CC BY
104
SAVREMENO NAORUZANJE IVOJNA OPREMA MODERN WEAPONS AND LITARY EQUIPMENT
1
Nove podmornice za Azijsko-pacificki region'
Azijsko-pacificki region je kriticna tacka koju ce mozda u skorije vreme osporavati Rusija, Kina i Indija, ali i druge zemlje koje su odlucne da odbrane svoje interese i odrze postojeci pomorski status kvo.
Mnogi faktori mogu uticati na remecenje ravnoteze snaga na Pacifiku. Kina ima ambicije da uspostavi nove pomorske granice koje ce se kretati i do 2,700 km od njenih kopnenih granica.
Pomorske snage bice odlucujuci faktor u predstojecim dogadanjima, sto je razlog da drzave pojacavaju svoje podmornicke snage. Flote se uvecavaju u skladu sa zastitom nacionalnih interesa. Region je u potpunosti zavistan od pomorske trgovine, a prepun je lokacija koje se mogu zatvoriti pretnjom povrsin-skim brodovima putem podmornica. Strateska kontrola regiona moze biti izvrse-na ispod povrsine mora.
Rusija ima vodecu ulogu na trzistu podmornica preko svojih prodaja i ispo-ruka. Plan nabavke Ministarstva odbrane Rusije do 2020. godine planira ojaca-vanje Pacificke flote koja ove godine dobija svoju prvu nuklearnu podmornicu klase Borei. Podmornica je druga u ovoj klasi i nosi ime Aleksandar Nevski, a bice u sastavu 25. podmornickog diviziona u gradu Viljuchinsk na poluostrvu Kam-catka. Uprkos teskocama u razvoju njenog osnovnog naoruzanja, interkontinen-talne balisticke rakete R-30 Bulava, mornarica planira nabavku osam podmornica koje ce biti isporucene - pola Pacifickoj, a pola Severnoj floti.
Ruske dizel-elektricne podmornice pojavile su se u ovom regionu zahvalju-juci izvozu. Druga podmornica unapredene Kilo klase (Projekat 636.1) predata je Vijetnamu u januaru. Ta zemlja je narucila sest podmornica tokom 2009 godine koje bi bile naoruzane raketnim sistemom Klub-S.
Neke zemlje u susedstvu Vijetnama vec raspolazu podmornicama iste klase. Kina ima 10 plovila koje pripadaju projektima 636 i 636 M, a koje su isporucene tokom devedesetih i dvehiljaditih godina. Indija, sa svoje strane, upotreblja-va originalne podmornice klase Kilo (Projekat 877EKM) od kojih su neke moder-nizovane sa raketnim sistemom Klub-S.
Ruska mornarica ce se orijentisati na sledecu generaciju dizel-elektricnih podmornica projekta 677 Lada. Izgradnja je ponovo zapoceta 2013. godine, na-kon sto je mornarica odobrila izgradnju i upotrebu prve podmornice u klasi St.Petersbourg koja je zavrsila svoj probni period od 2010-2012 godine. Druga podmornica iz klase, Kronshtadt, trebala da bude zavrsena do 2017. godine.
Glavni ruski projektantski biro CDB ME Rubin unece znatna unapredenja, kao sto su modernizovan kontrolni sistem, elektricni pogon i napredna navigacija.
Kompanija, takode, radi na pogonskom sistemu nezavisnom od vazduha (air independent system AIP) predvidenom za klasu Lada. Veliki broj raznih AIP sistema na trzistu znatno povecava mogucnost prezivljavanja dizel-elektricnih podmor-nica. Upotreba sistema AIP takode povecava nivo automatizacije uredaja, sto do-vodi do smanjenja broja posade i povecava korisnu nosivost za gorivo i municiju.
AIP sistem za klasu Lada podrazumeva elektrohemijski generator koji kori-sti vodonik za snabdevanje elektricnom energijom pogonskog sistema ili za pu-njenje baterija. Vodonik se generise putem obrade dizel goriva.
Prvi proizvodni modul sa sistemom AIP bice spreman 2016. godine, dok ce prva podmornica sa sistemom AIP biti kompletirana do 2018. godine. To ce biti podmornica Sevastopolj, trece plovilo u okviru projekta 677.
Rusija nudi kupcima sa Azijsko-pacifickog regiona podmornice Lada, projekat 677, od kojih je St Petersburg prva iz klase
Sve ove tehnologije bice dostupne za izvoz. Rubin nudi eksportnu verziju klase Lada, Amur 1650 za Indijsku mornaricu, u okviru projekta 751, tendera za sest konvencionalnih podmornica.
Kompanija Rubin nudi Indiji pomoc u razvoju domaceg AIP sistema. Ruski sistem ima mnogo zajednickih osobina u odnosu na indijski koji je razvila Indijska organizacija za istrazivanje i razvoj (DRDO). Dok ruska strana koristi dizel gorivo za generisanje vodonika, Indijci koriste borohidra,t ali je osnova i dalje ista.
Jos jedna od prednosti klase Amur 1650 je i instalacija rusko-indijske protivbrod-ske supersonicne krstarece rakete PJ-10 Brahmos. Kompanija Rubin sprovela je di-zajn studiju radi potvrdivanja mogucnosti smestanja teskog projektila u podmornicu.
Kompanija Rubin takode je radila na litijum-jonskim baterijama radi poveca-nja podvodnog radijusa projekta Amur 1650 za jedan i po put operativnim nisko-cujnim brzinama ili do tri puta maksimalnim brzinama. Ove baterije prvo ce biti testirane na podmornicama klase Lada.
Ruske kompanije takode traze druge azijske klijente. Potvrdeno je da je kompanija usla u razgovore sa Kinom u vezi s prodajom klase Amur 1650.
Vijetnam je najnoviji kupac podmornica ruskog projekta 636 od kojih su dve u izgradnji u Sankt Petersburgu
Francuska i Nemacka se takode ukljucuju u ove transakcije i to sa Pakista-nom i Indijom. Pakistan je prva azijska zemlja koja je kupila francuske podmorni-ce. Prve dve podmornice klase Agosta 70 kupljene su 1978 godine. Hashmat (S135) i Hurmat (S136) bile su prvobitno namenjene Juznoj Africi, ali je ta proda-ja stopirana zbog medunarodnog embarga na oruzje rezimu aparthejda.
Godine 1994. Pakistan je porucio jos tri modernizovane podmornice Agosta 90B za 1,2 milijarde dolara. Ovaj ugovor je i dalje kontroverzan zbog navodne povezanosti sa francuskim predsednickim izborima, a zatim i zbog teroristickog napada 2002. godine kada je u Karaciju ubijeno 11 inzenjera koji su radili za francusku brodograditeljsku firmu DCNS.
