CC BY
76
_САВРЕМЕНО НАОРУЖА^Е И BOJHA ОПРЕМА_
MODERN WEAPONS AND MILITARY EQUIPMENT СОВРЕМЕННОЕ ВООРУЖЕНИЕ И ВОЕННОЕ ОБОРУДОВАНИЕ
1
Potpisan ugovor za opremanje evrofajtera AESA radarom kaptor E1
Ministri odbrane Nemacke, Spanije, Italije i Velike Britanije prisustvovali su, 19. novembra 2014. godine u Edinburgu, potpisivanju ugovora izmedu konzorci-juma Evrofajter (Eurofighter Jagdflugzeug GmbH) i Agencije NATO-a za upra-vljanje programima Evrofajter i Tornado (NATO Eurofighter and Tornado Management Agency - NETMA) za integraciju radara sa aktivnim elektronskim skeni-ranjem (AESA) kaptor e-sken (Captor E-Scan) na visenamenske borbene avio-ne tipa evrofajter tajfun (Eurofighter Typhoon). Vrednost ugovora je milijardu evra, a nosilac proizvodnje je firma Evroradar (Euroradar).
Radar kaptor e-sken treba evrofajteru da obezbedi zadrzavanje pozicije medu savremenim borbenim avionima kroz znacajno unapredenje borbenih spo-sobnosti. Novi radar namenjen je aparatima iz druge i trece partije (Tranche 2,
1 http://www.eurofighter.com/news-and-events/2014/11/eurofighter-and-netma-sign-one-billion-euro-radar-contract [poseceno: 20.11.2014]
(rn)
Tranche 3), ukljucujuci i mogucnost modernizacije vec proizvedenih evrofajtera iz ovih partija. U odnosu na prethodnika iz „porodice", kaptor e-sken ima vecu daljinu otkrivanja i pracenja ciljeva, napredne sposobnosti u rezimu vazduh-ze-mlja (voda) i bolju zastitu od elektronskog ometanja, zadrzavajuci arhitekturu prethodnika. Pokretna antena velikih dimenzija omogucila je da zona osmatranja (Wide Field of Regard - WFoR) ovog radara iznosi 200°, kao i veci broj primo-predajnih modula.
S obzirom na aktuelne probleme sa trupom, odrzavanjem i raspolozivoscu vec isporucenih aviona, proizvodacima evro-lovca potpisivanje ovog ugovora ima i dodatni znacaj, buduci da su time ipak demonstrirali predanost programu u kojem je do sada vec isporuceno 420 aparata za sest vazduhoplovstava, koji su od 2003. godine naleteli 268.000 casova. Pored toga, ne treba pominjati kolika je za drzave ucesnice vaznost cetristo kompanija koje obezbeduju preko 100.000 radnih mesta.
Mladen Tisma, e-mail: mladen.tischma@t-online.de U planu palubna verzija visenamenskog borbenog aviona PAK-FA2
Ruska ratna mornarica planira da za potrebe svoje mornaricke avijacije razvije palubnu verziju visenamenskog borbenog aviona nove generacije PAK-FA (T-50), saopstio je kontraadmiral Viktor Bursuk, zamenik glavnokomanduju-ceg Ratne mornarice za naoruzanje.
2
http://ria.ru/defense_safety/20141025/1030053844.html#14143197954703&message=resize&r elto=register&action=addClass&value=registration#ixzz3HFKYpl2m [poseceno: 20.11.2014]
Verzija Suhojevog novog visenamenskog aviona za ratno vazduhoplovstvo uveliko prolazi kroz letna ispitivanja, a prvi serijski primerci, prema sadasnjim planovima, ocekuju se tokom 2016. godine. Mornaricki PAK-FA koji bi zamenio postojece palubne lovce Su-33 i lovce-bombardere MiG-29KR/KUBR, prema do-sadasnjim izjavama, trebalo bi da ude u naoruzanje mornaricke avijacije posle 2030. godine, kada se ocekuje i uvodenje u naoruzanje novog nosaca aviona.
Mladen Tisma, e-mail: mladen.tischma@t-online.de
Leteci automobil iz Slovacke3
lako ne spada u domen vazduhoplovne ratne tehnike, ambiciozni projekat koji dolazi iz Slovacke Republike raspaljuje mastu i svakako zasluzuje paznju vazduhoplovnih strucnjaka i zaljubljenika u avijaciju. Iza oznake AeroMobil 3.0 krije se najnoviji korak u razvoju ideje projektantskog tima prilicno sarenolikog sastava koju razvijaju jos od 1990. godine. Vodeni „prorockim" recima Henrija Forda, izrecenim daleke 1940. godine, tim iz Bratislave pokusava da izgradi pra-vi leteci automobil i ocekuju da je AeroMobil 3.0 upravo prevozno sredstvo koje ce izazvati revoluciju u vazdusnom i drumskom saobracaju.
