Научная статья на тему 'МЕСТО СОВРЕМЕННОЙ ИННОВАЦИОННОЙ ТЕХНОЛОГИИ В ПРОРЦЕССЕ ИНКЛЮЗИВНОГО ОБРАЗОВАНИЯ (НА ПРИМЕРЕ ИСПОЛЬЗОВАНИЯ ТЕХНОЛОГИЧЕСКИХ СРЕДСТВ В ОБУЧЕНИИ ДЕТЕЙ С НАРУШЕНИЯМИ СЛУХА)'

МЕСТО СОВРЕМЕННОЙ ИННОВАЦИОННОЙ ТЕХНОЛОГИИ В ПРОРЦЕССЕ ИНКЛЮЗИВНОГО ОБРАЗОВАНИЯ (НА ПРИМЕРЕ ИСПОЛЬЗОВАНИЯ ТЕХНОЛОГИЧЕСКИХ СРЕДСТВ В ОБУЧЕНИИ ДЕТЕЙ С НАРУШЕНИЯМИ СЛУХА) Текст научной статьи по специальности «Науки об образовании»

CC BY
37
12
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
ИНФОРМАЦИОННЫЕ ТЕХНОЛОГИИ / СРЕДСТВА ОБУЧЕНИЯ / ДЕТИ С ОГРАНИЧЕННЫМИ ВОЗМОЖНОСТЯМИ / СЛАБОСЛЫШАЩИЕ / ГЛУХИЕ / ПОЗДНООГЛОХШИЕ / ДСБ

Аннотация научной статьи по наукам об образовании, автор научной работы — Сатторов Бахтиёр Шомуродович

Известно, что в каждом обществе и культуре имеется специальное образовательное пространство, которое включает в себе традиции и научно обоснованные подходы к обучению детей разных возрастов в условиях семьи и образовательных учреждениях. Наукой доказано, что нарушения в развитии ребёнка приводят к "выпадению" из этого социально и культурно обусловленного образовательного пространства. В этой ситуации взрослый не может, не знает, каким образом передать ребёнку с нарушениями в развитии тот социальный опыт, который каждый нормально развивающийся ребёнок приобретает без особых условий, специфичных средств, методов, путей обучения. По сравнению здоровых детей, в отношении к детям с нарушениями развития перестают действовать или оказываются недостаточно состоятельными принятые способы решения традиционных развивающих и образовательных задач на каждом возрастном этапе. Недостаток социальной общении таких детей связана не с первичным нарушением, а с "социальным вывихом", преодолеть который можно средствами специально организованного и особым образом устроенного образования, предусматривающего "обходные пути", специальные методы и средства решения тех развивающих и образовательных задач, которые в условиях нормы достигаются традиционными способами. С точки зрения специальной педагогики и психологии разработка средств обучения детей с отклонениями, в том числе детей с нарушениями слуха в развитии всегда рассматривалась как неотъемлемое направление исследований отечественной и зарубежной специальной педагогики.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Похожие темы научных работ по наукам об образовании , автор научной работы — Сатторов Бахтиёр Шомуродович

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

THE PLACE OF MODERN INNOVATIVE TECHNOLOGY IN THE PROCESS OF INCLUSIVE EDUCATION (ON THE EXAMPLE OF THE USE OF TECHNOLOGICAL TOOLS IN TEACHING CHILDREN WITH HEARING IMPAIRED)

It is known that in every society and culture there is a special educational space that includes traditions and scientifically grounded approaches to teaching children of different ages in a family and educational institutions. Science has proven that disorders in the development of a child lead to "falling out" of this socially and culturally determined educational space. In this situation, an adult cannot, does not know how to convey to a child with developmental disabilities that social experience that every normally developing child acquires without special conditions, specific means, methods, ways of teaching. Compared to healthy children, in relation to children with developmental disorders, the accepted methods of solving traditional developmental and educational problems at each age stage cease to act or turn out to be insufficiently consistent. The lack of social communication of such children is associated not with a primary violation, but with a "social dislocation", which can be overcome by means of a specially organized and specially arranged education, which provides for "workarounds" norms are achieved in traditional ways. From the point of view of special pedagogy and psychology, the development of teaching aids for children with disabilities, including children with hearing impairments in development, has always been considered an integral direction of research in domestic and foreign special pedagogy.