Malezijska podmornica Tunku Abdul Rahma, klase Scorpene
С®
co o
x
o >
o CM
D¿ UJ
a.
Z)
o
o <
o
X
o
LU
H
>-
OU <
H
s
z <
CD >o
X LU H
O
O >
Prvu od podmornica klase Agosta 90B napravila je kompanija DCNS u Serburu, Francuskoj, dok su druge dve sastavljene u Karaciju uz tehnicku pomoc Francuske. Poslednja po redu podmornica, Hamza (S139), uvedena je u operativnu upotrebu to-kom 2008. godine. Ova podmornica poseduje AIP sistem Mesma koji omogucava plo-vilu uvecanje podvodnih kapaciteta za tri nedelje i poboljsava stelt karakteristike. Pod-mornice Khalid (S137) i Saad (S138) usle su operativnu upotrebu tokom 1999. i tokom 2003. godine i naknadno su opremljene sa pomenutim AIP sistemom.
Agosta 90B ima posadu od 36 ljudi, duga je 76,24 metara (9 metara vise od prve serija Agosta) i nosivosti je 1,510 metrickih tona na povrsini i 1,980 metrickih tona pod-vodnog deplasmana, odnosno 1,760 metrickih tona sa AIP sistemom Mesma.
Pakistan takode poseduje tri podmornice MG110 od 110 tona namenjene upotrebi u plicim vodama koje su u operativnoj upotrebi od 2005. godine.
Plan za razvoj oruzanih snaga Pakistana tadasnjeg predsednika Perveza Musarafa predvidao je vecu podmornicku flotu od 12 podmornica u odnosu na sadasnjih 8. Medutim, 2008. godine MMF je primorao Pakistan da odustane od nekoliko milijardi dolara vrednog ugovora sa nemackom kompanijom HDW u ve-zi s kupovinom tri podmornice U-214. Nedavno je napusten i dogovor sa Kinom u vezi s nabavkom sest dizel-elektricnih podmornica zbog nedostatka sredstava.
Glavni suparnik Pakistana u regionu - Kina, takode je klijent DCNS. Godine 2005. potpisan je ugovor za nabavku sest podmornica P75 Scorpene sa kompanijom DCNS i spanskim brodogradilistem Navantia. Dva brodogradilista su udruzila snage u vezi s projektom Scorpene. Nakon problema sa projektom trenutno se svih sest trupova podmornica sklapaju u brodogradilistu Mazagon, u Mumbaiju. U ovom slucaju doslo je do velikog tehnoloskog transfera iako se ne-ki elementi, kao sto su osovina propelera i torpedne cevi, prave u Francuskoj.
Ocekuje se pocetak uvodenja u operativnu upotrebu tokom 2015. godine, tri godine nakon roka i to tako sto ce poslednja podmornica biti uvedena u nao-ruzanje tokom 2018. godine. Ocekuje se da ce prvobitna cena od 4,6 milijardi dolara biti premasena za milijardu dolara.
Malezijska podmornica Tunku Abdul Rahma, klase Scorpene
U meduvremenu indijska mornarica dobija svoju prvu nuklearnu podmornicu - INS Arihant, koja ce uskoro krenuti sa operativnim testiranjem. Za nekoliko ne-delja ocekuje se zavrsetak testiranja u luci, a zatim krece ispitivanje na moru. Svi sistemi podmornice bice testirani ukljucujuci i ispaljivanje balistickih projektila.
U brodogradilistu Visakhapatnam u toku je rad na drugoj nuklearnoj strate-skoj podmornici, INS Aridhaman, dok Indija pregovara sa Rusijom o lizingu dru-ge nuklearne podmornice klase Akula - II za cenu od 1,5 milijardi dolara. Prva nuklearna podmornica - INS Chakra, iznajmljena je putem lizinga od aprila 2012. godine po ceni od skoro milijardu dolara.
Malezija je u meduvremenu tokom 2008. i 2009. godine primila isporuku od dve podmornice klase Scorpene od kompanije DCNS bez AIP sistema. KD Tun-ku Abdul Rahman i KD Tun Razak poznate su u Maleziji kao podmornice klase Menteri, napravljene su u Francuskoj bez prenosa tehnologije.
Dragan Vuckovic Formula za uspeh - novi algoritam KdV2
Veliki tenk, kao sto je ruski T-90, moze prikriti svoj pokret koristeci pozadin-ski sum, ali moze biti otkriven senzorima koji koriste algoritam zasnovan na KdV jednacini.
Sistemi za pracenje ciljeva oslanjaju se na algoritme koji izracunavaju kre-tanje, brzinu i poziciju meta, dok u pozadini preciscavaju pozadinski sum koji za-mracuje ove podatke ili proizvodi lazne alarme. Algoritmi su sacinjeni tako da mogu obradivati vecinu zadataka u vezi s pracenjem ciljeva sa razlicitim stepe-nom uspesnosti, ali izgleda da jos nije sacinjen algoritam koji bi mogao ispuniti sve zahteve u vezi s pracenjem ciljeva, narocito kada se radi o uocavanju jedne ili vise pokretnih meta u odnosu na pozadinski sum.
To bi se moglo promeniti. Istrazivanje koje su sproveli Igor K. Kulikov i nje-gov kolega Michail Zak iz Instituta za mlaznu propulziju u Kaliforniji, ukazuje da bi algoritam zasnovan na posebno srocenoj jednacini mogao precizno pratiti po-kretnu metu i odvojiti je od pozadinskog i drugih sumova.
Rad je baziran na aplikaciji nelinearnih forma diferencijalne jednacine Kor-teweg-de-Vries (KdV) koja se koristi za ubacivanje solitona, jedinstvenog talasa koji se siri u odnosu na brzinu i tako se uvecava.
KdV jednacina
Kada sistem za pracenje ubaci tackasti signal mete, nelinearna verzija KdV jednacine koristi nasilnu funkciju, odnosno vremenski zavistan proces koji izracunava, sa svoje desne strane, energiju koju generise dinamicna meta, sto je izrazeno amplitu-dom signala. Amplituda signala prikazana kao kriva povecava se za vreme pracenja, sto je fenomen poznat kao rezonanca solitona. Rezonanca solitona predlaze da KdV jednacina pojacava samo objekte koji se krecu jednim tempom, dok su brze oscilacije i pozadinski sum rasprseni i isfiltrirani. Povecanje amplitude na taj nacin odvaja metu od pozadinskog suma i od laznih alarma. To, takode, omogucava sistemu za pracenje da uspostavi brzinu, kurs i druge relevantne podatke u vezi kretanja mete.
