CC BY
79
Ceski Aero razvija novi skolsko-borbeni avion L-1698
Poznati ceski proizvodac skolsko-borbenih aviona Aero (Aero Vodochody) krece u razvoj novog vazduhoplova pod oznakom L-169. Cilj projekta je veca primena domacih komponenti u avionici i drugoj opremi aviona, te veci dolet.
Koncept novog aviona, prema recima ljudi iz kompanije Aero, predstavlja ra-dikalnu modernizaciju dizajnerske filozofije koja se i dalje zasniva na poznatom skolsko-borbenom avionu L-39 Albatros, koji je i danas u upotrebi sirom sveta. Podsecanja radi, ceski proizvodac kontinuirano radi na usavrsavanju i daljem raz-voju ovog dizajna, tako da je krajem osamdesetih godina proslog veka trzistu po-nuden unapredeni trejner L-59, cije su izvozne verzije nasle svoje mesto u arsena-lima vazduhoplovstava Egipta i Tunisa, a ubrzo zatim i L-139 opremljen americkim pogonskom grupom i avionikom koji je proizveden u samo jednom prototipskom primerku. Sledecu, veoma krupnu stepenicu predstavljao je L-159A ALCA (Advanced Light Combat Aircraft), razvijen za potrebe ceskog ratnog vazduhoplovstva kao jednosedi laki jurisnik. Ukupno je proizvedeno 72 aparata ovog tipa, ali je zbog smanjenih potreba cesko vazduhoplovstvo preuzelo svega 18, da bi se ka-snije broj popeo na 24 aparata u operativnoj upotrebi, dok su ostali konzervisani i uskladisteni u odgovarajucim uslovima. Nekoliko aviona konvertovano je u dvose-de pod oznakom L-159T1, dok je za potencijalne kupce razvijena potpuno nova verzija za naprednu letacku obuku, poznata kao L-159B Albatros II.
Prema tvrdnjama proizvodaca, osnovne novine L-169 bice skrivene ispod oplate. Tako ce se primenom integralnih gorivnih rezervoara, ugradenih u struktu-
8 www.praguepost.com/czech-news/33796-aero-vodochody-develops-new-l-169-aircraft [poseceno: 14. 12. 2013].
ru krila, obezbediti dodatnih 600 kilograma goriva, pored postojecih 1.300 kg sme-stenih u rezervoarima unutar trupa. Racuna se da ce se time povecati dolet aviona za 600 kilometara u odnosu na dolet postojeceg L-159A koji iznosi 1.570 km bez dodatnih rezervoara i 2.530 km sa tip-tankovima i potkrilnim rezervoarima goriva, dok verzija L-159B moze da preleti 1.300 km bez dopunskih rezervoara.
Kada je u pitanju osavremenjavanje avionike aviona i druge opreme, za sada nisu saopsteni detalji, ali se istice teznja da sto vise proizvoda ceske proizvodnje pro-nade primenu na L-169, ali i da se obezbedi otvorena arhitektura koja bi obezbedila ispunjavanje zelja potencijalnih kupaca o ugradnji opreme, kako zapadnog, tako i is-tocnog porekla. To je, inace, i jedan od osnovnih nedostataka L-159, buduci da je ve-ci deo potencijalnih narudzbi propao, jer su dolazile iz zemalja koje nisu mogle dobiti saglasnost za ugradnju komponenti americke proizvodnje. Ciljna grupa su postojeci korisnici L-39 koji imaju novac za nabavku vrhunskih borbenih aviona kakav je Su-30 Flanker, pa im je potreban dvosed koji obezbeduje odgovarajucu obuku za njih.
Prvi let prototipa ocekuje se 2015. godine.
Mladen Tisma
Laki jurisnik Skorpion izveo prvi ¡el9
Prototip lakog dvomotornog mlaznjaka Skorpion (Scorpion), na kojem za-jednicki rade Tekstron (Textron) i Erlend (AirLand), uspesno je izveo prvi let 12. decembra 2013. godine iz vazduhoplovne baze MekKonel u Kanzasu. To je manje od 24 meseca od pocetne ideje koja je dovela do projekta ovog aviona. Prvi let trajao je oko jedan cas i 25 minuta.
! www.janes.com/article/31528/first-flight-for-scorpion-light-strike-jet [poseceno: 14. 12. 2013]
Letelica je u potpunosti izgradena od kompozitnih materijala. Skorpion po-stize maksimalnu brzinu od 450 cvorova, odnosno 833,4 km/h, ima plafon leta od 40.000 stopa, odnosno oko 12.000 metara, a dolet iznosi 2.400 nautickih mi-lja, tj. nesto preko 4.400 kilometara. Unutrasnji bombaluk ima nosivost od 1.360 kilograma, dok na spoljasnjim podvesnicima moze poneti jos 2.766 kilograma ubojnih sredstava i druge opreme. Vreme ostajanja u vazduhu, prema proizvo-dacu, iznosi pet casova.
10
Prema promotivnim katalozima proizvodaca ovaj avion namenjen je za nadzor vazdusnog prostora i presretanje sporih niskoletecih ciljeva, vatrenu po-drsku kopnenim snagama u borbi protiv pobunjenika, terorista i slabo naoruza-nog neprijatelja, borbu protiv krijumcara narkotika, nadzor drzavne granice, pa-troliranje akvatorijom i pomoc u vanrednim situacijama.
Ciljna grupa potencijalnih korisnika ukljucuje oruzane snage, nacionalnu gardu, carinsku sluzbu, granicnu policiju i civilnu zastitu. Za sada, predstavnici proizvodaca pregovaraju sa predstavnicima Vazdusne nacionalne garde (Air National Guard) i Komande za specijalne operacije (Special Operations Command) o potencijalnom uvodenju u naoruzanje, dok ponuda stranim kupcima jos nije prioritet Tekstrona i Erlenda.
