CC BY
46
1
Severnokorejski brod lansira novu raketu zemlja-zemlja1
6 HvHL£RSRJHVN_aiDV'Q.(D/W?odong Simmum FOGMR M VNH QRYRJ USD UDNH \W]hP<na]hP<n»(DCMiJDCHVDEURGDNRMSUBDGDUDW\R\PRi:DUJFL6HvHLQH. RJHH
1 D VLNDP D VH QDO] LL(LG-U6 HYHLQH . RUHH. JP ' aRQJ 8QNF\i\HSJLZXV\WR "YORWVX 8 QRYKaNFP c(DCNK IH COYHGHQR GDIMHSJRECR JDJDQH /CXcCR' SR \/MJGiRGDVXQFYLELUFGLUDN-^/DGFF^DЗ D(LSJR\HNQHLL:SHQIHLLVSHVSHFJiiSDIFi\H
U caDCNKVHNDaHGD cHUD^HOEJiLKУJl\JHQDXCOFI□<aDQMGU<JJKElRGRYOO GD ce docLLGFF SJRP HCH WDNLCNK SRVOY^LXSRУJHEH P RJaDlLFH
1RVOUD^HO\JJR(JCLCOU<V^XUD^HX. K 0 Uran 1 DRR CDNO66 1 /Switch-blade" LDNF VH YGLP DQO L P HQD± FHYQ-GRGDDN GHX UDNHHQD NRRVI VHQDO| LEXVHUCOCYUVJRJRUYR 3RV\RI|lOQMVHУHU:lF^RUHMI^H\OUiDQHUD^HH. K SUYLSXWHH ] DSDaHQFX RXQK JRGCH NDGD VH QD NJD\X fHGQRJ YGHR VQP ^O^RJHM^HYFГV^HP RJ(RYJiG-№iVSOMraWUD^HHVDP DQHSFP RUNHSflOIRFUP H a \/R VH WCH VDP RJ EURGDVDNRHJ \W(DQVJDCD UDNHD RCM GXaLCH RNR PHOUDLaJUJCHa-^JK PHWUD 1OI\-GiCFP \OUERXaD(D^HVHGvOUDGDUD±COVL J DFIRCLLFVP DUDcM. 3UHSRVOV(®VHGDI\HGDQRGRYJKUDGDUDYHUFYOWCRUDGLLX UHUP X ] DKYDWOaO FLO
Nova raketa oznacava veliki napredak severnokorejske mornarice u tehno-loskom smislu i imace veliki znacaj u pogledu unapredivanja obalne odbrane, kao i u okviru mornarickih patrola.
Prema nekim izvorima, severnokorejske fregate klase Najin bice opremlje-ne novom raketom. Inace samo plovilo sa koga je lansirana raketa je verovatno istog tipa kao i plovila koja su prvobitno oznacena kao hoverkrafti da bi se na-knadnom analizom utvrdilo da se radi katamaranima odnosno trimaranima.
Ostaje da se vidi da li ce novi raketni brod uci u serijsku proizvodnju kao moguca zamena za severnokorejske raketne camce klase Osa koji su opremlje-ni potpuno zastarelim raketama P-15 i P-20.
Dragan M. Vuckovic, e-mail: draganvuckovic@kbcnet.rs
Indija lansira raketu Agni 52
Indija je 31. januara ove godine uspesno testirala raketu Agni 5 srednjeg dometa, domace proizvodnje, sa mobilnog lansera.
Balisticka raketa srednjeg dometa duga je 17 metara, ima tri stepena a lansira se iz hermeticki zatvorenog modula-kanistera koji je montiran na kamion Tata.
Agni 5 nosi nuklearnu glavu do 1,5 tone i spada u nuklearni arsenal koji se moze lansirati iz vazduha, sa mora i sa mobilnih platformi. Kanister omogucava lansiranje u kratkom vremenu potrebnom za pripremu koji je mnogo vremenski kraci u odnosu na nacin otvorenog lansiranja. U prednosti spadaju i veca pou-zdanost, smanjena potreba za odrzavanjem i poboljsana pokretljivost.
Raketa od 50 tona pópela se na visinu od 600 km pre nego sto je isporucila svoj tovar na cilj u juznom delu Indijskog okeana, oko 20 minuta kasnije.
To je bila treca uspesna proba, a indijski zvanicnici procenjuju da je potreb-no jos nekoliko lansiranja da bi raketa postala operativna.
Dragan M. Vuckovic, e-mail: draganvuckovic@kbcnet.rs
Pakistan testira raketu Ra'ad
Pakistan je uspesno testirao krstarecu raketu Ra'ad domace prozvodnje. Raketa duga 4,85 metara lansirana je sa vazdusne platforme, sto je predstavlja-lo peti uspesni test. Sva dosadasnja lansiranja izvedena su sa modernizovanog aviona Mirage III ROSE.
Raketa sa dometom do 350 km omogucava Pakistanu da ostvari „stratesku ravnotezu" na kopnu i na moru. Testiranje je obavljeno dva dana nakon sto je In-dija testirala svoju novu raketu Agni 5 dometa do 5.000 km.
Krstareca raketa Ra'ad (takode poznata i kao Hatf 8 ili Hatf VII) spada u program strateskih raketa koje ukljucuju balisticke rakete kratkog i srednjeg dometa kao i krstarece rakete lansirane sa kopna.
Raketa Ra'ad lici na neke projekte Juzne Afrike kao sto su MUPSOW i Tor-gos na kojima su Pakistan i Juzna Afrika zajedno radili.
Kompanija „Kentron", sada „Denel", vec je isporucila ratnom vazduhoplov-stvu Pakistana svoju planirajucu avio bombu Raptor tako da je ovakva saradnja mogla rezultirati i razvojem krstarece rakete.
Prvi test rakete Ra'ad obavljen je tokom 2007. godine. Prikazan je let rakete koja se odvojila od aviona Mirage III ROSE 1, zatim otpustanje rakete i pokre-tanje motora kao i sam let. Drugo lansiranje rakete obavljeno je tokom maja 2008. godine, trece u aprilu 2011. godine, cetvrto tokom maja 2012. godine, dok je peto lansiranje izvrseno samo dva dana nakon sto je Indija lansirala Agni 5.
Dragan M. Vuckovic, e-mail: draganvuckovic@kbcnet.rs
Nova iranska krstareca raketa Soumar pokrece pitanja u vezi dometa3
U martu ove godine prikazana je iranska krstareca raketa Soumar, ali je ta-da izostavljen podatak o njenom dometu.
Ubrzo se pojavila informacija o dometu od 2.500 km s obzirom na to da raketa u potpunosti lici na sovjetsku krstarecu raketu Kh-55. U prilog tome, ukrajin-ski zvanicnici su tokom 2005. godine priznali da je 2001. godine 12 raketa Kh-55 ilegalno prodato Iranu.
Iran je morao posedovati motor slicnih performansi kao sto je turbo-ventilatorski R95-300 koji se nalazi na originalnoj raketi Kh-55 da bi postigao radijus dejstva od 2.500 km. Medutim, nerealno je ocekivati da je ova zemlja sposobna za proizvodnju takvog motora.
