CC BY
39
Visokoenergetsko lasersko oruzje spremno za isplovljavanje
19
Program americke ratne mornarice LaWS upotrebljava jeftinu tehnologiju Hberoptickih lasera kao osnov za lasersko oruzje koje bi bilo integrisano na postojecu platfomu Phalanx
Americka ratna mornarica po prvi put je na korak od uvodenja visokoener-getskog laserskog oruzja u operativnu upotrebu, a nedavno je objavila planove za testiranje prototipa elektromagnetskog sinskog topa na plovilu.
O opremanju brodova laserima, pulsnim energetskim sistemima i elektric-nim oruzjem u americkoj ratnoj mornarici govori se decenijama. Odredeni broj vrlo atraktivnih teoretskih prednosti - skoro neiscrpna punjenja, jeftini projektili i brza isporuka na cilj - vodili su odbrambenu nauku i tehnolosku zajednicu ka in-vestiranju znacajnih sredstava u dizajniranje, razvoj i demonstraciju relevantnih tehnologija. Ovaj proces doveo je do velikog broja publikacija i patenata, do od-redenog broja prototipa, cak i do postavljanja rekorda.
Medutim, dosada su se ova oruzja pokazala vrlo kompleksnim i tehnoloski vrlo izazovnim za proizvodnju. Nekako su se zakoni fizike nezgodno postavljali na putu naucnog progresa.
Pored toga, americka ratna mornarica ostala je verna fundamentalnoj nauci i pazljivim kanalisanjem istrazivanja i alokacijom sredstava uspela da dode do znacajnih rezultata. Americka ratna mornarica je na putu da razvije svoj prvi operativni visokoenergetski laser (HEL high-energy laser). Takode, je planirano postavljanje prvog elektromagnetnog sinskog topa na brod i to tokom 2016. godine.
Treba imati u vidu da se direktna energetska oruzja, kao sto su visokoenergetski laseri i mikrotalasi visoke snage nalaze u postupku istrazivanja vec cetiri decenije. Na primer, program HEL zapocet je jos davne 1971. godine, a na osnovu njega napravljeno je i testirano oruzje snage jednog megavata, demonstrator visokoenergetskog lasera na bazi deuterijum-fluorida.
Prica se nastavlja tokom jula 2004. godine kada je uspostavljena komanda za pomorske sisteme ( Naval Sea Systems Command's NAV-SEA) i u okviru nje programska kancelarija za direktna energetska i elektricna oruzja (PMS 405).
Jane's International Defence Review June 2014.
o
X
o >
LO
o CM
D¿ UJ Dd Z) O O
_l <
o z
X
o
LU
H >-
a. <
H
w <
CD ■O
X LU H O
O >
Ovaj potez dao je novi impuls razvoju tehnologije i nauke kojima je, ipak, s obzi-rom na to da su bila klasifikovana kao egzoticna, trebalo nekih desetak godina da dodu do izrazaja.
Tokom poslednje decenije, PMS 405 je sluzio mornarici kao fokusna tacka za tranziciju ka tehnologijama direktnog energetskog i elektricnog oruzja od la-boratorija do testiranja na moru.
Privlacnosti lasera
Visokoenergetska oruzja nude mnoge povoljnosti u poredenju sa konvenci-onalnim topovima i navodenom municijom: svetlosna brzina isporuke projektila, skaliran efekat (od smrtonosnog do neskodljivog), vrlo visoka preciznost, ultrabr-zo ponovno punjenje oruzja i ogromni, odnosno obnovljivi magacini projektila, bezopasni za rukovanje, kao i umanjenje logistickih problema prisutnih kod stan-dardnih eksplozivnih sredstava.
Iznad svega izuzetno je niska cena jednog projektila, odnosno ispaljivanja, mnogo manja od jednog dolara po ispaljivanju.
To bi bile prednosti visokoenergetskog lasera. Sa druge strane, izazovi po-stavljanja operativnog brodskog laserskog oruznog sistema su duze vremena frustrirali fizicare i inzinjere. Prvi od velikih izazova bio je prenos snage na cilj: la-sersko oruzje mora fokusirati visokoenergetski zrak na sitno i precizno definisa-no mesto na meti radi maksimalnog efekta. Medutim, s obzirom na veliki broj po-tencijalnih meta i kolicinu potrebne energije, variraju i daljine na kojima se mogu gadati mete.
Sama snaga uredaja nije jedini problem. Dolazi do termalnog rasipanja ka-da je ispaljen laserski zrak po istom pravcu tokom odredenog perioda, jer zrak zagreva vazduh kroz koji prolazi, sto utice na njegovu disperziju i umanjenje fo-kusa. Nisanjenje je jos teze s obzirom na slozenu i dinamicku fizicku prirodu po-morskog okruzenja.
Zatim, postoje mnoga pitanja u vezi s razlicitim integracionim platformama koje je potrebno razmotriti. Prvobitni ogromni prototipi morali su biti smanjeni radi smestanja na manje platforme. Integracija visokoenergetskih lasera na ratne brodove takode otvara nova pitanja u vezi s energetskim zahtevima, kao i pitanja upravljanja hladenjem i disipacijom toplote.
Sredinom 2000-tih godina, laser slobodnih elektrona (FEL Free Electron Laser) predstavljao je najbolje dugorocno resenje sa brodski HEL (visokoenergetski laser), jer bilo je moguce odgovarajuce podesiti talasnu duzinu laserskog zraka u smislu odgovarajuceg prodiranja kroz vazduh.
