CC BY
242
MiG-41 naslednik teskog presretaca MiG-31
28
Ruska Federacija je, odlukom nacelnika Generalstaba oruzanih snaga, kre-nula u razvoj novog lovca-presretaca koji bi u buducnosti zamenio flotu teskih presretaca tipa MiG-31, ali i preostale avione MiG-25. Novi avion, koji je vec do-bio oznaku MiG-41, treba od svog prethodnika da nasledi sve dobre karakteristi-ke, ali i da ispuni niz novih zahteva ruskih Vojno-vazduhoplovnih snaga. Pored ostalog, ocekuje se da novi presretac ima maksimalnu brzinu od neverovatnih 4 do 4,3 Maha. Neke procene govore da se novi avion moze ocekivati 2028. godi-ne. U meduvremenu, radice se i na sveobuhvatnoj modernizaciji postojece flote teskih presretaca kako bi granice vazdusnog prostora Rusije ostale neprikosno-vene jos dugi niz godina.
Mladen Tisma
Poljska produzava vek upotrebe svojim borbenim avionima Su-2229
Poljsko ratno vazduhoplovstvo planira da produzi vek upotrebe svojoj floti lovca-bombardera Suhoj Su-22 Fitter-K. Poljske vazduhoplovne snage trenutno u naoruzanju imaju 32 aparata ovog tipa i to 26 jednosedih Su-22M4 i 6 nastav-
28 http://ria.ru/defense_safety/20140228/997594625.html [poseceno: 3.3.2014]
29 IHS Jane's Defence Weekly, 51(8), p. 13.
nih dvoseda Su-22UM3K, kojima su opremljene dve eskadrile 21. vazduhoplov-ne baze u Svidvinu (Swidwin). Konacna odluka o produzenju kojom ce biti defini-san broj aviona kojima ce biti produzen vek upotrebe ocekuje se pocetkom apri-la kada ce biti definisano i koliko ce to produzenje biti, a za sada se govori o pe-riodu od jos tri do deset godina, odnosno za 3.000 do 4.000 casova naleta, sto bi omogucilo da ostanu u naoruzanju do 2024. ili 2026. godine.
Poljska je planirala da svoju flotu Su-22 povuce iz naoruzanja 2014. ili 2015. godine i u periodu do 2018. zameni ih sa tri eskadrile borbenih bespilotnih letelica i jednom eskadrilom sastavljenom od 16 visenamenskih borbenih aviona. Avioni ovog tipa su jedini vazduhoplovi poljskog ratnog vazduhoplovstva osposobljeni i opremljeni za elektronsko ratovanje.
lako poljski Su-22 nece proci modernizaciju tokom remonta i radova neophodnih za produzenje veka upotrebe, avioni ce biti opremljeni novom radio-komunikacijskom opremom, sistemom za instrumentalno sletanje (ILS) i taktickim sistemom za vazduhoplovnu navigaciju (TACAN). Radove ce sprovesti WZL-2 koji je izvrsio i modernizaciju poljskih lovackih aviona tipa MiG-29.30
Mladen Tisma
30 Tisma, M., 2013, Poljskom RV-u isporuceni prvi modernizovani lovci MiG-29, Vojnotehnicki glasnik 61(4), p. 297.
Pócela letna ispitivanja integracije krstarecih raketa Taurus KEPD 350 na Evrofajter31
Kompanija Erbas DS (Airbus Defence & Space, bivsi EADS) saopstila je da su sredinom januara otpocela letna ispitivanja integracije krstarecih raketa Taurus KEPD na visenamenske borbene avione Evrofajter Tajfun (Eurofighter Typhoon).
Za opitovanje se koristi avion IPA 7 iz Centra za vojne vazduhoplovne sisteme u Manhingu pokraj Minhena u konfiguraciji sa dva projektila podvesana na potkrilne nosace. Program ce teci istovremeno sa letnim ispitivanjima krstare-ce rakete Storm Sadou (MBDA Storm Shadow)32 Naglasak ispitivanja bice na aerodinamici i uticaju na avion-nosac s obzirom na to da kutijasti profil i velicina rakete izazivaju povecanu osetljivost aviona-nosaca na bocni vetar i povecavaju otpor vazduha (drag).