Iran se dosada maksimalno trudio da odrzi operativnom svoju flotu aviona i helikoptera s obzirom na postojece sankcije kojima je zabranjena prodaja delova za avione i u tom smislu je pokusavao da uveri ostatak sveta da proizvodi nove, lokalne verzije americkih letelica.
o
X
o >
LO
o CM
D¿ UJ Dd Z) O O
_l <
o
X
o
LÜ
H >-
a. <
H
<
CD ■O
X LÜ H O
O >
Medutim, mnogo je teze proizvesti mali turbo-ventilatorski motor za krstarecu raketu nego mlazni motor standardne velicine sa obzirom na manje komponente, ve-ci pritisak i mnogo vise radne temperature. Danas postoji samo pet poznatih proizvo-daca koji prave male turbo-ventilatorske motore koji se mogu upotrebljavati na krsta-recim raketama a to su: Williams International u SAD (F107 i F112), Pratt&Whitney u Kanadi (PW600), AMNTK Soyuz (R95-300) i NPO Saturn (36MT) u Rusji kao i Motor Sich u Ukrajini sa motorom (MS 400). Sto se tice Kine, nije jasno da li njihove kr-starece rakete koriste domace motore ili su oni uvezeni iz Rusije ili Ukrajine.
Moze se desiti da je Iran dobio odreden broj malih turbo-ventilatorskih motora ilegalnim kanalima ili je jednostavno prikazao kupljene ukrajinske rakete kao svoj novi proizvod.
Postoji i alternativno objasnjenje a to je da su iranci opremili Soumar dale-ko jednostavnijim i jeftinijim turbodzet motorom.
Iran je tvrdio da je proizvodio turbodzet motore Tolou-4 jos od 1999. godi-ne. Ti motori su u stvari kopije motora TRI 60-2 francuske kompanije Microturbo, a pretpostavlja se da ce oni pokretati nove iranske protivbrodske rakete velikog dometa ukljucujuci Noor i Ghadir sto su samo verzije kineske rakete C-802. Iako kinesko ucesce u iranskom programu protiv-brodskih raketa podize sumnju da se Tolou-4 u stvari pravi u Kini, iranska televizija je prikazala video materijal na kome je prikazan proces sklapanja motora u Iranu.
Tokom sajma naoruzanja u iranskom gradu Kisu, tokom 2005. godine, Iran je objavio da su u toku radovi na razvoju motora Tolou-5 koji ce proizvoditi 4,4 kN potiska i biti dugovecniji od svog prethodnika. Od tada vise nije bilo informa-cija o pomenutom motoru.
Iako bi motor sa 4 kN potiska mogao biti adekvatan za krstarecu raketu velicine Soumar-a, turbodzet motori su generalno manje efikasni od turbo-ventila-torskih. U tom smislu Soumar bi morao nositi mnogo vise goriva a zatim morao imati mnogo manju bojevu glavu ili upotrebljavati vece aerodinamicke povrsine od sovjetskog Kh-55 da bi postigao istu daljnu od 2.500 km.
Kako je raspon krila iranske rakete slican onome sa Kh-55 (3,1 m) i sa pret-postavkom da Iranci nisu znatnije umanjili bojevu glavu _ moze se pretpostaviti da je domet rakete Soumar znatno manji od 2.500 km. Cak i da je tako, to ne predstavlja problem Irancima s obzirom na to da i tako mogu gadati Izrael i veci-nu americkih baza u regionu.
Kina zapocinje rad na prvom domacem nosacu aviona4
Mornarica narodnooslobodilacke armije zapocela je izgradnju prvog doma-ceg nosaca aviona. Kineski zvanicnici najavljuju da ce drugi kineski nosac aviona biti znatno moderniji od nekasnjeg sovjetskog nosaca Varyag.
Maketa prvog kineskog domaceg nosaca aviona pojavila se krajem 2014. godine.
Kineski zvanicnici su takode najavili da ce Kina graditi sest nosaca ukoliko za to budu postojale mogucnosti.
4 Jane's Defence Weekly 18 March 2015.
Dragan M. Vuckovic, e-mail: draganvuckovic@kbcnet.rs
Zvanicnici kineske ratne mornarice takode su izvestili o uspesnom razvoju elektro-magnetnog katapulta koji ce po svemu biti jednak americkom.
Do sada je Kina bila veoma uzdrzana po pitanju obelodanjivanja svojih pla-nova razvoja nosaca aviona. Cak je informacija, koja se pojavila na sajtu kompa-nije koja je dobila ugovor za izgradnju nosaca , bila odmah povucena nakon sto je kratko vreme bila u opticaju.
Dva radnika koji su imali pristup bazama u Dalijanu dobila su zatvorske ka-zne od sest i osam godina jer su prosledili fotografije kineskog prvog nosaca aviona Liaoning „stranim spijunima".Takode je receno da je izgraden zid visine 20 m oko brodogradilista u gradu Dalian kako bi se sprecilo neovlasceno fotografisanje.
Dragan M. Vuckovic, e-mail: draganvuckovic@kbcnet.rs
Domaci ponudac nudi borbeno vozilo pesadije Enigma Ujedinjenim Arapskim Emiratima5
Novo borbeno vozilo pesadije Enigma postaje ucesnik u nadmetanju programa BVP 8X8 za potrebe UAE.
Novo vozilo prikazano je na sajmu naoruzanja IDEX 2015 u Abu Dabiju. Proizvodac je kompanija Emirates Defense Technology (EDT) koja je projekto-vala vozilo iskljucivo za potrebe vojske UAE.
Prikazano vozilo opremljeno je kupolom sa ruskog BMP-3 vozila koje je u sastavu vojske UAE.
Sledeceg leta pocinju intenzivni testovi koji ce biti fokusirani na funkcionisa-nje vozila na velikim vrucinama i na pokretljivost u pustinji.
Vozilo pokrece dizel motor Caterpillar C13 koji razvija 711 KS. Enigma ce teziti 28 tona. Upotrebljavace amortizacioni sistem Timoney Technology koji omogucava visok stepen terenske pokretljivosti, a projektovan je tako da omo-guci laku zamenu u slucaju ostecenja prouzrokovanim minama ili improvizova-nim eksplozivnim napravama.
Trup je formiran u obliku slova V, od zavarenog oklopa i moze biti opre-mljen oklopom applique radi viseg nivoa zastite.
Iako je vozilo opremljeno kupolom od BMP-3, kompanija kaze da modularni dizajn vozila omogucava montiranje raznih oruzanih sistema. Jedno od prikaza-nih vozila Enigma na sajmu naoruzanja IDEX 2015 bilo je opremljeno lakom ha-ubicom 155 mm M 777.
Druge opcije podrazumevaju opremanje kupolom za protivvazdusnu borbu Rheinmetall sa topom Skymaster 35 mm ili daljinski upravljanim topom 37 mm AU220M kompanije UralVagonZavod.
Kao BVP Enigma ce prevoziti osam vojnika, kao i posadu od tri clana, a po-seduje sve sposobnosti amfibije.
Pojava Enigme na sajmu naoruzanja IDEX 2015 potpuno je demoralizirala konkurente, kao sto su kompanija „Patria" koja je prikazala svoje vozilo AMV 8X8 opremljeno kupolom sa BVP BMP-3 i kompaniju „Nexter" sa svojim vozilom VBCI. Cinjenica da je Enigmu otkrio licno seik Mohamed Bin Zajed al Nahjan, krunisani princ Abu Dabija i zamenik vrhovnog komandanta vojske UAE potvrdi-la je visok nivo politicke podrske ovom vozilu.