3 http://aeromobil.com/ [poseceno: 21.11.2014]
Radi se o dvosedu, visokokrilcu sa promenljivom geometrijom krila, celic-nom „karoserijom" i oplatom od ugljenicnih kompozita. Duzina AeroMobila 3.0 iznosi 6.000 milimetara, sirina trupa u automobilskoj konfiguraciji 2.240 milime-tara, a razmah krila pri uglu strele krila 0=0°, odnosno u „avionskom rezimu", iznosi 8.320 milimetara. Pogonsku grupu cini klipni cetvorocilindarski, cetvoro-taktni motor sa vazdusno-vodenim hladenjem tipa Rotax 912, snage 100 KS, austrijske proizvodnje koji se primenjuje na lakim avionima. Cetvorokraka elisa smestena je na repu vozila izmedu dva vertikalna stabilizatora koji istovreme-no sluze za smestaj zadnjih tockova. AeroMobil 3.0 kao vazduhoplov razvija maksimalnu brzinu od preko 200 km/h, a kao drumsko motorno vozilo vise od 160 km/h. Minimalna brzina za vazduhoplov iznosi 60 km/h, a brzina poletanja 130 km/h. Dolet iznosi 700 kilometara, a radijus kretanja kopnenim putevima 875 kilometara. Potrosnja goriva u vazduhoplovnoj konfiguraciji iznosi 15 litara po casu leta, a u automobilskoj 8 litara na 100 kilometara. Kao vazduhoplov, AeroMobil 3.0 moze da se koristi kako sa poletno-sletnih staza sa vestackim zastorom, tako i sa travnatih pista, pa i prethodno uredenih drugih povrsina duzine nekoliko stotina metara.
Prototip verzije 3.0 prvi put je prikazan javnosti u oktobru 2014. godine na festivalu pionira u austrijskoj prestonici Becu, a letna ispitivanja pocela su neposredno nakon toga. Za sada se ne zna da li ce i kada ovo interesantno prevozno sredstvo uci u proizvodnju i naci se na trzistu. Ako ovaj projekat zaista bude uspesno realizovan nije daleko ni trenutak kada ce se poceti razmisljati i o vojnoj upotrebi „leteceg automobila", posebno za izvodenje specijalnih dejstava izvidacko-diverzantskog karaktera.
Mladen Tisma, e-mail: mladen.tischma@t-online.de
Prvo sletanje F-35C na nosac aviona4
Pocetkom novembra 2014. godine palubni visenamenski borbeni avion F-35C lajtnening II (Lockheed Martin F-35C Lightning II) izvrsio je prvo sletanje na nosac aviona „Nimic" (USS Nimitz - CVN 68) uz primenu kuke i sajle za zausta-vljanje (tzv. arrested landing). Planirano je da ispitivanja na nosacu „Nimic" traju dve sedmice.
Tokom prve nedelje na otvorenom moru, dva opitna F-35C izvela su 102 avio-poletanja uz primenu katapulta i 104 sletanja uz upotrebu zaustavne kuke. Pored toga, jedan od aviona izvrsio je i prvi nocni let sa nosaca.
Prema ocekivanjima Ratne mornarice SAD, F-35C trebalo bi da postigne pocetnu operativnu raspolozivost (initial operational capability - IOC) izmedu avgusta 2018. i februara 2019. godine, ako do tada eskadrila od deset aparata bude operativna, sto podrazumeva osposobljenost ljustva i tehnike za izvrsenje zadataka neposredne vatrene vazduhoplovne podrske kopnenim snagama, izo-lacije bojista na taktickoj i operativnoj dubini, izvidanja, lovacke pratnje jurisnih letelica, te defanzivnih i ofanzivnih lovackih dejstava. S obzirom da druga dva vida oruzanih snaga SAD ocekuju da njihove varijante lajtneninga II postignu IOC do kraja 2016. godine, mornaricka avijacija najverovatnije za svoje avione ceka novi avionski softver partije 3f (Block 3F software).