Mladen Tisma
Predstavljen model novog italijanskog skolsko-borbenog aviona M-345 HET11
Italijanski proizvodac aviona Alenia Aermaki (Alenia Aermacchi) predstavio je, 26. novembra 2013. godine, model odnosno atrapu svog novog skolsko-bor-benog aviona M-345 HET u bojama cuvene akro-grupe Frecce Tricolori. Proje-
10 Scorpion Missions Fact Sheet, Textron AirLand 2013.
11 www.airforcesdaily.com/2013/11/m-345-het-mock-up-unveiled-in-frecce-tricolori-colours/ [26. 12. 2013]
kat je prvi put predstavljen tokom juna na pariskoj vazduhoplovnoj izlozbi u Le Burzeu, a novi avion oznacen kao trejner visoke efikasnosti (High Efficiency Trainer - HET) predstavlja dalji razvoj demonstratora M-345, koji se zasniva na jos jednom demonstratoru pod oznakom M-311, koji je opet predstavljao modernizo-vanu i unapredenu verziju mlaznog aviona za pocetnu i osnovnu obuku S-211.
Alenija Aermaki potpisala je sa Direktoratom za naoruzanje italijanskog Mi-nistarstva odbrane sporazum o zajednickom razvoju M-345 HET, a Ministarstvo ce aktivno ucestvovati i u definisanju takticko-tehnickih zahteva. Za sada je po-znato da ce pomenuta akro-grupa do 2017. zameniti svoje M-339 novim HET-ovima.
Mladen Tisma
Projekat turskog borbenog helikoptera ponovo u kasnjenju
12
Isporuka partije od pedeset jednog helikoptera tipa T129, koji je zajednicki projekat Turske avio-industrije (Turkish Aerospace Industries - TAI) i intalijanske Avguste-Vestland (AugustaWestland), odlozen je za jos godinu dana. Odluka o odlaganju stigla je nakon sto je Komanda turske Kopnene vojske prilikom opito-vanja predserijskih primeraka bazne verzije ovog helikoptera - T129A otkrila niz tehnickih nedostataka. Ipak, predstavnici proizvodaca tvrde da problemi nisu ozbiljne prirode i da ce biti prevazideni.
Turski mediji objavili su da su probni letovi otkrili prekomerne vibracije i de-balans letelice. U meduvremenu, TAI je nastavio sa modifikacijama na predserij-skim aparatima koje turska KoV uzima kao prelazno resenje do isporuke i ulaska u operativnu upotrebu verzije T129B.
12 www.janes.com/article/30295/turkish-attack-helicopter-project-sees-further-delays [poseceno: 14. 12. 2013]
Borbeni helikopter T129 predstavlja modifikaciju poznatog italijanskog heli-koptera A129 Mangusta, posebno razvijenu za potrebe turske KoV, u okviru programa jurisnog i taktickog izvidackog helikoptera - ATAK, vrednog tri milijarde americkih dolara. Do sada je proizvedeno sest prototipova i devet predserijskih aparata, oznacenih kao T129A.
Mladen Tisma
Indijski laki borbeni avion Tejaspostigao pocetnu operativnu sposobnost
Posle dugo odlaganja, 20. decembra 2013. godine, indijski laki borbeni avion Tejas postigao je pocetnu operativnu sposobnost drugog stepena (Initial operational capability II) u indijskom ratnom vazduhoplovstvu, sto predstavlja znacajan ko-rak u razvoju prvog potpuno domaceg projekta aviona za Indiju kao silu u usponu.
Tejas je tokom prethodne tri decenije razvijen u okviru programa lakog bor-benog aviona LCA (Light Combat Aircraft) i od januara 2001. godine trajala su letna ispitivanja tokom kojih je obavljeno oko 2.400 opitnih letova. Pocetnu operativnu sposobnost prvog stepena, koja je privremenog karaktera, letelica je do-bila od Centra za plovidbenost i sertifikovanje vojnih letelica u Bangaloru jos po-cetkom 2011. godine, ali je otkrivanje, a zatim i otklanjanje uocenih nedostataka odlagalo konacnu odluku. Tokom ove godine izvedeno je oko pet stotina letova, sto je ubedljivo najveci godisnji nalet ovog tipa do sada, buduci da je prosli „rekord" iznosio 280 letova, koji su obavljeni tokom 2009. godine.
13 www.janes.com/article/31420/tejas-to-get-ioc-on-20-december [poseceno: 14. 12. 2013]; www.airforcesdaily.com/2013/12/indias-tejas-light-combat-aircraft-achieves-ioc-ii/ [poseceno: 26. 12. 2013]
Nakon dobijanja potvrde o pocetnoj operativnoj sposobnosti drugog stepena, proizvodac HAL (Hindustan Aeronautics Ltd.) krece u serijsku proizvodnju prvih dvadeset aparata od ukupno cetrdeset koliko je dosad porucilo Indijsko ratno va-zduhoplovstvo (Indian Air Force). Avioni ce se sklapati u novom proizvodnom po-gonu u Bangaloru opremljenom vrhunskom tehnologijom, a prva isporuka ocekuje se tokom 2014. godine, dok bi punu operativnu sposobnost (Full operational capability) Tejas trebalo da postigne najranije krajem godine, nakon cega bi se krenulo u izradu sledece serije od dvadeset aviona verzije Tejas Mk I. U meduvremenu, HAL ce raditi na daljem usavrsavanju koje ce dovesti do nove verzije Tejas Mk II sa jacom pogonskom grupom General Electric F414 potiska 90-100 kN. Ukupno, prema sadasnjim planovima, Indija ocekuje da sa domacim lovcem opremi sedam eskadrila svog ratnog vazduhoplovstva sa ukupno 140 aparata, od cega ce oko 14 biti dvosedi za preobuku koji ce bazirati u Suluru, u drzavi Tamil Nadu.