Na osnovu toga uspostavljen je program razvoja FEL, demonstratora snage od 100 kW sa radnom talasnom duzinom od 1,0-2,2 ^m. Kompanijama Boeing i Raytheon dodeljeni su tokom aprila 2009. godine 12-to mesecni ugovori radi obavljanja preliminarnih projektnih aktivnosti. Kompanija Boeing je tokom sep-tembra 2010. presla u drugu fazu projekta.
Nakon kompletiranja projekta FEL, pomenuta kompanija nastavila je sa ra-dom na proizvodnji demonstratora snage 100 kW koji bi radio na tri talasne duzine. Medutim, kancelarija za pomorska istrazivanja (ONR Office of Naval Research) prebacila je znacajna sredstva za projekat lasera sa cvrstim jezgrom (SSL Solid State Laser).
Ovakva preraspodela sredstava odrazava sazrelost tehnologije lasera sa cvrstim jezgrom, a time i vecu mogucnost skorijeg uvodenja pristupacnog viso-koenergetskog laserskog oruzja u americku ratnu mornaricu. Ovaj ishod prepo-znale su ONR i PMS 405.
Program SSL trenutno ima najveci prioritet u odnosu na druge naucne i tehnoloske programe, jer nudi pristupacan odgovor skupim resenjima odbrane protiv asimetricnih pretnji. Pristupacan u smislu da bi omogucio jedno ispaljiva-nje po ceni od jednog dolara.
Jedan od primera tehnoloskih demonstratora ove tehnologije je pomorska laserska demonstracija (MLD Maritime Laser Demonstration) kojom je kompani-ja Northrop Grumman tokom aprila 2011. godine dokazala mogucnost SSL pro-totipa koji se nalazio na probnom plovilu da onesposobi malu plovecu metu. To je bio prvi put da je HEL sa takvim energetskim napajanjem mogao onesposobiti cilj u pomorskom okruzenju.
Demonstracija MLD predstavljala je kulminaciju dvoipogodisnjeg rada pro-jektovanja, razvoja, integracije i testiranja.
U meduvremenu, tokom marta 2007. godine, zapocet je rad na prototipu laserskog oruzanog sistema (LaWS Laser Weapon System) zamisljenog kao energetski pandan postojecem topu Mk 15 Phalanx 20 mm, sistemu za blisku odbranu. LaWS bi koristio prednosti tehnologije komercijalnih fiberoptickih teh-nologija radi savladavanja jeftinih „asimetricnih" ciljeva kao sto su male bespilot-ne letelice i brzi borbeni camci.
Program LaWS je zamisljen kao osnova koriscenja jeftine laserske fiberop-ticke tehnologije koja bi mogla biti integrisana u postojeca postolja Phalanx. Po tome masa ne bi smela prelaziti 1.200 do 1.500 kg, a pridodato oruzje ne bi uti-calo na postojeca resenja u vezi s azimutom, elevacijom ili ubrzanjem.
Energetska ogranicenja
Komercijalna fiberopticka tehnologija predstavlja resenje koje obecava u okviru postojecih ogranicenja. lako SSL tehnologija poznaje ogranicenja u po-gledu napajanja, upotreba fiberoptickih lasera dozvoljava upotrebu jeftine tehnologije, kao i upotrebu postojecih sistema.
Sledeci inicijalni period analiza, procene nivoa opasnosti identifikovanih pretnji, procena kriticnih komponenti, ekipa zaduzena za razvoj LaWS je kom-pletirala projekat i napravila prototipni sistem. Radi postizanja dovoljne snage, a time i ubojitosti, ovaj tip oruzja je zahtevao zdruzivanje sest odvojenih fiberoptickih lasera od po 5.4 kW radi postizanja dovoljnog nivoa ozracivanja cilja.
Radi umanjenja troskova, u okviru programa iskoriscen je postojeci hardver koji je vec razvijan za druge svrhe. To podrazumeva L-3, postolje za pracenje, teleskop od 500 mm i infracrvene senzore visokih performansi. Neke komponente su pojedinacno nabavljene, kao sto su fiberopticki laseri.
Tokom marta 2009. godine, sistem LaWS je (sa samo jednim integrisanim fiberoptickim laserom) unistio minobacacke mine. Zatim, tokom juna iste godine prototip je pratio, zahvatio i unistio pet bespilotnih letelica u letu.
Sledeca serija od pet testova sprovedena je tokom maja 2010. godine u Kaliforniji, gde je LaWS uspesno unistio cetiri bespilotne letelice u cetiri navrata, tokom „borbenih" uslova na daljinama od jedne nauticke milje. Ovaj dogadaj
oznacen je od strane ONR kao prvi susret vrste „otkrij i napadni" „borbenih" cilje-va u pomorskom okruzenju.
Medutim, tek je testiranje na raketnom razaracu klase DDG-51 USS Dewey (DDG 105) tokom jula 2012. godine ulilo poverenje americkoj ratnoj mornarici ka pokretanju ubrzanog razvojnog plana. Tokom testiranja na razaracu Dewey, si-stem LaWS je (privremeno instaliran na brodskoj letnoj platformi) unistio tri bes-pilotne letelice, sto je rezultiralo sa 12 unistenih letelica od 12 lansiranih.
