CC BY
57
SAVREMENO NAORUZANJE IVOJNA OPREMA MODERN WEAPONS AND MILITARY EQUIPMENT
1
Rusija promovise sistem za zabranu pristupa1
Dok americki planeri debatuju o raznim opcijama povodom ñapada na Siri-ju, da li upotrebiti avione ili rakete, ruska industrija koja je i dalje zavisna od do-mace i strane prodaje, nastavlja sa razvojem novih sistema koji ce omoguciti kupcima veci potencijal u vezi zabrane pristupa podrucjima.
Novi sistemi naoruzanja koji su prvi put prikazani na aeromitingu MAKS, Zhukovsky, krajem avgusta ove godine, ukljucivali su i novi sistem zemlja-va-zduh, Almaz Antey S-350 E Vityaz (vitez). S-350E je predstavljen kao zamena za raketni sistem S-300 koji potice jos iz osamdesetih godina. Sistem je namenjen suprotstavljanju velikom broju istovremenih napada aviona i samonavode-nog naoruzanja. S-350E je prvobitno bio razvijen u cilju izvoza ali i kao jedan od sistema koji ce ruske snage upotrebljavati u slojevitoj mobilnoj odbrambenoj mrezi Rusije u sadejstvu sa novim S-400 velikog dometa dok je antibalisticki sistem S-500 jos u fazi razvoja.
Sistem prevoze tri tockasa BAZ: kamion 6X6 za multinfunkcionalni radar 50N6E, zatim kamion 6X6 za kontrolnu stanicu 50K6E i kamion sa cetiri osovine, 8X8 za lan-ser sa 12 raketa 50P6E. Ovim se nastavlja trend prebacivanja protivvazdusnih sistema sa gusenicara na tockase zbog poboljsane prohodnosti po putevima.
Vozila sa radarom i kontrolnom stanicom su, kao i ostala nova ruska protivva-zdusna oruda snabdevena lokacionim sistemom NK Orijentir koji se sastoji od tri vi-sestruka satelitsko-navigaciona prijemnika montirana na cvrsti okvir sa medusobnim razmakom od oko dva i po metra. Upotrebljavajuci razlike u prijemu signala sa tri jedi-nice, sistem ima mogucnost brze i precizne orijentacije kao i ustanovljavanja pozicije radarskog i kontrolnog sistema na taj nacin omogucavajuci brzo postavljanje (oko 5 minuta) i sjedinjavanje senzora bez potrebe koriscenja predefinisanih lokacija.
Radar i lanser sistema S-350E mogu biti udaljeni i do dva kilometra od kon-trolne stanice a ceo sistem moze funkcionisati ili autonomno (sa po dve rakete i osam lansera, ukupno 96 raketa) ili kao deo veceg, integrisanog sistema protiv-vazdusne odbrane. Kompanija Almaz Antey navodi da je efikasni domet 60 km.
Aktivni radar sa elektronskim skeniranjem (AESA) moze pratiti 100 ciljeva u kru-gu od 360 stepeni istovremeno omogucavajuci pracenje i presretanje osam ciljeva i 16 raketa. Lanser 50P6E nosi 12 raketa za vertikalno lansiranje Fakel 9M96E2 (iste se nalaze i u okviru sistema S-400) brzine 3.5 maha sa inercijalnim navodenjem na ve-cem delu putanje, istovremenim primanjem novih podataka o cilju i kao i zavrsnim ak-tivnim navodenjem. Rakete se mogu lansirati u intervalima od po dve sekunde.
1 Aviation Week & Space Technology September 9, 2013.
Jos jedna novina prikazana na MAKS aeromitingu je i maketa u prirodnoj velicini mobilnog radara za otkrivanje balistickih raketa. Pod jednostavnim ime-nom Demonstrator, radar su razvile kompanije Almaz-Antey i Radio-Fizika koja je inace zasluzna za vecinu proizvedenih eksperimentalnih i operativnih radara za pracenje raketa u sovjetsko vreme. Antena radara podseca na proizvod TPY-2 kompanije Raytheon ali je ruski radar bistatican sa odvojenim AESA odasilljaci-ma i antenama prijemnika povezanih optickim kablovima sto predstavlja pred-nost u odnosu na otkrivanje ciljeva sa niskom radarskom vidljivoscu. Dok je radar TPY-2 sistem sa X talasima, ruski radar izgleda radi na K talasnoj duzini kao i neki raniji veliki radari koje je razvila kompanija Radio-Fizika.
Sistem Demonstrator je spreman za upotrebu u roku od 30 minuta i pose-duje radijus otkrivanja ciljeva do 1,500 km i daljinu pracenja ciljeva do 600 km u odnosu na ciljeve radarske povrsine od jednog kvadratnog metra, sa tacnoscu od 5 metara u odnosu na daljinu i mogucnosti pracenja 25 ciljeva odjednom. Jedna od mogucih upotreba ovog sistema je i oznacavanje ciljeva na velikim da-ljinama u korist sistema S-500 za koga se ocekuje da uci u naoruzanje tokom 2018 godine. Na aeromitingu MAKS, kompanija je navela da se radi o civilnom sistemu za pracenje objekata u svemiru. Moguce je da je takvo objasnjenje dato nakon glasnog ruskog protivljenja americkim planovima za postavljanje sistema za zastitu od balistickih raketa u Istocnoj Evropi.