Algoritam moze biti integrisan sa radarima, infracrvenim i elektrooptickim senzorima. U kompjuterskoj simulaciji jednacina je uspesno isprobana pracenjem brzina mete u 1-D (ravnoj liniji) i u 2-D (zakrivljenoj ravni). Takode, pretpo-stavlja se da ju je moguce koristiti i za 3-D pracenje iako to jos nije isprobano.
Algoritam moze pratiti mete na kopnu, na moru ili u vazduhu. Nije odredena granica za otkrivanje pretnji, ali je receno da nelinearna jednacina moze pratiti mete koje idu brzinama od nekoliko stotina metara u sekundi.
Inovacija koja proizilazi iz ovog istrazivanja je u upotrebi KdV jednacine. Bez ove formule prisilna funkcija ne bi mogla biti dodata kalkulacijama i ciljevi ne bi mogli biti identifikovani putem rezonance solitona.
Istrazivanja su zapoceta pre nekoliko godina, a sredstva je obezbedila Americka kancelarija za nacionalno izvidanje (US National Reconnaissance Office, NRO) koja je bila zainteresovana za matematicki aspekt projekta. U ovom trenutku sredstva su iscrpena i projekat je za sada ostavljen po strani do obez-bedivanja novih sredstava od NRO ili neke druge vladine agencije ili industrije.
Otkrice Kulikova i Zaka moglo bi voditi ka razvoju mocnog sistema za otkri-vanje ciljeva.
Dragan Vuckovic
Indija i van granica Indije - BrahMos supersonicna raketa3
Kompanija BrahMos Aerospace ima lepu perspektivu po pitanju svojih pro-jekata, kada je rec o prodaji u Indiji, ali i po pitanju izvoza - ukljucujuci superso-nicnu raketu smanjenih dimenzija koja je jos uvek u razvoju.
Kompanija navodi da njeni ugovori sada prelaze cifru od 6 milijardi dolara i da ocekuju dalje povecanje broja sklopljenih ugovora u sledecih 10 godina. Ina-ce, kompanija radi na razlicitim projektima u saradnji sa Rusijom.
Kompanija BrahMos siri proizvodnju radi podmirivanja ocekivanih narudz-benica za hiljade raketa.
Nadzorni savet sastavljen od indijskih i ruskih zvanicnika dao je zeleno sve-tlo za izvoz proizvoda kao sto je BrahMos-M (Mini) prijateljskim zemljama, a tom raketom bice naoruzane i buduce indijske lansirne platforme. Tezina ostalih raketa kompanije BrahMos nije dozvolila ovakvu integraciju. Letelice kao sto su Suhoj-30MKI i Mig-29K bice prve opremljene raketom, ali ce umanjena verzija rakete biti montirana i na buduce lovce kao sto je visenamenska letelica Rafale francuske kompanije Dassault Aviation i buduci lovac pete generacije koji zajedno razvijaju Indija i Rusija. Su-30 MKI moci ce da nosi tri rakete, a Mig-29 dve.
Kompanija BrahMos zavrsava projekat rakete Mini sa kojom ce 2017. za-poceti borbena testiranja. BrahMos-M tezice 1,5 t, bice duga 6 m, imace dijame-tar od 510 mm i maksimalnu brzinu od 3,5 maha. Isporuke se ocekuju u periodu od 3 do 5 godina nakon prvog probnog lansiranja. Modifikovana raketa bice pri-lagodena sletanju na nosac aviona.
Kompanija ce, takode, razmotriti mogucnost integrisanja rakete u ponudeni projekat 75-I, podmornice koja ce moci da lansira BrahMos na morske i kopnene ciljeve, a s obzirom na to da ce BrahMos-M moci da bude smesten u torpedne cevi predvidena je njegova upotreba i u protivpodmornickom ratu.
Rusija, koja planira da ponudi svoju podmornicu Amur-1650 u okviru projekta 75-I, vec pravi odgovarajuce nacrte za smestaj rakete. Ocekuje se da ce Francuska, Nemacka i Spanija takode konkurisati za ugovor o nabavci sest pod-mornica.
VOJNOTEHNICKI GLASNIK/MILITARY TECHNICAL COURIER, 2014., Vol. LXII, No. 3
KD Ni¡
ел 5' о 3
з 03
о'< _>.
S 143
CD
N
Zî CD
£ 3 5Г оз.
CD 03' ^
03 CD
a£ ..
CD m >=
N<
(/>< (—H
® 74 — о
о 3
тз
03
С/)
ТЗ аз
1-г,
g Oj
=h S ST 3
Со
2 з.
3- CD
03 03 Со
3 О
03 о<
о
Со
оз' о 'Ъ'
СЛ<
CD CD
СЛ ТЗ С о
-О <
о =¡
7Г О
7? О
О Q.
CD
TT
Q.
03
о
CD
DO
2 з
С Л 03
§ N
— ö; § 5
- i CD О
s: i;
с ^
CQ 03
o o.
ê » СЛ
с T3 CD
O £ ?
(D < =s O
o ■ —
3 ÇL
° тг
S:o ¡75 "o
3-
03 CD i" ^ —■ 9
CD =¡ O O
%
\
U meduvremenu, pre kraja godine, Indijsko ratno vazduhoplovstvo sprove-sce letne testove supersonicne rakete BrahMos-A (predvidene za lansiranje iz vazduha) pomocu aviona Su-30 MKI. Ratno vazduhoplovstvo i kompanija Brah-Mos rade na projektu vrednom 966 miliona dolara koji ce omoguciti avionu Su-30MKI da ispod trupa ponese jednu raketu od 2,5 tone.
BrahMos namerava da prebaci oruzje Indijskom ratnom vazduhoplovstvu tokom 2015. godine, a njime ce biti opremljena najmanje tri eskadrile. Vojska i mornarica vec upotrebljava raketu kojoj je prvi stepen na cvrsto raketno gorivo, dok drugi stepen ima ramdzet na tecno gorivo.
BrahMos-A je modifikovana verzija osnovne kopnene i brodske verzije koja je snabdevena malim busterima i krilcima za vazdusnu stabilnost nakon lansiranja. Ra-keta je projektovana za otpustanje sa aviona Su-30MKI na visinama od 500 do14.000 metara visine. Nakon slobodnog pada od 100 do 150 metara, BrahMos-A leti krstarecom brzinom na visini od 14.000 metara, a u zavrsnoj fazi na visini od 15 metara. Vazduhoplovna verzija je laksa od kopnene i brodske rakete koje teze 3 t.