Tokom aprila 2013. godine objavljeni su planovi za instaliranje sistema LaWS, sa oznakom AN/SEQ-3 (XN-1), na brod USS Ponce, koji je stacioniran u Golfu. AN/SEQ -3 bice razvijen u okviru „Sposobnosti za brzu reakciju", sto ce omoguciti americkoj ratnoj mornarici evaluaciju tehnologije u operativnom okruzenju. Eksperiment ce voditi americka komanda za razvoj pomorskog ratovanja u saradnji sa komandom pete flote.
Americki kontraadmiral Klunder je, na simpozijumu u Arlingtonu, Virdzinija, tokom januara 2014. godine izjavio da ce to predstavljati prvo operativno razvija-nje oruzja sa usmerenom energijom na svetu. On je dodao da je zavrseno ko-nacno sklapanje sistema LaWS, a da se pomorsko testiranje ocekuje tokom tre-ceg kvartala 2014. godine.
Usmerivac sistema LaWS bice montiran na vrhu mosta razaraca Ponce. Si-stem ce biti potpuno integrisan sa brodskim postrojenjima, kao i sa brodskim borbenim sistemom i topovima za blisku odbranu.
LaWS je unapreden u smislu sposobnosti sistema za blisku odbranu tipa Phalanx koji prati i predaje mete laseru radi zahvata i nisanjenja. Ovim proce-som na razaracu Ponce upravljace za to odreden oficir.
Podaci prikupljeni sa testiranja na razaracu bice prosledeni programu SSL TL (Technology Maturation), odnosno programu razvoja lasera sa cvrstim je-zgrom. Ovaj program uspostavljen je 2012. godine, a njegov cilj je prikupljanje i upotreba podataka radi buduceg istrazivanja i razvoja.
Odabrane su tri kompanije - Northrop Grumman, BAE Systems i Raytheon koje ce razvijati projekat SSL TL. Koncept dizajna mora biti zavrsen do kraja drugog kvartala 2014. godine, a zatim ce ONR tokom sledece godine odluciti koji ce od projekata biti odgovarajuci za demonstraciju na moru.
Prva faza razvoja elektromagnetskog topa. Kompanije BAE Systems i General Atomics predale su svoje prototipove na testiranje i evaluaciju.
Sinski top na moru
Pored lasera, americka ratna mornarica razmatra i elektromagnetski sinski top kao jos jedan oruzani sistem koji bi potencijalno omogucio ispaljivanje projektila hipersonicnim brzinama na velikim daljinama, sa velikom preciznoscu. Mornaricki planeri razmatraju inicijalni radijus dejstva od 50 do 100 nautickih mi-lja koji bi kasnije trebalo da bude prosiren na 220 milja.
Elektromagnetski sinski topovi prevazilaze ogranicenja konvencionalnih to-pova (koji upotrebljavaju hemijske propulzive radi izbacivanja projektila kroz cev) i nude veci radijus dejstva, krace vreme leta projektila i razoran ucinak na meti. Upotrebljavajuci vrlo snazno napajanje radi stvaranja jakog elektromagnetskog polja, pomorski elektromagnetni top bi mogao lansirati projektil brzinama koje bi se kretale i preko 7 maha. Projektil bi vrlo brzo izasao iz atmosfere, ponovo ula-zeci i udarajuci metu brzinom vecom od 5 maha.
Program pomorskog elektromagnetskog sinskog topa INP uspostavio je ONR tokom 2005. godine, kao fokusnu tacku tehnoloskim i naucnim naporima usmerenim ka izgradnji sistema koji bi usao u operativnu upotrebu u periodu od 2030. do 2035. godine.
Faza 1 INP programa usmerena je na razvoj lansirne tehnologije sa odgova-rajucim operativnim vekom, zatim na razvoj tehnologije pouzdanog pulsnog pogo-na, kao i na umanjenje rizika po projektil. Kompanije BAE systems i General Atomics isporucile su svoje prototipove sinskih topova radi testiranja i evaluacije.
Decembra 2010. godine, u okviru faze 1, dostignut je cilj postizanja energi-je na ustima cevi od 32 MJ (megadzula), sto znaci da bi buduci oruzani sistem sa takvom energijom mogao lansirati projektil na daljinu od 100 nautickih milja.
o
X
o >
LO
o CM
D¿ UJ Dd Z) O O
_l
<
o z
X
o
LU
H
>-
OU <
H
<
CD >o
X LU H
o
o >
Kompanija BAE systems je, sredinom 2013. godine, dobila ugovor vredan 34.5 miliona dolara od strane ONR radi izvrsavanja faze 2 programa INP, sto je znacilo da je stavljena ispred rivalske kompanije General Atomics. Faza 2 usme-rena je ka napredovanju tehnologije na nivo koji je potreban za tranziciju ka pro-gramu lansera i pulsnog napajanja potrebnog za visestruko ispaljivanje projektila. Tehnike za upravljanje toplotom, koje su potrebne za visestruko ispaljivanje projektila u duzem periodu, bice takode razvijene za lanser i sisteme za pulsno napajanje. Inicijalni prototipovi bice isporuceni tokom ove godine i to od strane kompanije BAE Systems u saradnji sa kompanijama IAP Research i SAIC.