Jos jedna od potencijalnih pretnji avionima i raketama stize od sistema za pasivno otkrivanje i pracenje. Razvojni institut NII Vektor iz Sankt Peterzburga razvio je pasivni senzor koji radi u sadejstvu sa sistemom obalne odbrane Agat/Novator Club-K. Pomenuti obalni sistem podrazumeva rakete i kontrolne sisteme smestene u standardne brodske kontejnere. Izgleda da ce Malezija biti prvi kupac sistema Club-K.
Senzor Vektor ima antenu na kojoj se nalazi osam mreznih podsklopova a nosi je uspravna platforma. Upotrebljavajuci dve ili vise jedinica, odvojenih odre-denom razdaljinom, sistem moze locirati emisije upotrebljavajuci kao procesorski faktor razliku u vremenu pristizanja emisija i moze locirati cilj u „jednom ili dva pulsa". Kompanija kaze da senzor moze locirati avion AWACS na daljini od 800 km, krstaricu za protivvazdusnu borbu na daljini od 220 do 400 km i podmornicu koja prenosi podatke putem datalinka na daljini od 30 do 90 km.
Mobilna verzija sistema na kamionu je uvedena u rusko naoruzanje tokom 2002 godine a sada je nasleduje verzija za koju se tvrdi da omogucava otkrivanje daljine cilja sa 10 procenata tacnosti upotrebljavajuci samo jednu stanicu. Nacin na koji se ovo postize nije otkriven. Sistem primarno upotrebljava emisiono zrace-nje cilja ali moze takode raditi i u bistaticnom modu u koordinaciji sa drugim odasi-ljacima kao sto su drugi radari ili TV stanice. Slican sistem je prikazan na aeromi-tingu u formi modela a tim sistemom se upravo opremaju ruske snage.
Dragan Vuckovic
Bespilotna kopnena vozila2
Decenija protivpobunjenickih dejstava je izazvala povecanje interesa za bespilotna kopnena vozila (unmanned ground vehicles, UGV) svih vrsta iako im je operativna upotreba ogranicena. Veliki broj sistema je projektovan, testiran ali je vrlo mali broj doziveo da vidi operativnu upotrebu.
UGV se vrlo cesto upotrebljavaju za uklanjanje improvizovanih eksplozivnih naprava. Ovakve masine su uglavnom navodene od strane operatora i najveci deo nema autonomnih sposobnosti ili ih ima ali su malog radijusa dejstva. Obic-no njima upravljaju ljudi i to u blizini samog cilja na taj nacin omogucavajuci osmatranje samog objekta, njegove unutrasnjosti ili spoljnog perimetra. Njima se moze uci i u sam objekat jer su mali i laki a pomocu modernog elektronskog har-dvera mogu se prikupiti i preneti razni podaci.
Otkada je DARPA (Americka agencija za napredne istrazivacke projekte -US Defence Advanced Research Projects Agency) pripemila prvi veliki konkurs za bespilotna vozila tokom 2004 godine, pocelo se pridavati veci znacaj ovakvim vozilima. 2005 godine Oshkosh Defence's Team TerraMax je prikazao upotrebu velikih bespilotnih vozila u cilju smanjenja broja osoblja koji je izlozen opasnosti-ma vodenja konvoja kroz neprijateljsku teritoriju.
Zasad americka vojska nije zapocela sa operativnom upotrebom bespilotnih teretnih vozila iako se tehnologija TerraMax, koja se u sustini sastoji od kom-pleta sa elementima navodenja, navigacije i kontrole, i dalje uspesno razvija i te-stira u saradnji kompanije Oshkosh i National Robotics Engineering centra u okviru Carnegie Mellon univerziteta.
■ Aviation Week & Space Technology August 5, 2013.
o
o >
0
01
0¿ ÜÜ
0£ ZD
o
O -j
<
O z
X
o
LU
I—
>-
Q1 <
< -J
O ■O
X LU I—
O
o >
Americki marinski korpus je takode testirao teretna bespilotna vozila u veli-kom eksperimentu koji je odrzan u Fort Pickett, proslog leta, sa ciljem demon-stracije smanjenja obima logistike. Vozila su bezbedno i uspesno zavrsila rutu od oko 50 km na neasfaltiranom putu dok su njima upravljali marinci sa samo tri dana obuke. Kasnijom demonstracijom prikazana su dva teretna bespilotna vozila u potpuno autonomnoj voznji kao i voznji po sistemu „prati vodu" koga je pred-stavljalo vozilo sa ljudskom posadom.