Mladen Tisma
Iran príkazao borbenu bespilotnu letelicu Fotros
14
Mediji u Islamskoj Republici Iran objavili su, 18. novembra 2013. godine, foto-grafije i snimke domace borbene bespilotne letelice pod nazivom Fotros. Time su u svetskoj vojnoj javnosti ponovo podgrejane diskusije o razvijenosti i tehnicko-tehno-loskim dostignucima iranske odbrambene i posebno vazduhoplovne industrije.
Na fotografijama letelice vide se i podvesani projektili slicni americkim proti-voklopnim raketama AGM-114K-2 Hellfire. Na jednoj od njih vidi se i oznaka K-2. Prema tvrdnjama iranskih zvanicnika, letelica ima stratesku ulogu i namenjena je za izvidacke zadatke i jurisna dejstva po ciljevima na kopnu. Operativni radijus Fotrosa je 2.000 kilometara, plafon leta 7.62o metara, a vreme ostajanja u va-zduhu od 16 do 30 casova, zavisno od konfiguracije.
Mladen Tisma
14 www.janes.com/article/30380/iran-unveils-strategic-uav [poseceno: 14. 12. 2013]; www.airforcesdaily.com/2013/11/iran-unveils-new-fotros-attack-uav/ [poseceno: 26. 12. 2013]
Ugovorena integracija raketa Meteor na Gripen E
15
Svedski Saab integrisace na novu verziju svog visenamenskog borbenog aviona JAS 39E Gripen rakete vazduh-vazduh za dejstvo van vizuelnog dometa tipa Meteor, potvrdila je Svedska uprava za odbrambene nabavke.
Posao vredan 29,3 miliona americkih dolara deo je ugovora za Gripen E koji je Saab potpisao sa svedskom vladom za period do 2023. godine. Tokom juna 2013. godine uspesno je izvrseno i bojevo gadanje sa serijski proizvedenim Meteorom koji je uspesno lansiran sa Gripena.
Rakete Meteor proizvode se u pogonima MBDA u Francuskoj, a rezultat su zajednickog razvoja Svedske, Francuske, Nemacke, Britanije, Spanije i Italije.
S obzirom na to da je nedav-no Gripen E/F pobedio i na brazil-skom tenderu za nabavku 36 lo-vackih aviona, kao i odluku sved-ske drzave da nastavi uCesce u razvoju nove generacije, odluka o integraciji dosla je u pravo vreme.
Mladen Tisma
Ministarstvo odbrane Francuske i kompanija MBDA ugovorili razvoj i proizvodnju protivoklopnog sistema Moyenne Portee16
Ministarstvo odbrane Francuske objavilo je da je sa kompanijom MBDA potpi-san ugovor o razvoju i proizvodnji protivoklopnog sistema Moyenne Portee za potre-
be francuske Kopnene vojske. Predmet ugovora je razvoj protivoklopnog sistema koji bi, pocev od 2017. godine, u jedinicama francuske Kopnene vojske, posebno u specijalnim snagama, poceo da zamenjuje postojece protivoklopne vodene projektile Milan. Za sada, planovi podrazumevaju proizvod-nju 400 lansera, 2.850 raketa, pri cemu bi do 2019. godine trebalo da bude isporuceno 175 lansera i 450 projektila.
Mladen Tisma
15 http://www.saabgroup.com/en/Air/Gripen-Fighter-System/Gripen-News/ [poseceno: 22. 12. 2013]
16 http://www.defense.gouv.fr/actualites/economie-et-technologie/la-dga-notifie-le-programme-du-missile-moyenne-portee-mmp [poseceno: 27. 12. 2013]
Britanija investirá 79 miliona funti u razvoj nove generacije podmornica
Britanska viada potvrdi-la je da je Ministarstvo od-brane te zemlje zakljucilo dva ugovora u vrednosti 47 miliona i 32 miliona funti sa kompanijom BAe sistemi (BAE Systems), koja pored firmi Rols-Rojs (Rolls-Royce) i Babkok Marin (Babcock Marine) radi na programu no-vih podmornica za strategij-sko nuklearno odvracanje tipa Saksesor (Successor - naslednik), za koje se ocekuje da budu tehnoloski najslozenija plovila u istoriji Kraljevske ratne mornarice.
Britanci tvrde da se radi o plovilima najviseg nivoa prikrivenosti (stealth), a u prilog ogromnoj vaznosti i naprednosti navodi se da ce, pored pomenute tri kom-panije, u proizvodnji ucestvovati i 850 kooperanata iz celog Ujedinjenog Kraljev-stva (ako tada bude postojalo, s obzirom na referendum u Skotskoj). Za sada ce osnovno naoruzanje novih podmornica biti postojece balisticke rakete Trident.
Ocekuje se da podmornice ovog tipa, koje treba da zamene postojece podmor-nice tipa Vangard (Vanguard), udu u naoruzanje krajem trece dekade ovog veka (pri-blizno 2028. godine) i ostanu u operativnoj upotrebi do 2060. godine, a mozda i duze.
Mladen Tisma
Uspesno ispitivanje nemackog projektila zemlja-vazduh Iris-T SL
Pocetkom novembra na ju-znoafrickom raketnom poligonu Overberg, nemacka kompanija Dil (Diehl Defence) zajedno sa Save-znim zavodom za opremanje, in-formacione tehnologije i eksploa-tacionu podrsku Bundesvera (BA-AINBw), obavila je niz testova, ukljucujuci i dva bojeva gadanja novim raketnim sistemom za pro-tivvazduhoplovna dejstva koji kori-sti raketu v-z Iris-T SL, razvijenu iz rakete vazduh-vazduh Iris-T.