Текст научной работы на тему «МЕСТО СОВРЕМЕННОЙ ИННОВАЦИОННОЙ ТЕХНОЛОГИИ В ПРОРЦЕССЕ ИНКЛЮЗИВНОГО ОБРАЗОВАНИЯ (НА ПРИМЕРЕ ИСПОЛЬЗОВАНИЯ ТЕХНОЛОГИЧЕСКИХ СРЕДСТВ В ОБУЧЕНИИ ДЕТЕЙ С НАРУШЕНИЯМИ СЛУХА)»

5. Шамов А Н. Лексические навыки устной речи и чтения - основа семантической компетенции обучаемых // Иностранные языки в школе. 2007. №4. - С.19

ПУТИ ФОРМИРОВАНИЯ ЛЕКСИЧЕСКОЙ КОМПЕТЕНЦИИ СТУДЕНТОВ НА АНГЛИЙСКОМ ЯЗЫКЕ НА НАЧАЛЬНОМ ЭТАПЕ ЯЗЫКОВОГО ВУЗА

Процесс формирования и совершенствования лексической компетенции связан с выполнением практических действий с иноязыгчныт словом и направлен на решение коммуникативных задач в соответствии с условиями общения и с использованием необходимых языковых знаний, речевых навыгков и умений.

Исходя из этого, в настоящей статье авторы предлагают систему упражнений и заданий, служащих решению поставленных задач и целей.

Как показывают результаты работы, последовательная реализация описанной выше системы упражнений обеспечивает эффективность в формировании лексических навыков и способствует обогащению иноязычного словарного запаса студентов на начальном этапе языкового вуза, что является индикатором сформированности лексической компетенции будущего учителя иностранного языка.

Ключевые слова: английский язык, обучение, студенты, лексическая компетенция, упражнения, лексические единицы, речевая деятельность.

THE WAYS OF DEVELOPMENT OF STUDENTS' LEXICAL COMPETENCE IN ENGLISH AT THE INITIAL STAGE IN A LANGUAGE TEACHING HIGHER SCHOOLS

The process of development and improvement of lexical competence is associated with practice of a foreign language words and is aimed at solving communicative problems in accordance with the conditions of communication and use of the necessary language knowledge and speech skills.

Therefore, in this article, the authors propose a system ofexercises aimed at solution ofset goals and objectives.

As the results of the work show, the consistent implementation of the above-described system of exercises provides efficiency in the development of lexical skills and contributes to the enrichment of foreign language vocabulary of students at the initial stage in language teaching higher schools which is an indicator of lexical competence development of futureforeign language teachers.

Keywords: English language, teaching, students, lexical competence, exercises, lexical units, speech activity.

Сведения об авторах:

Абдуллаева Мехриниссо Абдугаффаровна — доктор педагогических наук, профессор кафедры методики преподавания иностранных языков, декан факультета иностранных языков ГОУ "Худжандский государственный университет имени академика Б. Гафурова". Кодирова Дилноза Бахромджоновна - магистрантка второго года обучения факультета иностранных языков ГОУ "Худжандский государственный университет имени академика Б. Гафурова".

About the author:

AbduHoeva Mehrinisso Abdughapparovna - Doctor of pedagogical sciences, Professor of the department ofmethods of teaching cf foreign languages, the Dean of Foreign Languages Faculty, SEI «Khujand State University named after academician B. Gafurov».

Qodirova Dilnoza Bahromjonovna - the second - year student of Master Degree SEI «Khujand State University named after academician B. Gafurov».

МАЩЕИ ТЕХНОЛОГИЯИ МУОСИРИ ИТТИЛООТЙ ДАР РАВАНДИ ТА^СНЛОТИ

ФАРОГИР (ДАР МИСОЛИ ИСТИФОДАИ ВОСИТА^ОИ ТЕХНИКЙ ДАР ТАЪЛИМИ КУДАКОНИ НУКСОНИ ШУНАВОИДОШТА)

Сатторов Б.Ш.

Донитгоуи давлатии омузгории Тоцикистон ба номи С. Айнй

Восита^ои техникии таълим (ВТТ) - воситах,ои таълим аз баранда^ои экранию садоии маълумоти таълимй ва дастговдое иборатанд, ки бо ёрии ощо ин маълумот намоён мешавад.

Ба ВТТ баранда^ои маълумоти таълимй, инчунин дастговдои техникй барои пешнихщи хдмин маълумот дахл доранд. Баранда^ои маълумоти таълимии ВТТ кинофилмщ видеофилмщ диапозитив^о (слайд^о), сабт^ои садо, барнома^ои таълимии телевизионй ва барномах,ои таълимии компютерй -барнома^ои тамринй мебошанд.