Pred kraj 2013. godine ONR je dodelio kompaniji BAE Systems odvojeni ugovor vredan 33,6 miliona dolara radi razvijanja i demonstracije projektila hiper-sonicnih brzina (Hyper Velocity Projectile HVP). HVP, opisan kao navodeni projektil sledece generacije, bice modularni projektil kompatibilan sa elektromagnetskim topom, ali i sa postojecim artiljerijskim sistemima 127 i 155 mm.
Rad na inicijalnoj fazi ugovora za HVP zavrsava se polovinom juna 2014. godine. Cilj je proizvodnja koncept dizajna i razvoj ka navodenim letnim proba-ma. Razvoj ce sprovesti kompanija BAE Systems u saradnji sa kompanijama UTC Aerospace Systems i CAES.
Projektil elektromagnetskog topa HVP tezice 10,4 kg i kostace oko 25.000 dolara po komadu, sto predstavlja stoti deo troskova postojeceg raketnog sistema.
Americka ratna mornarica planira demonstraciju sinskog elektromagnetnog topa na brodu USNS Milinocket tokom 2016. godine.
Tokom aprila 2014. godine, americka ratna mornarica je potvrdila planove za demonstraciju sinskog topa koji ce se nalaziti na brodu klase JHSV 3 (Joint High speed Vessel - plovilo velike brzine) USNS Milinocket i to tokom 2016. godine.
Ova pomorska demonstracija podrazumevace sinski top snage 20 MJ (bice izabran izmedu prototipova kompanija BAE Systems i General Atomics) sa spo-sobnoscu ispaljivanja jednog projektila (ovim topom je vec ispaljeno nekoliko stotina projektila u pomorskom centru u mestu Dahlgren).
S obzirom na to da za potrebe demonstracije tokom 2016. godine sinski top nece biti integrisan na brodu Milinocket, nece biti potrebne ekstenzivne modifika-cije samog broda.
Elektromagnetski top ce se sastojati od pet elemenata: lansera, sistema za skladistenje energije, projektila visokih brzina i postolja topa.
Za potrebe demonstracije, postolje topa i lanser nalazice se na letnoj palubi broda Milinocket, dok ce magacin, sistem za punjenje projektila i napajanje (u vi-du jednog broja velikih baterija) biti smesteni ispod palube, verovatno u konek-snim modulima, u tovarnom prostoru.
Americka ratna mornarica namerava da tokom 2018. godine ponovo spro-vede gadanja elektromagnetskim topom koji ce se nalaziti na brodu. Potpuna in-tegracija sistema na brodu ocekuje se tokom 2018. godine.
Tokom paralelnog razvoja, americka pomorska laboratorija za istrazivanje je pocetkom ove godine uvela u upotrebu novi mali sinski top (dijametra od jednog inca, 2,5 cm). Prvi hitac bio je ispaljen 7. marta 2014. godine. Razvijen, opet od strane ONR, mali sinski top je eksperimentalni sistem projektovan za ispalji-vanje nekoliko projektila tokom jednog minuta sa mobilne platforme, upotreblja-vajuci tehnologiju naprednih baterija.
Dragan Vuckovic, e-mail: [email protected]
Produzetak resursa evropskih oklopnih borbenih vozila20
Evropske armije su radikalno srezale svoje flote teskih oklopnih vozila, po-novno oblikovale svoje snage i spremile se za nove, promenjene operativne re-alnosti.
Do kraja 2014. godine, borbene operacije stranih snaga u Avganistanu bice zavrsene i oklopna borbena vozila bice vracena kuci.
Kao rezultat toga, armije u Evropi rade na rebalansu svojih flota OBV, mo-dernizujuci stare OBV koji bivaju unapredeni na kljucnim mestima po oklopu, menjajuci pogonske agregate, povecavajuci faktor mobilnosti i vatrene moci i ta-ko im produzavajuci operativni zivot.
Svi ovi programi uglavnom su usmereni na laka i srednja OBV, na tockase i gusenicare. Neke zemlje, kao sto su Francuska i Italija, vise se usredsreduju na tockase zbog vece strateske mobilnosti i potencijalno manjih operativnih trosko-va odrzavanja. Sa druge strane, znatno su smanjeni brojevi tenkova, a programi njihove modernizacije stavljeni su van lista prioriteta i ostavljeni sa strane.
Kao rezultat svega toga nije neuobicajeno za evropske armije da operativ-no koriste vozila koja su projektovana i pre 35 godina. Ona su intenzivno moder-nizovana, ali ce na kraju ipak morati biti zamenjena, jer osnovni dizajn vozila vise ne prati danasnje potrebe, a podsistemi su davno postali zastareli.
Danski program
Trenutno najveci projekat u Evropi predstavlja danski program zamene za-starele flote oklopnih transportera M 113. Danska je prvobitno odabrala osam vozila koji bi ispunili danske zahteve za 206 do 420 vozila. Medutim, od prvobit-nih osam vozila vojska je testirala samo pet. U tom pogledu Danska je imala pri-licno otvoren pristup - u obzir su dolazili i tockasi i gusenicari.
20 Jane's International Defence Review June 2014
Razmatrane su dve varijante tockasa: 8X8 Piranha 5, kompanije General Dynamics European Land Systems MOWAG i VBCL (Vehicule Blinde de Combat d'infanterie - oklopno vozilo pesadije) kompanije Nexter Systems. Tri verzije gusenicara bile su ASKOD 2, kompanije General Dynamics European Land Systems, Santa Barbara Sistemas, Armadillo, kompanije BAE Systems Hag-glunds i Protected Mission Modular Carrier G 5 (zasticeni modularni transporter) kompanije FFG Flensburger.