Izraelski program Guardium je takode prikazao pozitivne strane UGV. Me-dutim postoji i problem bezbednosti kada je u pitanju vece vozilo sa obzirom na nesrece koje se inace desavaju sa velikim vojnim transportima gde i sama per-cepcija prolaska vojnog konvoja sa UGV kroz naseljeno mesto izaziva nelagodu.
Sa druge strane Pentagonova organizacija, zdruzena organizacija za impro-vizovane eksplozivne naprave, Joint Improvised Explosive Device Organization (JIEDDO) je trazila 4,000 „ultralakih izvidackih robota" za hitne potrebe komande u Avganistanu. Za razliku od svoje vece brace opremljene naprednim alatima za rad sa improvizovanim eksplozivnim napravama (EOD), manje masine omogucavaju jednostavniji zahvat sumnjivog objekta bez rizikovanja zivota vojnika. Mali UGV su narocito vredni u gusto naseljenim urbanim sredinama ili u okviru samih objekata. Rukovaoci ubacuju robota kroz vrata ili prozor u cilju provere da li ima nekoga, ta-kve naprave su takode znacajne u pretrazi tunela ili pecina.
JIEDDO je kupila po 100 komada od svakog od cetiri ucesnika u tenderu za potrebe terenskog ispitivanja u Avganistanu: od kompanije IRobot 110, robota First Look, od kompanije Recon Robotics', robota Recon Scout XT, zatim robota Armadillo V3 kompanije Macro USA, i robota Dragon Runner 10 kompanije Qinetiq. Robot Recon Robotics je najmanji sa tezinom manjom od dva kg, roboti First Look i Armadillo teze oko 3 kg dok je Dragon Runner najtezi sa oko 6 kg.
Vece masine su uglavnom mobilnije, mogu savladati vece prepreke, nositi robotske ruke ili druge dodatke ali zbog svoje velicine predstavljaju problem za patrole koje ih prenose. Svi imaju zajednicke karakteristike kao sto su napajanje putem litijim-jonske baterije, rucne kontrolere i infracrvene kamere sa direktnim poljem vida koji omogucavaju rad na daljinama od nekoliko stotina metara
Recon Scout je mozda jedini koji se moze ubacivati. Proizvodac kaze da ga je moguce baciti na daljinu i do 60 metara. Mala tezina takode znaci da sa tele-skopskom sipkom, Recon Scout postaje „kamera na stapu" za istrazivanje nepri-stupacnih mesta. To je jedan od najuspesnijih malih UGV od kojih je 1,300 komada u upotrebi u americkoj vojsci.
280
Kompanija iRobot je predstavila svog robota FirstLook tokom 2011 godine a ovaj je opet razvijen na osnovu malog UGV nazvanog Landroid namenjenog za pratnju trupa i upotrebu kao komunikacioni relej. Korisnici su brzo shvatili da bi izvidacka verzija snabdevena kamerom bila mnogo korisnija.
Dragon Runner je predstavljen 2005 godine. DR-10 je najmanji u porodici, veci DR-20 je opremljen sa manipulativnom alatkom.
Armadillo kompanije MacroUSA je modularna masina. Opciono je opremljen alatkama za penjanje stepenicama i savladavanje prepreka, kupolom sa termalnom kamerom, disrupterom za onemogucavanje dejstva improvizovane eksplozivne naprave i robotskom rukom.
Nakon evaluacije, JIEDDO je porucila robota FirstLook u kolicini vrednoj 14.4 miliona dolara i robota Dragon Runner 10 u vrednosti od 12.9 miliona dolara.
Izrael je vodeca zemlja povodom upotrebe UGV i to velikih u obliku bespi-lotnih vozila. Kompanija G-Nius, nastavlja sa razvojem novih generacija vozila Guardium, prvog operativnog bespilotnog patrolnog vozila u operativnoj upotrebi duz granice sa Gazom.
G-Nius je montiran na vozilu Guardium 3 (prethodno nazvan Nachshon) sa autonomnim sistemom na vozilu koji moze biti montiran na tockase ili gusenica-re razlicitih velicina i tezina. Prva platforma sistema Guardium 3 je kamion Ford F350 ali sistem moze biti adaptiran na bilo koje vozilo. Kompanija je testirala bespilotni oklopni transporter M113 na koji je montiran pomenuti kontrolni si-stem. Sistem Guardium 3 je okoncao fazu razvojniog testiranja i Izraelske od-brambene snage (IDF) su vec narucile jedan broj ovih sistema.
Ova vozila ce imati mogucnost vrsenja misija, ukljucujuci daljinski kontroli-sano naoruzanje. Guardium 3 nudi daleko vise mogucnosti u odnosu na prvobit-nu ideju bespilotnih vozila.
IDF je na putu formalizacije procesa nabavke UGV. Kompanija G-Nius je procesu konstituisanja partnerskog odnosa u SAD u vezi proizvodnje sistema u Americi sto ce omoguciti izraelskom ministarstvu odbrane da u ovu svrhu upo-trebi fondove americke pomoci.