Krstareca raketa Taurus KEPD je projektil za dejstvo sa distance, dometa preko 350 km namenjeno za dejstvo po utvrdenim i ukopanim ciljevima, opre-mljena probojnom bojevom glavom MEPHISTO (Multi-Effect Penetrator Highly Sophisticated and Target Optimised) i sistemom za „pametnu" fuziju. Radi se o zajednickom projektu nemackog MBDA i svedskog Saab-a. Raketa ima duzinu od 5,1 m, sirinu od 63 cm i visinu od 32 cm. Masa projektila je 1.400 kg, odno-sno 100 kg vise od rakete Storm Sadou, inace slicnih dimenzija.
Nemacko RV vec je uvelo u naoruzanje rakete ovo$ tipa koje su u trenut-no u b/k lovaca-bombardera tipa Tornado IDS, dok je Spanija porucila rakete
31 IHS Jane's Defence Weekly, 51(4), p. 5.
32 Tisma, M., 2013, Pocela letna ispitivanja integracije krstarece rakete na Evrofajter, Vojnoteh-nicki glasnik 62(1), p. 253.
radi opremanja flote svojih aviona EF-18, a ocekuje se da ce obe_ zemlje ovim VUbS-om opremiti i svoje Evrofajtere. Ocekuje se i narudzbina Svedske koja je za opremanje svojih aviona JAS 39C/D Gripen prvobitno planirala projektile KEPD 15Q. Radovi na integraciji ovog VUbS trebalo bi da budu okoncani 2Q15. godine.
Mladen Tisma
Prvi let Boingovog demonstratora mornarickog osmatrackog aviona33
Kompanija Boing (Boeing) saopstila je, pocetkom marta, da je opitni demonstrator programa mornarickog osmatrackog aviona (Maritime Surveillance Aircraft - MSA) 28. februara obavio prvi let u trajanju od cetiri casa. Kao platfor-ma za opitovanje sistema MSA, koji su vecinom modifikovane komponente koje su vec primenjene na mornarickim patrolnim avionima tipa P-8A Posejdon (Boeing P-8A Poseidon), iskoriscen je poslovni mlazni avion tipa Bombardier Celen-dzer 604 (Bombardier Challenger 604) na kojem je firma Fild Avijejsn (Field Aviation) izvrsila potrebne modifikacije. Prema recima posade, postignuti su svi za-crtani ciljevi, a letelica se tokom svog prvog leta ponasala normalno i pokazala je odlicnu upravljivost.
Tokom naredna dva meseca bice nastavljena letna ispitivanja, nakon cega ce avion biti upucen u Sijetl radi ugradnje i ispitivanja opreme i sistema MBA. Konacna konfiguracija MSA zasnivace se na Bombardierovom poslovnom mla-znjaku Celendzer 605 (Bombardier Challenger 605).
Ciljna grupa za prodaju MSA su zemlje kojima je potreban mornaricki pa-trolni i osmatracki vazduhoplov, ali bez sposobnosti za protivbrodsku i protivpod-mornicku borbu.
Mladen Tisma
Tajvan prikazao modernizovani borbeni avion IDF
Vazduhoplovne snage takozvane Republike Kine (Tajvana) predstavile su, sredinom januara, prvu seriju modernizovanih borbenih aviona IDF (poznati i kao F-CK-1 Ching-kuo) domace proizvodnje. Programom modernizacije pokre-nutim 2009. godine predvideno je da za sumu od 587,26 miliona americkih dolara bude modernizovan 71 aparat ovog tipa, sto bi omogucilo da ostane u naoru-zanju tajvanskih vazduhoplovnih snaga narednih 20 godina.
Tokom modernizacije na avionima su unapredene letne kontrole, avionika i radar, ukljucujuci i instaliranje domaceg softvera koji omogucava istovremeno pracenje vise ciljeva i obezbeduje protivmere za elektronsko ometanje. Pored toga, svi modernizovani IDF-ovi opremljeni su kolor elektronskim nisanskim siste-mom_ HUD, a integrisane su rakete vazduh-zemlja za dejstvo sa distance tipa Van Cien (Wan Chien).