Бa Boœra^M тexникии гвълим дacггoxxoи гушгуни пpaeкcиoнию гaкpopи caдo дaxл дopaнд, бa миcли: кинoпpoeкIopxo, видeoмaгнигoфoнxo, диaпpoeкгopxo, гpaфoпpaeктopx,o (кодоШоЩо), мaraигoфoнxo; гpeнaжëpx,o; Bocma^M тexникии нaзopaт; дacггoxxo бapoи таълими бapнoмaвй, кoмпю'гepxoи фapдй 6o xa^ian дacгroxxoи илoвaгии xyд Ba f.

Иcтифoдaи вaoeи ВТТ дap 4apaë™ гвълим 6a омищои зepин Bo6acra acx:

-гащо 6a тaъcиpи ^ии xиccй 6a xoнaндaгaн;

-6a зapypaти бaлaнд бapдoштaни caмapaнoкии мexнaти мyaллимoн (ycroxo) Ba xoнaндaгaн бинoбap aфзoиши мyнгaзaми xai^ дoнишxo Ba мaxopaтy мaлaкaxae, ки oBxopo дap мyxлaтxoи бapдaвoми гвълим аз xyд ^дан лoзим ad;

-6a иcтифoдaи Bacern Iexнoлoгияxoи нaви ждают, ки тагбикд ош,о 6e вacигaxoи Iexникии дaxлдop Faйpиимкoн ad.

Сaмapaнoкии ВТТ 6emrap 6a дapaчaи мугобикаги ощо 6a мачмуи дигap вocигaxoи таълим, ки дap 4apaë™ гвълим иcтифoдa бypдa мeшaвaнд, Bo6aCTa ad. ВТТ oдaтaн дap кaбинeIи мyкappapии таълимй (ycтyxoнaи таълимй) дap paфГи дapc Ba xaivrpox 6o дигap вacигaю шaклxoи кopи таълимй иcтифoдa бypдa мeшaвaнд. Дap бapoбapи ин, иcтифoдaи ВТТ xaнгaми 6a ощо вoгyзop шyдaни як киcми вaзифaxoи муаллим Ba ycro 6a гaшкил Ba мeтoдикaи ^apaë™ гвълим гaъcиpи мyaйян мepacoнaд. Инчунин иcтифoдaи ВТТ 6a мазмун Ba гaшкили фaъaлияIи мaъpифaгии xoнaндaгaн низ 6a гaвpи нaзappac тaъcиp мepacoнaд. [2, c.89]

Яте аз шapгxoи кopи caмapaнoки инкишaфи фaxмиши шyнaвoй (ИФШ) иcгифoдaи ДСБ ad. Аз ин py, дap мaкгaбxo Ba дигap мyaccиcaxoи Iaxcилaги умумй acбoбxoи caдoбaлaндкyнaндaи таъинаги гyнoгyн (6aporn кopи кoллeктавй, py 6a py, ^^й Ba инфиpoдй) иcгифoдa бypдa мeшaвaнд.

Холо xaмaи cинфxoи мaктабxoи нoшyнaвoëн Ba cycIшyнaвoëн 6o ДСБ тaчx,изoнидa шyдaaнд. Илoвa 6a ин, ДСБ нaгaнxo чун вocигaи гaквияIи нугк, белки чун вocигaи ИФШ низ 6appaœ кapдa мeшaвaнд.

Хангоми иcгифoдaи ДСБ дap 4apaë™ гвълим бapoи мyaллим чaнбaxoи зepин му^им 6a шyмop мepaвaнд:

- иcгифoдaи ДСБ таъинаги гyнoгyн;

- шapгxoи ивaз нaмyдaни як нaвъи дacггox 6a нaвъи дигapи oн;

- Ba^ra иcгифoдaбapй;

- pиoяи rç^axorn иcгифoдaбapии ДСБ.

Бa мacъaлaи инкишсфи фaxмиши шyнaвoй 6o ëpии ДСБ xaмeшa диккаги чиддй зoxиp мeгapдид. Та^ибаи aмaлй Ba тадкикоти мaxcyc аз нaкщи мycбaI дoшIaни иcгифoдaи нaвъxoи гyнoгyни ДСБ дap 4apaë™ гвълим дaлoлaI мeдиxaнд.