Na aerodromu Ben-Gurion, u Izraelu, nastavlja se sa integracijom bespilotnih kopnenih sistema kao dela odbrambenog perimetra. Roboti ce raditi u tako-zvanoj sterilnoj zoni izmedu spoljnog i unutrasnjeg odbrambenog prstena. Na-kon odabira, aerodrom planira iznajmljivanje robota od odabrane kompanije.
Jedan od sistema koji je razmatran u ovu svrhu je i Amstaf 6, kompanije Autonomous Robotics Industries koja stiti bezbednosnu zonu jednog grada u bli-zini Jerusalima. Sledeci slican eksperiment je planiran na novoj lokaciji u nared-nim mesecima.
Dragan Vuckovic
o
Program Suhoj T-50 i dalje u radu3
Ruski lovci Suhoj T-50 (PAK-FA) pete generacije prikazani su na moskov-skom aeromitingu MAKS 2013, i jasno su pokazali koje izazove cekaju Rusiju na putu uvodenja u operativnu upotrebu.
Sva cetiri prototipa T-50 su trebala leteti u formaciji dijamant na dan otvaranja aeromitinga ali je samo tri letelice napustilo hangar tog dana.
Ruski vazduhoplovni analiticari i razliciti industrijski partneri su ukazali da postoji nekoliko znacajnih prepreka koje T-50 mora prevazici pre nego sto ce do-stici stadijum projekta koji moze uci u serijsku proizvodnju.
3 IHS Jane's Defence Weekly 4 september 2013.
Kao i SU-47 Berkut, letelica demonstrator tehnologija iz devedesetih godi-na, T-50 ima zadatak da pokaze sposobnost Rusije za proizvodnju struktura kri-la od kompozitnih materijala u velikim serijama i po prihvatljivoj ceni. Medutim, posle vise od 15 godina, kompozitni paneli, delovi krila i drugi kompozitni delovi se i dalje prave rucno. U cilju proizvodnje letelice u znacajnijem broju potrebna su velika ulaganja u fabriku Komsomolsk-na-Amure (KNAAPO) u smislu nabav-ke specificnih masina.
Prototip T-50 trenutno pokrecu ista Saturn/Lyulka 117S/AL-41F serija motora koja se nalazi u SU- 35. Ovaj motor je prvobitno razvijen krajem osamdese-tih godina za napusteni projekat visefunkcionalnog lovca MFI (Project 1.42). Pro-jektni timovi, koji rade na projektovanju motora Salyut Iz 127/217, motora predvi-denog za pokretanje aviona T-50, navode da imaju "validirani koncept projekta za srz novog motora" medutim dodaju da ce biti potrebno nekoliko godina za re-alizaciju projekta i proizvodnju motora.
U meduvremenu, treci od cetiri T-50 prototipa je opremljen novim NIIP N050 AESA radarom. Za radar, predstavnici nekih kompanija koje se bave elektronskim sistemima kazu da je vec prikazao vrlo ohrabrujuce i impresivne rezultate za vreme letnih testova. Medutim, moduli za odasiljanje i prijem signala koje proizvodi kompanija Istok jos nisu dostupni za opremanje radara u sadasnjoj proizvodackoj semi.
Povrh toga nije dozvoljena upotreba svih letni manevara dokle god letni al-goritmi jos nisu u potpunosti validirani.
Jedan od aspekata programa T-50 koji se odvija po planu i u okviru budzet-skih parametara je razvoj novog vazdusnog naoruzanja za avion. U toku avgu-sta razmatrani su planovi za nekoliko unapredenih ali i sledecih generacija rake-ta i vodenog naoruzanja vazduh-zemlja. Ovo podrazumeva i novu raketu za koju se tvrdi da ce biti bolja od rakete Meteor.
Problem Korporacije za zdruzenu proizvodnju aviona - United Aircraft Building Corporation (UAC) je obecanje Vladimiru Putinu da ce T-50 uci u operativnu upotrebu do 2015 godine. Izgleda da u ovom trenutku ne postoji nacin na koji ovaj rok mogao biti ispostovan a kako stvari stoje, cena aviona ce samo ici nagore.
Dragan Vuckovic
Rusko ratno vazduhoplovstvo dobija modernizovani A-50U AEW&C4
Rusko ratno vazduhoplovstvo je do sada dobilo dve modernizovane letelice AEW&C Beriev A-50U "Mainstay" a treca letelica se vraca u sluzbu pre kraja 2013 godine.
Uskoro se ocekuje i potpisivanje ugovora kompanije Vega sa ministarstvom odbrane za modernizovanje cetvrtog aviona A-50U.
Modernizacija podrazumeva novi radarski sistem razvijen od strane kompanije Vega. Radijus otkrivanja je nekoliko puta veci u odnosu na stari sistem, mo-ze da prati stotine vazdusnih ciljeva i da na njih navodi presretace. Sadrzi bolji automatski nacin rada i datalink dok je elektronska digitalizacija smanjila broj i gabaritet uredaja i opreme aviona.