Dragan M. Vuckovic, e-mail: draganvuckovic@kbcnet.rs
Kompanija „Norinco" otkriva artiljerijsko-raketni sistem VBR AR-3
Kineski artiljerijsko-raketni sistem VBR AR-3 dominirao je na kineskom standu na sajmu naoruzanja IDEX 2015. odrzanom u Abu Dabiju.
Sistem je zamisljen kao potencijalna alternativa americkom artiljerijsko-ra-ketnom sistemu (ARS) HIMARS (High Mobility Artillery Rocket System - artilje-
' Jane's Defence Weekly 4 March 2015.
rijsko-raketni sistem visoke pokretljivosti), a kompanija „Norinco" je vrlo optimi-sticna u pogledu prodaje tog oruda zemljama Srednjeg istoka.
Osnovna razlika izmedu novog sistema i AR-2 koji je vec u operativnoj upo-trebi kineske vojske je u tome sto moze ispaljivati vece rakete od 370 mm, ali i one od 300 mm koje su u upotrebi starijeg sistema.
Lanser AR-3 nosi dva kontejnera sa raketama od kojih svaki sadrzi cetiri rakete 370 mm ili pet od 300 mm. Za razliku od njega, stariji sistem AR-2 lansira 12 raketa 300 mm od kojih se svaka pojedinacno puni.
Kompanija „Norinco" takode je prikazala i svoju novu seriju navodene muni-cije Fire Dragon namenjenu svojim VBR od kojih je Fire Dragon 140 vodena ver-zija rakete 300 mm, Fire Dragon 280 za verziju rakete 370 mm. Obe rakete kori-ste INS i GPS vodenje, a dometi su im od 140 km do 280 km, sto je nesto vise od dometa obicne nevodene rakete na istom lanseru.
Dragan M. Vuckovic, e-mail: draganvuckovic@kbcnet.rs
Mentalitet tvrdave - raketna obalna odbrana7
Kada je americki razarac klase Arleigh Burke USS Truxtun (DDG 103) uplovio u Crno more tokom marta 2014, nesto vise od nedelju dana posto su ru-ske snage pocele sa pokretima na Krimu, stigli su izvestaji da su Rusi pomerili raketni sistem obalne odbrane K-300P Bastion -P (SSC-5 „Stooge") iz grada Anapa u Krasnodaru na novu lokaciju blizu Sevastopolju.
Lansirno vozilo sistema K-300P Bastion-P sa raketama spremnim za lansiranje
Ovaj jednostavan potez pokazao je kako je sama prisutnost opasnog sistema dovoljna da neprijatelja vrati na bezbednu daljinu. Za vreme ruske vojne parade, odrzane 9. maja 2014. godine u Sevastopolju, prikazana su dva raketna sistema obalne odbrane K-300 -P sa pripadajucim radarima Monolit-B.
Iako su ovi sistemi zanemareni na Zapadu, raketna obalna odbrana postala je element koji se moze zanemariti za vreme bilo koje vojne krize, kao sto se ne-sumnjivo moze videti iz prethodnih vojnih sukoba.
Kao i slucaju Krima, samo postojanje sirijskog sistema Bastion bilo je do-voljno da se brodovi drze podalje od njihovog dometa.
Jedan od skorijih primera upotrebe raketne obalne odbrane bilo je i poga-danje izraelske korvete INS Hanit, klase Sa,ar raketom, ispaljenom sa obale Bej-ruta tokom jula 2006. godine.
Specijalizovane varijante protivbrodskih varijanti balistickih raketa pojavljuju se kao vid pretnji na mnogo vecim daljinama u odnosu na obicne protivbrodske rakete. Za vreme iranskih manevara „Veliki prorok 9" odrzanih tokom februara 2015. godine, korpus iranske islamske revolucionarne garde lansirao je dve kr-starece rakete i dve balisticke rakete na veliku maketu koja je predstavljala ame-ricki nosac aviona na moru.
Postoji nekoliko sistema raketne obalske odbrane koji upotrebljavaju posebne protivbrodske rakete sa novim lanserima i kontrolnim sistemima.
Dve varijante rakete CSS-5/DF-21 na lansirnim orudima. Raketa na desnoj strani trebalo bi da je DF-21C, dok je raketa na levoj strani verovatno „nova" verzija pod nazivom DF-21D
Ovaj trend prikazan je tokom sajma naoruzanja 2014. u Kataru, gde je pri-kazan novi sistem obalne odbrane Marte. On se sastoji od zasticenog komand-nog i kontrolnog modula koji moze biti povezan putem data linka nadredenim si-stemom za nadzor, lansera sa cetiri rakete na kamionu, logistickog vozila kao i sa nekoliko vozila za dopunu raketa.
Ponudene su dve rakete: postojeca Marte Mk2/N za kontrolu voda i nova raketa sa usisnicima vazduha za kontrolu vece povrsine. Marte ER pokrece mali turbo dzet motor i upotrebljava radar ili IC tragac za navodenje u zavrsnoj fazi sa data linkom koji omogucuje navodenje na velikim daljinama i ponovno odrediva-nje cilja u letu. Pretpostavlja se da raketa ima domet do 120 km.
BrahMos krstareca raketa na lansirnom vozilu TATA
Nedavno je na sajmu naoruzanja IDEX 2015, kompanija MBDA objavila da ce u saradnji sa kompanijama GEM Elettronica iz Italije i Siham Al Khaleej Technology predstaviti novi sistem zasnovan na raketi Marte koji ce obuhvatiti si-stem CBRS 100-MD daljinski upravljane obalne baterije.
Izazov
Rakete obalske odbrane predstavljaju stratesku pretnju, narocito ako se upotrebljavaju u oblastima koje predstavljaju „zagusene tacke" za pomorski sao-bracaj, kao sto je Golf i razliciti tesnaci u jugoistocnoj Aziji.
Iranske obalne granice protezu se 2.400 km duz Golfa i 740 km oko Kaspij-skog mora. Iranski sistemi obalske odbrane obicno se sastoje od odredenog broja raketnih baza, od kojih je svakoj dodeljen odreden region obalskih voda. Ove baze opremljene su razlicitim raketnim sistemima opremljenim kineskim ra-ketama CSS-N-2 Silkworm, dometa do 60 milja i raketama CS-802 Saccade.
Dok Iran tvrdi da ove raketne jedinice u potpunosti kontrolisu obalne vode i mogu zatvoriti Hormuski tesnac, u praksi to bas i nije tako. Godine 2010. clanak objavljen u listu Journal of American science, procenjuje da je potrebno vise od 10 raketnih baza za kontrolu celokupnog iranskog obalnog pojasa, ali izrazava sumnju u efikasnost iranske obalne raketne odbrane.
U clanku se navodi da je nakon iransko/irackog rata vodenog osamdesetih godina, kada je sledila posleratna rekonstrukcija, doslo do drasticnog umanjenja vojnih troskova i do potpune degradacije upotrebljenih sistema s obzirom na do-stupnost i kvalitet upotrebljenih rezervnih delova.
Kineska vojna doktrina vidi upotrebu raketne obalske odbrane kao sredstvo za prinudavanje neprijateljskih brodova da plove na vecoj udaljenosti od kineskih obala i onemogucavanje neprijateljskih patrolnih operacija.
