sredstva, kao sto je, na primer, 9K33 Osa (Sa-8 „Grecko"), koja je dozivela mnoga poboljsanja, posebno u oblasti upravlja-nja vatrom i elektrooptici. Jedan od naj-savremenijih ruskih sistema PVO je ra-dio-komandama upravljani sistem Tor (SA-15 „Gauntlet"), koji je razvijen iz mornaricke rakete. Bazirana je na sasiji slicno samohodnom orudu 2S6M, koje je opremljeno sa 8 vertikalno lansirajucih raketa u dva cetvrtasta boksa. Prikolicna verzija nedavno je razvijena radi stacio-narne primene poboljsane varijante rakete 9M331, koja je brza od prethodne 9M330 i ima veci domet.
Pre mnogo godina americka vojska uvela je sistem Chaparral na bazi guse-nicnog transportera M548, cija kupola ima cetiri spremnika za lansiranje raketa, vazduh-vazduh A1M9 SideWinder. Iako se vise ne upotrebljavaju u americkoj ar-miji, i dalje se nalaze u oruzanim snaga-ma nekoliko zemalja.
I u Izraelu je razvijen i testiran sistem PVO Spy der, koji moze da lansira rakete Python ili rakete veceg dometa Derby.
U Kanadi je na upotrebi sistem dvo-struke namene, poznat kao sistem PVO i protivtenkovski sistem ADATS (Air Defence Anti-Tank System), koji je ugraden na modifikovanu sasiju transportera
M113A2 sa daljinski upravljanom kupo-lom naoruzanom sa 8 raketa, koje su spo-sobne za napad na ciljeve u vazduhu uda-ljene preko 10 km, a sekundarnu moguc-nost predstavlja unistenje zemaljskih ci-ljeva. Ugradnjom na vozila omoguceno je da se sistem opremi osmatrackim rada-rom sposobnim za pracenje i skeniranje 20 ciljeva udaljenih preko 25 km.
Dnevno-nocni nisanski sistem ugraden je izmedu dva nosaca sa po cetiri rakete koje su spremne za gadanje. Pobolj-sani sistem ADATS bio je ugraden i na sasiju vozila 8x8 LAV III kao visena-menski sistem.
Kompanija Thales Crotale razvila je mnoge mobilne sisteme PVO. Njihov sistem Crotale NG (New Generation), takode i pod oznakom Mk3, imao je nedo-statak, jer se sastojao od dve jedinice -osmatrackog radara i lansera sa pratecim radarom. Novo oruzje je integrisani sistem koji objedinjava prateci i osmatrac-ki radar i 8 spremnika za upotrebu PA ra-keta VTI. Te rakete imaju merenje IC ot-klona i radarsko vodenje sa Ku-bend fre-kventnim monoimpulsnim radarom, pre-ko datalinka. To omogucava da se podaci sa oba senzora konstantno uporeduju i upucuju na druge podatke radi izdvajanja cilja od protivdejstva.
Kina je razvila vise mobilnih sistema PVO, ukljucujuci nedavno uvedeni sistem Jitan, koji je ugraden na sasiju modifikovanog oklopnog transportera 6x6 WZ551. Daljinski upravljana kupola ugradena je na krovu vozila, a poseduje osmatracki radar, usavrseni senzorski paket u centru i dve kutije sa po cetiri rakete TY90. Domet raketa je oko 6 km, a po visini 3962 m (13 000 ft).
Opstanak samohodnih PA topovskih sistema
Iako su rakete zamenile mnoge samo-hodne i vucene PA topove sirom sveta, oni se redovno susrecu, posebno ruski modeli, u nekoliko aktuelnih konfliktnih zona, gde se koriste i u borbama protiv zemaljskih ci-ljeva. Ipak, u poslednje vreme nema zna-cajnijih razvojnih projekata u toj oblasti.
Najbrojniji samohodni PA topovski sistem je ruski radarski upravljani, cetvoro-cevni, 23 mm top ZSU-23-4. Iako je prvi put uveden pre 40 godina ovaj top je veo-ma efikasno oruzje, a narocito kada se ko-risti zdruzen sa drugim sredstvima PVO.