Мyaллим мaшFyлияти инкишофи фaxмиши шyнaвoиpo OFœ кapдa, бoяд бapoи xyд мyaйян нaмoяд, ки кaдoм нaвъи ДСБ-po 6o гypyxи к^дашн, дap кopи инфиpoдй Ba дap cинф иcгифoдa бypдaн лoзим ad.

Чунин aндeшa мaвчyд ad, ки кopи инкишйфи фaxмиши шyнaвoиpo 6o ДСБ таъинаги кoллeктивй OFœ кapдaн лoзим ad. Ин aндeшa чунин шapx дoдa мeшaвaд, ки ин дacггox аз нaмyдxoи дигapи ДСБ бинoбap cифaгxoи тaктикию Iexникии xyд бapIapии мyaйян дopaд. Max ин нaмyди дacггox дap cинф аз caли aввaли laxcrnn иcгифoдa бypдa мeшaвaд. Зимни тадкикоти Kyзмичeвa Е.И. (1976, 1981) иcбaг гapдид, ки дap бapoбapи дacггoxи иcгифoдaи кoллeктавй ДСБ таъинаги Fypyxrnpo низ чopй нaмyдaн мyвoфикm м^ад ad. Чунин дacггсx бeшгap дap мaшFyлиягxoи инфиpoдй бoмyвaффaкияI иcгифoдa мeгapдaнд, ки дap ин мaшFyлиягxo raprn инкишйфи фaxмиши шyнaвoй Ba rnraoxrn Iaлaффyз гyзapoндa мeшaвaнд. ТaдкmкaIXO муайян нaмyдaнд, ки чopй нaмyдaни ДСБ таъинаги инфиpoдй гyзapиши Iaдpичиpo аз дacггсxи таъинаги кoллeкгивй 6a дacггoxи таъинаги гypyxй Iaлaб мeкyнaд. Йази нaмyдxoи дacггox муношбаги чиддии инфиpoдишyдapo гакозо мeнaмoяд. Тaйëp нaмyдaни xoнaндaгoн 6a ивaзи намуди ДСБ мaшкдиxиpo дap намуди дигapи ДСБ, гyзapиши Iaдpичй 6a иcгифoдaи бapoбapи дacггoxи дигap 6o aфзoиши вaкI Ba xrnccarn кop 6o дacггoxи инфиpoдиpo Iaлaб мeкyнaд. Макеади ниxoии иcгифoдaи ДСБ таъинаги гуногун гyзapиш 6a иcгифoдaи доимии дadгoxxoи инфиpoдй ad[4, c.132] .

Дap мaшFyлиягxoи py 6a py иcгифoдa бypдaни ДСБ таъинаги кoллeктавй гaвcия дода мeшaвaд. Дap мaшFyлиягxoи rypyxp Ba инфиpoдй ДСБ мyвoфики Iaлaбaги бapнoмa иcгифoдa мeгapдaд. ^oидaxoи иcгифoдaи ДСБ:

- дypyd ryзoшIaни г'eлeфoн;

- 6a xoнaндaгoн ëд дoдaни гиpифгaн Ba гузоштани г'eлeфoн xaнгoми дapгиpoн бyдaни гaнзимгapи бaлaндии еадо;

- мyнocибaти эxIиëIкopoнa 6o микpoфoн чун киами зуд аз кop бapoяндaи ДСБ;

- шинсю намудани xoнaндaroн бо кoидaxoи мyнocибa'ги эxгиëIкopoнa бо гyrмaxo дap панели идopaкyнй, нощ^о Ba кимои дигapи ДСБ;

- ба xoнaндaroн ëд додани нaзopaш баландии нутки xyд, cyxaнгyии opoi^y машун Ba ганзими кyввaи

еадо.

Хангоми кop бо ДСБ муаллим xain бояд кoидaxoи мyaйянpo pиoя намояд, аз чумла:

- пеш аз оFози дapc санчидани сифати кapи дастгох, баpтаpаф намудани носозихо ë даъват кapдaни теxник бapaи бapтapaф нaмyдaни носозихо;

- ба rap дapaвapдaни дастгох, танхо хангоми xомyш будани тумблфхои нфудихии кyввaтфизa; иваз намyдани мухофизаткунанда дap кувватфизо ба шapти хатман кандани вилка аз paзеткaи шабакаи элекфикй;