Supersonicna krstareca raketa sa dometom od 290 km uspesno je lansira-na sa broda INS Trikand u salvo modu ovog meseca za vreme testiranja oba-vljenog u Arapskom moru blizu indijske zapadne obale. Nakon ovog testiranja sada je moguce lansirati osam raketa istovremeno u salvi.
Pored rakete BrahMos-A, kompanija planira razvoj hipersonicne rakete koja bi dostizala brzinu od 7 maha, sto bi predstavljalo najbrzu raketu na svetu. Pod kodnim nazivom BrahMos 2 raketa bi mogla isporuciti bojevu glavu, snimiti razaranje mete, vratiti se i pripremiti za ponovno gadanje.
Indija radi u saradnji sa Rusijom u okviru projekta hipersonicne rakete. Tre-nutno osnovni izazov predstavlja pronalazenje materijala otpornih na vrlo visoke temperature. lako je trup napravljen od kompozitnih materijala, hipersonicne br-zine ih stavljaju na velika iskusenja. Radi pronalazenja resenja razvijen novi ma-terijal od posebnih legura, a novi motori su vec dostupni.
Prve indijske hipersonicne rakete ocekuju se u sledecih pet do sedam godina.
Dragan Vuckovic
Produzenje zivotnog veka i modernizacija tenkova4
Promena operativne upotrebe i sve izglednija situacija da se tenkovske posade ne mogu vise oslanjati samo na opasnosti usmerene na ceoni deo tenka, ohrabrila je mnoge korisnike da ispitaju mogucnosti poboljsanja sposobnosti tenkova u gradskoj borbi, kao i u protivustanickim dejstvima.
Ova poboljsanja uglavnom se odnose na povecanu zastitu oko i ispod vozi-la radi odbrane od rucnih raketnih bacaca kratkog i dugog dometa, protivtenkov-skih raketa i improvizovanih eksplozivnih naprava (IEN).
Medu zapadnim korisnicima koji uvode ovakve izmene prednjace Kanada i Danska. Ove dve zemlje su modernizovale svoje tenkove u operativnoj upotrebi u Avganistanu, dok su Italija, Velika Britanija i SAD unapredile svoje tenkove koji su u upotrebi u Iraku.
o
X
o >
o CM
D¿ UJ
a.
Z) O O
_l <
o
X
o
LÜ
H >-
a. <
H
z <
CD >o
X LÜ H O
O >
Medutim, kao i uvek kada su u pitanju izmene na oklopnim borbenim vozili-ma, dodavanje zastite utice na odnos tezine i snage vozila, a izmene na tenkovi-ma ticu se i pokretljivosti, unapredenja i vatrene moci.
Ovakva zastita moze se postici pasivnim i eksplozivnim reaktivnim oklo-pom, ali je vrlo popularna zastita protiv kinetickih projektila, kao i razvoj i upotre-ba elektronskih protivmera radi zastite od improvizovanih eksplozivnih naprava i daljinski kontrolisanih mina.
Poboljsanja na polju pokretljivosti ukljucuju instalaciju novih dizel motora vi-sokih performansi. lako to nije neophodno za tenkove Leopard 2 i M1A1/M1A2, koji vec poseduju odlicnu pokretljivost, americka armija jos uvek razmislja o za-meni vrlo nestedljive gasne turbine na tenku Abrams.
Takode, poboljsane su mogucnosti i pracenja i akvizicije ciljeva preko insta-lacije najnovije generacije termalnih uredaja i laserskih daljinomera za komandi-ra i nisandziju.
Standardna elektro-hidraulicna kontrolna oprema topa zamenjuje se elek-tricnom i sistemi za kontrolu vatre su kompletno digitalizovani.
Vatrena moc tenkova moze biti poboljsana ugradnjom topa veceg kalibra ili duze cevi kao sto je to uradeno na tenkovima Leopard 2A6 i Leopard 2A7 koji su sada naoruzani topom glatke cevi kompanije Rheinmetall kalibra 120 mm, ali duzine 155.
Vecina korisnika tenkova unapredila je vatrenu moc uvodeci u upotrebu nove tipove municije koje omogucavaju bolje probojne karakteristike ili su optimizi-rani za upotrebu u gradskim uslovima.
Koaksijalni mitraljez i dalje ostaje deo standardne opreme, ali su zato neza-sticeni kupolni mitraljezi kalibra 7,62 mm najvecim delom zamenjeni oruznim stanicama ili daljinski upravljanim oruznim stanicama naoruzanim mitraljezima kalibra .50.
Sa druge strane, faktori prirodnog okruzenja takode su uticali na unaprede-nja. Svi operativni zapadni tenkovi projektovani su za operacije u Evropi, ali je njihova kasnija upotreba u zemljama sa visokim temperaturama na bliskom isto-ku i Avganistanu uslovila instalaciju klima uredaja radi zastite elektronske opre-me i posade.
S obzirom na instalaciju naprednih komunikacionih sistema, sistema za upravljanje vatrom, opreme za suzbijanje improvizovanih eksplozivnih naprava, klima uredaja, potrosnja elektricne energije u vozilu naglo je povecana, tako da je sve vise tenkova snabdeveno dodatnim agregatima koji takode sluze stednji goriva.
Veci deo novca za modernizaciju tenkova bice potrosen na Srednjem isto-ku i u istocnoj Aziji, a ocekuje se da ce taj trend potrajati duze vreme.
Modernizacija kineskih tenkova
S obzirom na ogromnu flotu tenkova, Narodna oslobodilacka armija uvek je imala u operativnoj upotrebi mesavinu novih i modernizovanih tenkova, dok su ostali bili u procesu modernizacije.
Prva generacija kineskih tenkova Type 59 zasnovana je na ruskom T-54 poboljsanim novim kompjuterizovanim sistemom za upravljanje vatrom i oluce-nim topom od 105 mm.
Danas, kineska korporacija China North Industries Corporation (NORINCO) nudi modernizaciju ruskog tenka T-54/T-55m, T-72 kao i za kineske tenkove Type 59 i 69. Modernizacija se sastoji od dodatnog oklopa (pasivnog ili eksplo-zivno reaktivnog oklopa - ERO), poboljsane pokretljivosti i vatrene moci.
Type 59p
Najveci poznati kineski klijent je Pakistan sa svojim faznim programom koji, pored proizvodnje novih tenkova, ukljucuje modernizaciju postojecih tenkova Type 59 i type 69.