4 IHS Jane's Defence Weekly 4 september 2013.
Prvi modernizovani A-50U je isporucen pocetkom 2012 godine. Vecina flote A-50 bice modernizovana a to znaci vecina od 22 aviona A-50 koji su napra-vljeni pre 1992 godine. Ovaj tip aviona je usao u operativnu upotrebu pocetkom osamdesetih godina.
Ratno vazduhoplovstvo planira i nabavku novog AEW&C aviona, A-100 koji ce se zasnivati na bazi novog aviona Ilushin Il-476 i od 2016 godine.
Dragan Vuckovic
Mreza za svemirski nadzor i pracenje5
Evropska unija je zeljna da postavi svoju mrezu za svemirsko osmatranje koja bi mogla pratiti spijunske satelite, predmete koji se nalaze blizu zemlje, pru-ziti pomoc satelitskim operatorima da izbegnu sudare za otpacima u orbiti i zasti-titi neophodnu infrastrukturu u slucaju kada istrosene svemirske letelice ili drugi objekti ulaze u zemljinu atmosferu.
Prema postojecim procenama, 16,000 objekata vecih od 10 cm se nalaze u orbiti oko planete a pretpostavlja se da postoji armija od 300,000 do 600,000 predmeta vecih od 1 cm koji nije zavedena i smatra se da bi ta brojka mogla do-stici i milion raznih objekata do 2020 godine.
Prema izvestajima Evropske komisije, godisnji gubici zbog kolizija ili manevara izbegavanja kolizija se krecu oko 140 miliona evra a ocekuje se da ta cifra naraste za 50 % u toku sledece dekade sa obzirom na broj satelita koji su lansirani u svemir.
Na osnovu julskog predloga evropskom parlamentu, evropska komisija ce pomoci drzavama EU u cilju finansiranja razvoja mreze za svemirski nadzor i pracenje (SST Space Surveillance and tracking network) koja ce biti sposobna za skeniranje neba iznad Evrope radi identifikacije spijunskih satelita ili izbegavanja kolizije sa orbitalnim otpacima.
Opcije predvidene predlogom bi mogle kostati od 10 do 120 miliona evra godisnje. One bi se sastojale od uspostavljanja i rada mreze bazirane na postojecim francuskim i nemackim radarima sa ciljem zastite postojece i buduce svemirske infrastrukture, narocito satelitske navigacione mreze Galileo i sistema ob-servacije zemlje Copernicus.
Finansiranje bi moglo pomoci Parizu i Berlinu dok su u postupku unapredenja postojecih SST mreza na kopnu iako nijedna drzava ne ceka skrstenih ruku pocetak finansiranja projekta.. Ove dve zemlje bilateralno saraduju jos od 2006 godine na ustanovljavanju jedinog operativnog SST sistema u Evropi upotrebljavajuci francuski bistaticni radar Graves, mali broj fiksnih i mobilnih antena za pracenje i nemacki TIRA, radar za pracenje i mapiranje, snazniji i precizniji od radara Graves ali sa mo-gucnoscu istovremenog pracenja samo po jednog objekta u svemiru.
Graves je razvila francuska vazduhoplovna laboratorija Onera i to kao demonstrator tehnologija tokom devedesetih godina a usao je u operativnu upotrebu nabavkom od strane francuskog ratnog vazduhoplovstva tokom 2005 godine. Sa obzirom da se radi o bistaticnom radaru, odasiljaci radara Graves se nalaze u mestu Broyes le Pesmes, u istocnoj francuskoj dok se prijemnik nalazi u me-stu Plateau d'Albion u juznom delu francuske.
5 Aviation Week&Space Technology August 5 2013.
Radar Graves ima sposobnost otkrivanja predmeta koji orbituju oko zemlje sa nagibom od 45-135 stepeni, sto predstavlja 95% svih predmeta velicine jed-nog kvadratnog metra ili vece u niskoj zemljinoj orbiti, do visine od 1,000 km ukljucujuci satelite za prisluskivanje i osmatranje.
Iako americko ratno vazduhoplovstvo deli podatke sa saveznicima koji poti-cu iz nesumnjivo najmodernije mreze svemirskog nadzora na svetu, Graves i TIRA omogucavaju francuskoj i nemackoj drzavi sposobnost odrzavanja svog sop-stvenog kataloga orbitalnih predmeta. U tom smislu se dva sistema dopunjuju jer Graves otkriva predmete od interesa dok TIRA vrsi identifikaciju.
Sistem Graves ocekuje modernizaciju tokom 2015 godine sto ce ojacati njegove mogucnosti za temeljno skeniranje neba iznad Evrope.
Kao dodatak sistemu Graves, Francuska upotrebljava tri radara za prace-nje Satam kao i brodski radar na francuskom brodu Monge predvidenom za pra-cenje raketa u cilju precizne eksktrapolacije putanja objekata ukljucujuci one koji ponovo ulaze u zemljinu orbitu.