Mladen Tisma, e-mail: mladen.tischma@t-online.de
4 IHS Jane's Defence Weekly, Vol. 51(46), p.4.
(m)
Kineski borbeni avion J-31 zvanicno predstavljen javnosti5
Tokom vazduhoplovne izlozbe u Zuhaiju (Zhuhai Airshow China 2014), odr-zane pocetkom novembra 2014. godine, svetskoj javnosti sluzbeno je predstavljen novi kineski borbeni avion pete generacije J-31 falkon igl (J-31 Falcon Eagle), poznat i kao F-60. Avion je ucestvovao u letackom programu izlozbe, te su strani analiticari i vojni predstavnici imali priliku da bolje ocene takticko-teh-nicke karakteristike, pre svega letne performanse aviona na koji se na zapadu gleda kao na kineski odgovor na americki F-35, ali i prodor kineske vazduhoplovne industrije u oblast letelica sa smanjenim radarskim odrazom (stealth). Iz-vozna verzija, koja se reklamira kao visenamenski srednji borbeni avion cetvrte generacije, nosice oznaku FC-31, a pakistanski zvanicnici potvrdili su da ova ze-mlja pregovara sa Kinom oko kupovine trideset do cetrdeset aviona ovog tipa za potrebe svog ratnog vazduhoplovstva.
Pored prvog prototipa, ev.br. 31001, koji je ucestvovao u letackom programu, u okviru izlozbenog standa SAC-a (Shenyang Aviation Company) prikazana je maketa FC-31 u razmeri 1:2, koja u odnosu na prototipsku letelicu ima turelu ispod trupa za smestaj optoelektronskog i senzorskog sistema (electro-optical and sensor system - EOSS), sto bi buducem avionu trebalo da omoguci bolje sposobnosti u dejstvima po ciljevima na zemlji, odnosno vodi, cime bi opravdao svoju visenamensku ulogu. Procenjuje se da bombaluk, koji se pruza jednom
5 http://news.yahoo.com/china-shows-off-stealth-fighter-101940905.html [poseceno: 20. 11. 2014]; http://ria.ru/east/20141110/1032522061.html [poseceno: 20.11.2014]; IHS Jane's Defence Weekly, Vol. 51(47), p. 6.
trecinom ukupne duzine letelice, ima ukupnu nosivost od 2.268 kilograma va-zduhoplovnih ubojnih sredstava (VUbS), a za sada se ne zna da li ce avion imati i spoljne nosace VUbS. Kada je rec o zmaju, prikazana maketa ne odudara od prototipa, izuzev manjih izmena na repnim povrsinama.
Istovremeno, predstavnici ruskog Rosobroneksporta na izlozbi potvrdili su da ce J-31 biti pogonjen motorima RD-93. Motori RD-93 predstavljaju dalji razvoj baznog motora RD-33 sa lovackih aviona tipa MiG-29.
Mladen Tisma, e-mail: mladen.tischma@t-online.de Embraer predstavio prototip transportnog aviona KC-3906
Brazilski vazduhoplovni gigant Embraer predstavio je, krajem oktobra 2014. godine, prvi od dva prototipa novog srednjeg transportnog aviona KC-390.
Pogonsku grupu cine dva turboventilatorska motora IAE V2500-E5, svaki potiska 129 kN, kakvi se koriste i na civilnom putnickom avionu erbas A320. Ka-da su u pitanju dimenzije, raspon krila iznosi 35,05 m, ukupna duzina je 33,92 m, a visina 10,67 m. Masa praznog aviona iznosi 24.000 kg, a maksimalna masa u poletanju je 81.000 kg. Masa unutrasnjeg goriva iznosi 33.929 kg, a maksi-malni koristan teret je 23.600 kg (odnosno 26 t kada je teret koncentrisan iznad tezista). Krstareca brzina iznosi 850 km/h (Ma=0,8), a vrhunac leta 10.973 m. Maksimalni dolet u preletu iznosi 6.019 km, sa 13.335 kg tereta 4.815 km, a sa 23.600 kg tereta avion moze da preleti 2.593 km.
Dimenzije teretnog prostora su: 17,75 m (duzina); 3,35 m (sirina) i 2,9 m (visina). Avion KC-390 moze da ponese 84 vojnika ili 66 padobranaca. U sanitet-
6 IHS Jane's Defence Weekly, Vol. 51(44), p. 4, Arsenal, 2014(95), p. 14-17.
skoj varijanti kapacitet letelice je 74 nosila sa sanitetskim osobljem i potrebnom medicinskom opremom. U avionu ima mesta za tri vozila tipa HMMVW ili jedno oklopno vozilo tockas VBTR-MR Guarani ili jedan helikopter UH-60 blek houk bez elisa glavnog rotora. Opterecenje repne utovarno-istovarne rampe orgrani-ceno je na 4,5 tone.
Pored zadataka prevozenja ljudstva i materijalnih sredstava, svi KC-390 bice opremljeni i za ulogu aviona-cisterne. Manevar dopune drugih letelica gori-vom izvodice se pri brzinama od 220 km/h, na visinama ispod 3.000 m.