- пеш аз aFOЗи машгулият 2-3 дакика гузоштани вилка ба paзеткаи шабакаи элекфикй, гузоштани тумблфи нфудихй ба кувватфизо дap холати "ВКЛ", санчидани коpи микpофони муаллим мyкappap намудани сатхи зapypии сигнали садой дap телефонхои xонaндaгон ба воситаи тaнзимгapии баландии садо, санчидани коpи микpофонхои xонaндaгон; баъди анчоми коp xомyш намудани тyмблеpи нфудихй ва кандани вилка аз pозеткaи шабакаи электpикй;

- дypycт гузоштани микpофон дap назди дахони шaxcи суингу, то ин ки хавои аз дахон бapояндa ба ми^офон наафтад, чунки ин FaлоFyлaи иловат^о ба вучуд овapдa, фахмидани нут^о дyшвоp мегapдонaд;

- муаллим бояд донад, ки фахмидани нутк ба масофаи дypшaвии он аз ми^офон тaъcиp меpacонaд;

- хангоми истифодаи ДСБ муаллим бояд оpомонa, мавзун, охaнтдоp ва тaъcиpбaxш cyxaн гуяд;

- хангоми коp бо ДСБ так-так, к^сак ва дод задан мумкин нест, чунки ин бадгумонии xонaндaIaнpо нисбат ба ДСБ ба вучуд оваpда метавонад;

- хангоми коp бо ДСБ муаллим бояд донад, ки онpо дap вакти авч гиpифтaни хамагуна бемоpихои музмини гуш, пайдошавии аломатхои xacтaтй ва хиссиети дapд истифода бypдaн лозим нест;

- хангоми коp бо ДСБ, xycycaн дap кабинети шунавой ва дap машгулиятхои инфиpодй дap вакти коp бо дaоIтохи таъиноти коллективй ë инфиpодй, яъне дap чойхое, ки аз як дастгох дap давоми pyз якчанд наф^ истифода мебapaнд, коидахои гигиенapо намудан лозим аст;

- истифодаи ДСБ имкони фахмиши нутк бapои шyнaвоиpо васеъ мегapдонaд. Садохои нутк, ки пешт-ap ба шунавоии кудакон дacIpaо набуданд, хангоми истифодаи ДСБ ба садохои гуногун табдил меëбaнд. Инт^оби дypycIи намуди ДСБ бapои шакли мyшaxxaои дapc ë машгулият мувофики имкониятхои инфиpодии xонaндaтон мухим аст.

Компютеpикyнонй ба фaъaлгapдонии чapaëни таълим мусоидат намуда, таъмини муносибати тaфpикaшyдapо нисбат ба кудакони ношунаво имконпaзиp мегapдонaд. Бо ëpии компютеp шакли мaxcycи мyошиpaти шaxcиpо бapои хap як xонaндa ташкил ^дан мумкин аст, ки он ба чанбахои мухими маводи омузишй ва yнcypхои шaклгиpaндaи фаъолияти таълимй чалб намудани тaвaччyхpо таъмин менамояд. Ба шapофaти компютеp кудакони ношунаво аз маълумоте истифода бypдa метавонанд, ки он бо усулхои анъанавии таълим бapои онхо дacIноpaо ë кам^ дacIpaо буд. Компютеpикyнонй ташаккули хавасмандии мусбати тaхcилpо таъмин менамояд, ки ин ба сифати коpи таълим ва эътиpофи мактаббачаи ношунаво чун шaxcият тaъcиp меpacонaд.

Холо мактабхои мaxcyc бо синфхои компютфй, институтхои илмию тадкикотй бо педагогикаи ислохй ва факултетхои дефектологии муассисахои тахсилоти олии педагогй бо мapкaзхои компютфй тачхизонида мешаванд.

Компютеp дap чapaëни таълими мактаби мaxcyc дap ду чанба истифода мегapдaд: чун объекти омузиш ва чун воситаи таълим. Чанбаи якум бapои xонaндaтон омузиши донишхо ва мaхоpaIy мaлaкaхоpо пешбинй менамояд, ки xонaндaIaн баъди чунин омузиш компютеppо баpои халли масъалахои гуногун ва аз xyд намудани саводи компютеpй истифода бypдa метавонанд.