Mladen Tisma
Indija razmatra licencnu proizvodnju Skolskih aviona PC-7 Mk II34
Indijsko ratno vazduhoplovstvo predlozilo je Ministarstvu odbrane licencnu proizvodnju turboelisnih skolskih aviona za osnovnu letacku obuku Pilatus PC-7 Mk II, sa namerom prosirenja postojece flote od 75 aviona ovog tipa koji su nabavljeni 2012. godine. Prema predlozenom planu, Vazduhoplovno-tehnicki remontni zavod u Suluru proizveo bi po svajcarskoj licenci 106 aparata ovog tipa, pocev od 2015. godine, sto se uklapa u aktuelne analize prema kojima je ovom vidu oruzanih snaga Indije potreban 181 avion za osnovnu obuku. Predlog vojske usledio je nakon sto je indijsko RV odbacilo HAL-ov program razvoja i proizvodnje 106 aviona tipa HTT-40, zbog velikih ka-snjenja. Takode, komanda vazduhoplovstva smatra da bi istovremena eks-ploatacija dva skolska aviona iste namene bila ekstravagantna i rasipnicka, te da bi izazvala probleme u pogledu vazduhoplovnotehnickog obezbedenja njihove operativne upotrebe. Pored toga, vojni vrh ukazuje na istorijat kasnje-nja i probijanja budzeta u vecini programa opremanja RV-a domacom tehni-kom od strane drzavne kompanije HAL.
Postojeci Pilatusi uvedeni su u naoruzanje indijskog ratnog vazduhoplovstva nakon povlacenja iz upotrebe 200 letelica domace proizvodnje tipa HPT-32 2009. godine posle serije katastrofalnih udesa. Prema planu, 10 primeraka bilo bi proizvedeno i sklopljeno u Svajcarskoj, 28 bi Pilatus isporucio u delovima, dok bi preostalih 68 aparata bilo proizvedeno u zavodu u Suluru.
Mladen Tisma
Bespilotna letelica Air Strato izvela prvi let35
Rumunska kompanija ARCA objavila je da je, nakon uspesno obavljenih opitovanja na zemlji, prvi prototip elektricne bespilotne letelice visokih perfor-mansi Air Strato krajem februara uspesno izveo i prvi let.
Air Strato ima razmah krila od 16 metara. Plafon leta iznosi 18.000 metara, a vreme ostajanja u vazduhu iznosi sedam casova na baterijama i tri dana uz prime-nu solarnih panela. S obzirom na malu brzinu poletanja od 50 km/h i potrebnu sta-zu duzine 65 metara, letelica se moze koristiti sa svih vrsta poletno-sletnih staza, pa i neuredenih improvizovanih povrsina. Nosivost iznosi 30 kilograma.
U toku je izrada i drugog prototipa, a u planu su i nove verzije letelice sa manjim razmahom krila i nizim vrhuncem leta, ali sa vecom maksimalnom brzi-nom i vecom nosivoscu.
Zavisno od potreba korisnika, ova letelica moci ce se koristiti za osmatranje terena, aerofoto izvidanje, telemetrijska ispitivanja i naucne eksperimente. Ako ispitivanja prototipova budu uspesno zavrsena, krenuce se u razvoj komercijalne verzije, s tim da konstruktori isticu da ce letelica u Rumuniji biti dostupna za na-bavku samo pojedincima i preduzecima.
Mladen Tisma
Prvi francuski avaks prosao kroz MLU modernizaciju36
Prvi od cetiri aviona za rano upozoravanje i kontrolu (AWACS - Airborne Warning and Control System) francuskog ratnog vazduhoplovstva (Armee de lAir) tipa Boing E-3F prosao je kroz tzv. MLU (Mid-life upgrade), modernizaciju koja se vrsi na polovini veka upotrebe VTMS, dok ce preostali proci kroz isti po-stupak do kraja 2016. godine.