Svi kineski krstareci raketni sistemi obalne odbrane, bilo da se upotrebljavaju sa fiksnih lansirnih polozaja ili sa mobilnih platformi, spadaju u nadleznost mornari-ce Kineske narodne armije. Najpoznatiji tipovi su YJ-62/C-602 i HY-4/C-201-CSS-7 „Sadsack' koji su zamenili starije rakete HY-1 i HY-2 u raketnoj obalnoj odbrani.
Kineski izvori prikazali su slike protivbrodske rakete sa ramdzet motorom koja je vrlo slicna ruskoj KH-3 (AS-17 „Krypton"). Raketa je dugacka oko 7 m i tezi 2.000 - 2.500 kg. Kineska oznaka je Ying Ji-12 (Eagle Strike 12). Pretposta-vlja se da je raketa prvenstveno namenjena kao brodsko naoruzanje, ali je mo-guce razviti verziju i za obalnu odbranu.
U toku je razvoj jos jedne kineske rakete, a rec je o YF-18 za koju se pretpo-stavlja da ce biti vertikalno lansirana sa pogonom u obliku ramdzet motora, a u ovom slucaju verovatno je da se radi o tehnologiji preuzetoj sa ruske rakete Radu-ga Kh-41 Moskit (SS-N-22 „Sunburn"). Ocekuje se da ce ova raketa biti deo brod-skih ofanzivnih sistema, ali je moguce razviti i verziju lansiranu sa kopna.
Postoje mnoge indicije, koje jos nisu potvrdene, da je razvijena verzija kineske krstarece rakete DH-10 koja ce biti lansirana sa kopna kao deo obalne odbrane. Pretpostavlja se da ce ovoj raketi glavna meta biti nosaci aviona. U kop-nenoj verziji, raketa DH-10 prvi put je upotrebljena tokom 2008. godine, dok je verzija CJ-10 sa lansiranjem iz vazduha, prvi put isprobana tokom 2010. godine.
Tokom decembra 2008. godine, Poljska je postala prvi izvozni klijent za ra-ketu Kongsberg Naval Strike Missile - (NSM) sa narudzbinom od 127 miliona
dolara za kompletni bataljon obalske odbrane opremljen sa sest lansirnih vozila od kojih svako nosi po cetiri rakete. Prvi ugovor ukljucivao je samo 12 ovih pod-zvucnih raketa, ali je kasniji aneks ugovora pokrio kupovinu dodatnih 38 raketa.
Ocekuje se da ce ove godine prvi bataljon uci u operativnu upotrebu. S obzi-rom na krizu u Ukrajini, Poljska je u aprilu 2014. godine objavila svoje planove za kupovinu opreme neophodne za formiranje drugog bataljona obalne raketne odbrane.
Poljska nije jedina zemlja koja je otkrila cari podzvucne rakete. Azerbejdzan je takode iskazao interesovanje za kupovinu obalnog raketnog sistema 3K60 BAL-E (SSC-6„Sennight') koji je zasnovan na raketi Kh-35 Uran (SS-N-25 „Switchblade").
Jedna baterija sistema BAL-E sastoji se od cetiri lansirna vozila od kojih je svako opremljeno sa osam raketa Kh-35 u zatvorenim kontejnerima, dva kontrol-na i komandna vozila i vozila za testiranje i odrzavanje. Sistem se moze prebaci-ti na novu poziciju za 10 minuta, a od momenta kada je ispaljena salva, ponovno punjenje lansera vrsi se u roku od 30 do 40 minuta.
Tokom 2012. godine Venecuela je iskazala nameru da formira jednu raket-nu obalnu bateriju koja bi se sastojala od sistema BAL-E, ali se ne zna da li je to ostvareno.
Rakete velikih brzina
Sistem K-300P prvi put je viden tokom 2007. godine. Zasnovan je na pret-hodnom sistemu Bastion (SSC-5) koji je upotrebljavao supersonicnu raketu 3M55 Oniks. Raketa Oniks je prvobitno razvijena kao brodska raketa. Eksportna verzija te rakete poznata je pod nazivom Yakhont.
U ulozi obalne odbrane, raketu Oniks prevozi lanser, modifikovani MAZ 543 opremljen sa tri rakete u kontejnerima. Nova verzija Bastion-P nalazi se na lan-seru, vozilu K340 opremljenom sa dve rakete u kontejnerima, dok je Bastion-S varijanta s fiksnim, zasticenim kontejnerima.
Bastion-S i Bastion-P nalaze se u naoruzanju ruske mornarice od 2010. godine, dok je Vijetnam postao prvi izvozni klijent 2009. godine (tri godine nakon zapocinjanja pregovora). Pretpostavlja se da Vijetnam poseduje osam sistema Bastion-P, a tokom 2011. godine zapoceti su pregovori u kupovini dodatnih sistema. Sirija je kupila Bastion-P tokom 2007. godine, a prvi od narucenih 38 lansirnih vozila isporucen je 2011. godine.
Raketa Oniks posluzila je kao oslonac programu koje su Rusija i Indija zapo-cele 1998. godine radi razvoja rakete kraceg dometa od rakete BrahMos. Rakete iz tog programa mogu biti lansirane sa brodova ili sa kopna, ali i sa podmornica.
Nema zvanicnih saopstenja o tome da li je moguce koristiti kopnenu verziju rakete zemlja-zemlja u sistemima obalske zastite, ali je na osnovu podataka in-dijske vojske, raketa BrahMos uspesno testirana tokom 2012. godine kao raketa namenjena unistenju nosaca aviona. Raketa ima maksimalni domet do 290 km i pred kraj leta ulazi u vertikalni dubinski manevar supersonicnom brzinom.
Tokom 2013. godine indijska mornarica je objavila da ima potrebe za 15 mobilnih obalnih baterija koje ce biti razmestene na razlicitim lokacijama duz obale radi zamene postojecih raketa iz sovjetske ere, 4K51 „Rubezh" (SS- C-3), kao i raketa sa tecnim raketnim gorivom P-15 „Termit".
Potrebe podrazumevaju sistem sa mobilnim lanserima, mobilno komandno mesto i vozilo za popunjavanje raketa.
o
X
o >
LO
o CM
D¿ UJ Dd Z) O O
_l <
o
X
o
LÜ
H >-
a. <
H
w <
CD ■O
X LÜ H O
O >
Slicne potrebe postoje i za novim protivbrodskim sistemom srednjeg dometa a indijska mornarica ima nameru da koristi istu raketu u obe svrhe. Parametri kao sto su daljina od 150 km i dalje kao i bojeva glava preko 150 kg su odredeni, ali jos nije jasno da li se zahtevi u odnosu na raketu odnose na supersonicne ili podzvucne brzine.
Balisticke rakete
Balisticke rakete koje se lansiraju sa kopna obicno se tretiraju kao strate-sko oruzje, ali se sada postavlja pitanje njihove upotrebe i kao protivbrodske rakete u ulozi obalne odbrane.
S obzirom na to da se domet mnogih sistema obalne odbrane proteze van granica horizonta, njihova efikasna upotreba zahteva da operator ima dobar pre-gled situacije u vezi s pokretom neprijatelja u relativno udaljenim vodama. Uzi-majuci u obzir senzore velikog dometa, kao sto su avioni, bespilotne letelice, po-vrsinski brodovi ili podmornice, komandno-kontrolni sistem baziran na kopnu moze napraviti integralnu takticku sliku i odrediti koji se brod, koji se nalazi na granici operativnog radijusa sistema, moze smatrati neprijateljskim a koji neutral-nim. Zatim se odredivanje ciljeva prenosi na individualne baterije.