18
17 https://www.gov.uk/government/news/new-investment-in-successor-submarines [poseceno: 27.12. 2013]
18 http://www.diehl.com/en/nc/diehl-defence/press/successful-test-of-new-guided-missile-for-national-air-defence-1/6.html [poseceno: 27. 12. 2013]
„Scenario" bojevih gadanja bio je zamisljen tako da rakete budu lansirane na letece mete DO DT-25 koje su simulirale niskoletece ciljeve. Prema saopste-nju proizvodaca, obe rakete unistile su svoje ciljeve direktnim pogocima, Cime je potvrdena projektovana preciznost sistema navodenja. Jedna od raketa pogodila je svoj cilj na daljini vecoj od 20 kilometara.
Rakete Iris-T SL i lanseri za njih razvijaju se za potrebe modernizacije sistema protivvazdusne odbrane Savezne Republike Nemacke i izgradnju savre-mene strukture za protivvazduhoplovna dejstva Bundesvera koja bi omogucava-la laku integraciju pojedinih elemenata, besavnog povezivanja sistema za upra-vljanje vatrom putem standardizovanih interfejsova.
Kompanija Dil tvrdi i da bi usvajanjem Iris-T SL, nemacke oruzane snage dobile savremen, jeftin i mobilan sistem koji bi predstavljao resenje za celokupni sistem PVO srednjeg dometa, koji bi omogucavao dejstvo u krugu od 360 stepe-ni po avionima, helikopterima, krstarecim raketama i vodenim avio-bombama i raketama, uz mogucnost efikasnog istovremenog dejstva po vise ciljeva na ma-lim udaljenostima.
Mladen Tisma
Podmomica „Aleksandar Nevski" usla u operativnu
19
upotrebu Ratne mornarice Rusije
Druga podmornica tipa Borej nazvana „Aleksandar Nevski", po novgorod-skom knezu i pravoslavnom svecu, 23. decembra 2013. godine uvrstena je u sa-stav tihookeanske flote Vojnopomorske flote Ruske Federacije.
19 http://novosti. rs/vesti/planeta. 299. html :469875-Podmornica-Aleksandar-Nevski-deo-borbenog-sastava-ruske-mornarice [poseceno: 27.12.2013]; RIA novosti.
Na ceremoniji prijema u naoruzanje, ruski ministar odbrane istakao je da zasta-va svetog Andreja (ruska vojnopomorska zastava), podignuta tom prilikom na jarbol podmornice, treba da simbolizuje spremnost na odbranu ruskih nacionalnih interesa na morima i okeanima sveta. Odmah nakon ceremonije podmornica je uzela uce-sca u manevrima tokom kojih je izvrseno i probno ispaljivanje rakete Bulava.
Celna podmornica ovog tipa, nazvana „Jurij Dolgoruki" usla je u sastav ru-ske mornarice pocetkom godine. Podmornice tipa Borej duge su 170 metara, mogu da zarone na dubinu od 450 metara i da se zaronjene krecu brzinom od 54 milometra na cas, a kao primarno naoruzanje nose sesnaest interkontinental-nih balistickih rakete tipa Bulava, od kojih svaka ima deset samostalnih nuklear-nih bojevih glava. Podmornice tipa Borej prva su plovila ovakve vrste izgradena nakon raspada SSSR-a i treba da zamene postojece tipove Tajfun, Delta-3 i Delta-4, a ocekuje se da svih osam plovila ude u naoruzanje do 2020. godine.
Mladen Tisma
Prvi let novog kineskog helikoptera Z-20
20
Prototip novog kineskog srednjeg helikoptera visestruke namene, pod oznakom Z-20, i sa evidencijskim brojem 20001, izveo je prvi let 23. decembra 2013. godine, na aerodromu u Nancangu, koji koristi Vazduhoplovna industrijska grupacija Hongdu (Hongdu Aircraft Industry Group). lako su vec nekoliko godina na vazduhoplovnim izlozbama predstavnici ove kineske kompanije izlagali uma-njenu maketu ovog helikoptera, projekat, zapocet jos krajem 90-ih godina proslog veka, ubrzan je tek po zavrsetku rada na jurisnom helikopteru WZ-10 ciji je razvoj predstavljao visok prioritet za Kinesku narodnooslobodilacku vojsku. Nakon ulaska WZ-10 u serijsku proizvodnju tokom 2010. godine, inzenjeri Hongdua ponovo su se posvetili radu na Z-20. Prototip je izgraden tokom septembra i uz posebne mere maskiranja prevezen je putem do aerodroma za letna ispitivanja.
20 www.airforcesdaily.com/2013/12/chinas-new-z-20-helicopter-makes-maiden-flight/ [poseceno: 27. 12. 2013]
Helikopter Z-20 spada u kategoriju desetotonaca, sa petokrakom elisom i ce-tvorokrakim repnim rotorom, dok se o njegovim drugim takticko-tehnickim karakte-ristikama i performansama za sada moze samo spekulisati. Opsti utisak je da Z-20 veoma lici na americke helikoptere Sikorski S-70 Crni jastreb (Sikorsky S-70 Black Hawk), koji se uz ruske helikoptere iz familije Mi-17 nalaze u floti Vazduhoplovnog korpusa Kopnene vojske Kineske narodnooslobodilacke vojske. Verovatno ce Z-20 upravo i zameniti ova dva tipa u ulozi transportnih helikoptera KoV.
Mladen Tisma
F-35 izveo prvo „zivo" lansiranje rakete AMRAAM'
21
Pretposlednjeg dana oktobra, iznad integrisanog opitnog poligona za razvoj aviona JSF u kalifornijskoj vazduhoplovnoj bazi Edvards (Edwards AFB), borbe-ni avion F-35A iz sastava americkog ratnog vazduhoplovstva (USAF), kojim je pilotirao kapetan Logan Lamping, izvrsio je prvo bojevo lansiranje rakete va-zduh-vazduh srednjeg dometa tipa AIM-129 AMRAAM.
Raketa je lansirana iz bombaluka, smestenog u trupu letelice, uspesno je zahva-tila cilj i presla u njegovo presretanje.