Danski M 113 sa resetkastim oklopom
Pored osnovne verzije OBV, Danska ima potrebu i za pet specijalizovanih vozila: ambulantno vozilo, komandno vozilo, inzinjersko, samohodni minobacac, vozilo za izvlacenje i popravku. Testiranja su obavljena pocetkom 2013. godine i zavrsena krajem iste godine. Ugovor je trebalo da bude dodeljen pocetkom ove godine, ali je to odlozeno do polovine 2014. godine.
Kako je to jedno od vrlo retkih nadmetanja u vezi s nabavkom OBV, ulozi su vrlo visoki, narocito za vozila Piranha 5 i PMMC G5 kojima bi to predstavljalo prvi ugovor.
Danska vojska u svom sastavu vec ima starije tockase 8X8 Piranha III i Eagle IV u verziji izvidackog i komandnog vozila, kao i najnovije vozilo kompanije BAE Systems Hagglunds borbeno vozilo pesadije CV9035DK.
Francuskiprogram OBV
Francuska vojska je tokom godina dobila ukupno 406 tenkova Leclerc kompanije Nexter Systems i 20 oklopnih vozila za izvlacenje.
Francuska flota tenkova Leclerc sada je redukovana, a jedan deo tenkova, pod uslovom da sredstva budu obezbedena, bice modernizovan. Medutim, s obzirom na sadasnje planove, ne ocekuje se pocetak ovog procesa pre kraja ove decenije
Dva prioritetna programa francuske vojske su Engin Blinde de Reconnaissance et de Combat, EBRC, (oklopno borbeno i izvidacko vozilo) i Vehicule Blinde Multi Role VBMR (visenamensko oklopno vozilo).
Tokom decembra 2013. godine podnet je zahtev za informacije u vezi EBRC i VBMR i ocekuje se njegovo ispunjavanje ponudom kompanija Nexter Systems, Renault Trucks Defense (koja sada poseduje Panhard Defense) i Tha-les. EBRC je planiran kao zamena za oklopno vozilo AMX-10CR 6X6 i za oklopno vozilo Panhard defense Sagaie 6X6 sa topom 90 mm.
AMX-10RC 6X6 oklopno vozilo opremljeno kupolom T40M sa oruznom stanicom CTWS CTAI40 mm i daljinski upravljanim mitraljezom 7.62 mm montiranim na krovu vozila
Zahtev se podnosi za 248 jedinica koje bi usle u operativnu upotrebu tokom 2020. godine.
Ocekuje se da ce EBRC biti u konfiguraciji 6X6, sa dvoclanom kupolom, naoruzanom sa CTWS (Case Telescoped Weapon System - kompaktnim teleskopskim oruzanim sistemom) 40 mm i mitraljezom 7.62 mm. Oruzani sistem CTWS je vec odreden za modifikaciju britanskog vozila Warrior, kao i za vozilo kompanije General Dynamics UK Scout - Specialist Vehicle - izvidacko specija-lizovano vozilo).
Kupola moze biti opremljena navodenim protivtenkovskim raketama, ospo-sobljavajuci vozilo za direktno i indirektno vatreno dejstvo.
Kompanija Nexter Systems vec je napravila kupolu T40M za dva clana posade, opemljenu topom CTAI 40 mm i mitraljezom 7.62 mm montiranim na kro-vu. Kupola je instalirana na vozilo AMX-10 RC 6X6 kompanije Nexter Systems koje se trenutno nalazi na testiranju.
VBMR je predviden kao zamena za VAB (Vehicule de ¡'Avant Blinde - juri-sno oklopno vozilo) kompanije Renault Trucks Defence koje je uslo u operativnu upotrebu, u francuskoj vojsci u periodu tokom 1976. i 1977. godine. Tokom godi-na isporuceno je 3.975 vozila za razlicite misije. VAB je nekoliko puta moderni-zovan, ali je danas ispod vazecih standarda mobilnosti i zastite, tako da ga je neophodno sto pre zameniti.
Ocekuje se da ce VBMR biti vozilo u konfiguraciji 6X6 sa projektovanom cenom od jednog miliona evra bez dodatne opreme kao sto su oruzje, komuni-kacije, sistem za upravljanje bitkom i dodatni applique oklop.
Francuska generalna direkcija za naoruzanje finansirala je kompanije Renault Trucks Defense i Nexter Systems radi dostavljanja demonstratora VBMR 6X6 i trenutno su testiranja u toku.
Resenje kompanije Renault Trucks Defense zove se BMX01, a demonstrator kompanije Nexter Systems - BMX02. Kompanija Renault Trucks Defense kompletirala je prvih pet od deset vozila VAB Mk III 6X6.
Francuska vojska primice isporuke 630 vozila VBC, a od toga: 520 u konfiguraciji BVP i 110 u konfiguraciji komandnog vozila. Konacne isporuke ocekuju se tokom prvog kvartala 2015. godine.
Proizvodna linija za VBCI bice upotrebljena za modernizaciju nekih modela koje ce omoguciti vozilu da sacuva svoje performanse sa tezinom koja ce dostici 32 tone kada bude opremljen dodatnim oklopom.
VCI IFV kompanije Nexter Systems francuske vojske. Kupola je opremljena komandirovim panoramskim sistemom za osmatranje, montiranom na krovu vozila.