Kineski DF-21D (CSS-5 Mod 4 ) prva je raketa tog tipa. Prva zvanicna po-tvrda njenog postojanja je dosla u junu 2011. godine, kada je general Chen Bingde, nacelnik Generalstaba Narodne armije Kine rekao da je oruzje „u fazi eksperimentalnog testiranja".
Snabdevena podacima iz razlicitih senzora u svemiru, vazduhu, kopnu i na moru, DF-21D ima maksimalni radijus od 1.550 do 2.000 km. Broj od 2.700 km koja se pominje u Kini nije moguce proveriti.
Za vreme silazne faze bojeva glava DF-21D izvodi manevre radi usporava-nja sa pretpostavljene brzine od sedam do deset maha, zatim upotrebljava neki oblik senzora u cilju lociranja i napada na velike brodove. Neki izvestaji sugerisu da se finalno vodenje radi kombinacijom radara i optickih senzora dok drugi na-vode da se radi o pasivnom infracrvenom tragacu.
Pretpostavlja se da bojeva glava moze nositi i nuklearno, visokoeksploziv-no, elektromagnetno pulsno kao i podmuniciono oruzje ali se uzima da bi u ne-nuklearnom sukobu najefikasnija bila upotreba kasetne municije koja bi mogla ozbiljno ostetiti povrsinsko plovilo.
Prema podacima americkog ministarstva odbrane tokom godisnjeg izvesta-ja kongresu, 2014 godine, izneti su podaci da je iranska protivbrodska balisticka raketa Khalij Fars, raketa izvedena od takticke rakete zemlja-zemlja Fateh-110 isporucena operativnim jedinicama iranske vojske.
Ova raketa prvi put je snimljena tokom 2011. godine i pretpostavlja se da ima isti radijus dejstva od 300 km i istu bojevu glavu od 650 kg eksploziva kao i Fateh-110 ali za razliku od nje ima elektro-opticki senzor u nosu rakete koji na-vodi raketu na cilj u zavrsnoj fazi leta. Osam raketa Khalij Fars prikazano je tokom ceremonije isporuke koja je odrzana tokom marta 2014. godine, ali jos nije potpuno izvesno da li je raketa operativna.
Sa druge strane, bez adekvatne informacije dobijene od sistema obalne odbrane takav projektil je potpuno neupotrebljiv, sto se videlo kada su, tokom 2006. godine, nakon napada na izraelsku korvetu INS Hanit, izraelska avijacija i
mornarica sistematski unistili sve radarske stanice na obali Libana. Iako je Hi-zbolah tvrdio da je napao i potopio jos dve izraelske korvete, nije prijavljeno ni-jedno naknadno lansiranje raketa. Ili je Hizbolah istrosio svoje ogranicene kolici-ne protivbrodskih raketa, ili je unistavanje lanca radarskih stanica onemogucilo slanje informacija neophodnih za sledeca lansiranja raketa.
Balisticka raketa koja bi bila lansirana na metu visoke vrednosti bila bi naci-ljana na pretpostavljenu poziciju broda, ali bi brod mogao da se pomeri daleko od te pozicije dok se raketa jos nalazi u balistickoj fazi leta. Balistickom projektilu dometa od 1.500 do 2.000 km trebalo bi 10-13 minuta leta, dok bi obicnoj raketi dometa do 300 km trebalo najvise pet minuta. Ukoliko bi cilj bio upozoren na lansiranje rakete, brzo povrsinsko plovilo, kao sto je na primer nosac aviona, mogao bi promeniti kurs i skrenuti za 6 do 8 km od pretpostavljene tacke udara, od-nosno do 3 km ako bi bio gadan oruzjem manjeg dometa.
Za vreme silazne faze raketa bi morala identifikovati i zahvatiti cilj, zatim napraviti korekciju finalnog kursa u zadnjih 20-30 sekundi leta. Raketa bi zatim bila suocena sa protivmerama kao sto su aktivni ometaci, mamci ili radarski di-polni materijal koji bi bili upotrebljeni za zbunjivanje radarski ili IC vodene rakete.
Bilo koja raketna pretnja protiv brodova NATO-a ili medunarodnih teretnih brodova najverovatnije bi bila kontrirana upotrebom ratnih brodova naoruzanih presretacima balistickih raketa Standard Missile -3 (SM-3) i novim SM-6, tako da takva vrsta pretnje ne bi prosla nekaznjeno.
U slucaju napada raketama dometa do 300 km bilo bi moguce preopteretiti odbranu broda tako sto bi se, osim protivbrodskih raketa, upotrebila i salva balistickih projektila klase „Scud" koji ne bi imali finalno vodenje. U praksi, takva skupa taktika isplatila bi se samo ukoliko bi napadac bio potpuno siguran da napada metu visoke vrednosti kao sto je nosac aviona ali cak i tada bi bilo pod znakom pitanja da li bi takav napad bio uspesan s obzirom na postojece sisteme i pojaseve zastite koji bi bili dodeljeni meti kao sto je nosac aviona.
Dragan M. Vuckovic, e-mail: draganvuckovic@kbcnet.rs
Nova generacija bestrzajnih rucnih raketnih sistema
i pesadijskih vodenih raketa8
Razlicite pretnje modernog bojista u kojem se kopnene snage bore u komplek-snom ili urbanom borbenom okruzenju zahteva od modernih pesadijskih jedinica sposobnost za dodatne manevre, ali i samodovoljnost sto se tice vatrene podrske.
U ovakvom okruzenju, gde je vatrena podrska u vidu teske artiljerije nemo-guca iz logistickih ili nekih drugih razloga, upotrebna vrednost prenosnih raketnih jurisnih oruda, koji mogu uticati na takticku prednost, dolazi i te kako do izrazaja.
Dok su oruzni bestrzajni sistemi koji se lansiraju sa ramena prvenstveno namenjeni u protivoklopnoj borbi, nova kompleksna borbena okruzenja zahteva-ju nove sisteme koji su manje kabasti, pogodni za pesadiju i poseduju siroku le-pezu upotrebe. To se namece kao logican odgovor s obzirom na analizu dosa-dasnje operativne prakse upotrebe teskih oruda u borbi protiv lako naoruzanih ciljeva.
o
X
o >
LO
o CM
D¿ UJ Dd Z) O O
_l <
o
X
o
LÜ
H >-
a. <
H
w <
CD ■O
X LÜ H O
O >
Iako protivoklopna borba ostaje na prvom mestu, sadasnji trend transformi-se prenosne sisteme ka uvodenju novih modularnih solucija koje bi bile pogodni-je za upotrebu, vodi ka smanjenju tezine, kracem dometu i povecanju broja pu-njenja po operatoru. Zahtevi modernog bojista sada vode proizvodace ka razvo-ju visenamenskih bojevih glave pomocu kojih je moguce odgovoriti na razlicite pretnje, ka povecanoj vatrenoj moci ali i vecoj preciznosti radi izbegavanja kola-teralne stete u kompleksnim borbenim situacijama. Moderno bojiste takode zah-teva mogucnost ispaljivanja raketa iz zatvorenog prostora, borbu sa ciljevima na kratkim razdaljinama, ali i sa bezbedne udaljenosti, mogucnost umrezavanja sistema, sto bi omogucilo upotrebu rakete od strane nadredenih komandno-kon-trolnih struktura, meduoperativnost i, na kraju ali ne i manje vazno, nizu cenu upotrebe. Ovo pitanje moze biti resavano na dva nacina. Sa jedne strane, tezi se ka omogucavanju dejstvovanja sa vecih razdaljina, sto povecava stepen pre-zivljavanja posluzilaca, a sa druge strane ka mogucnoscu preciznog napada na neprijatelja u kompleksnom okruznju na vrlo kratkim razdaljinama gde se ciljevi nalaze na otvorenom, u bunkerima, kada se pojavljuju u kratkim vremenskim in-tervalima pa je u tom slucaju potrebna brza reakcija. U tom smislu potrebno je razviti tehnologiju sistema koji bi bio u mogucnosti da pokrije obe potrebe.