Pored toga, u tom periodu izvrseno je jos nekoliko letnih ispitivanja ubojnih sredstava, pa je tako 29. oktobra jedan F-35B iz bombaluka na nepokretni tenk kao metu odbacio laserski vodenu avio-bombu GBU-12 Paveway II, a nekoliko dana ranije F-35A je sproveo zemaljsko ispitivanje odbacivanja gabaritno-tezin-skog modela avio-bombe GBU-39 SDB II, kalibra 113,4 kilograma. I verzija za baziranje na nosacima aviona - F-35C sprovela je u mornarickoj vazduhoplovnoj bazi u Merilendu prve testove odbacivanja ubojnih sredstava.
Mladen Tisma
www.janes.com/article/29337/f-35-conducts-first-amraam-live-fire-test [poseceno: 16. 11. 2013]
Juznokorejski KAI prikazao maketu nove verzije
borbenog aviona KFX22
U nameri da ponovo pokrene zastali program, Korejska vazduhoplovna industrija (Korea Aerospace Industries - KAI) razvila je jednomotornu verziju koncepta doma-ceg stelt lovca KFX (Korean FighterXperiment). Prema recima predstavnika kompani-je, jednomotorna verzija, oznacena kao C501, predstavlja jeftinu opciju koja kombinuje elemente lakog lovca FA-50 koji je usao u serijsku proizvodnju i dvomotornog tehnolo-skog demonstratora KFX, oznake C103, ciji tehnicki razvoj okoncan 2013. godine.
Program KFX pokrenut je 2001. godine i prvobitno je podrazumevao dvomo-torni visenamenski borbeni avion sa karakteristikama smanjenog radarskog odra-za. Pored razvoja prototipa C103, Juzna Koreja usla je 2011. godine i u ugovorni aranzman sa Indonezijom, kako bi podelila troskove njegovog razvoja, a postiza-nje pocetne operativne sposobnosti KFX/IFX bilo je planirano za 2023. godinu.
Medutim, budzetska ogranicenja i zabrinutost u vezi s rizicnoscu celog programa naveli su novu juznokorejsku vladu da pocetkom 2013. godine suspendu-je program KFX/IFX. Nezvanicno, razvojni rizik ogleda se u stelt konfiguraciji, sto navodi vladu na potencijalno povecanje cene celog programa, iako je sam program novog aviona dobro zamisljen, te da bi trebalo pronaci „prakticnu" alternative Prema ocekivanjima KAI-a prototip C501 je upravo to.
Kljucne razlike izmedu C103 i naslednika u programu C501 su te da je C501 jednomotorni jednosed sa jednim vertikalnim stabilizatorom, koji koristi avi-oniku i avionske siteme razvijene za FA-50. Takode, C501 ne bi nosio ubojna sredstva u unutrasnjem spremniku, sto dovodi u pitanje ispunjenost uslova ma-log radarskog odraza, buduci da podvesavanje naoruzanja na krila povecava radarski reflektujucu povrsinu letelice.
Mladen Tisma
CO LO
7
CO CM
!± cp
LU
ZD
o
LU
>-
Q1 <
< OT
z O
CL <
OH LU Q
O
LU Q! CL
O <
~>
O >
i5
ZD Q!
O <
z
O z
LU 2 LU
Q!
St w
: IHS Jane's Defence Weekly, 6 November 2013, p. 6.
Lokidovi „smrdljivi poslovi" predstavili SR-72
23
Pocetkom novembra 2013. godine americka kompanija Lokid Martin (Lockheed Martin) otkrila je detalje o svom dizajnu za SR-72 - hipersonicni avion sa i bez ljudske posade za izvidacko-nadzorne zadatke i dejstva po ciljevima na kopnu i moru. Iako je vest privukla veliku paznju u Sjedinjenim Drzavama, ali i svetu, ne treba zaboraviti svu kopleksnost letenja hipersonicnim brzinama i preprekama koji stoje na putu tome. Samo pojedini elementi predlozenog SR-72 do sada su ispita-ni, u najvecoj meri kroz ispitivanja umanjenih modela, i to zahvaljujuci sopstvenim sredstvima Lokida. Medutim, razvoj i izrada demonstratora kostace i do jednu mili-jardu americkih dolara i zahtevace finansiranje od strane americke vlade.
Od SR-72, vec prozvanim „sinom Kosa", prema cuvenom stategijskom izvi-dacu SR-71 Blackbird, ocekuje se da leti brzinom sest Maha na visinama iznad 70.000 stopa, koliko iznosi plafon aviona U-2. Upravo u velikim brzinama inze-njeri Lokida vide kljucnu karakteristiku borbenih aviona buducnosti. Ulogu SR-72 Lokid vidi u zadacima izvidanja pokretnih ciljeva koji su predmet interesovanja americkog politickog vrha u situacijama kada vremenski okvir ima presudnu ulogu. S obzirom na iskustva iz Avganistana, gde se pokazalo i da promptno priku-pljanje obavestajnih podataka bez istovremenog vatrenog dejstva ili slicne akcije cesto nije dovoljno za uspesno realizovanje postavljenog cilja, u Lokidu planiraju i mogucnost nosenja u trupu raketa i avio-bombi.
Kada je rec o upravljanju ovom letelicom, planira se i opcija ljudske posade, kada bi se letelica mogla koristiti pri brzinama ispod tri Mahova broja. Jedan od naj-znacajnijih koraka u daljem razvoju ovog aviona bice problem pogonske grupe i ce-log prateceg sistema. U daljem razvoju SR-72 Lokidu ce svakako dobro doci iskustva koja su stecena kroz ranije eksperimentalne programe kakav je bio npr. HTV-2.
