Научная статья на тему 'ИСПОЛЬЗОВАНИЕ ИНФОРМАЦИОННЫХ ТЕХНОЛОГИЙ В ОБРАЗОВАНИИ'

ИСПОЛЬЗОВАНИЕ ИНФОРМАЦИОННЫХ ТЕХНОЛОГИЙ В ОБРАЗОВАНИИ Текст научной статьи по специальности «Науки об образовании»

CC BY
143
32
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
ИНФОРМАЦИОННЫЕ ТЕХНОЛОГИИ / ИНФОРМАЦИЯ / СИСТЕМНЫЕ И ПРИКЛАДНЫЕ ПРОГРАММЫ / УЧЕБНЫЙ ПРОЦЕСС / КОМПЬЮТЕРИЗАЦИЯ / ЭЛЕКТРОННОЕ ОБУЧЕНИЕ

Аннотация научной статьи по наукам об образовании, автор научной работы — Норбобоев Маъруфджон Олимович

Целью статьи является раскрытие проблемы использования информационных технологий в общеобразовательных организациях. На основе проведенного анализа нормативной базы, научной и методической литературы по теме исследования была определена специфика внедрения информационных технологий при изучении отдельных предметов. Особое внимание в статье уделяется рассмотрению влияния компьютеризации на качество обучения, раскрываются примеры использования информационных технологий в образовании. В статье дана характеристика трех основных компонентов информационных технологий как комплекса технических средств, программных средств и системы организационно-методического обеспечения; представлено описание аналоговых и цифровых информационных технологий. Авторами перечисляются наиболее распространенные многофункциональные офисные прикладные программы и средства ИТ; выделяются преимущества применения ИТ в учебном процессе. Авторы приходят к выводу о том, что использование информационных технологий в образовании позволяет разнообразить широкую палитру форм и методов обучения, которые являются одним из современных путей совершенствования учебного процесса. Статья предназначена для учителей, методистов, сфера деятельности которых связана с разработкой и использованием современных информационных технологий в образовании.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Похожие темы научных работ по наукам об образовании , автор научной работы — Норбобоев Маъруфджон Олимович

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

THE USE OF INFORMATION TECHNOLOGIES IN EDUCATION

The purpose of the article is to reveal the problem of using information technologies in general education organizations. Based on the analysis of the regulatory framework, scientific and methodological literature on the research topic, the specifics of the introduction of information technology in the study of individual subjects was determined. In the article, particular attention is paid to the consideration of the influence of computerization on the quality of instruction, the examples of using information technologies in education are disclosed. The article describes three main components of information technologies as a complex of technical means, software tools and a system of organizational and methodological support; the description of analog and digital information technologies is presented. The authors list the most common multifunctional office applications and IT tools; the advantages of applying IT in the learning process are highlighted. The authors come to the conclusion that the use of information technologies in education allows diversifying a wide range of forms and methods of teaching, which are one of the modern ways to improve the educational process. The article is intended for teachers, methodologists, and students whose field of activity is related to the development and use of modern information technologies in education.

Текст научной работы на тему «ИСПОЛЬЗОВАНИЕ ИНФОРМАЦИОННЫХ ТЕХНОЛОГИЙ В ОБРАЗОВАНИИ»

Shermatov Javlonbek AUqulovich - teacher of the Deportamente of Informatics Khujand State University named after Academician Bobojon Ghafurov Tel: (+992)-927907030, E - mail Sher-jav@inbox.ru.

ИСТИФОДАБАРИИ ТЕХНОЛОГИЯМИ ИТТИЛООТЙ ДАР ТАЪЛИМ

Норбобоев М. O.

Донишгощ давлатии Худжанд ба номи академик Б. Fафуров

Имрузхо , аксари шахрвандони кишвари мо ба системаи муосири тахсил фаъолона таваччух зохир карда истодаанд. Аксар вакт, бештари онхо волидони мактаббачагон мебошанд, ки доир ба тахсили фарзандони хеш гамхорй зохир мекунанд. Хатто шахсоне, ки бевосита аз раванди таълим дур ва огохй надоранд, метавонанд мушкилоти сохаи маорифро мушохида ва дарк кунанд, аммо устодону омузгорон, бешубха, аз мушкилот ва зиддиятхои мавчуда огохии комил доранд.

Технологияхои иттилоотй дар тамоми сохахои фаъолияти шахс мавриди истифода карор мегирад, тавассути чараёнхои игтилоотй дар чомеа пахн мегардад ва барои фазои чахонии иттилоотиро ташкил намудан мусоидат менамояд. Имруз ТИ дар чахон доман пахн карда истодааст, зеро чомеа ба навсозии иттилоот ниёз дорад. Такрибан хамаи сохахои чомеаи имруза технологияхои иттилоотиро мавриди истифода карор медиханд. ^исми марказии раванди мазкурро компютерикунонии таълим ташкил медихад.