Prema vec potpisanom ugovoru, za potrebe brazilskog ratnog vazduho-plovstva bice proizvedeno 28 aparata kojima ce se, posle zavrsetka svih letnih ispitivanja i remonta pridruziti i oba prototipa. Interes za nabavku KC-390 sluzbe-no su izrazile Kolumbija (12 aparata), Argentina (6), Cile (6), Portugal (6) i Ce-ska Republika za dva aviona. Pored toga, predstavnici Angole, Azerbejdzana, Izraela, Juznoafricke Republike, Katara, Kazakshtana, Saudijske Arabije i Velike Britanije prisustvovali su predstavljanju prototipa javnosti, sto, takode, moze biti znak interesovanja za nabavku aviona ovog tipa. Krug potencijalnih kupaca obu-hvata i SAD, s obzirom na to da Boing ucestvuje u programu, i Svedsku od koje Brazil kupuje visenamenske borbene avione JAS 39.
Mladen Tisma, e-mail: mladen.tischma@t-online.de Rusija razvija novi avaks pod oznakom A-1007
Ruska Federacija krenula je u razvoj novog aviona za rano otkrivanje, upo-zoravanje i kontrolu iz vazdusnog prostora (takozvani avaks). Novi avion sa oznakom A-100 bice razvijen na bazi transportnog aviona Il-76MD-90A (poznat i
7 http://www.janes.com/article/46098/russia-to-develop-a-100-awacs-based-on-upgraded-il-76md-90a-airlifter [poseceno: 27. novembar 2014]
kao Il-476), a trebalo bi da u ruskim vojno-vazduhoplovnim snagama (VVS) za-meni flotu od dvadeset letelica A-50 (NATO kod: Mainstay). Prema izvestavanju medija, avion koji ce posluziti za izradu prototipa novog ruskog avaksa vec je sti-gao u Vazduhoplovni naucno-tehnicki kompleks „Berijev" u Taganrogu, na oba-lama Azovskog mora.
Za sada nema dostupnih detalja o projektu, ali se zna da ce A-100 biti opremljen AESA radarom, a zapadni analiticari pretpostavljaju da se radi o rada-ru vega premijer (REC Vega Premier). Novi radar predstavlja ogromno unapre-denje sposobnosti otkrivanja i pracenja, kako ciljeva u vazdusnom prostoru, tako i onih na kopnu. Pored toga, novi avion-platforma opremljen je novom avionikom sto ce kao rezultat imati i manji broj potrebne posade, a manja potrosnja goriva smanjuje troskove eksploatacije i obezbeduje duze vreme trajanja leta.
U ovom trenutku nije poznato kada bi A-100 trebalo da ude u proizvodnju, odnosno u naoruzanje VVS, kao ni planirani broj aviona. Do sada su VVS Rusije narucile 39 transportnih aviona Il-76MD-90A, a ukupni planovi podrazumevaju stotinu aparata ovog tipa, pri cemu u taj broj najverovatnije ne ulaze i avaksi.
Mladen Tisma, e-mail: mladen.tischma@t-online.de Poleteo prvi modernizovani bombarder Tu-1608
Sredinom novembra 2014. godine poleteo je prvi modernizovani strategijski bombarder Tupoljev Tu-160. Prvi let unapredenog „belog labuda" trajao je jedan cas i cetrdeset minuta.
8 http://www.janes.com/article/46087/russia-flies-first-radar-and-avionics-upgraded-tu-160-bomber [poseceno: 27. novembar 2014]
(m)
Iako nisu objavljeni detalji, zna se da ovaj paket modernizacije najveceg bombardera na svetu obuhvata ugradnju novog radara i bolje avionike. Pored toga, u to-ku je i program modernizacije VUbS kroz integraciju konvencionalnih sredstava, pre svega dvanaest krstarecih raketa dugog dometa tipa H-555 (NATO kod: AS-15 Kent) i laserski vodenih avio-bombi. Pored toga, radi se i na modernizaciji pogonske grupe, a ocekuje se da ovi programu budu zavrseni do 2020. godine.
Flota od 16 aviona Tu-160 trebalo bi da ostane u naoruzanju VVS Rusije do 2030. godine, kada se ocekuje uvodenje u naoruzanje bombardera nove ge-neracije pod razvojnom oznakom PAK-DA. Do tada, sa doletom (bez dopune gorivom u vazduhu) od 12.297 km, maksimalnom brzinom od preko 1.800 km/h i impresivnom nosivoscu VUbS od 40.000 kg, Tu-160 ostaje jedan od najrespek-tabilnijih aviona u naoruzanju oruzanih snaga Ruske Federacije.