Brojni vojni dobavljaci sada nude poboljsanja za ZSU-23-4, od kojih se ne-ka odnose na podsisteme i radar, a draga na pridodavanje topu PA raketa tipa „opali i zaboravi".
Samohodni PA top 35 mm Skyranger ugraden na sasiju vozila Piranha III
Nemacka armija dugo je koristila samohodni dvocevni PA top 35 mm Gepard, kompanije Krauss-Maffei Wegmann, ali ti sistemi sada se postepeno ukidaju u armijama Belgije i Holandije. Ista kompanija razvila je studiju za po-boljsanje vatrene moci Geparda koja je pokazala da je moguce dodati dvostruki lanser za rakete Stinger sa svake strane kupole, ali do sada to nije realizovano.
Juzna Koreja razvila je sopstveni samohodni PA top 30 mm Doosan Flying Tiger, cija je sasija opremljena osmatrac-kim radarom i koji se obicno koristi zdruzen sa samohodnim raketnim siste-mom PVO Doosan Chun Ma (Pegasus) ugradenim na slicnu sasiju. Mobilni ra-ketni sistem Pegasus ima daljinski upra-vljanu kupolu koja se popunjava sa 8 raketa (po cetiri sa svake strane), kao i ni-sanski i osmatracki radar u potpuno za-tvorenom senzorskom paketu.
Poljska je razvila radarski vodeni samohodni PA top na bazi sasije tenka T-72, a citav sistem je poznat pod nazivom Loara-G. Po konceptu je veoma slican nemackom Gepardu, a naoruzan je dvo-cevnim topom 35 mm i nisanskim osma-trackim radarom.
Svedska armija uvodi PA vozilo CV9040 koje zadrzava top Bofors 40 mm L/70, ali je opremljeno i pretrazivac-kim radarom Thales Gerfaut TRS2620 ugradenim na zadnjem delu kupole.
Oslanjajuci se na iskustvo steceno u razvoju vucenih sistema PVO 35 mm, kompanija Oerlikon contraves razvila je mobilniji sistem samohodnog PA topa Skyranger. Prvi primerak, prikazan pre tri godine, bio je izraden na bazi sasije vozila 8x8 Mowag Piranha III sa daljinski upravljanom kupolom sa ugradenim topom 35/1000 i usavrsenim nisanskim sistemom. Ovaj top uvezan je sa drugim sredstvima PVO, ukljucujuci i raketna.
Hibridni sistemi PVO
Balansirajuci izmedu raketnih sistema i trenda daljeg razvoja samohodnih sistema PA topova, preslo se na razvoj i
uvodenje hibridnih sistema PVO naoru-zanih i topovima i raketama.
Jedan od novijih sistema je ruski 96K6 Pancir-Sl, koji se proizvodi i za izvoz. Prva verzija prikazana je na terenskom vozilu 8x8, ali moze da se ugradi i na sasije oklop-nih vozila. Pancir-Sl ima 8 ili 12 raketa PVO, plus dva PA topa 30 mm koji se na-vode na cilj osmatrackim i nisanskim rada-rom i optickim dnevno-nocnim nisanom.
U ruskoj Armiji je stari samohodni top ZSU-23-4 zamenjen mnogo mocnijim hi-bridnim sistemom 2S6M Tunguska na bazi sasije potpuno gusenicnog oklopnog vozila. Sistem ima 8 raketa spremnih za lansiranje i dvostruki top 30 mm, hladen vodom, namenjen za unistenje bliskih ciljeva.
Raketni sistem PVO Rapier FSC s raketama Rapier Mk2
Za potrebe americkog marinskog korpusa razvijeno je orude na bazi sasije vozila 8x8, sa kupolom za dva clana posade koja je naoruzana topom 25 mm GAU-12/U Gatling i kontejnerom sa ce-tiri PA rakete Stinger (princip „opali i za-boravi") sa svake strane kupole.
Zbog brojnih nasledenih samohod-nih PA topova koji se koriste sirom sve-ta, nekoliko vojnih dobavljaca razvilo je dodatni paket raketa PVO tipa „opali i
zaboravi" radi povecanja mogucnosti PVO. Dobar primer predstavlja paket izraelske avio industrije Machlet koji je kombinacija topa 20 mm Gatling sa kontejnerom od cetiri PA rakete Stinger.