Mladen Tisma
23 IHS Jane's Defence Weekly, 13 November 2013, p. 6;
http://www.lockheedmartin.com/us/news/features/2013/sr-72.html [poseceno: 29. 12. 2013]
Indijski DRDO prikazao takticki balisticki raketni sistem z-z Pragati
24
Indijska Organizacija za od-brambena istrazivanja i razvoj -DRDO (Defence Research and Development Organisation) prika-zala je na izlozbi ADEX 2013 unapredenu verziju svog balistic-kog raketnog sistema Prahaar, pod oznakom Pragati. Radi se o sistemu koji se moze porediti sa Lokidovim ATACMS-om.
Pragati predstavlja raketni sistem zemlja-zemlja sa jednostepenim balistic-kim projektilom na cvrsto gorivo. Raketa ima domet izmedu 60 i 170 kilometara, a cilj pogada sa greskom od 10 metara.
Novi sistem deli 95% komponenti sa svojim prethodnikom koji je, takode, razvi-jen za potrebe indijske Kopnene vojske, a Indijci tvrde da se radi o sistemu u potpu-nosti razvijenom u domacim firmama i sa potpuno domacim komponentama. Stan-dardizacija takode obuhvata lansirno vozilo i kontejnere za smestaj raketa.
Duzina rakete iznosi 7,3 metra, precnika 420 milimetara i mase od 1.280 ki-lograma. Vrhunac leta raketa dostize na 35 kilometara, a vreme leta do cilja udaljenog 140 kilometara iznosi oko 250 sekundi.
U DRDO smatraju da novi raketni sistem pokriva polje primene izmedu VBR-ova tipa Pinaka, koji imaju domet od 40 kilometara i taktickih balistickih raketa Prithvi.
Mladen Tisma
Sikorski dobio ugovor za razvoj eksperimentalne letelice
sa vertikalnim poletanjem i sletanjem
25
Tehnolosko-razvojni sektor kor-poracije Sikorski (Sikorsky Innovations, Sikorsky Aircraft Corporation) objavio je 12. decembra da je ta firma dobila ugovor sa americkom Agencijom za napredne istrazivacke projekte u oblasti odbrane - DARPA za prvu fazu programa razvoja eks-perimentalnog aviona sa vertikalnim poletanjem i sletanjem VTOL X-Pla-ne. Posao vredan 15 miliona ame-rickih dolara podrazumeva izradu
24 IHS Jane's Defence Weekly, 6 November 2013, p. 8.
25 www. ai rforcesdai ly.com/2013/12/si korsky-wins-darpa-vtol-x-plane-development-contract/
[poseceno: 26. 12. 2013]
preliminarnog koncepta za VTOL X-Plane, kao aviona velike brzine sa mogucnoscu vertikalnog poletanja i sletanja, kao i sposobnosti lebdenja poput helikoptera.
„Sikorski inovacije" udruzio je snage sa Lokid-Martinovim „smrdljivim poslo-vima" (Lockheed Martin Skunk Works) za ovaj posao, razvijajuci koncept poznat kao Unmanned Rotor Blown Wing. Pod Rotor Blown Wing-om podrazumeva se jedinstvena integracija aerodinamike fiksnog avionskog krila i napredne kontrole rotora, sto bi, prema projektantima, obezbedilo manje slozenu konfiguraciju, ali sposobnu da zadovolji visoko postavljene zahteve DARPA-e.
Cilj programa je izgradnja i letna ispitivanja aviona-demonstratora, a buduci da je vremenski okvir ugovora za prvu fazu projekta ogranicen na 22 meseca, prvi let ocekuje se u prvom kvatalu 2017. godine. „Sikorski inovacije" vodice pro-jekat u svom teksaskom birou u Fort Vortu (Fort Worth, Texas), ali ce na njemu biti angazovani i strucnjaci firme iz drugih centara. Kada je u pitanju saradnja sa drugim partnerom, Sikorski i Lokid imaju dugu tradiciju zajednickih projekata poput rada na razvoju proizvodnji i odrzavanju mornarickih helikoptera SH-60B i MH-60R/S, razvijanju predsednickog helikoptera na bazi S-92, kao i zajednicki nastup na konkursu za helikopter za borbeno traganje i spasavanje za potrebe americkog vazduhoplovstva. Jedan od zadataka Lokidovog sektora, pored raz-voja pocetnog koncepta, bice i da ispita mogucnosti plasmana letelice na trzistu.
Ocekuje se da ceo VTOL X-Plane program traje 52 meseca i kosta 130 mi-liona americkih dolara, i rezultira letelicom sposobnom da leti brzinama preko 555 kilometara na cas, sa efikasnoscu lebdenja od 75% ili vise, te odnosa izme-du potiska i otpora profila od 10 ili vise.
Istovremeno, „Sikorski inovacije" nastavlja rad i na drugim razvojnim pro-jektima, pre svih na demonstratoru zdruzenog visenamenskog helikoptera X2 Defiant, na kojem je primenjena tehnologija koaksijalnih krutih rotora.
U meduvremenu DARPA je sa Aurorom takode zakljucila ugovor za prvu fazu ovog programa.
Mladen Tisma
Prvi let jordanskih aviona-topovnjaca CN235
■26
Americka firma Alliant Techsystems - ATK zapocela je, pocetkom decem-bra, letna ispitivanjima dva aviona Airbus Military CN235 koji su, za potrebe Jor-
danskog kraljevskog ratnog vazduhoplovstva (Royal Jordanian Air Force) iz transportnih konvertovani u avione-topovnjace.
Sistemi naoruzanja na konver-tovanim CN235 obuhvataju Lokid-Martinove (protivoklopne) rakete va-zduh-zemlja AGM-114 Helfajer (Hel-Ifire), sacaste lansere nevodenih ra-
26 www.janes.com/article/31163/first-flight-for-converted-jordanian-cn235-gunships [poseceno: 14. 12. 2013]
ketnih zrna kalibra 70 mm (verovatno americke Hidre) i topove kalibra 30 mm tipa M230 koji se koriste i na jurisnim helikopterima AH-64 Apac. Pored naoruza-nja, paket modifikacije obuhvata i sisteme za samozastitu, elektro-opticke i infra-crvene nisanske sisteme, laserske obelezivace cilja i radar.