Mladen Tisma, e-mail: mladen.tischma@t-online.de
Iran izvrsio uspesna letna ispitivanja bespilotne letelice
nastale od americke RQ-1709
Iranska drzavna televizija prenela je izjavu komandanta vazduhoplovstva elitne Revolucionarne garde, generala Amira Ali Hadzizadeha (Amir Ali Hajizadeh), da je uspesno obavljen opitni let iranske letelice nastale reverzibilnim inzinjeringom iz Lokid-Martinove bespilotne letelice RQ-170 Sentinel zarobljene 2011. godine.
Prema navodima istog zvanicnika, Iran je spreman i za otvaranje proizvod-ne linije. Pojedini zapadni analiticari ocenili su da se radi o umanjenom modelu americke letelice, a ne replici istih dimenzija.
Mladen Tisma, e-mail: mladen.tischma@t-online.de
9 http://defenceradar.com/2014/11/10/iran-carries-successful-test-flight-of-reverse-engineered-rq-170/ [poseceno: 27. novembar 2014]; IHS Jane's Defence Weekly, Vol. 51(47), p. 3.
Rusija i Kina zajednicki razvijaju najveci i najsnazniji helikopter na svetu10
Ruska Federacija i Narodna Republika Kina udruzile su resurse u poduhva-tu razvoja novog najveceg transportnog helikoptera na svetu, „titule" koju sada drzi Mil-ov Mi-26, ako izuzmemo, takode, sovjetski V-12 koji je proizveden u dva prototipska primerka.
Novi teski transportni helikopter razvija se prema takticko-tehnickim zahte-vima koje je postavila kineska strana, a preliminarni nacrti ocekuju se u prvom kvartalu 2015. godine.
Drugi detalji, za sada, nisu poznati.
Mladen Tisma, e-mail: mladen.tischma@t-online.de
Litvanci razvijaju novi VHF radar za rano upozoravanje11
Litvanska kompanija Litak-Tak predstavila je na medunarodnom sajmu od-brambene industrije MSPO 2014, odrzanom u Kielcu u Poljskoj svoj najnoviji radar Amber-1800. Razvoj ovog radarskog sistema zapoceo je 2010. godine i sada se nalazi u prototipskoj fazi.
10 http://foxtrotalpha.jalopnik.com/china-russia-team-up-to-build-worlds-largest-most-po-1661471905 [poseceno: 27. novembar 2014]
11 IHS Jane's International Defence Review, 2014, Vol. 47, p. 8; http://www.Ntak-tak.eu/en/products/radars/amber-1800/ [poseceno: 27. novembar 2014]
Radi se o mobilnom, automatizovanom VHF radaru za vazdusno osma-tranje koji radi u opsegu 140-180 MHz sa 200 radnih frekvencija sa pojaca-njem od 200 kHz (uz tacnost od 10 kHz). Antenski element, visine 6 do 9 m, sastoji se od 24 modula rasporedena u dva reda. Brzina okretanja antene je sest okreta u minuti. U odnosu na cilj koji leti na visini od 330 stopa, odnosno oko 100 m, minimalni domet radara je 2,7 km, a maksimalna daljina otkrivanja 32 km. Kada je rec o cilju koji leti na visini od oko 500 m, maksimalni domet je izmedu 60 i 70 km. Ciljeve koji lete na visinama preko 10.000 m radar otkriva na daljinama do 500 km. Radar ima tacnost od 180 m po daljini i 0,4° po azi-mutu, i rezoluciju od 1.100 m po daljini i 6,5° po azimutu. Vreme razmestanja i dovodenje u operativno stanje iznosi 30 minuta, a za sklapanje i sirenje antene potrebno je 20 minuta. Prema tvrdnjama proizvodaca, radar moze da izdrzi vetar brzine 35 m/s i naslage leda na anteni debljine 10 mm. Litvanska kompani-ja sada trazi partnera kako bi zapoceli serijsku proizvodnju ovog radarskog sistema.
Mladen Tisma, e-mail: mladen.tischma@t-online.de
Ukrajina razmatra licencnu proizvodnju aviona L-15
12
Ukrajina razmislja o razvoju sopstvene verzije kineskog skolsko-borbenog aviona L-15 sa ciljem obezbedivanja sopstvenom ratnom vazduhoplovstvu jefti-nog, a efikasnog borbenog aviona za vatrenu podrsku.