Proizvodaci sistema i raketa odgovorili su ovim zahtevima tako sto su ponu-dili modernizacije postojecih sistema, uveli novu ili pametniju municiju, usredsredili se na pojednostavljenje podsistema i modularnu arhitekturu i modernizovali, odno-sno poboljsali prenosne raketne sisteme i to u oba smera, od nevodenih sistema malog dometa do sistema vodenih protivtenkovskih raketa velikog dometa.
Dinamika razvoja bestrzajnih rucnih raketnih sistema
Tokom septembra 2014. godine, kompanija „Saab" Dynamics Ground Combat Systems (DGCS) predstavila je novu laku, „inteligentnu" verziju rucnog raketnog bacaca 84 mm serije Carl Gustaf - M 4 koji se trenutno nalazi u zad-njoj fazi razvoja. Raketni bacac M 4 bice znatno laksi od svojih prethodnika. Sa 6,7 kg, M4 je 30% laksi od modela M 3 i upola laksi od ranijeg modela M2 cija je masa 14,2 kg. Umanjenje tezine od skoro 2,8 kg postignuto je upotrebom uglje-nickih vlakana i titanijuma u izradi kucista.
Smanjenje ukupne duzine bacaca M 4 sa 106,5 cm (M3) na manje od 100 cm uticalo je na dodatno umanjenje tezine, na bolju ergonomiju samog oruda i na samu takticku upotrebljivost. Kompanija „Saab" je takode omogucila punjenje RRB-a u toku transporta, sto je umanjilo vreme potrebno za reakciju i podrzalo takticku relokaciju. Takode, M 4 poseduje novi integrisani brojac raketa radi lak-seg odrzavanja.
Raketni bacac M4 zadrzao je istu vrstu nisana koji se nalazio na M3, ali je kompanija „Saab" takode ponudila i nisan sa crvenom tackom MIL-Std 1913 koji se montira na Pikatini sini kao alternativu glavnom nisanu. Prednost ovoga je da vojnici mogu nisaniti bacacem u mraku sa naocarima za nocno osmatranje bez postavljanja odvojenog kabastog nisana.
Dok je standardni nisan RRB-a isti teleskopski nisan sa rucnim balistickim podesavanjima kao sto je na M3, dizajn bacaca M4 omogucava koriscenje opcije „inteligentnog" nisana. Ovaj sistem omogucava trenutnu analizu balistickih podata-ka upotrebljavajuci integrisani laserski daljinomer i balisticki racunar sa mogucno-
scu dodavanja kompenzatornih faktora kao sto su temperatura raketnog punjenja i temperatura vazduha. Ovo omogucava korisniku bacaca Carl Gustaf da programi-ra ili „komunicira" sa buducom pametnom municijom 84 mm preko nisana radi pre-ciznijeg gadanja. Kompanija „Saab" ce, za upotrebu u bacacu M4, verovatno oda-brati najnoviju nisansku spravu Aimpoint FCS12 , koju inace koristi svedska vojska u svom bacacu M3. Bacac M4 je do sada, prilikom testiranja, ispalio izmedu 2,000 i 3,000 projektila i ocekuje se da ispitivanja budu zavrsena do kraja 2015. godine, sto bi omogucilo isporuku klijentima tokom 2016. godine.
Kompanija Saab takode je dodala dva nova programabilna projektila za bacac M4. Radi se o lakom naprednom protivoklopnom projektilu koji omogucava napad na ciljeve koji se nalaze na vecim daljinama i u okviru kompleksnijeg okruzenja. Projektil AT4CS ER (Confined Space Extended Range Anti tank- pro-tivtenkovska raketa povecanog dometa sa lansiranjem iz zatvorenog prostora) povecava efektivni domet na 600 m, dok drugi projektil AT4CS HE (Confined Space, High Explosive - raketa sa visoko eksplozivnim punjenjem sa lansiranjem iz zatvorenog prostora) ima mogucnost napada na ciljeve u rezimu vazdu-snog rasprskavanja ili kontakta/udara na daljinama do 1,000 m. Brzina raketa AT4CS HE i ER je 250 m/s, a modela AST (antistrukturalnog) iznosi 200 m/s.
Kao i u slucaju bacaca M4, kompanija „Saab" eksperimentisala je sa razvo-jem delova od ugljenicnih vlakana radi smanjenja tezine sistema. Dijametar lansir-ne cevi je ostao isti, ali je tezina smanjena upotrebom novih kompozita. Kompanija „Saab" otkrila je da smanjenje tezine dovodi do vece eksplozivnosti bojeve glave uz povecavanje kontramase sto dovodi do povecanja brzine rakete i ostvarivanja veceg efektivnog dometa. Nova varijanta AT4CS tezi manje od 9,5 kg, dok inteli-gentni nisan na to dodaje izmedu 1,5 i 2 kg ukupne tezine. Kompanija je, takode, smanjila duzinu svojih modela AT4CS AST, ER i HE na 98 cm (od prvobitnih 104 cm na modelu AT4CS) radi boljeg dejstvovanja u urbanim uslovima.
AT4CS HE ispaljivanje iz zatvorenog prostora
o
X
o >
LO
o CM
D¿ UJ Dd Z) O O
_l <
o
X
o
LÜ
H >-
a. <
H
<
CD ■O
X LÜ H O
O >
Varijante RRB-a, ER i HE dolaze opremljene integrisanim nisanom sa crve-nom tackom, zajedno sa modernizovanim bojevim glavama i upaljacima, sto po-vecava cenu komada za 10 do 20%.0be varijante imaju mehanicki i logicki inter-fejs slican bacacu Carl Gustaf M4, sa ponudenim inteligentnim nisanom koji slu-zi za povecanje performansi i preciznosti programiranih bojevih glava. Kompani-je ce u pocetku koristiti nisan Aimpoint FCS12 kao i na bacacu M4.
Tokom 2015 godine AT4CS bice spreman za isporuku. Klijent za obe ver-zije bice francuska vojska: bacac AT4CS ER/HE/AST odabran je kao pobednik programa NG Roquette francuske vojske (Nouvelle Generation - nova genera-cija).
Paralelno s tim, kompanija „Saab" odabrala je novu municiju kao dodatak postojecim raketama kalibra 84 mm, a to je: HEAT 655 CS koja predstavlja prvu pravu raketu koja se moze koristiti iz zatvorenog prostora. lako 655 CS nije pro-gramirana municija, ona omogucava takticku mogucnost za napad na ciljeve do 300 m. Municija je u stanju da probije 500 mm celicnog oklopa, dok se bojeva glava aktivira na daljinama od 9 do 20 m.