Konverzija ova dva CN235 samo je deo napora jordanskih vazduhoplovnih snaga da pojacaju svoje sposobnosti za dejstva iz vazdusnog prostora. Pored ovog projekta, pocetkom 2013. godine Jordan je kao donaciju od UAE dobio dva laka borbena aviona Air Tractor AT-802 Block 1, uz jos cetiri nenaoruzana aparata koje ce opremiti o sopstvenom trosku. Takode, nabavljeno je i osamnaest helikoptera AH-6i i sest Cesninih C208B modifikovanih u C4ISR.
Mladen Tisma
Dzeneral atomiks prikazao svoj EMRG top
27
Korporacija „Dzeneral atomiks" (General Atomics) predstavila je kopnenu artiljerijsku verziju svog elektromagnetnog sinskog topa (EMRG railgun) Blicer (Blitzer) tokom izlozbe AUSA 2013, odrzane u Vasingtonu. Tom prilikom pred-stavnici kompanije izrazili su uverenje da bi njihov koncept, uz odgovarajuce fi-nansiranje, mogao da bude spreman za proizvodnju u roku od dve do tri godine.
Blicer je zapocet 2007. godine kao program americke Kancelarije za mor-naricka istrazivanja sa ciljem razvoja tehnologija potrebnih za pokretanje programa na razvoju futuristickog sinskog topa za potrebe Ratne mornarice SAD, a koji danas vode BAE sistemi i Boing. Naime, i pored opitovanja „Dzeneral atomikso-vog" projekta tokom 2010. godine i ispitivanja projektila pri 5 Maha, americka mornarica odlucila se za vece orude. U meduvremenu kompanija je odlucila da ponudi svoj projekat u vidu kopnenih, brodskih i podmornickih varijanti. Prikaza-
IHS Jane's Defence Weekly, 30 October 2013, p. 8.
na kopnena verzija moze da ispaljuje projektile na daljine do osamdeset kilome-tara. Konstruktori u njoj vide i sistem koji bi mogao da ima ulogu u protivvazdu-hoplovnoj odbrani i dejstvu protiv baterija neprijateljske artiljerije. Takode, postoji i ogranicena sposobnost ispaljivanja balistickih projektila kratkog dometa.
Prema izjavama zvanicnika kompanije, glavna tehnoloska prednost ovog sistema ogleda se u smanjivanju elektricnih kondenzatora za cetiri puta, odno-sno na dve sleperske prikolice.
Mladen Tisma
I Aurora dobila ugovor za prvu razvojnu fazu programa VTOL X-Plane28
Nekoliko dana po objavljivanju informacije da je razvojni deo Sikorskog od DARPA-e dobio ugovor za prvu fazu razvoja eksperimentalnog aviona sa verti-kalnim poletanjem i sletanjem - VTOL X-Plane, objavljeno je da je i kompanija Aurora (Aurora Flight Sciencies) dobila ugovor za ovu fazu. Ugovor sa Aurorom je za milion dolara manji od onog koji je zakljucen sa Sikorskim i iznosi 14 milio-na americkih dolara.
Prema ugovoru prva faza programa VTOL X-Plane podeljena je u dva dela. U prvom delu IA koji traje sest meseci projektanti ce pristupiti izradu konceptual-nog dizajna letelice, dok ce u delu faze poznatom kao IB raditi na preliminarnom projektu i tehnologiji. Drugi deo prve faze trajace sestnaest meseci. Ukupni raspolozivi budzet za prvu fazu iznosice 47 miliona americkih dolara.
Mladen Tisma
28 www.airforcesdaily.com [poseceno: 26. 12. 2013]
Erbas pruzio vise detalja o novom protivpozarnom avionu
29
Vojna podruznica evropskog vazduhoplovnog giganta Erbas (Airbus Military) saopstila je da je uspe-sno okoncala drugu fazu ispitivanja prototipa svog protivpozarnog avio-na EC-295, nastalog konverzijom poznatog transportnog aviona C295 istog proizvodaca.
Prema recima Erbasovih zvanic-nika, ispitivanja koja su obavljena na poligonu kod spanskog grada Kordo-be zadovoljila su ocekivanja i u na-rednim nedeljama pocece sledeca, detaljna faza opitovanja na osnovu cijih rezul-tata ce se doneti konacna odluka o konfiguraciji buduceg protivpozarnog aviona.
Tokom ispitivanja avion je nosio rezervoar za vodu kapaciteta 3.500 litara, a voda je ispustana kroz dva dispanzera na stomaku letelice uz pomoc gravitacije. U planiranoj konfiguraciji avion ce moci da ponese dva takva rezervoara uz primenu roll-on/roll-off sistema, sto bi omogucilo da se letelica koristi i kao transportni avion. Time bi se znacajno smanjili troskovi korisnika i povecala efikasnost letelice.
Predstavnici kompanije planiraju intenzivnije razgovore sa potencijalnim kupcima, uvereni da budzetska ogranicenja sa kojima se suocavaju mnoge ze-mlje i njihove oruzane snage obezbeduju veliki potencijal za uspesan plasman aviona koji zadovoljava i transportne i protivpozarne potrebe korisnika.