12 http://www.janes.com/article/45753/airshow-china-2014-ukraine-considers-local-production-of-hongdu-l-15 [poseceno: 27. novembar 2014]
(2ÔT>
Prema toj ideji, koju su potvrdili predstavnici ukrajinske odbrambene indu-strije tokom vazduhoplovne izlozbe Airshow China 2Q14, Ukrajina bi od Kine na-bavljala gotove zmajeve (trup, krila, repne povrsine) u koje bi zatim ugradivala sopstvenu avioniku, radar i sisteme naoruzanja. Kao narocitu prednost L-15 u odnosu na neke druge avione slicne kategorije, Ukrajinci isticu da ovaj avion ko-risti motor AI-222-25 ukrajinske proizvodnje.
Mladen Tisma, e-mail: mladen.tischma@t-online.de
Nova protivradarska raketa za opremanje aviona PAK-FA ulazi u serijsku proizvodnju 2Q15. godine13
Ruska korporacija TMC privodi kraju zvanicna ispitivanja protivradarske rakete H-58USK koja je namenjena za lansiranje iz unutrasnjeg prostora za VUbS Suhojevog borbenog aviona nove generacije T-50, odnosno PAK-FA. Ispitivanja ukljucuju i opitna lansiranja rakete sa jednog od prototipova T-50.
Radi se o znacajno unapredenoj verziji rakete H-58, posebno prilagodenoj smestanju unutar trupa borbenog aviona. Zbog toga nova raketa ima sklopiva
13 http://www.janes.com/article/45773/airshow-china-2014-pak-fa-s-new-anti-radiation-missile-set-for-2015-series-production [poseceno: 27. novembar 2014]
krila, a od prethodnika je kraca za 0,5 m, odnosno ima duzinu od 4,19 m. Raz-mah krila iznosi 0,8 m, a precnik tela rakete je 0,38 m. Ipak, nova raketa moci ce da se koristiti i sa spoljnih podvesnih tacaka na avionima 4++ generacije, kakvi su MiG-35, Su-30KM, Su-34 i Su-35. Opremljena je savremenim sirokopojasnim pasivnim radarskim tragacem, cime je obezbedeno uspesno dejstvo protiv sa-vremenih zemaljskih radara koji rade na frekvencijama 1,2 do 11 GHz. Projektil ima masu od 650 kg, od cega na bojevu glavu otpada 149 kg. Maksimalna brzi-na rakete H-58USK iznosi 4.200 km/h, a lansira se sa aviona koji leti brzinom od Ma=0,47 do 1,5, sa visina od 20 do 20.000 m. Minimalni domet rakete iznosi 10 do 12 km, a maksimalni, zavisno od visine i brzine pri kojoj je lansirana, varira od 76 do 245 km. Verovatnoca pogotka iznosi 80% sa greskom do 20 m.
Mladen Tisma, e-mail: mladen.tischma@t-online.de
SAD vrse konverziju televizijski vodenih maverika
u laserski vodene rakete14
Ratna mornarica Sjedinjenih Americkih Drzava (United States Navy - USN) potpisala je sa kompanijom Rajteon (Raytheon) ugovor vredan 49,5 miliona americkih dolara za konverziju stokova starijih verzija poznate rakete vazduh-zemlja AGM-65 maverik (AGM-65 Maverick) sa televizijskim vodenjem (AGM-65A/B), kojima su naoruzani i nasi lovci-bombarderi tipa J-22 orao, u konfiguraciju AGM-65E2 sa laserskim vodenjem.
14 http://www.janes.com/article/42795/us-to-convert-older-mavericks-into-laser-guided-missiles-as-strikes-on-is-continue [poseceno: 27. novembar 2014]
(20T)
Prema ugovoru, do kraja januara 2017. godine trebalo bi da bude izvrsena modifikacija 500 projektila. Na taj nacin, mornaricka avijacija USN zadovoljila bi potrebe za ovom vrstom VUbS, posebno imajuci u vidu da se maverici obimno koriste u dejstvima protiv teroristicke „Islamske drzave" u Iraku i Siriji.
Na ovaj korak USN se odlucila posle odluke americkog ratnog vazduho-plovstva da ponovo u naoruzanju svojih borbenih aviona koristi laserski vodene maverike, oznacene kao AGM-65L, s obzirom na pozitivna iskustva iz operacije „Iracka sloboda" (Iraqi Freedom) tokom koje su maverici demonstrirali svoju pre-ciznost i relativno veliki domet u odnosu na brzopokretne ciljeve koji dejstvuju u urbanom okruzenju. Zbog toga americki strucnjaci smatraju da je modernizovani maverik pravi izbor (weapon of choice) za trenutne sukobe u Iraku i Siriji. Pored toga, na odluku je uticala i pouzdanost raketa, buduci da su i maverici kojima je istekao rok rada i bez remonta sposobni za bezbednu operativnu upotrebu.