Kompanija „Saab" sada se okrece ka „modularnoj arhitekturi" u buducem razvoju nove generacije programiranih nevodenih raketa 84 mm za M4, od kojih ce prva biti razvijena sa varijanti AT4CS HW/ER.
Takode, kompanija planira upotrebu modularnog sistema 84 mm za proiz-vodnju novih naprednih vodenih raketa kao sto je Carl Gustaf Ultra Light Missile - ultralaka raketa (CG ULM). Ovaj koncept predvida raketu koja ce zahvatiti cilj pre lansiranja, a nalazi se u istom lanseru 84 mm, ukupne mase od oko 5 kg. Ova raketa moze biti lansirana iz bacaca M3 ili M4 upotrebljavajuci inteligentni nisanski sistem, verovatno sa opcijom odvojenog displeja za pracenje rakete. Model sa raketom CG ULM imace domet od 1.500 do 2.000 m, sto je prakticno dva puta domet sistema Carl Gustaf sa postojecom municijom. Tragac na raketi ULM bice razvijen od postojecih proizvoda kompanije „Saab", ukljucujuci i raketu IRIS-T vazduh-vazduh.
Kompanija Dynamit Nobel Defence (DND) iz Nemacke je na slican nacin zapocela razvoj svog bacaca 90 mm iz serije bacaca RGW 90 i 60 mm Panzerfaust, trudeci se da poveca domet, ubojnost i preciznost. Kompanija se trudi da popuni prazninu koja postoji izmedu rucnih raketnih bacaca i vodenih raketa, fo-kusirajuci se na domete izmedu 500 i 1.000 m. U okviru ovih daljina nije ekono-micno upotrebljavati vrlo skupe vodene rakete.
Tokom decembra 2014. godine kompanija je zapocela sa proizvodnjom no-vog modela RGW 90 za potrebe nemacke vojske odnosno za potrebe sistema Future Soldier System - buduceg vojnickog sistema.
RGW 90 spada u jednokratne bacace sa programiranom bojevom glavom, ukljucujuci i funkciju vazdusnog rasprskavanja, efikasnu protiv lakooklopljenih vozila pesadije na kopnenim polozajima i zasticenih ciljeva sa preciznoscu koja odstupa +/- 3 m na daljinama do 1.200 m. Kompanija DND ucestvovala je u kon-kursu za potrebe francuske vojske. U urbanim operacijama bojeva glava RGW moze se aktivirati na daljinama od 10 m.
RRB RGW 90 AD
Radi se o novoj municiji sa vazdusnim rasprskavanjem koja se upotrebljava na daljinama do 1.200 m i raketom sa balistickom putanjom koja je u stanju da kompenzira uticaj vetra. U tu svrhu upotrebljava se DynaHawk, novi inteligentni nisan koji je razvijen u saradnji sa kompanijom „Airbus Optronics", a koji je u upotrebi u nemackoj vojsci. Masa bacaca RGW 90 je znato manja od 10 kg, sto je tezina standardnog bacaca RGW 90. Pretpostavlja se da je rec o 8,9 kg, od-nosno 11 kg sa nisanskim uredajem, sto je slicno bacacu Matador (protivtenkov-skom i protivfortifikacijskom RRB-u) koji je razvila kompanija DND za potrebe singapurske vojske. Duzina novog bacaca smanjena je na 99 cm. Radi se na tome da se izradi datalink izmedu uredaja za upravljanje vatrom Airbus Optronics DynaHawk i rakete, tako da nisandzija moze odabrati odgovarajucu mogucnost za navodenje rakete.
U tom smislu postoje i ogranicenja koje nije moguce prevazici, krajnji dornet bacaca RGW 90 AD/Effector 90 jeste 1.200 m, ali je na toj daljini disperzija +/- 3 m, tako da je neophodno vrsiti korekcije tokom leta same rakete.
Radi se na korekciji kursa u smislu poboljsanja balistickog kursa rakete radi omogucavanja preciznog pogotka na daljinama od 1.000 m. Radi se na razvija-nju municije koja ce biti usmeravana tokom leta a cije ce mete biti tenkovi i oklopna vozila. Cilj je omogucavanje korisnika, nemacke vojske, da upotrebi jef-tiniji nacin gadanja ciljeva na daljinama do 1.000 m bez upotrebljavanja skupih vodenih raketa sto bi predstavljalo i krajnji cilj upotrebe pesadije.
Nemacka vojska se i dalje trudi da zadrzi ubojnost svog standardnog bacaca 60 mm Panzerfaust 3 tako sto trazi povecanje njegovog dometa i preciznosti.
Kompanija DND duplirala je domet uvodenjem novog modela poznatog kao Panzerfaust NG (new generation - nova generacija). Povecana preciznost ostvarena je upotrebom visekratnog uredaja za upravljanje vatrom Dynarange. Bacac NG zadrzava modernizovanu tandem bojevu glavu DN 72, ali ce sada moci da gada pokretne ciljeve na daljinama od 600 do 800 m, sto je vise nego duplo u odnosu na prethodni model.
U meduvremenu, americka kompanija „Nammo Talley" dodala je nove mo-gucnosti svom RRB-u 66 mm M72 (LAW Light Assault Weapon - lako jurisno oruzje). Model M 72 Fire-From-Enclosure (gadanje iz zatvorenog prostora -FFE) omogucava nisandziji da ispaljuje raketu velikog kalibra sa visoko- eksplo-zivom bojevom glavom iz manjih objekata, bez modifikacije u smislu gabarita ili tezine oruzja dok su zvucni efekti smanjeni za 50% u odnosu na postojece sisteme. Propulzioni sistem bacaca FFE zamenjuje postojeci raketni motor na M72 i upotrebljavajuci kontramasu znatno umanjuje povratni udarni talas.
Nocu je vidljivost bacaca FFE smanjena na nivo manji od vidljivosti puske NATO kalibra 5.56 mm, dok je danju vidjivost po pitanju dima jednaka pusci NATO kalibra 7.62 mm.
RRB M72 FFE ukljucuje sve osobine novog bacaca: lansirna cev od uglje-nicnih vlakana smanjene tezine sa zatvaracima na obe strane lansirne cevi sto omogucava brzi zahvat cilja. Dodatna poboljsanja ukljucuju moderni dvofazni upaljac sa tragacem ciljeva. Kompanija „Nammo Talley" takode nudi i povoljni IC ili laserski nisan radi omogucavanja pogotka prvom raketom, upotrebu tokom dana i noci.
Ocekuje se da ce municija RRB-a M72 FEE poboljsati krajnji efekat na ci-lju, a bice omogucena i upotreba kumulativnih projektila M72A7 i M72E8 IM sa visokoeksplozivnom bojevom glavom.
Raketni bacac M 72 FEE
Pored toga, kompanija „Nammo Talley" razvija i model M72 sa programira-nim vazdusnim rasprskavanjem sa odstupanjima od plus minus 1 m od cilja na daljinama preko 700 m.
Kompanija MBDA ima nekoliko programa koji su u toku. Jedan je francuski, Missile Moyenne Portee - raketa srednjeg dometa koji je pokrenut kao zamena za raketu MILAN. Kompanija je, tokom 2015. godine, izvrsila uspesno testiranje na daljinama van vizuelnog opazanja. Testovi koji su trebali da potvrde ispaljiva-nje rakete iz zatvorenog prostora sprovedeni su tokom maja 2014. godine, dok su drugi zakazani za 2015. godinu, tako da oruzje bude spremno za isporuku francuskoj vojsci tokom 2017. godine. Domet bacaca od 4.000 m dvostruko je veci od dometa sistema MILAN.