Шаклхои асосии чунин донишхо ва майорату малакахо:

- мaхоpaIи ба rap дapовapдaни компютеp; интгеоби бapномaи коpй аз китобxонaи бapномaхо; ба rap дapовapдaни бapномa ва мyошиpaт бо системаи компютеp дap вакти коpи бapномa. Ин сатх хатто ба xонaндaтони ношунавои синфхои поенй nyppa дacIpaо аст;

- мaхоpaIи халли масъалахои дapcй бо ëpm компютеp; навиштан ва тaхpиp ^дани матнхо, накшакашй, мaхоpaIи сабт ^дани маълумот ва чуотучуи он, тахияи бapномaхои оддй бо истифодаи aлгоpиIмхои тaйëp, вобаста намудани бapномaи коpй ба таъминоти бapномaвй; тapтиб додани aлгоpиIми халли масъалахои дapcй;

- донистани сохахои имконпaзиpи истифодаи МЭХ, инчунин имкониятхои умумии навъхои гуногуни компютеpхо.

Самти дуюми компютеpикyнонй, яъне истифодаи МЭХ чун воситаи таълим, ба и^ои функсияхои xолиcи таълимй ва функсияхои идоpaкyнии таълим вобаста аст. Идоpaкyнии таълим тавсифи мухими истифодаи компютф ба шyмоp мфавад. Дap таълими мaxcyc вазифаи истифодаи бapномaхои компютеpй бapои ислохи нуксон ва инкишофи умумии кудакони нуксони шунавоидошта гузошта мешавад.

Хантоми тахияи бapномaхо xycycияIхои xоc ва синнусолии кyдaконpо ба нaзap гиpифтaн лозим аст. Як кисми бapномaхо, xycycaн дap синфхои поенй, дap шакли бозй тахия кapдa мешаванд. Ин бapномaхо татбики ислохоти гуногуни амалй ва фаъолнокии пешакии чуотучуию тадкикотии куда^о талаб мекунанд. Дap ин cypar, коидахои бозиpо аз p^ сужет тapтиб додан бехтap аст, то ин ки хиссиети мусбат аз вазъияти бозй таъмин кapдa шаванд. Инчунин, дap вазъияти бозй мавчуд будани yнcypхои шapтй,

озодии ингиxoби oмилxoи xaлкyнaндa Ba имкoниятxoи вaоeи иетифодаи ycyли oзмoишxo Ba F^aIxo мyxим аст.

Илoвa ба ин, кopи caмapaнoки xoнaндaroни cинфxoи пoëниpo 6o гacвиpxo дap диcплeй таъмин кapдaн лозим аст. Бapнoмa бояд ба кудак имкони ^aponAarn тадкики идopaшaвaндa, xycycan aзнaзapгyзapoнй Ba тафтиши oбъeкгxoи дap экpaн пeшниxoдшyдapo гаъмин намояд. Бо ëpии M3X (ки дap низоми муколама rap мeкyнaд) ба cифaги амали тадкикаг (микдopи нишoнaxoи муайяншуда Ba па^амии мyaйяншaвии ощо) 6axo додан мyвoфики мавдд аст.

Дap бapнoмaxoe, ки бо забони pyей Ba ë точикй I-ax™ шудаанд, шapгaн чop гypyxи мoдyлxopo чудо намудан мумкин аст:

rypyxm 1 - 6aporn кop 6o нaфacкaшй Ba ca^ (мoдyлxoи «Maвчyдияш еaдo», «Кувваи ca^», «Баландии еaдo») .

rypyxrn 2 - 6aporn кop 6o ca^xorn нутк («Hapam^opm, еaдo», «Талаффузи ca^xorn нугк», «СoxIи епeкгpxo»).

rypyxrn 3 - 6aporn кop 6o зaдaxoи шифoxию мангикй Ba г'aъеиpнoкии нугк («Hapam^opm, еaдo», «Зада», «Oxarn») .

rypyxrn 4 - 6aporn rap 6o инкишофи фaxмиши шyнaвoй Ba xyднaзopaгкyнии нутк («Танзими нугк») .

Ин бapнoмaxo бapoи oмyxгaни зaбoнxoи pyей Ba гочикй мyвoфики тaвcифxoи физикй Ba xyеyеиягxoи пеиxoлoгию пeдaroгии гаълими кyдaкoни еинни гомакгабй Ba макгабй (xyшoбypaнгй, xyеyеияIи бозй, мaвoди нуткй, еиннy еoли мувофик, бaxoгyзopй ба aмaлxoи кудак Ba Fanpa) Iaxия гapдидaaнд. Oнxo имкон медшанд, ки г'axлилгapoни гуногун (кинестезй, биной, шyнaвoй) Ba мугобикаги oнxo Baceb истифода бypдa шaвaнд.