Prema tvrdnjama predstavnika izvodaca radova na modifikaciji, stepen mo-dernizacije raketa je takav da se moze govoriti o novoj raketi u starom „odelu". Modifikovani maverici obezbedice potrebne rezerve precizno vodenih vazduho-plovnih ubojnih sredstava do uvodenja u naoruzanje nove rakete vazduh-zemlja JAGM (Joint Air-to-Ground Missile) nakon 2016. godine.
Mladen Tisma, e-mail: mladen.tischma@t-online.de
Lokid Martin oprema lovce F-22 raketama AIM-9X1
15
Kompanija Lokid Martin (Lockheed Martin) zakljucila je sa Sekretarijatom odbrane SAD (U.S. Department of Defense) ugovor vredan 33,4 miliona americkih dolara za opremanje lovackih aviona pete generacije F-22 raptor (F-22 Raptor) IC-samonavodenim raketama vazduh-vazduh kratkog dometa tipa AIM-9X sajdvajnder (Raytheon AIM-9X Sidewinder).
Ugovor obuhvata modifikaciju 220 sinastih lansirnih uredaja za AIM-9, cime bi se omogucila upotreba poslednje verzije ove rakete i na avionima F-22. Inace, novi AIM-9X, u odnosu na prethodnike, ima novi upravljacki odsek, fiksna krmila, redizajnirani sistem navodenja i novi IC tragac koji obezbeduju upotrebu sa nisanom na pilotskoj kacigi JHMCS (Joint Helmet-Mounted Cueing System). Bojeva glava i raketni motor identicni su onima sa prethodnih verzija ove rakete.
Ocekuje se da posao bude zavrsen do kraja februara 2017. godine.
Mladen Tisma, e-mail: mladen.tischma@t-online.de
Kina lansirala nove vojne satelite
16
Pocetkom septembra 2014. godine Kina je iz Centra za lansiranje vestac-kih satelita u Taijuanu lansirala raketu Long March-4B koja je u kosmos ponela satelite Yaogan-21 i Tiantuo-2.
15 http://www.janes.com/article/45114/lockheed-martin-to-upgrade-f-22-for-aim-9x-missile [poseceno: 27. novembar 2014]
16 IHS Jane's Defence Weekly, Vol. 51(41), p. 14.
(2Ô5>
<£€W 13 CNTN
Kfi is
o >
o CM
0£ w 0£ ZD
o
o <
o
X
o
LU
I—
>-
CC <
Eksperimentalni satelit Tiantuo-2 projektovao je Nacionalni univerzitet od-brambene tehnologije (National University of Defence Technology - NUDT) za potrebe naucnih ogleda, istrazivanja prirodnih bogatstava, procenu prinosa use-va i pomoc u katastrofama. Strani analiticari smatraju da ce satelit Yaogan-21 bi-
< ti koriscen za nadzor okeana. -j
CD Samo mesec dana ranije Kina je iz drugog svemirskog centra u Dziukuanu
pomocu rakete-nosaca Long March-4C u orbitu lansirala satelit Yaogan-20. Po-jedini izvori naveli su da su tom prilikom lansirana tri satelita.
w Mladen Tisma, e-mail: mladen.tischma@t-online.de
o
o Ukrajina razvija nove projektile i tragace17
Ukrajinska odbrambena industrija predstavila je na sajmu AviaSvit citav niz poboljsanja u oblasti raketa vazduh-vazduh (v-v) i zemlja-vazduh (z-v).
Kompanija Artem, proizvodac poznate rakete v-v srednjeg dometa R-27 (NATO oznaka: AA-10 Alamo), prikazala je novu verziju IC-samovodene varijan-te ove rakete pod oznakom AR(ZR)-260T koja se od raketa iz familije R-27 vizu-elno razlikuje, pre svega po odsustvu krmila u kanar konfiguraciji, umesto kojih se na samom kraju tela rakete, iza krila, nalaze male upravljacke povrsine i dvo-stepeni motor. Predstavnici Artema priznaju da je nova raketa mnogo manje po-kretna od R-27, ali tvrde da ima znacajno veci domet od nje. Medutim, bez po-trebnih ispitivanja nije moguce dati precizniju procenu povecanja dometa, a tvrd-nje proizvodaca zasnivaju se na boljem kapacitetu ubrzanja. Raketa AR(ZR)-260T moci ce da se koristi i kao raketa zemlja-vazduh. S obzirom na to da jos ni-
17 IHS Jane's International Defence Review, 2014, Vol. 47, p. 13.
206
je izabrana infracrvena glava za samovodenje (IC GSV) moguce su i druge iz-mene u projektu. Za sada, svoje IC GSV Artemu su ponudili tradicionalni koope-rant Arsenal i „jedan evropski dobavljac".