35 http://www.arcaspace.com [poseceno: 31.3.2014]
36 IHS Jane's Defence Weekly, 51(9), p. 12.
Tokom radova koji su trajali osam meseci, tehnicari americkog Boinga (Boeing) i francuske firme Air France Industries KLM Engineering & Maintenance osavremenili su misioni hardver aviona, elektricne i mehanicke sisteme i obavili potrebne radove na strukturi vazduhoplova. Paket modernizacije vredan je 354 miliona americkih dolara i podrazumeva opremanje letelica novim senzorima, visenamenskim prikazivacima, sistemima veza i letnim racunarima, poput modernizacije avaksa istog tipa iz serija (block) 40 i 45 koje koriste Ratno vazduho-plovstvo SAD i Severoatlantska alijansa. Pored toga, bice ugradeni unapredeni uredaji za identifikacju svoj-tud (IFF), datalink tipa Link 16, a broj konzola za operatere bice povecan sa deset na cetrnaest.
Prvi modernizovani avion trenutno prolazi kroz ispitivanja na zemlji i u vazdu-hu, a ocekuje se da francuskom vazduhoplovstvu bude predat krajem godine.
Mladen Tisma
Objavljene fotografije kineskog helikoptera Z-19
opremljenog radarom
37
Na internet stranama kineskih oruzanih snaga pojavile su se fotografije nove verzije lakog jurisnog helikoptera Harbin Z-19 sa novim radarom aktivnog mi-limetarskog opsega (active millimeter wave radar - MMW), postavljenim iznad glavnog rotora, relativno slicnom Lokidovom radaru za kontrolu vatre tipa AN/APG-78 Longbou (Longbow) koji je primenjen na americkim helikopterima AH-64 Apac.
Prema dostupnim informacijama, radar je prvobitno razvijen za helikopter Cangce Z-10 (Changhe Z-10) i rezultat je istrazivacko-razvojnog rada kineske namenske industrije i Kopnene vojske Kineske narodnooslobodilacke armije ciji koreni sezu u osamdesete godine proslog veka. Cini se da su Kinezi doneli odlu-ku da na buducim helikopterima primenjuju fiksiranu aktivnu MMW radarsku teh-nologiju umesto radarskih uredaja sa mehanickim rotiranjem.
S obzirom da su kineski inzinjeri slicne uredaje vec primenili na helikopteru Z-9, koji inace predstavlja verziju francuskog helikoptera SA 365 Daufen (Dauphin), ne cudi brzina kojom je izvrsena integracija radara ovog tipa na Z-19 koji zapravo predstavlja evoluciju pomenutog helikoptera Z-9.
Sicuanska vazduhoplovna industrijska korporacija (Sichuan Aerospace Industries Co) jos 2000. godine prikazala je radar osmomilematarskog talasnog opsega za primenu protivoklopnih projektila malih dimenzija C-701, koji se vec koriste sa helikoptera Z-10 i Z-19. Istovremeno, neka saznanja govore da su Kinezi pokrenuli razvoj nove radarski vodene POVR zasnovane na raketi AKD-10, a razmatra se i ugradnja jacih motora kako bi kompenzovali povecanje mase zbog novog radara.
Do sada je avijaciji kineske KoV isporuceno najmanje stotinu jurisnih helikoptera Z-10 i oko 80 tipa Z-19.
Mladen Tisma
38
Presretacki projektil Arrow 3 obavio i drugi test
Americka agencija za raketnu odbranu (US Missile Defense Agency -MDA) saopstila je da je na poligonu u Izraelu, 3. januara, obavljeno i drugo opit-no lansiranje projektila za presretanje vanatmosferskih balistickih raketa Arrow
3. U izjavi je istaknuto da je uspeh ovog testa prekretnica koja daje nadu u spo-sobnost Izraela da se odbrani od pretnji koje predstavlja razvoj balistickih projektila. Prethodni test obavljen je krajem februara 2013. godine.
Raketa Erou 3 (Arrow 3) koju zajednicki razvijaju americki Boing i izraelski IAI namenjena je za presretanje i unistavanje balistickih raketa srednjeg i dugog dometa razmestanjem tzv. Kill vehicle u svemir sposobnim da manevrisu kako bi se sudarili sa nadolazecom pretnjom. Vanatmosferska presretanja umanjuju pa-davine stvorene unistenjem nuklearne bojeve glave. Pored toga, na taj nacin obezbeduje se i vreme za dejstvo po preostalim balistickim projektilima pomocu sistema PRO kraceg dometa, kakav je sistem Erou 2 (Arrow 2).