Francuska takode investira u nove sposobnosti, ukljucujuci demonstrator tehnologije nazvanog Oscegeane koji upotrebljava spektroskopiju analizirajuci karakteristike predmeta u geostacionarnoj orbiti. Projekat kombinuje teleskop lo-ciran u Nici sa kontrolom i analizom podataka u Parizu.
Jos jedan demonstracioni projekat je Fedome (Fédération de données issues de capteurs défense, scientifiques ou coopérants - klasifikacija naucnih, odbrambenih ili koordinirajucih podataka), zapocet u skorije vreme u cilju una-predenja svemirske vremenske prognoze ratnog vazduhoplovstva.
CDAOA (vazdusna i operativna komanda francuskog ratnog vazduhoplovstva) prikuplja podatke o solarnim desavanjima iz mnostva izvora za upotrebu u civilnim i
vojnim operacijama, planiranju, ukljucujuci i vazdusne operacije u Maliju. Fedom ce biti operativan u novembru i imace za cilj obezbedenje svemirskih vremenskih poda-taka upotrebljavajuci jedinstven set instrumenata za otkrivanje i analizu solarnih ak-tivnosti i omogucavanje podizanja uzbuna u cilju izbegavanja prekidanja GPS signala a time i tacnosti pozicioniranja kao i izbegavanja problema u vezi AWACS letelica ali i zbog toga sto je, primer sa oruzjem kao sto je A2SM (armement air-sol modulaire) kojem je za uspesno dejstvo potrebna visoka preciznost.
Plan je da do kraja 2014 godine ratno vazduhoplovstvo izvrsi koordinaciju svih sredstava za svemirski nadzor u okviru francuskog vazdusnog operacionog centra (CNOR), u Lijonu, Francuskoj. Francuska ce na kraju razviti i svemirski informacioni sistem (SIS) koji ce omoguciti postojanje sveobuhvatne i pregledne slike nebeskog okruzenja.
U meduvremenu nemacki svemirski centar za kontrolu situacije (GSSAC), u gradu Uedem , u nemackoj, radi na formalizaciji svojih odnosa sa nemackim istrazivackim institutom Fraunhofer koji poseduje i opsluzuje TIRA radar.
Cilj je da postojeca francusko nemacka saradnja u oblasti svemirskog nad-zora postane nukleus buduce evropske mreze sa nadzor svemira, ukljucujuci prognozu vremena u svemiru i detekciju objekata u blizini zemlje kao i postavlja-nje sistema SST koji predlaze Evropski savet.
Evropska svemirska agencija (ESA) je uspostavila nekoliko programa foku-siranih na vreme u svemiru i otkrivanje objekata blizu zemlje ali nije uspela po-stignuti konsenzus medu clanicama EU za finansiranje dvostruke upotrebe mreze SST bazirane na radarima Graves, TIRA i ostalim nacionalnim sredstvima za vojnu i civilnu upotrebu.
Dragan VuckoviC
Toplotni trend6
Americka ratna mornarica uskoro ocekuje dodeljivanje ugovora za novu verziju rakete duzeg dometa, AIM-9X Sidewinder, poznatu kao Block III. Ne samo da ce to predstavljati ogromnu promenu u odnosu na AIM-9X, time sto ce od prvobitne verzije ostati samo tragac, opticki detektor cilja (laserski upaljac) i datalink prethodne Block II verzije, vec razvoj rakete pocinje i pre nego sto je verzi-ja Block II zavrsila sa operativnim testiranjem.
Block III verzija rakete je deo napora mornarice u vezi opremanja aviona F/A-18E/F Super Hornet infracrvenim sistemom za trazenje i pracenje ciljeva (IRST) kompanije Lockheed Martin. Ova dva sistema su komplementarna i una-preduju sposobnost mornarickih lovaca u dejstvu okruzenja u kojem je zabranje-na upotreba radio frekvencija. Ovakvo okruzenje pruza novi izazov lovackim radarima sa X talasnom duzinom kao sto je tragac na raketi AIM-120 AMRAAM.
Ovakvim razvojnim pravcem, americka ratna mornarica prati postojece vodstvo drugih ratnih vazduhoplovstava kao sto je Kraljevsko ratno vazduhoplovstvo, investiranjem u senzore koji ne upotrebljavaju radio frekvencije i oruzjem koje se lansira daleko izvan vizuelnog dometa.
6 Aviation Week&Space Technology July 18 2013.
Kompetitivni ugovori za prototipove nove bojeve glave i tela/motora rakete Block III bice dostavljeni u toku ove i sledece godine. AIM-9X ima isti dijametar motora kao i prvobitna verzija AIM-9 ali i unapredene performanse leta.