Novi tenkovi su Type 85 i Al Khalid sa topovima od 125 mm i automatskim punjacima, sto smanjuje broj posade na tri coveka - komandira, nisandziju i vo-zaca.
Dok je NORINCO glavni izvoznik kopnenih sistema u Kini, kompanija Poly Technologies projektovala je slican paket za modernizaciju tenka Type 59.
Modernizacija francuskog tenka Leclerc
Kompanija Nexter Systems proizvela je 406 tenkova Leclerc za francusku vojsku i 436 tenkova Leclerc i njegovih varijanti za Ujedinjene arapske emirate.
Kupola tenka Leclerc je proizvedena u gradu Tarbes dok je proizvodnja tru-pa i konacno sklapanje smesteno u Roanne koji predstavlja sadasnji centar kompanije Nexter za oklopna borbena vozila i artiljerijske sisteme. Roanne tre-nutno radi modernizaciju tenka Leclerc i to po 10 vozila godisnje.
Nakon zadnjeg restrukturiranja, francuska vojska je smanjila svoju flotu tenkova Leclerc na nekih 254 vozila dok su prva proizvedena vozila izbacena iz operativne upotrebe.
Poslednja 54 tenka Leclerc pripadaju seriji Block II+, sto podrazumeva do-datni oklop, nisansku spravu komandira kompanije Sagem sa dnevnim i termal-nim kanalima, kao i sa ugradenim laserskim daljinomerom.
Dva osnovna zrna koje ispaljuje top od 120 mm F1 sa glatkom cevi kompa-nije Nexter su zrno APSFDS (podkalibarna municija) i eksplozivno zrno (HEAT). Automatski punjac sadrzi ukupno 22 barkodirane granate 120 mm.
Francuska vojska nedavno je uvela u operativnu upotrebu novu visokoek-splozivnu rasprskavajucu granatu (HE) od 120 mm F1 koju je projektovala kom-panija Nexter Munitions i NAMMO. Isporuceno je 10.000 takvih granata. Ova granata ima montiran upaljac na vrhu sa dva nacina rada - nakon udara i odlo-zeni sa maksimalnim dometom od 5.000 m, a sadrzi 3,2 kg visokoeksplozivne smese i 9,2 kg rasprskavajuceg materijala.
Kompanija Nexter systems proizvela je komplet za gradske borbe - Action en Zone Urbaine (AZUR) koji je testirala francuska vojska, ali jos nema narudz-bi. Ova oprema podrazumeva dodatni pasivni oklop preko ceonog dela, resetka-sti oklop preko zadnjeg dela kupole i poboljsanu zastitu od projektila koji napa-daju gornji deo kupole.
Tenk Leclerc Ujedinjenih Arapskih Emirata sa kompletom AZUR
Daljinski kontrolisana oruzna stanica sa mitraljezom 7.62 mm montirana je na krov kupole radi bliske zastite, dok panoramska kamera montirana na vrh kupole snima situaciju u krugu od 360 stepeni. Oprema, takode, podrazumeva i pesadijski komunikacioni sistem i odbacive kutije za snabdevanje na zadnjem delu trupa umesto rezervoara za dizel gorivo.
Iako su izradene mnoge studije u vezi s poboljsanjem mogucnosti tenkova francuske vojske Leclerc jos nisu sklopljeni nikakvi ugovori.
(m)
Ujedinjeni Arapski Emirati sklopili su ugovor o nabavci 388 tenkova Leclerc i 46 oklopnih vozila za izvlacenje, tako da su isporuke pocele tokom 1994. godine i zavr-sile sa 2004. godinom. Svi tenkovi su opremljeni motorom EuroPowerPack od 1.500 KS kojim je opremljeno i 20 tenkova za izvlacenje Leclerc francuske vojske.
Ovi tenkovi takode poseduju i druga unapredenja u vidu dodatne oklopne zastite, klima-uredaja, instaliranog sistema FINDERS (za brzu informaciju, navi-gaciju, donosenje odluka i prijavu), panoramski nisan komandira sa termalnim kanalom i laserskim daljinarom, kao i dodatnu energetsku jedinicu.
Ujedinjeni Arapski Emirati takode su primili prvu turu kompleta zastite AZUR za jednu cetu svojih tenkova Leclerc.
Modernizacija tenka Leopard 2
Prvi tenk Leopard 2 sisao je sa proizvodne trake 1979. godine, a od tada je doziveo znacajne modifikacije. Kompanija Krauss-Maffei Wegmann (KMW) pro-izvela je 990 komada za nemacku vojsku, dok je drugih 810 komada proizveo MaK sada Rheinmetall.
U okviru nemacke vojske postoji veliki broj razlicitih tenkova Leopard 2, a zad-nja serija je oznacena kao Leopard 2A4. Dalja poboljsanja tenka radenog za nemacku vojsku rezultirala su tenkom Leopard 2A5 koji je zadrzao top kompanije Rheinmetall 120 mm L/44 sa glatkom cevi. Zatim je sledio Leopard 2A6 na koji je monti-ran duzi top kompanije Rheinmetall 120mm L/55, takode sa glatkom cevi.
Kanadski Leopard 2A4M CAN u Avganistanu sa resetkastim oklopom
o
X
o >
o CM
D¿ UJ
a.
Z) O O
_l <
o
X
o
LU
H >-
a. <
H
z <
CD >o
X LU H O
O >
Obe verzije sadrzale su i druge modifikacije, ukljucujuci dodatni pasivni oklop na ceonom delu.
Danska je uvela u operativnu upotrebu tenk Leopard 2A5 DK, koji je, upr-kos oznaci, modifikacija starijeg tenka, dok Svedska poseduje novi Strv 122 koji je jedno vreme vazio za najbolje zasticenu varijantu tenka Leopard 2. Oba tenka naoruzana su standardnim topom 120 mm L/44 sa glatkom cevi.
Novoproizvedeni tenk Leopard 2A6 nalazi se u operativnoj upotrebi u grc-koj vojsci pod oznakom Leopard 2A6 HEL, a isti tenk u spanskoj vojsci ima oznaku Leopard 2E. Prva vozila isporucila je kompanija KMW pre nego sto je pokrenuta lokalna proizvodnja.
Najnoviju verziju Leopard 2A7 razvila je kompanija KMW za nemacku voj-sku koja je vec primila prvih 20 tenkova.
Ova verzija obuhvatila je sve sugestije potrosacke zajednice, a vozila su optimizirana za gradske borbe ili mirovne misije.