Mladen Tisma
Prvo vodeno lansiranje turske POVR Mizrak-U'
39
Podsekretarijat za odbrambenu industriju Turske potvrdio je da je 4. marta izvrseno prvo vodeno lansiranje domace protivoklopne rakete (POVR) oznacene kao Mizrak-U. Ovu raketu razvila je turska firma Raketstan (Rocketstan). Projektil je namenjen za unistavanje tenkova i drugih oklopnih vozila i ima domet od osam kilometara. Konstruisan je za potrebe opremanja jurisnih helikoptera T129. Radi se o IC samovodenoj raketi sa opcijom laserskog navodenja opremljenom radio frekvencijskim datalinkom i tandem bojevom glavom.
Za prvo lansiranje kao platforma je iskoriscen borbeni helikopter AH-1S Kobra (Bell Cobra), a raketa je pogodila cilj udaljen 3.500 metara.
Pocetak serijske proizvodnje ocekuje se tokom 2015. godine. Pored verzije Mizrak-U u razvoju je i varijanta Mizrak-O upola manjeg dometa.
Mladen Tisma
Evrofajter sa AESA radarom polece ove godine
40
Kompanija BAE Sistemi (BAE Systems) saopstila je da ce prvi visenamen-ski borbeni avion Evrofajter Tajfun (Eurofighter Typhoon), opremljen radarom sa resetkom za aktivno elektronsko skeniranje (AESA ili E-Scan), poleteti krajem ove godine, iako je prvobitno bilo planirano da avion poleti jos prosle godine.
U toku su radovi na ugradnji prototipa AESA radara Kaptor-E (Captor-E) na opitni avion IPA 5. Pored njega, novi radar dobice i nemacki IPA 8, kao i jedan aparat iz sastava britanskog RAF-a.
Zvanicnici ipak isticu da se ne radi o prostoj zameni radara, vec zahtev-noj intervenciji i da je, pored ostalog, potrebno modifikovanje nosnog prostora za smestaj radara, obezbedivanje efikasnog hladenja i stabilnog napajanja elektricnom energijom. Pored toga, modifikacije su potrebne i u pogledu ba-lansa aviona.
40 IHS Jane's Defence Weekly, 51(11), p. 15.
40 http://www.janes.com/article/34016/aesa-equipped-typhoon-to-fly-this-year [poseceno: 31.3.2014]
Letna ispitivanja novog radara na britanskom opitnom avionu bice izvrsena iznad Irskog mora, tokom kojih ce ispitivati performanse radara u uslovima elek-tronskog ometanja i bez njega, interoperabilnost sa drugim sistemima aviona, posebno senzorima i naoruzanjem.
AESA radar Kaptor-E razvio je konzorcijum na celu sa firmom Seleks Galileo (Selex Galileo).
Mladen Tisma
Rusija nastavlja razvoj skolskog aviona Jak-152
41
41 http://www.janes.eom/article//35728/russia-launches-yak-152-trainer-tender [poseceno: 31.3.2014]
Rusija je kroz tender izdvojila 300 miliona rubalja, odnosno 8,32 miliona americkih dolara radi kompletiranja projektne dokumentacije za turboelisni skol-ski avion i izgradnje cetiri prototipa. Ipak, procene korporacije Irkut ukazuju da ce za obavljanje ovih poslova biti potrebno oko 318,7 miliona rubalja.
Irkutov konstrukcioni biro Jakovljev zapoceo je, 2004. godine, razvoj novog turboelisnog skolskog aviona za osnovnu letacku obuku kroz saradnju sa kine-skom korporacijom Hongdu - HAIC. Kinezi su krajem 2010. godine predstavili svoju verziju pod oznakom L-7, uz najavu da ce biti izgradeno sest prototipova. Ipak, do danas nije zabelezen nijedan let derivata L-7.
Mladen Tisma
Prvi let italijanskog helikoptera HH-101
42
Prvi od dvanaest porucenih helikoptera za borbeno traganje i spasavanje HH-101 Cezar (Caesar) poleteo je 19. marta, a isporuka prva dva aparata itali-janskom RV-u ocekuje se u poslednjem kvartalu ove godine.