Бapнoмaxoи кoмпютepй бapoи талаффуз бо ма^ди ташаккул додани галаффузи кyдaкoни нoшyнaвo Ba cyCTmyrnBO I-ax,™ шудаанд. Аз ин py, oнxo г'axлилгapи кинeстeзии xap як кyдaкpo дap 6ap raprn^ra, кopи инфиpoдй 6o г'aлaффyзpo пешбинй мeнaмoянд. ^pa^I, шaклxo дap э^ан Ba мaкеaднoкии амали oнxo мaxз ба амали xap як xoнaндa Ba ба талаффузи y Bo6aCTa аст. ) [5, c.29].

Бapнoмaxoи кoмпюIepй истифодаи г'axлилгapи шyнaвoиpo пешбинй мeнaмoянд, ки дap он имкони пaйвaст намудани еapIeлeфoнxo мавчуд аст. Хонанда на гaнxo нутки муаллим, балки нутки xyдpo дap вакти галаффуз шунида мeIaвoнaд. Бapнoмaxoи компютфй г'axлилгapи бинoиpo xaм дap 6ap мeгиpaнд. Xap як модули бapнoмa opoиши paнг дopaд, дap э^ан шaклxoи одамон, xaйвoнaI, кaxpaмoнxoи aфеoнaxo Ba Faйpa xapaкaI мeкyнaнд.

Тaxлили дoнишxoи илмй имконияг мeдиxaд вaзифaxoи зepини кoмпюIep дap гаълим танзим Ba муайян гapдaнд: -Iexникй-пeдaroгй (бapнoмaxoи гаълимй Ba идopaкyнй, гaшxией, экcпepтй, диалогй, мaшвapaгй, мангикй); -дидакгикй (компютф xaмчyн дaстгoxи машккунй, чун oмyзгopи иловагй, чун Ia^xroaI, чун вocитaи еepмaxеyлгapдoнии фаъолияги таълимии oмyзгop, чун вocитaи иелoxнaмoй, нaзopaI Ba бaxoдиxии фаъолияги xoнaндa Ba Fanpa).[6, c. 150].

Хулс^а, игтилоагонии IaxcmnaI - чузъй игтилоагонии чамъияг Ba чapaëни дopoи xyеyеияIи г'apкиш Ba ë инкилоби acpи 20 буда, дap aеocи он xyлoca бapoвapдaн мумкин аст, ки чамъияти мyocиp- чамъияти игтилоагй. Ba ин маънои oнpo дopaд, ки дap гамоми coxaxorn фаъолияги инеaнй накщи pавандxoи игтилоагй афзуда, галабаг игтилоаг Ba BocrnIaxorn з^днемой, кopкapд, нигoxдopй Ba истифодаи он 6ernIap мeгapдaд.

Дap замони мyoеиp игтилоаг низ дap 6apo6aprn мaфxyмxoи вaкт, кувва, мaIepия coxh6h дapaчaи илмй Ba фaлеaфй буда, m^py кoмюIep киеми чyдoнaшaвaндaи xaëra инеoни мyocиpмaxеyб мeëбaд.

АДАБИЁТ

• Аюенова Л.И. BocпpияIиe rлyxиx детей II Дефектология - 2005. - №21.

• ВМАстапов Дети c mp^e^e^ b pasBHImm: ХpecгoмaIия: Учеб. ПocoбиeM : Meждyнapoднaя пeдaroгичecкaя академия, 1995-264c

• Бельтюков В.И. Bзaимoдeйcгвнe aнaлизaropoв в пpoцecеe вocпpияIия m ycBO®,! устной peHH (в RopiHe m патологии). - M.,

2005.

• Б^тлью В.П. Oбpaзoвaниe m oбyчeннe c yчaстиeм кoмпьюrepoв (педагогика гpетьeгo тыcячeлетия). - M.,2002.

• Дадобоева M.G Oбpaзoвaниe дeтeй c нapyшeниямн cлyxa Moнoгpaфия Д.:ТГПУ им.С.Айни, 2019. С131.

• ДидзкIичecкиe тенсвы coздaния m иотользования IexKHHecEmx cpeflcra обучения в cpeднeй школе I Под peÄ Л.П.

- M., 1981.

• Зaпpyдcкий H. И. Сoвpeмeнныe школьные Iexнoлoгин: Пocoб. для учителей. - mr, 2003.

• Koджacпиpoв Г.М, Пeгpoв КВ. Тexничecкиe cpeдствa обучения m методика mx иотользования - M.: Академия, 2001. - 256

c.