Nakon kompletiranja bojeve glave i motora, mornarica ocekuje odabir jednog projekta rakete Block III u toku 2015 fiskalne godine. To ce voditi ka proizvodnji i razvoju u toku drugog kvartala 2016 godine i testiranja krajem 2018 godine
Mornarica nije otkrila radijus dejstva rakete Block III ali se ocekuje da on bude u okviru radijusa dejstva rakete AMRAAM. Kompanija Boeing je izjavila da je radijus detekcije IRST u okviru radijusa senzora koji se upotrebljavaju prilikom dejstva raketom AMRAAM.
Kompanija Raytheon proucava opciju koja bi podrazumevala motor veceg dijametra ili pulsni motor. Pulsni motori omogucavaju bolju, optimizovanu puta-nju za razliku od veceg motora koji moze prouzrokovati preveliku brzinu u odno-su na cilj. Zasada ne postoji operativni pulsni motor u SAD. Izraelska raketa Stunner, koju razvija kompanija Rafael, je u fazi razvoja kao deo sistema odbra-ne protiv balistickih raketa, ima tro-pulsni motor.
Pretnja zbog koje se i razvija raketa Block III i senzorski sistem IRST jos nije identifikovana ali bi to mogao biti kineski napredak u dostizanju tehnologije AESA radara sa X talasnim duzinama koje je moguce upotrebljavati kao veoma snazne ometace. Velika grupa aviona koji ometaju megavatnom snagom mogla bi potpuno onesposobiti koriscenje radara.
Druga ratna vazduhoplovstva su odmakla mnogo dalje u upotrebi sistema IRST i to sa raketama Meteor i Asraam u upotrebi na avionu Typhoon i to iskljuci-vo u slucajevima intenzivnog elektronskog ometanja. Inace raketa Asraam je po dimenzijama i koncepciji vrlo slicna raketi AIM-9X ali ima znacajno veci motor.
o
o >
0
01
c¿ ÜÜ
0£ ZD
o
O -j
<
O z
X
o
LU
I—
>-
Q1 <
Performanse sistema IRST Pirate na avionu Typhoon su znacajno poveca-ne zbog boljeg procesuiranja i poboljsanog softvera koji se razvija od 2007 godi-ne. Sistem IRST je izuzetno agilan, moze obavljati vrlo kompleksna i precizna skeniranja jer je upravljacka povrsina sistema mnogo laksa od radarske antene. Moze brze skenirati od AESA radara jer ne odasilje signal.
Modernizovani sistem Pirate je po nekim navodima otkrio F-22 i to na ve-cim daljinama tokom 2010 godine kada je cetiri nevidljiva lovca bilo bazirano u bazi Lakenheath AFB u Velikoj Britaniji. Kompanija Selex vodi konzorcijum EuroFirst koji proizvodi sistem IRST dok sistem Skyward-G, kojim je opremljen avion JAS 39E Gripen, koristi slicnu tehnologiju.
Sistem IRST na avionu Super Hornet koristi novi procesor koji radi uz senzor AAS-42, razvijen jos osamdesetih za lovac Grumman F-14D. Sistem ce biti isporucen snagama koje koriste F-15 ukljucujuci Juznu Koreju i Singapur a bice ugraden i na no-vom i modernizovanom lovcu F-15 koji ce biti isporucivan Saudijskoj Arabiji.
Dragan Vuckovic
Nova tehnologija komunikacije izmeâu letelica'
< -J
CD ■O
X LU I—
O
O >
Celnici americkog ratnog vazduhoplovstva spremaju se da krajem godine zapocnu letno testiranje nove komunikacione tehnologije koja je projektovana da omoguci nevidljivim avionima komunikaciju sa drugim lovcima bez obzira na po-stojanje razlicitih protokola u odnosu na razlicite misije.
Aviation Week&Space Technology May 27 2013.
288
Cilj je da se u mrezu poveze kompletno ratno vazduhoplovstvo tako da pi-loti F-22, kao i kasnije, piloti F-35 mogu razmenjivati podatke sa drugim starijim tipovima aviona kao sto su F-15 i F-16.
F-22 je projektovan tako da moze prikriveno komunicirati sa drugim avioni-ma F-22 upotrebom IFDL (meduletni datalink) sistema koji poseduje domet samo u okviru standardne formacije od cetiri aviona. Osamdesetih godina projek-tanti su predvidali masivne snage od stotina aviona F-22 koji bi odrzavali svoju nevidljivost u neprijateljskom vazdusnom prostoru tako sto ne bi emitovali komu-nikacije koje bi mogle biti presretnute. Ovi avioni bi bili zaduzeni za unistavanje neprijateljske odbrane i uspostavljanja vazdusne nadmoci iza neprijateljskih linija u okviru vazdusne kampanje komunicirajuci jedan sa drugim putem sistema IFDL.