Pomenuti Arsenal predstavio je na istoj sajamskoj izlozbi svoju novu IC GSV namenjenu za R-27, iz koje je razvijena i AR(ZR)-260T, pod oznakom A3-20. Novi proizvod zapravo predstavlja dalji razvoj A3-10, koji je predsta-vljen pre cetiri godine. Ova IC GSV obezbeduje raketi R-27 domet od 30 km, dok vecina postojecih raketa sa infracrvenim samonavodenjem ima domet od 15 do 20 km. Model A3-20, kao i prethodni, ima dvobojni/dvopojasni srednjeta-lasni IC tragac, ali sa povecanim vidnim poljem sa 5x5° na vise od 6x6°, te unapredenim procesnim modulima i optickim sklopovima koji daju ugaonu brzi-nu auto-pretrage od 40° u sekundi. S obzirom na razvoj tehnologije i sve na-prednije komponente, u kompaniji ne iskljucuju mogucnost da se za par godina ne pojavi i savremeniji A3-30.
Kijevski Radioniks (Radionix) takode je predstavio asortiman razlicitih GSV za rakete klase v-v i z-v. Kao alternativa ruskom proizvodu 9B-1032 za rakete R-27P (NATO oznaka: AA-10 Alamo-E) prikazana je pasivno radarski samovodena GSV pod oznakom topaz (Topaz) koja, zavisno od meteoroloskih uslova, obezbeduje zahvat cilja na daljinama 70 do 110 km. Prema prospektu ova PR GSV ima masu od 16 kg, a vreme izmedu otkaza iznosi 500 casova. Pored topaza, Radioniks je izlozio i svog konkurenta ruskoj GSV AGAT 9B-1348 sa raketa v-v tipa R-77 (NATO oznaka: AA-12 Adder) pod oznakom oniks (Onyx). Raketa opremljena oniksom, prema tvrdnjama proizvodaca, moze da prede do 60 km
pre zahvata cilja od strane GSV uz pomoc datalinka koji salje radio-korektivni signal, a zatim da GSV otkrije cilj velicine lovca MiG-29 na daljini do 20 km. Ukrajinci racunaju na postojece korisnike familije raketa R-27 kao potencijalne kupce ovih proizvoda.
Mladen Tisma, e-mail: mladen.tischma@t-online.de
Rusija razvija novu generaciju satelita za rano upozoravanje
1S
КАГЛОНАСС^
• äL^M*
KA-AÍc^V №'НаДежд^ KA "Метеор",
KA "Молния"
KA "Экспресс-A IR"
KA наблюдения
KA ретрансляции
Щь
KA ¿'Горизонт"
KA навигации ВМФ -
Ministar odbrane Ruske Federacije izjavio je, pocetkom oktobra 2014. godi-ne, da ova zemlja krece u razvoj novog unificiranog kosmickog sistema za rano upozoravanje na lansiranje balistickih projektila.
Novi sistem prebalo bi da zameni postojeca sredstva koja datiraju iz vreme-na bivseg Sovjetskog Saveza i ukljuCivace satelite nove generacije, modernizo-vane kontrolne polozaje i savremene racunarske mreze. Sistem za rano upozoravanje treba da otkriva sva lansiranja balistickih projektila, ukljucujuci i one krat-kog dometa, bez obzira na to da li se lansiraju sa zemlje ili sa podmornica, kao i da detektuje raketne probe u drugim zemljama. Lansiranje prvih satelita za rano upozoravanje u orbitu ocekuje se tokom 20l5. godine.
Dok novi sistem ne postane operativan, Snage vazdusno-kosmicke odbrane Ruske Federacije (Войска воздушно-космической обороны) oslanjace se na mre-zu zemaljskih radarskih sistema Voronjez-M/-DM. Trenutno su oprativni radari u Sankt Peterburgu i Armaviru, a obavljena su testiranja sistema u Irkutsku i Kalinjin-gradu. U toku je izgradnja polozaja u Barnaulu, Orsku i Jenisejsku, a planiraju se i radari na ruskom Arktiku. Nakon prisajedinjenja Krima Ruskoj Federaciji zapocela je i modernizacija starog postrojenja za nadzor i kontrolu satelita u Jevapatoriji.
Mladen Tisma, e-mail: mladen.tischma@t-online.de
IHS Jane's Defence Weekly, Vol. 51(42), p. 8.
18