Leopard 2A7 naoruzan je topom kompanije Rheinmetall 120 mm L/55 sa ko-aksijalnim mitraljezom 7.62 mm. Na krovu je montirana daljinski kontrolisana oru-zna stanica KMW FLW 200 RWS koja se vec nalazi u naoruzanju oklopnih vozila.
Dodat je pasivni oklop kao i oprema za zastitu od minsko-eksplozivnih sredstava. Ovakva zastita nalazi se na jednom broju tenkova koji se nalaze u naoruzanju kanadske, danske, nemacke i svedske vojske.
Vozac se sada nalazi na sedistu koje je odvojeno od poda i ima svoju ter-malnu spravu za nocno osmatranje. Komandirov panoramski osmatracki uredaj sada ima ugradenu termalnu kameru, dok nisanski uredaj sada ukljucuje termal-nu kameru i laserski daljinomer.
Tenk je opremljen i reflektorom kojim je opremljena danska verzija Leopard 2A5 DK s obzirom na to da se to pokazalo kao delotvorno u Avganistanu.
Druga unapredenja ukljucuju pomocnu pogonsku jedinicu, telefonsku vezu sa pesadijom na zadnjem delu tenka i unapredeni amortizacioni sistem s obzi-rom na povecanu tezinu.
Pocetkom 2013. godine Katar je sklopio ugovor sa kompanijom KMW u ve-zi s isporukom 62 tenka Leopard 2A7, kao i za 24 samohodne haubice PzH 2000 155mm/52.
Kao sto je prethodno receno, kompanija Rheinmetall proizvela je 810 tenkova Leopard 2 za nemacku vojsku, kao i odredenu kolicinu za izvoz, sto ukup-no iznosi 997 komada.
S druge strane, kompanija Rheinmetall je o svom trosku razvila komplet za modernizaciju tenka za izvoz pod nazivom „Revolucija tenka". Ovaj komplet prvi put je prikazan sredinom 2010. godine, a sacinjen je na osnovu iskustva kompanije u proizvodnji ranijih verzija tenka Leopard 2, kao i na osnovu iskustava ste-cenih nakon izvrsenih isporuka topova 120 mm, municije i kompjuterizovanih sistema za upravljanje vatrom.
Komplet „Revolucija tenka" sadrzi novi pasivni oklop koji pojacava zastitu tenka u radijusu od 360 stepeni.
Instaliran je ROSY sistem sa bacacima dimnih patrona, a taj sistem ugra-den je na modifikovanu i potpuno digitalizovanu kupolu. U samoj kupoli smanjen je broj kutija i kablova, a svi clanovi posade imaju TFT panele.
"Tenk Revolution"
Stari elektrohidraulicni sistem GCE zamenjen je novim, potpuno elektricnim sistemom, dok kamere obezbeduju pokrivenost od 360 stepeni.
Komandir ima stabilizovani elektroopticki senzorski sistem (SEOSS) kom-panije Rheinmetall koji omogucuje otkrivanje ciljeva na velikim daljinama pod svim metereoloskim uslovima. Takode, prisutna je pomocna pogonska jedinica, klimatizovana povrsina, telefon za kontakt sa pesadijom na zadnjem delu tenka, kao i kocnica komandira ukoliko je vozac povreden.
Kompanija Rheimetall kupila je odreden broj tenkova od nemacke i svajcar-ske vojske radi potencijalnog izvoza. Kompanija je nedavno prodala 103 tenkova Leopard 2 i 42 oklopnih vozila pesadije Marder 1A3 Indoneziji od kojih ce jedan deo biti modernizovan.
Kompanija Rheimetall je u saradnji sa svajcarskom kompanijom RUAG Defence projektovala oklopno inzinjerijsko vozilo Kodiak izradeno od viskova tenkova Leopard 2. Ovakva vozila prodata su Holandiji (6), Svedskoj (6) i Svajcarskoj (12).
Modernizacija tenka Ariete
Italijanska vojska primila je isporuku 2000 tenkova Ariete u periodu od 1995. do 2002. godine. Ovi tenkovi zamenili su zastarele Leopard 1.
Nisu razvijene varijante tenka Ariete, tako da su u Italiji specijalna vozila za izvlacenje, za pontonske mostove, zasnovane na tenku Leopard 1 i dalje su u operativnoj sluzbi.
Glavni ugovarac za tenk Ariete i druga oklopna vozila, kao sto su oklopno vozilo pesadije, jeste Konzorcijum Iveco Oto s tim sto je kompanija Oto Melara odgovorna za proizvodnju oklopnih vozila pesadije - gusenicara, a kompanija Iveco Defence Vehicles za tockase oklopne transportere.
Kompanija Oto Melara takode je odgovorna za kupole i oruzne sisteme za ova vozila, dok je kompanija Iveco Defence Vehicles odgovorna za pogonski deo, ukljucujuci i italijanski dizel agregat.
Kompanija je isporucila italijanskoj vojsci 200 kompleta za unapredenu za-stitu i jos 30 dodatnih kompleta za mirovne misije. Kompanija Oto Melara spro-vela je studije u vezi s potencijalnim tenkom Ariete Mk 2 koji bi predstavljao dalji razvoj tenka Ariete, a ne novi tenk. Ovakav tenk imao bi novi dizel motor za turbo punjacem od 1.500 KS, sire gusenice radi smanjenja pritiska o tlo, hidropneu-matsku amortizaciju radi boljih kros-kantri performansi, poboljsanu zastitu, pot-punu elektrifikaciju kupole i unapredeni sistem za kontrolu vatre. Pomenuti si-stem je Selex TURMS i instaliran je u oklopnom vozilu/samohodnom topu Centauro 105 mm 8X8 koji se nalazi u naoruzanju italijanske vojske.
Ukoliko to bude predvideno budzetom, italijanska vojska planira moderniza-ciju jedne trecine svoje flote tenkova Ariete, ali je moguce da se izvrsi samo za-mena zastarelih sistema za upravljanje vatrom.
Kompanija Oto Melara je, uz finansiranje italijanskog ministarstva odbrane, radila na aktivnom sistemu odbrane Scudo hard-kill i postoji mogucnost da takav sistem bude instaliran na tenk Ariete.
Modernizacija ruskog T-72
Ruski tenkovi T-72 su poslednjih 40 godina proizvedeni u kolicinama vecim od bilo_ kojih drugih tenkova. Pored proizvodnje u Rusiji, T72M1 se proizvodio u bivsoj Cehoslovackoj, Poljskoj i bivsoj Jugoslaviji, obicno kao modifikovana verzija.