Ovaj cilj se pokazao kao previse optimistican. Americko ratno vazduhoplovstvo sada poseduje „srebrni metak" odnosno flotu od samo 183 aviona F-22 i mora racunati na dalju upotrebu starijih aviona kao sto su A-10, F-16 i F-15 koji ce ostati u operativnoj upotrebi mnogo duze nego sto je planirano sa obzir na kasnjenje programa F-35 kompanije Lockheed Martin. To je uslovilo potrebu pronalazenja resenja za komunikaciju medu letelicama sa obzirom da novi F-35 koristi multifunkcionalni napredni datalink i usmerujucu antenu koja se okrece prema drugim avionima u formaciji dok stari avioni uglavnom upotrebljavaju datalink, Link 16.
U ovom slucaju, tehnicki izazov je omoguciti lovcima koji uglavnom prica-ju razlicitim jezicima da bez problema razmenjuju podatke i glasovnu komunikaciju.
Americko vazduhoplovstvo je jedna od clanica grupe sponzora programa Joint Strike Fighter Enterprise Terminal (JETpack) i programa Joint Capability Technology Demonstration (JCTD). Radi se o programu koji je namenjen de-monstriranju izvodljivih tehnologija koje bi mogle resiti ovaj problem.
Ukoliko finansiranje bude obezbedeno, prvi letni test letelice sa osnovnom JETpack opremom bice izveden vec krajem godine. Osnovna oprema ukljucuje razlicite antene, terminal i takozvanu „daljinsko upravljanje elektronikom".
Nakon letnog testiranja, sledice program „peti ka cetvrtom" sto oznacava prenos podataka sa pete generacije lovaca na lovce cetvrte generacije.
Ovaj koncept podrazumeva postojanje trece strane, platforme koja ce odr-zavati vizuelni kontakt sa potrebnim prijemnicima. Ovo znaci da ce takva platfor-ma, naprimer bespilotna letelica Global Hawk, morati leteti dovoljno visoko ili biti nevidljiva za radare da bi mogla spojiti snage iza neprijateljskih linija. Jos uvek nije odluceno koja ce letelica biti upotrebljena u ove svrhe.
Sa obzirom da platforma jos nije odabrana, ne postoji ni procena troskova.
Postoji mogucnost da u mrezu bude ukljucena i nevidljiva bespilotna letelica Lockheed Martin RQ-170 za koju je ratno vazduhoplovstvo SAD priznalo da se koristi u Avganistanu.
Dragan Vuckovic
Sirijski kapaciteti za odbranu8
Sposobnost Sirije da brani svoj vazdusni prostor od americkih napada naj-vecim delom zavisi od njenih raketa zemlja-vazduh. Ratno vazduhoplovstvo ima veliki broj aviona ali su oni uglavnom zastareli, MiG-21 i Mig-23 a neke od va-zduhoplovnih baza su u rukama pobunjenika. Mobilni raketni sistemi su uglavnom van domasaja pobunjenika.
Rusija nije izvrsila transfer raketnog sistema Almaz-Antey S.300PMU-2, protivvazdusnog raketnog sistema velikog dometa tako da Siriji ostaje osam ba-terija starog sistema S-200, sistema koji se nalazi na fiksiranim uporistima i koji je zajedno sa svojim radarima veoma osetljiv na napade. Isto vazi i za sisteme V-750 koji poticu jos iz sezdesetih godina. Ono sto je respektabilno u sirijskom protivvazdusnom naoruzanju to su sistemi S-125 Pechora koji je tokom bombar-dovanja Srbije 1999 godine oborio nevidljivi F-117 a Sirija poseduje nekih 40 ba-terija. Sistem je modernizovan u standard Pechora 2M sto obezbeduje veci do-met naoruzanja i mogucnost otkrivanja i napada na ciljeve sa smanjenim radarskim odrazom. Pechora se isporucuje sa radarom VHF P-18 za koji beloruska kompanija KB radar nudi modernizaciju sa novim prijemnikom koji omogucuje brisanje stalnih odraza i unapredeno automatsko pracenje ciljeva.
Najmoderniji protivvazdusni raketni sistem u Siriji je Almaz-Antey Buk M2E za koji izraelski izvori navode da je osam baterija sa 18 lansera prodato Siriji tokom 2011 godine. Sa dometom od 45 km, Buk M2E je smesten na vozilima i vrlo je mobilan. Proizvodac navodi da sistem iz transporta moze biti preveden u ope-rativno stanje za 5 minuta. Upotrebljava poluaktivno vodenje i poseduje NIIP 9S36 pasivni AESA radar, ugraden u lanser koji moze navoditi nekoliko raketa istovremeno. Lanser sa cetiri rakete je uparen sa punjacem koji nosi jos osam raketa od kojih se cetiri mogu ispaliti i navoditi sa samog punjaca.
Jos jedan sistem naoruzanja sa kojim se zapad jos nije susreo je Pantsyr-1, hibridni sistem sa topovima 30 mm i 12 raketa kratkog dometa na kupoli. Sirija ima devet baterija sistema Pantsyr sa 36 vozila.
Dragan Vuckovic
8 Aviation Week&Space Technology September 9. 2013.