U Velikoj Britaniji zastarele prikolic-ne sisteme PVO kratkog dometa Rapier zamenjuju sistemima Rapier FSC (Field Standard C) koji je u izvozu poznat pod nazi vom Jernas i koji nudi znatno vece mogucnosti. Svi elementi su integrisani u novu zajednicku prikolicu koju vuce kamion od 4 t (4x4). Pripadajuci elementi su novi osmatracki radar Dagger, novi radar za pracenje Blindfire i lanser sa 8 spremnih za lansiranje PA raketa Rapier Mk2.
Zadovoljavajuci potrebe sve zastu-pljenijih snaga za brz razvoj, mnoge ze-mlje nastoje da i njih pokriju sistemima PVO kratkog dometa. Medu njima je sistem nemacke kompanije Rheinmetall ASRAD (ATLAS Short Range Air Defence) sa raketama Stinger (moguce je da se koriste i druge rakete), koji moze da se ugradi na sasije raznih vozila.
M. K.
TAKTICKA BESPILOTNA LETELICA WATCHKEEPER *
Britanska kompanija Thales obelo-danila je zavrsnu konfiguraciju svojih taktickih bespilotnih letelica Watchkee-per (Vockiper) i naj avila ulazak u fazu proizvodnje s mogucom upotrebom u Kraljevskoj artiljeriji Velike Britanije od 2010. godine.
Letelica Vockiper (oficir - strazar), kao treca generacija bespilotnih letelica,
* Prema podacima iz INTERNATIONAL DEFENCE REVIEW, jun 2007.
bice sposobna da izvodi operacije danju i nocu izvan regularnih baza, s velikim mogucnostima i visokim stepenom pou-zdanosti.
Baziran na Elbitovoj bespilotnoj le-telici Hermes 450, trup letelice Vockiper projektovan je za takticki razvoj u Veli-koj Britaniji, ukljucujuci polupripremlje-ne piste za prizemljenje, koje ce biti opremljene sistemom za odmrzavanje, sto ce omoguciti upotrebu sirokih razme-ra. Testiranje Vockipera u raznim vre-menskim uslovima pocece krajem 2007. godine. Unikatni korisni teret na Vocki-peru sadrzace sintetizovani radar SAR (synthetic-aperture radar) sa indikatorom za identifikaciju kretanja zemaljskih ci-ljeva (napred) i elektro-optickim/IC kre-tanjima (nazad), ukljucujuci i lasersko obelezavanje cilja.
Takticka bespilotna letelica Watchkeeper
Prednje i zadnje antene podrzavaée VHF/UHF softverski radio i sirokopojasne i uskopojasne data-linkove za upravljanje, prenos slike i komunikacije. Letelica ce biti opremljena i kompletnom opremom za identifikaciju svojih i protivnikovih sred-stava. Data-linkovi obezbedice jednosmer-nu informaciju do udaljenih osmatrackih termínala na zemlji koji rade za potrebe taktickih jedinica. Najnovija konfiguracija imace novi Thales MAGIC automatski si-stem za uzletanje i sletanje, koji je ispitan za Vockiper i druge bespilotne letelice.
S maksimalnom izdrzljivoscu od 16 casova u vazdusnom prostoru i moguc-noscu brzog uzletanja i sletanja, kao i upotrebom samo dve letelice s jednom kontrolnom stanicom na zemlji, moci ce da se obezbede celodnevne mogucnosti sistema ISTAR (intelligence, surveillance, target acquisition and reconnaissence) za potrebe brzog reagovanja na bojistu i podrske taktickim grupama i brigadnim ili divizijskim stabovima.
U logistickom lancu Vockiper je tak-ticka bespilotna letelica, ali po svojim ukupnim mogucnostima nudi 24-casovne dnevno-nocne mogucnosti obavestavanja, osmatranja, akvizicije cilja i izvidanja (IS-TAR), sto predstavlja izuzetno mocan si-stem u veoma malom pakovanju, kako ka-zu zvanicnici kompanije Thales.
M. K.