T-72M1
(J20O)
Kompanija UralVagonZavod razvila je nekoliko vrsta modifikacija, od kojih je poslednja ponela naziv T-72M1 Modernized, a modifikacija pokriva oblasti oklopa, pokretljivosti i vatrene moci.
Postojeci top 125 mm zamenjen je najnovijim topom 125 mm 2A46M sa glatkom cevi koji proizvodi kompanija Artillery Plant Nb 9, a za koji se tvrdi da je precizniji od prethodnika. Top je takode opremljen termalnim prekrivacem, eks-traktorom izduvnih gasova i referentnim sistemom na ustima cevi kojim nisandzi-ja moze vrsiti poravnanje nisanske ose topa bez napustanja kupole, sto obezbe-duje vecu preciznost.
Novi sistem za upravljanje vatrom ukljucuje stabilizovanu nisansku spravu ni-sandzije sa dnevnim i termalnim kanalom i ugradenim laserskim daljinarom So-sna-U. Nisandzija takode poseduje i nisanski sistem TPD-1K. Rezim automat-skog pracenja ciljeva se upotrebljava zajedno sa termalnim kanalom nisanske sprave Sosna-U u slucaju kada je sistem za upravljanje vatrom u osnovnom rezi-mu rada. Komandir ima dnevno/nocnu nisansku spravu koja je stabilizovana po elevaciji i sada pomocu nje moze upravljati svojim mitraljezom 12.7 mm montira-nim na krovu kupole, a i komandir i nisandzija imaju svoju osmatracku spravu.
Top 125 mm 2A46 sa glatkom cevi moze takode ispaljivati laserski navodene projektile do maksimalne daljine od 5.000 m cak i u pokretu. Ispaljivanje laserski vo-denih raketa mogu sprovoditi i komandir i nisandzija, a, prema navodima kompanije UralVagonZavod, vreme leta do maksimalne daljine iznosi 17,6 sekundi.
Osnovna verzija T-72M1 vec je snabdevena „naprednim" oklopom, ali je na tenk T-72M1 Modernized dodat i najnoviji aktivno-reaktivni oklop Relikt-5 koji obezbeduje visok nivo zastite od projektila sa kinetickom, ali i hemijskom energi-jom, narocito u oblasti ceonog dela.
Vozilo je takode opremljeno elektromagnetnim sistemom, za koji se tvrdi da stiti od protivtenkovskih mina sa magnetskim upaljacima. Takode, prisutan je i zastitni sistem koji upozorava posadu da je naciljana laserskim snopom na dalji-nama do 371 m. Sistem tada moze ometati protivtenkovske sisteme sa poluau-tomatskim navodenjem. Integrisani bacaci granata 81 mm tada mogu lansirati granate tipa 3D17 ili 3D6.
Pokretljivost je poboljsana dizel motorom V-92S2 od 1.000 KS i automatskim menjacem. Amortizacija je takode poboljsana ugradnjom jacih torzionih sip-ki, novim i vecim pogonskim tockovima i novim gusenicama.
T-72M1 Modernized ima borbenu tezinu od 46 t, sto znaci odnos tezi-ne/snage 21.73 KS/t.
Ugraden je sistem za upravljanje bitkom koji ukljucuje sistem za satelitsku navigaciju sa procesorom za mapiranje i dvokanalni radio-uredaj R-168-25UE-2.
Standardna oprema podrazumeva sistem za otkrivanje i supresiju vatre, dva rezervoara za gorivo u buradima za duzu autonomiju na kraju trupa i komplet za NBH.
Challenger 2 LEP
Britanska vojska i Kraljevska vojska Omana jedine su oruzane snage koji koriste tenk Challenger 2. Omanska vozila su optimizovana za temperature Srednjeg istoka.
С20!}
o
X
o >
o CM
D¿ UJ
a.
Z) O O
_l <
o
X
0
LU
H >-
01 <
H
s
z <
CD >o
X LU H
o
o >
Restrukturiranjem snaga, britanske snage smanjene su na nivo tri tenkov-ska puka, s tim sto se u ratnom rasporedu u svakom od njih nalazi po 58 tenko-va Challenger 2. Ukupan broj ovih tenkova u britanskoj vojsci je oko 227 vozila, s time sto je ukupan broj isporucenih tenkova 386, u koje spadaju i trenazni ten-kovi, kao i tenkovi koji se nalaze na odrzavanju. Ostatak tenkova je predviden za kanibalizaciju i rezervne delove.
Tenk Challenger 2 naoruzan je topom 120 mm L30A1 sa olucenom cevi koji ispaljuje dvodelnu municiju (projektil i punjenje).
Challenger 2 je, u okviru programa tehnicke demonstracije koji je dodeljen kompaniji BAE Systems, opremljen topom 120 mm L/55 kompanije Rheinmetall sa glatkom cevi i testiranje je zavrseno tokom 2006. godine u Velikoj Britaniji.
Ocekivalo se da ce Challenger 2 biti ukljucen u program Challenger Capability Sustainment Programme (CCSP) u okviru kojeg bi bio izvrsen jedan broj moderniza-cija, kao sto su zamena topa L30A1 topom 120 mm L/55, sto bi podrazumevalo upotrebu veceg broja razlicitih granata predvidenih za topove sa glatkom cevi.
Medutim, odustalo se od programa CCS, a umesto toga preostali tenkovi Challenger 2 bice ukljuceni u program produzenja zivotnog veka (LEP Life Extension Programme), nakon cega ce tenkovi ostati u operativnoj upotrebi do 2035. godine. Ciljevi programa nisu u potpunosti jasni, ali se pretpostavlja da ce biti zamenjeni zastareli podsistemi umesto kapitalnih radova. Program ce vredeti oko 812 miliona dolara.
Kompanija Vickers Defence Systems prvobitno je projektovala tenk Challenger 2, a proizvodnja je pokrenuta u fabrici u gradu Leeds (sada je zatvorena) i u gradu Newscastle ciji ce pogoni biti zatvoreni pocetkom 2014. godine.
Kompanija BAE Systems sada vodi projekat Challenger 2, kao i vozilo za izvlacenje i popravku TITAN AVLB I TROJAN Breacher, a vozila imaju zajednic-ke kompatibilne delove. Generalni remont na tenku Challenger 2 raden je u fabrici kompanije Defence Support Group u gradu Bovington.