Britanska vojska kasnije tokom godine takode zapocinje testiranje vozila VBCI u okviru svog programa Projected Utility Vehicle - projektovanog visena-menskog vozila.
Francuska je takode revitalizovala svoju flotu manjih oklopnih vozila i povo-dom toga je kompanija Panhard Defense do sada francuskoj vojsci isporucila 1.113 vozila Petit Vehicule Protege - malo zasticeno vozilo.
Francuska vojska u svom sastavu ima i veliki broj izvidackih vozila Vehicule Blinde Leger - lako oklopno vozilo (VBL) koje je proizvela kompanija Panhard Defense. Poslednje od ukupno 1.621 ovog vozila isporuceno 2011. godine. VBL je izvezen u najmanje 15 zemalja, a najteza varijanta vozila sa oznakom Mk 2, opremljena oruznom stanicom Kongsberg Protector, prodata je Kuvajtu.
Modernizovani francuski VAB 4X4 opremljen applique pasivnim oklopom i oruznom stanicom Kongsberg Protector sa mitraljezom M2 HB kalibra .50
Francuska vojska zavrsila je prototip modernizovanog vozila i ocekuje se da ce modernizovati bar jedan deo svoje flote vozila VBL.
Francuska vojska primila je isporuku od 53 svedska terenska zglobna oklopna vozila, iako nije ispunjena opcija o ukupnoj kupovini od 129 vozila. Vojska je takode primila isporuku od 15 zasticenih vozila Aravis kompanije Nexter Systems, baziranih na sasiji vozila Mercedes Benz Unimog 4X4. Francuska vojska uvela je u upotrebu dodatak za ciscenje puteva od mina u Avganistanu koji se montira na pomenuti Aravis. Aravis je opremljen i oruznom stanicom Kongsberg, naoruzanom mitraljezom kalibra .50 M2 HB.
21
Modernizacija nemacke vojske
Nemacka vojska sprovodi dva programa vezana za BVP, kao i jedan broj programa modernizacije.
Flota tenkova Leopard 2, kompanije Krauss-Maffei Wegmann, vrlo je brzo umanjena sa 4.000 vozila na danasnjih 225 tenkova Leopard 2A6 i 125 tenkova Leopard 2A5, od kojih je vecina prodata Poljskoj kao dodatak njihovim tenkovi-ma Leopard 2A4.
21 Jane's International Defence Review June 2014
Vojska ce dobiti prvu seriju 20 modernizovanih tenkova Leopard 2A7 - koji predstavljaju modernizovane verzije tenkova Leopard 2, a bili su u sastavu voj-ske Kraljevine Holandije. Nemacka vojska se nada da ce u buducnosti stici jos takvih tenkova, ali to zavisi od raspolozivih sredstava.
BVP Marder I, kompanije Rheinmetall, proizveden je jos 1971. godine, a od tada je konstantno modernizovan, iako su i dalje ostali isti top 20 mm i 7.62 mm. BVP Marder I bice zamenjen sa BVP Puma iako je isporuka tog vozila pretrpela odredena kasnjenja s obzirom na to da je prvi prototip izasao jos 2005. godine. Nemacka vojska ocekivala je isporuku 405 BVP Puma radi zamene svojih vozila Marder I, ali je do sada isporuceno samo 350 jedinica. Poslednje isporuke oce-kuju se 2020. godine.
Najnovije vozilo nemacke vojske Boxer MRAVu konfiguraciji A1, u upotrebi u
Avganistanu sa oruznom stanicom FLW2000 i mitraljezom M2 HB kalibra .50
Visenamensko oklopno vozilo MultRole Armoured Vehicle - MRAV Boxer 8X8 nalazi se u operativnoj upotrebi nemackih snaga. Poruceno je ukupno 272 jedinice, od kojih su uglavnom sve vec isporucene.
Neka od ovih vozila koja se nalaze u Avganistanu prepravljena su u konfi-guraciju A1, sto ukljucuje oruznu stanicu FLW 2000 sa mitraljezom kalibra M2 HB .50 na uzdignutom postolju.
Vojska Kraljevine Holandije primila je isporuku od 200 vozila Boxer u razli-citim konfiguracijama. Oni su identicni nemackim bokserima osim kada je u pita-nju komunikaciona oprema i oruzna stanica koja je tipa Kongsberg, ali naoruza-na istim tipom mitraljeza kalibra .50.
Nemacka vojska zadrzace veliki broj svojih oklopnih transportera Fuch 1 u razlicitim varijantama, od kojih je veliki broj doveden do nivoa standarda A8 koji predstavlja veliko poboljsanje kada je u pitanju prezivljavanje.
Kada je u pitanju izvozno trziste, kompanija Rheinmetall MAN Military Vehicles razvila je najnoviji Fuchs 2, koji je u upotrebi u Ujedinjenim Emiratima (32 jedinice u NHB konfiguraciji) i u Alziru.
Prvi norveski CV9030N sa oruznom stanicom Konsberg Protector RWS montiranom na kupoli i naoruzanom mitraljezom kalibra .50
Nemacka vojska u svom sastavu ima i veliki broj zasticenih vozila Dingo (All-Protected Vehicle - APV) i lako- oklopljenih vazdusnodesantnih vozila Mungo. Proizvedeno je preko 1.000 vozila Dingo.