Missile de moyenne portee dometa do 6 km
Kompanija MBDA je, u manjem obimu, radila na razvoju i proizvodnji RRB-a Enforcer (KFK): jednokratni visenamenski bacac od 86 mm. RRB ima kutijastu lansirnu cev, ukupna tezina koja podrazumeva lansirnu cev i municiju manja je od 9 kg. Municija podrazumeva visenamensku bojevu glavu (penetracija/eksplo-zija/rasprskavanje) i nju proizvodi kompanija TDW, a pokrece je dvostepeni motor (izbacivanje iz cevi i marsevska faza) koji proizvodi kompanija „Bayern Chemie" (deo kompanije MBDA).
Ocekuje se da lansirna cev bude kvalifikovana za upotrebu municije tokom 2016. godine. RRB Enforcer poseduje elektro-opticku nisansku spravu koja elektronski stabilise sliku. To znaci da je optika tragaca smestena u raketi, a omogu-cava da raketa autonomno prati cilj nakon sto je lansirana iz cevi.
Opticki senzor rakete osposobljen je za otkrivanje talasnih duzina blizu IC spektra i na taj nacin moze otkrivati laserske zrake radi upotrebe tokom nocne borbe. RRB nije trenutno projektovan da koristi data-link, ali ce kasnije verzije Enforcer-a imati mogucnost zahvata cilja odmah nakon lansiranja (procesuiranje slike cilja i odgovarajuce osvezavanje podataka).
o
X
o >
LO
o CM
D¿ UJ Dd Z) O O
_l <
o
X
o
LU
H >-
a. <
H
w <
CD ■O
X LU H O
O >
Maksimalni borbeni domet RRB-a Enforcer sa odvojivim nisanskim ureda-jem Airbus Optronics DynaHawk odabranog od strane nemacke vojske je 1.800 m. Medutim ispitivanja na poligonu su ustanovila da je Enforcer postigao domet od 2,9 km a da, prema navodima proizvodaca „ lako dostize domete preko 2 km). Minimalni domet je 100 m, iako kompanija MBDA radi na tome da minimal-ni domet bude smanjen na 50 m. Programirani upaljac moze se podesiti na ne-koliko nacina (rasprskavajuce/udarno/odlozno dejstvo), a takode se navodi da je moguce ispaliti raketu iz prostorije koja ima do 20 kvadratnih metara.
Kompanija MBDA je pozicionirala svoj RRB kao jeftino oruzje u klasi oruda dometa do 2 km koje treba da popuni „prazninu" izmedu RRB-a i vodenih raketa.
Modularna konstrukcija oruzja omogucava dalje promene, narocito u obla-sti ubojitije bojeve glave, ali se takode planira i razvoj nove familije oruzja zasno-vane na bacacu Enforcer.
Kada su u pitanju oruzja jace ubojne moci, projekat Javelin Joint Venture inicirao je razvojni program u tri faze na osnovu kog ce biti razvijene lakse vari-jante vodenih protivtenkovskih raketa FGM-148 Javelin 127 mm, a to je Javelin G-model (FGM-148 G).
Prva faza programa bice zavrsena do kraja 2015. godine i ona ce se baviti smanjenjem mase oruzja i modernizacijom odredenih sistema, odnosno prela-skom sa analognog na digitalni sistem koji ce omoguciti razvoj ove familije oruz-ja do 2050. godine.
Druga faza programa takode je planirana za ovu godinu i omogucice upo-trebu visenamenske bojeve glave koja ce se koristiti protiv razlicitih ciljeva, dok ce zadrzati svoju osnovnu, protivoklopnu namenu.
Treca faza, na osnovu koje ce nastati G-Model, izvrsice izmene na sistemu vodenja od tehnologije dugotalasnog IC tragaca ka nehladenom tragacu. Samo na tom podsistemu doci ce do znatne ustede na tezini s obzirom na to da ce biti izbacena jedinica za hladenje baterije i sa njom povezani vodovi.
Doslo je do znatnog poboljsanja veka baterije i na taj nacin je produzeno vreme potrebno za opazanje i zahvatanje cilja. Nije planirana instalacija auto-matskog zakljucavanja tragaca i nisanjenje na cilj van vizuelnog osmatranja, ali je razvijena tehnologija koja ce modelu G omoguciti bezicni komunikacioni link sa raketom, sto ce omoguciti izmene kursa rakete ili promenu cilja u toku leta rakete.
Novi dizajn tragaca omogucice sistemu Javelin povecan domet od oko 40%, sto bi u prevodu znacilo da ce domet biti povecan sa 2.500 na 3.500 m na modelu G. Ocekuje se da ce G-Model uci u naoruzanje oko 2020. godine.
Program unapredenja sistema Javelin predvida neznatno smanjenje mase za oko 0,45 kg, ali se od programa pod nazivom JJV LightWeightCommand Launch ocekuje da ce smanjenje biti do 40%.
Takode se radi i na unapredenju hardvera, softvera i algoritama, kao i na dodavanju mogucnosti satelitske navigacije, ali i navodenju rakete od strane is-turenih osmatraca.
Iako u ovom trenutku ne postoji zahtev americke vojske za kvalifikaciju sistema Javelin na daljinama preko 2.500 m, sistem vec sada ima domet od skoro 4 km u svim operativnim uslovima.
Izraelska kompanija Rafael Advance Defence Systems dodaje jos dva modela svojoj porodici vodenih protivtenkovskih raketa Spike, sto znaci da ce cela klasa Spike raketa biti u mogucnosti da gada oklopne ciljeve na daljinama od 100 m do 25 km.
Kompanija je trenutno u poslednjoj fazi razvoja rakete Spike SR (short range - kratak domet), dometa do 1.000 m jednokratnog RRB-a na nivou voda, sa ma-som nesto manjom od 9 kg (lanser i municija). RRB ce koristiti novi nacin vodenja, nehladeni elektroopticki IC tragac, sto ce omoguciti smanjenje cene sistema.
RRB ce biti projektovan za unistavanje nepokretnih i pokretnih oklopnih ci-ljeva na daljinama „manjim od 100 m" koje su u delokrugu voda.
Kompanija je takode u „ranoj fazi razvoja sistema Mini-Spike, lakog preno-snog sistema koji ce biti u mogucnosti napada na mete na daljinama od 300 -1,500 m sa vodenjem tipa „ispali i zaboravi" ili „posmatraj i navodi" upotrebljava-juci minijaturnu kontrolno lansirnu jedinicu. Raketa Mini-Spike bice lansirana i sa standardnih lansera raketa Spike, upotrebljavajuci elektromehanicki adapter, sto ce znatno olaksati logisticke probleme.
Raketa kompanije Rafael Mini-Spike
To ce omoguciti odeljenju ili vodu da napada neprijatelja zaklonjenog iza zi-da ili kuce na vrlo kratkim razdaljinama, od 300 do 400 m. Rakete Mini-Spike imace manju bojevu glavu, a nisandzija ce moci da odabere eksplozivne efekte, ali nece biti u mogucnosti da napada tenkove ili oklopna vozila. Ukupna tezina sistema, lansera i rakete ne bi trebalo da prelazi 10 kg.
Dragan M. Vuckovic, e-mail: draganvuckovic@kbcnet.rs