Povodom operacija u Iraku, jedna serija tenkova Challenger 2 modernizo-vana je ugradnjom mesavitog oklopa - pasivnim oklopom sa resetkama preko zadnjeg dela tenka, elektronskim uredajima za borbu protiv improvizovanih eks-plozivnih naprava i oruznom stanicom Selex Enforcer, montiranoj na krovu, nao-ruzanoj mitraljezom 7.62 mm, uredajem za secenje zice, modifikovanim ureda-jem za preciscavanje i hladenje vazduha.
To je dodatno opteretilo vozilo na oko 73 tone, sto je uzrokovalo smanjenje od-nosa snage/tezine na 16.4 KS/toni. Pri tome nista nije uradeno kako bi se to ispravilo.
Manji broj tenkova za izvlacenje Challenger 2 takode je modernizovan za ucestvovanje u operacijama u Iraku.
Velika Britanija nije poslala nijedan tenk Challenger 2 u Avganistan, ali je poslala jedan manji broj vozila TROJAN breacher, kao i tenkove za izvlacenje Challenger.
Modernizacija tenka M1 Abrams
Kompanija General Dynamics Land Systems (GDLS) dobijala je ugovore za modifikacije tenka M1 Abrams od kako je prvo vozilo sislo sa proizvodne tra-ke jos 1980. godine naoruzano topom 105 mm M68 sa olucenom cevi (takvim topom je naoruzan i stariji tenk M60).
Nakon tenka M1 sledio je tenk M1A1 i M1A2. Oba su naoruzana topom 120 mm M256 sa glatkom cevi, radenog na osnovu topa L/44 koji je projektovala kompanija Rheinmetall. Prvobitni tenkovi M1 Abrams izbaceni su iz operativne upotrebe. Medutim, vozila koja su nesto kasnije proizvedena nalaze se i dalje u sluzbi sa australijskim oruzanim snagama (M1A1 AIM), u egipatskim oruzanim snagama (M1A1 zajednicka proizvodnja), u Iraku (M1A1), u Kuvajtu (M1A2) i Saudijskoj Arabiji (M1A2), kao i u SAD (M1A1/M1A2 vojska SAD i M1A1 Marinski korpus).
Abramsi koji se koriste u Iraku opremljeni su kompletom za prezivljavanje u gradu (Tank Urban Survival Kit TUSK) koji je projektovala kompanija GDLS. Ovaj komplet podrazumeva poboljsanu zastitu i poboljsani pregled situacije.
Proizvodnja tenkova M1A!/M1A2 okoncana je, ali je americka vojska konti-nuirano modifikovala znacajan deo svoje flote preko programa Paket za sistem-sko unapredenje (System Enhancement Package SEP,) sto je rezultiralo tenko-vima M1A2 SEP v1 i SEP v2.
Osnovni cilj projekta je povecanje sposobnosti vozila i zamena zastarelih i ne-podrzanih podsistema bez promene osnovnog naoruzanja i pogonskog agregata.
Ovaj posao sprovela je kompanija GDLS u svojim pogonima u gradu Lima, drzava Ohajo. Do kraja 2013. godine oko 1.600 Abramsa, od ukupne flote od skoro 2.400 tenkova, modifikovano je na standard M1A2 SEP v2. Verzije tenkova M1A2 SEP v3 nosice naziv M1A3.
Na izlozbi naoruzanja u Vasingtonu, u oktobru 2013. godine, kompanija GDLS prikazala je novi dizel agregat 12V883 kompanije MTU od 1.500 KS, novi rashladni sistem sa automatskom transmisijom kompanije Allison. Ovakva modi-fikacija omogucice tenkovima M1A1/M1A2 znatno povecanje operativnog radiju-sa, umanjiti troskove odrzavanja, ali i smanjiti broj cisterni koje podrzavaju oklop-ni bataljon.
U meduvremenu, kraljevina Saudijska Arabija primila je prve isporuke tenka M1A2s sa modifikovanim podsistemima. Detalji jos nisu poznati, ali s obzirom na to da je proces modifikacije zapocet peskiranjem moguce je da se radi o zna-cajnim modifikacijama.
Modernizacija tenkova M60A1/M60A3
Tenk M60 proizvela je kompanija Chrysler Corporation koju je kasnije kupi-la kompanija GDLS.
Tenkove M60, u americkoj vojsci, zamenili su tenkovi Abrams, ali je znacajan broj starijih M60, naoruzanih topom 105 mm M68 sa olucenom cevi, ostao u naoruzanju nekih drzava.
Izraelska kompanija Israel Military Industries projektovala je komplet za modernizaciju Sabra M60
koji je izraden na osnovu izraelskih iskustava upotrebe tog tenka.
Sabra je modularni sistem modifikacije prilagoden M60.
U meduvremenu, komanda turskih kopnenih snaga primila je prve isporuke od 170 tenkova M60A3 nazvane M60T.
Prvi prototip modernizovan je u Izraelu, dok je konverzija ostatka serije ura-dena u pogonima Kayserie, gde su modernizovani raniji primerci tenkova M48.
(20T)
Modernizacija tenka M60T podrazumeva zamenu topa 105 mm topom 120 mm sa glatkom cevi, novi kompjuterizovani sistem za upravljanje vatrom koji omogucavaju napad na pokretne i nepokretne ciljeve u svim vremenskim uslovi-ma sa povecanom mogucnoscu pogotka prvim zrnom.
M60T
Poboljsana je i otpornost tenka ugradnjom novog pasivnog i aktivno-reak-tivnog oklopa.
Ugraden je novi dizel motor kompanije MTU od 1.000 KS sa transmisijom Renk, a poboljsan je i amortizacioni sistem tenka s obzirom na povecanu tezinu.
Kompanija L-3 Combat Propulsion Systems takode je razvila komplet za modernizaciju tenka M60 za izvoz. Ovaj komplet ukljucuje zamenu topa 105 mm topom 120 mm M256 sa glatkom cevi. Taj top je inace ugraden na tenkove M1A1 i M1A2, i novim kompjuterizovanim sistemom za upravljanje vatrom. Zadr-zani su koaksijalni mitraljez 7.62 mm i kupolni mitraljez kalibra .50, ali se sada na krovu kupole nalazi i oruzna stanica sa topom 25 mm.
Pokretljivost tenka unapredena je instalacijom hidro-pneumatskog amorti-zacionog sistema, novim pogonskim dizel agregatom od 1,200 KS kompanije L-3 Combat Propulsion Systems i automatskom transmisijom kompanije Allison.
Otpornost tenka povecana je novim oklopnim kompletom koji ukljucuje re-setkasti i pasivni oklop, a ugradena je i pomocna pogonska jedinica i klimatizo-van je prostor unutar tenka.
Dragan Vuckovic