Dingo 1 ima posadu od pet ljudi, ukljuCujuci vozaca. Dingo 2 je nedavno proizveden, a zasnovan je na sasiji vozila Unimog U-5000 4X4 i ima posadu od 8 ljudi, ukljucujuci vozaca.
Vozilo kompanije GDELS-MOWAG Eagle III 4X4 odabrano je za potrebe nemacke vojske za zasticeno komandno vozilo. Poruceno je skoro 500 vozila, a zavrsni radovi bice sprovedeni u Nemackoj.
Italijansko investiranje u BVP
Konzorcijum Iveco Oto isporucio je 200 tenkova Ariete i 200 BVP Dardo ita-lijanskoj vojsci, koji ce, ukoliko bude sredstava, biti modernizovani u buducnosti.
Takode, isporuceno je i 400 samohodnih topova Centauro u konfiguraciji 8X8 sa topom 105 mm. Ova serija bice zamenjena modelom Centauro 2 8X8 koji ce biti naoruzan topom 120 mm sa glatkom cevi.
BVP Freccia u konfiguraciji 8X8 ulazi u operativnu upotrebu u sve vecem broju, zajedno sa specijalizovanim verzijama koje ukljucuju samohodni minobacac 120 mm, protivtenkovsku verziju, kao i komandno i izvidacko vozilo. Vojska je takode primila prve serije vozila Medium Protected Vehicle - MPV, srednje zasticeno vozilo u varijanti ambulantnog vozila, kao i vozila za ciscenje puteva od mina.
Italijanska vojska takode uskoro dobija i poslednje vozilo LMV (Light Multipurpose Vehicle MLV- lako visenamensko vozilo) koje je inace prodato u devet zemalja.
Norveska dobija poslednji CV9030N
Norveska je izbacila iz operativne upotrebe svoje zastarele tenkove Leopard 1 i zamenila ih sa 57 tenkova Leopard 2. Sva vozila za podrsku ove serije, kao sto su inzinjerijsko vozilo, vozilo za izvlacenje, nosac mostova, bice zame-njeni onima na bazi tenka Leopard 2.
Norveska je bila prvi klijent koji je kupio vozilo CV90 kompanije BAE Systems i do sada je primljeno 104 jedinica CV9030N opremljenih kupolom naoruzanom prvo-bitnim naoruzanjem, odnosno topom 30 mm i mitraljezom 7.62 mm.
Na osnovu ugovora sa kompanijom BAE Systems, koji je sklopljen polovi-nom 2012. godine, Norveska ce u buducnosti raspolagati flotom od 144 vozila CV9030N, sto ce podrazumevati mesavinu novih i modernizovanih vozila.
Prvi, novi CV9030N predat je norveskoj vojsci u februaru 2014. godine, a naoruzan je najnovijim oruznim sistemom ATK 30 mm Mk 44, novim oklopom, digitalnom elektronikom, kamerama koje pokrivaju radijus od 360 stepeni, daljin-ski upravljanim oruznim sistemom Protector naoruzanim mitraljezom kalibra .50 M2 HB montiranim na krovu kupole i gumenim gusenicama.
Kada tokom 2017. godine isporuke budu zavrsene, flota CV9030N norveske vojske sastojace se od 74 BVP, 21 izvidackim vozilom sa senzorima postavljenim na vrhu teleskopske sipke, 15 komandnih vozila, 16 inzinjerijskih i dva vozila za obuku.
Norveska je najveci korisnik vozila LMV, a prvobitni ugovor podrazumeva ispo-ruku 108 vozila, dok je naredna tura od 62 vozila porucena tokom 2013. godine.
Svedska uvodi novo oklopno borbeno vozilo (OBV)
Svedska vojska trebalo je da uvede u operativnu upotrebu SEP vozilo kompanije BAE Systems Hagglunds, ali je program ponisten 2008. godine. To je primoralo svedsku vojsku da odrzi novo nadmetanje koje je dovelo do odabira vozila Armoured Modular Vehicle - AMV, oklopnog modularnog vozila Patria. Ugovor je podra-zumevao inicijalnu isporuku 113 vozila sa opcijom druge transe, takode od 113 vozila. Sva vozila dolaze iz Finske, ali su opremljena svedskim pasivnim oklopnim sistemom koji je obezbedila kompanija Akers Krutburk Protection AB.
Vozila su, takode, opremljena oruznim sistemom Protector, opremljenim mitraljezom M2 HB kalibra .50 koji predstavlja standard na vecini svedskih OBV.
Svedsko vozilo BvS 10 MklIB sa gumenim gusenicama
Svedska takode ima potrebu za novim zasticenim terenskim vozilom. Na-kon testiranja vozila Bronco kompanije Singapore Technologies Kinetics i sved-skog BvS 10 Mk II, odabran je ovaj poslednji.
Prvih 48 BvS 10 Mkll isporuceno je tokom 2013. godine. Druga tura od 102 vozila porucena je krajem 2013. godine, sto ce odrzati aktivnu proizvodnu liniju do 2015. godine.
Svedska je primila isporuku cetiri verzije vozila BvS 10 Mkll - transporter ljudstva, komandno vozilo, ambulantu i teretnu verziju.
Svedska vozila imaju malo visu liniju krova radi veceg korisnog prostora, a verzija transporter ljudstva opremljena je oruznom stanicom Kongsberg Protector naoruzanom mitraljezom M2 kalibra .50 i prednjem vozilu i mitraljezom 7.62 mm na zadnjem delu.