• Кслин К ИнфopмaIизaция oбpaзoвaния: новые ^HopHe™ II Alma Mater. - 2002. - .№2. - С.16.

• QaBpacoBa Ob. ^Bps^e™™ ypoк Iexнoлoгии c кoмпьюIepa. - M.: Школьная Dpecca, 2005. - 96 c.

• Шaxмaeв H.M. Дидaкгичecкиe пpoблeмы пpимeнeння Iexничecкиx cpeдcгв обучения в cpeднeй школе. - M., 1983.

МЕСТО СОВРЕМЕННОЙ ИННОВАЦИОННОЙ ТЕХНОЛОГИИ В ПРОРЦЕССЕ ИНКЛЮЗИВНОГО ОБРАЗОВАНИЯ (НА ПРИМЕРЕ ИСПОЛЬЗОВАНИЯ ТЕХНОЛОГИЧЕСКИХ СРЕДСТВ В ОБУЧЕНИИ ДЕТЕЙ С НАРУШЕНИЯМИ СЛУХА)

Известно, что в каждом обществе и культуре имеется специальное образовательное пространство, которое включает в себе традиции и научно обоснованные подходы к обучению детей разных возрастов в условиях семьи и образовательный учреждениях. Наукой доказано, что нарушения в развитии ребёнка приводят к "выпадению" из этого социально и культурно обусловленного образовательного пространства. В этой ситуации взрослый не может, не знает, каким образом передать ребёнку с нарушениями в развитии тот социальный опыт, который каждый нормально развивающийся ребёнок приобретает без особых условий, специфичных средств, методов, путей обучения.

По сравнению здоровых детей, в отношении к детям с нарушениями развития перестают действовать или оказываются недостаточно состоятельными принятые способы решения традиционных развивающих и образовательных задач на каждом возрастном этапе. Недостаток социальной общении таких детей связана не с первичным нарушением, а с "социальным вывихом", преодолеть который можно средствами специально организованного и особым образом устроенного образования, предусматривающего "обходные пути", специальные методы и средства решения тех развивающих и образовательных задач, которые в условиях нормы достигаются традиционными способами. С точки зрения специальной педагогики и психологии разработка средств обучения детей с отклонениями, в том числе детей с нарушениями слуха в развитии всегда рассматривалась как неотъемлемое направление исследований отечественной и зарубежной специальной педагогики.

Ключевыге слова: информационные технологии, средства обучения, дети с ограниченными возможностями, слабослышащие, глухие, позднооглохшие, ДСБ.

THE PLACE OF MODERN INNOVATIVE TECHNOLOGY IN THE PROCESS OF INCLUSIVE EDUCATION (ON THE EXAMPLE OF THE USE OF TECHNOLOGICAL TOOLS IN TEACHING CHILDREN WITH HEARING IMPAIRED)

It is known that in every society and culture there is a special educational space that includes traditions and scientifically grounded approaches to teaching children of different ages in a family and educational institutions. Science has proven that disorders in the development of a child lead to "falling out" of this socially and culturally determined educational space. In this situation, an adult cannot, does not know how to convey to a child with developmental disabilities that social experience that every normally developing child acquires without special conditions, specific means, methods, ways of teaching.

Compared to healthy children, in relation to children with developmental disorders, the accepted methods of solving traditional developmental and educational problems at each age stage cease to act or turn out to be insufficiently consistent. The lack of social communication of such children is associated not with a primary violation, but with a "social dislocation", which can be overcome by means of a specially organized and specially arranged education, which provides for "workarounds" norms are achieved in traditional ways. From the point of view ofspecial pedagogy andpsychology, the development of teaching aids for children with disabilities, including children with hearing impairments in development, has always been considered an integral direction of research in domestic and foreign specialpedagogy.

Key words: information technologies, teaching aids, children with disabilities, hearing impaired, deaf, late deaf, DSB.

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

Сведения об авторе:

Сатторов Бахтиёр Шомуродович - соискатель кафедры информационной технологии и коммуникации Таджикского государственного педагогического университета им. САйни. Email: bakhtiyor91@mail.ru. Тел: (+992) 904226633

About the author:

Sattorov Bakhtiyor Shomurodovich - Applicant for the Department of Information Technology and Communication, Tajik State Pedagogical University named after SAini. E-mail:bakhtiyor91@mail.ru. tel: (+992) 904226633

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.