Mladen Tisma
Sjedinjene Drzave objavile predlog naoruzanja i opreme za rumunske F-16A/B
30
Nakon odluke Rumunije da za potrebe zanavljanja borbene avijacije kupi dvanaest polovnih portugalskih lovaca-bombardera F-16A/B block 15 Fighting Falcon (od toga devet jedno-seda i tri dvoseda za obuku), od Sje-dinjenih Drzava zatrazena je prodaja naoruzanja i opreme kako bi se ti avi-oni modernizovali pre ulaska u opera-tivnu upotrebu u vazduhoplovnim snagama Rumunije. Americka Agen-
29 www.airforcesdaily.com/2013/12/airbus-military-reveals-more-on-c295-fire-fighter/ [poseceno: 26. 12. 2013]
30 www.airforcesdaily.com/2013/11/us-details-proposed-equipment-for-romanian-af-f-16abs/ [poseceno: 26. 12. 2013]
cija za saradnju u oblasti odbrane i bezbednosti - DSCA obavestila je americki Kongres o poslu vrednom 457 miliona americkih dolara koji obuhvata prodaju: 13 inercijalno-navigacijskih sistema sa ugradenim sistemima za globalno pozicionira-nje i uredajima za GPS bezbednost, 3 podvesnika za elektronske protivmere AN/ALQ-131, 30 raketa vazduh-vazduh srednjeg dometa tipa AIM-120C AMRA-AM zajedno sa pet nastavnih, 60 raketa vazduh-vazduh kratkog dometa AIM-9M Sidewinder i cetiri nastavne za potrebe obuke, 48 lansirnih uredaja tipa LAU-129, deset vodenih avio-bombi GBU-12, 18 vodenih raketa AGM-65H/KB Maverik (Maverick) i cetiri nastavne jedinice, 15 visefunkcionalnih sistema za distribuciju infor-macija sa terminalima i dva sistema za distribuciju informacija za potrebe zemalj-ske podrske i vazduhoplovnotehnickog obezbedenja.
Pored toga, ugovorom su obuhvaceni i rezervni delovi, usluge opravke po-jedinih komponenti, integracija potrebnih softvera, ispitivanje opreme, vazduho-povnotehnicka uputstva, obuka letackog i vazduhoplovnotehnickog osoblja i oprema za to, kao i drugi elementi logisticke podrske.
Ocekuje se da nakon modernizacije prvi avioni F-16 udu u sastav rumun-skog ratnog vazduhoplovstva 2016. godine, a da eskadrila postane operativna godinu dana kasnije.
Mladen Tisma
Rusija krece u razvoj lakog frontovskog lovca
31
Ruska Federacija krenuce u razvoj lakog frontovskog lovca nove generaci-je koji bi zamenio postojece avione tipa MiG-29 i uz flotu Suhoja T-50 PAK-FA, kao buduceg osnovnog borbenog aviona ruskih Vojno-vazduhoplovnih snaga (VVS) zadovoljio formacijske potrebe VVS.
Od novog aviona ocekuje se da bude jeftin za razvoj, proizvodnju, nabavku i operativnu upotrebu, te da, premda slabiji od PAK-FA, bude potentan sekun-darni borbeni avion u arsenalu VVS. Razvoj novog aviona i njegovo ukljucenje u drzavni program nabavki NVO potvrdio je i Dimitrij Rogozin u saveznom parla-mentu. Inace, postojeci planovi podrazumevaju ojacanje flote T-50 borbenim avi-onima tipa Su-30SM i Su-35. Laki frontovski lovac bi VVS-u obezbedio uravnote-zen inventar borbenih aviona.
31 www.janes.com/article/31483/russia-to-develop-new-lightweight-fighter-aircraft [poseceno: 14. 12. 2013]
Pored nabavke od strane ruskih VVS, novi lovac koji jos nije dobio oznaku bice ponuden i na svetskom trzistu, pre svega onim drzavama koje nemaju po-trebe ili novca za nabavku aviona kakvi su Evrofajter Tajfun ili Su-30.
Za sada nisu poznati detalji u pogledu takticko-tehnickih karakteristika buduceg aviona, ali se spekulise da ce se raditi o jednomotorcu u klasi Gripena, Tejasa i FA-50, kao i da ce dobar deo avionike, naoruzanja, potencijalno pogonske grupe i druge opreme razvijene za PAK-FA naci svoju primenu i na novom lovcu, sto ce doprineti i unifikaciji. S obzirom na to da, prema trenutnim planovima, PAK-FA treba da ude u naoruzanje VVS tokom 2016. godine (iako pojedini zapadni analiticari to ocenjuju preoptimisticnim), buduci laki frontovski lovac moze se ocekivati oko 2020. godine.
Mladen Tisma
Pocela letna ispitivanja integracije krstarece rakete na Evrofajter32
Krajem novembra 2013. godine Alenia Aermaki (Alenia Aermacchi) otpoce-la je na Sardiniji letna ispitivanja integracije krstarece rakete Storm Shadow na borbene avione Evrofajter Tajfun (Eurofighter Typhoon). U projektu ucestvuju i partneri na programu Evrofajter.
Za opitovanja se koristi modifikovani avion IPA2, modernizovan na nivo P1E, dok ce novi projektil biti integrisan u okviru paketa P2E, cime ce se znacaj-no pojacati borbene mogucnosti Evrofajtera u dejstvima iz vazdusnog prostora.
Raketa Storm Shadow ima konvencionalnu bojevu glavu i vec je uvedena u naoruzanje italijanskog i britanskog vazduhoplovstva, u kojima trenutno mogu da je nose avioni Tornado, a namenjena je za dejstvo sa distance (stand-off) po visoko vaznim ci-ljevima kao sto su lucka postrojenja, aerodromi, fortifikacije, vatreni polozaji RJ z-z, mostovi i cvorista veze. Pogonjena je turbomlaznim motorom, ima masu od priblizno 1.300 kilograma i duzinu od oko pet metara. Domet projektila prelazi 250 kilometara.
Iako se ocekuje da raketa ude u upotrebu tokom 2015. godine u okviru mo-dernizacijskog paketa P2E, Saudijska Arabija navodno vrsi pritisak kako bi inte-gracija projektila za njene avione bila izvrsena tokom 2014. godine.
Mladen Tisma
32 www.airforcesdaily.com/2013/11/first-storm-shadow-flight-test-on-eurofighter/ [poseceno: 26. 12. 2013]