Svedska vojska primila je isporuku 509 BVP CV9040 u raznim verzijama i 40 sasija za dvostruke minobacace 120 mm AMOS (Advanced Mortar System -napredni minobacacki sistem) koji su uskladisteni s obzirom na to da se Svedska povukla iz programa. U meduvremenu ocekuje se da ce svedska vojska, u drugoj polovini 2014. godine, dodeliti ugovor kompaniji BAE Systems Hagglunds u vezi s modernizacijom 384 BVP CV9040.
Svi svedski BVP CV9040, osim specijalizovanih verzija, opremljeni su ku-polom sa dva clana posade naoruzanom topom Bofors L70 40 mm i koaksijal-nim mitraljezom 7.62 mm.
Kompanija BAE Systems Hagglunds nastavila je rad na BVP CV90, sto je rezultiralo vozilom CV9030 i CV9035 koja su uspesno prodata Danskoj, Finskoj, Holandiji, Norveskoj i Svajcarskoj.
Velika Britanija jos ceka
Nakon mnogo godina neinvestiranja u svoju kopnenu flotu, Velika Britanija bi krajem ove decenije trebalo da dobije svoje toliko trazene OBV.
Preostala vozila porodice Alvis Combat Vehicle (gusenicari), ukljucujuci iz-vidacko vozilo Scimitar koje je uslo u operativnu upotrebu britanske vojske jos davne 1973. godine, bice zamenjena specijalizovanim izvidackim vozilom kompanije General Dynamics UK.
Opitno vozilo izaslo je iz fabrike kompanije GDELS Steyr Facility koja se nalazi u Becu i trenutno je, u seriji testova, preslo 10.000 km.
Nakon test-vozila sledi proizvodnja sest prototipova od kojih ce tri biti u izvidackoj verziji, opremljeni kupolom sa dva clana posade kompanije Lockheed Martin UK, nao-ruzanoj topom CTAI 40 mm, koaksijalnim mitraljezom 7.62 mm, naprednim optronic-kim sistemom, kao i sistemom za upravljanje vatrom kompanije Thales UK.
Sledece tri verzije su: vozilo za opravke, vozilo za podrsku i PMRS (Protected Mobility Recce Support - zasticeno vozilo za podrsku izvidanju).
Prva oklopna tela za vozila Scout CV isporucice kompanija GDELS - Santa Barbara Sistemas koja se nalazi u Spaniji, dok ce vozilo biti sklapano u fabrici kompanije Defence Support Group, u Doningtonu u Velikoj Britaniji.
Drugi veliki program Velike Britanije je WCSP (program modernizacije OBV Warrior) u okviru kojeg je glavni ugovarac kompanija Lockheed Martin. Program modernizacije bice sproveden u prostorijama DSG, u Donningtonu. Program je vredan oko milijardu britanskih funti (oko 1,7 milijardi dolara), a sastoji se od ne-
koliko potprograma. Radi se o programu za unapredenje borbenih svojstava OBV Warrior, modularni zastitni sistem OBV Warrior - koji ce omoguciti oprema-nje OBV Warrior razlicitim paketima oklopa, mesavinom pasivnog i eksplozivno-reaktivnog oklopa i program unapredene elektronske arhitekture OBV Warrior , sto ce omoguciti modernizovanje OBV s razvojem tehnologija.
Program unapredenja borbenih svojstava ukljucuje modernizaciju, postoje-ce kupole sa dva clana posade i nestabilisanim topom 30 mm RARDEN, sa to-pom CTAI 40 mm, dok ce ostati postojeci mitraljez 7.62 mm. Proizvedeno je 11 prototipova, ukljucujuci komandnu verziju, verziju vozila za izvlacenje i popravku.
Nakon operativnog iskustva u Iraku i Avganistanu, Velika Britanija ulozila je ve-lika sredstva u seriju zasticenih patrolnih vozila (Protected Patrol Vehicles - PPV).
Nakon raspisanog konkursa za zamenu Land Rover vozila, Velika Britanija odabrala je vozilo Ocelot kompanije General Dynamics Land Systems (GDLS), koje je odmah preimenovano u Foxhound. Za sada su ugovori potpisani za 400 jedinica.
Terrier - borbeno inzinjerijsko vozilo
Kraljevska inzinjerija primila je poslednje transe od 66 inzinjerijskih tenkov-skih sistema (Engineer Tank Systems - ETS) koje se sastoje od 33 vozila Trojan i 33 nosaca mostova Titan.
Kompanija BAE Systems ce, u avgustu 2014. godine, isporuciti poslednje od porucenih 60 borbenih inzenjerijskih vozila Terrier.
Britanska vojska ima 386 tenkova Challenger 2 kompanije Vickers Systems (sada BAE Systems Combat Vehicles), ali se ocekuje da ce samo 227 tenkova ostati u operativnoj sluzbi. Prvobitno se ocekivalo da ce ovi tenkovi biti modernizovani u ve-cem broju oblasti, ukljucujuci i oluceni top L 55 120 mm kompanije Rheinmetall.
Od svega toga, ostatak tenkova Challenger 2 proci ce kroz program produ-zenja zivotnog veka koji ce biti koncentrisan na zamenu zastarelih podsistema, narocito u kupoli.
Dragan Vuckovic, e-mail: [email protected]