Cezar je verzija helikoptera AW101, proizvodaca Avgusta-Vestland (Augu-staWestland), namenjena za borbeno traganje i spasavanje, te podrsku operacija-ma specijalnih snaga, a moze se upotrebiti i za potrebe prevoza ranjenika, sluzbe traganja i spasavanja, pa cak i za presretanje sporoletecih vazdusnih ciljeva!
Pored standarde opreme, helikopteri HH-101 opremljeni su sa tri gatling mitraljeza kalibra 7,62 mm tipa M134 (na bocnim vratima i zadnjoj rampi), oklop-nim pilotskim sedistima, balistickom zastitom za mitraljesce i vitalne uredaje, in-tegrisanim sistemom za elektronska dejstva i sistemima za samozastitu od ra-darskog otkrivanja, kao i laserski i IC vodenih projektila. Novi helikopter imace, takode, i sistem za punjenje gorivom u vazduhu.
42 http://www.janes.com/article/35706/maiden-flight-for-italian-hh-101-caesar-csar-helo [poseceno: 31.3.2014]
Helikopteri HH-101 zamenice u naoruzanju RV Italije helikoptere HH-3F Pelikan, dok su postojecu flotu helikoptera HH-212 postepeno poceli da zame-njuju HH-139A koji su u naoruzanju od 2012. godine, mada se dugorocno plani-ra i njihova zamena helikopterima tipa AW149, odnosno njegovom verzijom za borbeno traganje i spasavanje.
Mladen Tisma
Prikazana izraelska bespilotna letelica Super Heron HF
43
Tokom singapurske vazduhoplovne izlozbe, odrzane u februaru, Izraelska avio avio-industrija - IAI predstavila je novu varijantu svoje bespilotne letelice Heron. Varijanta pod oznakom Super Heron HF prestavlja bespilotnu letelicu klase MALE (medium-altitude long-endurance) pogonjenu dizel motorom snage 200 konjskih snaga, proizvodaca Dizel Dzet (Diesel Jet, clanica Fiat grupe). Upravo promena pogonske grupe i prelazak sa avionskog goriva na dizel pred-stavlja osnovnu razliku Super Herona u odnosu na prethodnike. Prema navodi-ma predstavnika kompanije, to je ucinjeno na zahtev korisnika koji su trazili po-vecanje bezbednosti kroz primenu manje zapaljivog goriva.
Promena pogonskog goriva povukla je i promene u letnim performansama, pa je tako povecana brzina penjanja, a maksimalna brzina povecana je sa 125 na 150 cvorova (odnosno 227,8 km/h). Sa druge strane, maksimalna masa u po-letanju povecala se sa 1.250 kilograma na 1.450 kg.
Uz pogonsku grupu, izmene su izvrsene i na krilu kojem su dodati tzv. vin-gleti (sto je prvi slucaj kada su u pitanju IAI-eve letelice), cime je vreme ostajanja u vazduhu povecano preko 45 casova, koliko iznosi ekvivalentna sposobnost baznog modela. Kompanija za sada ne otkriva tacne podatke u tom pogledu.
Mladen Tisma
Americki specijalci razmatraju vazdusnu topovnjacu na bazi V-2244
Komanda za specijalne operacije Ratnog vazduhoplovstva SAD (USAF Special Operations Command - AFSOC) otkrila je da ispituje mogucnost razvoja vazdusne topovnjace na bazi titlrotor-vazduhoplova V-22 Ospri (Bell-Boeing V-22 Osprey), a navodno je za koncept ove varijante zainteresovan i Marinski korpus. S obzirom da je ideja u povoju, nema konkretnih podataka o naoruzanju, osim da ce vazduhoplov biti naoruzan raketama koje ce se lansirati u pravcu le-ta, te da su sve opcije „na stolu", ukljucujuci i lasersko naoruzanje.
S obzirom na poziciju rotora i precnik od skoro 12 metara, moze se pretpo-staviti da rakete nece biti nosene na potkrilnim nosacima vec u bombaluku ili na teretnoj rampi. Takode, problem koji treba resiti izmenama u konstrukciji je i po-stavljanje topovsko-mitraljeskog naoruzanja na bocnim stranama trupa, s obzirom da V-22 nema vrata na levoj strani, a da su vrata na desnoj strani locirana ispred lopatica rotora.
Mladen Tisma
44 IHS Jane's Defence Weekly, 51(8), p. 8.