Технологияхои компютерй ба тамоми сохахои фаъолияти шахс ворид шудааст ва ворид гардида истодааст. Тасаввур кардан гайриимкон аст, ки ягон сохае, ки дар он компютерхои электронй истифода карда нашаванд. Сохаи маориф низ аз ин истисно нест ва хамчунин компютерикунонй руз аз руз рушд ёфта истодааст. Гузашта аз ин, компютерхо на хамчун воситаи иловагии омузиш, балки хамчун як чузъи чудонашавандаи раванди таълим махсуб меёбад ва барои инкишоф ва баланд бардоштани самаранокии он пешбинй гардидааст [12].

Вале барои халли муаммохои таълимй компютер на хамеша ба таври комил истифода мешавад. Ин бо робита дорад, ки технологияхои иттилоотй то хол татбщи дурусти худро дар мактабхо пайдо накардааст. Аммо дар мактабхо на хама имкониятхои он дар сохаи технологияхои компютерй амалй карда мешавад. Бисёре аз муаллимон оид ба технологияхои нави иттилоотй маълумоти кам доранд ва дар бораи истифодаи онхо дар таълим маълумоти кофй надоранд.

Дар бештари холатхо омузгорони информатика дар мактаб дарсхоро тавассути компютер мегузаронанд, бинобар ин хусусиятхои таълими онхо, ки шароити заруриро хангоми истифодаи технологияхои компютерй барои таълими баъзе фанхо суст муаррифй мекунанд. Ба миён омадани технологияхои нави компютерй ба вусъати шумораи мавзуъхои таълимй дар доираи таълими информатика низ таъсири назаррас мерасонад. Масъалаи истифодаи васеи технологияхои компютерй дар сохаи таълим вактхои охир таваччухро ба илми педагогикаи Русия ба вучуд овард. Аз ин бармеояд, ки омузгори информатика вазифадор аст, ки такмили ихтисоси худро доимо рушду инкишоф дихад.

Аммо на хама омузгорон ба ин омода ва тайёр хастанд. Гохо омузгорон чунин мегуянд: «Барои мо ин бегона аст ва ин чизро ба мо намеомухтанд. Ба мо чунин мавод пешниход накардаанд. Ин дар курси мо маачуднабуд». Аммо, бо вучуди ин, талабот ба педагогони муосир дорои салохиятхо дар сохаи худтанзимкунй мебошад.

Бахши асосй. Модерникунонии системахои маориф имкониятхои рушди инноватсионии чомеаро вусъат мебахшад. Он аз татбики усулхои нави консептуалй оид ба рушди маориф асос ёфтааст. Холо стандартхои нави тахсилоти федералии давлатй имкон медиханд, ки муносибати таълимии синфхои ибтидой дар асоси истифодаи технологияхои навтарини педагогй, ки ба ташаккули салохиятхо ва амалиёти таълими универсалй (АТУ) равона карда шудаанд. [9].

Татбики ТИ дар амалия яке аз самтхои мухимтарини навсозй махсуб меёбад. Он имкон медихад, ки на танхо сатхи таълим баланд бардошта шавад, балки салохиятхои иттилоотй рушду инкишоф ёбанд, неруи зехнии шахс ошкор карда шавад. Дар дахсолаи охир таълими мактабй компютеркунонии васеъро аз сар мегузаронад, торафт бештарини синфхонахо тавассути МЭХ таъмин карда шуданд. Холо синфхонахои мактабро бидуни компютери муаллим, тахтаи интерактивй ва дигар тачхизоти компютерй тасаввур кардан гайриимкон мебошад.

Технологии иттилоотй дар худ усулхо ва роххои чамъкунй, андухтан, хифозат, чустучу, коркард, тахлил, хосил намудани маълумот, иттилоот ва дониш дар мутобикат бо талабот, ки дар асоси истифода намудани воситахои барномавй ва дастгоххо баён менамояд. Се кисмати зерини асосии технологияи иттилоотй: мачмуи васоити техникй, васоити барномавй, таъмини системахои ташкилй-методй мавчуд мебошанд.

Тавассути робита ва пахнкунандагони иттилоотй технологияи иттилоотй ба одамон шароити вокиф будан доир ба ходисахои на танхо замони хозира, балки гузаштаро низ пешниход менамояд. Технологияи иттилоотй ба ду гурух тасниф мегардад: тахлилй ва ракамй. Технологияи тахлилй маълумоти иттилоот'й

дap нaмyди 6узургии бeфocилaи тacaдyфй дap нaзap acт. Тexнoлoгияи мттмлoaш paкaмй 6o рохи тacaввypoти мттмлoaш фocилaдop дap нaмyди арифметикаи чуфт мaвpиди иcгифoдa кapop гиpифтaacт.

Тacaввypoти Hn-Hnoora ракэмй ав мoнea тарэфхои acocMpo, ав чумла хангоми пaxши интикoлëбии робита хифз мeнaмoяд.

Инфopмaтикa - ин илм дap бopaи методхо, вoемтэхo Ba тexнoлoraяхoи aвгoмaтикyнoнй, ташкил Ba aмaл кapдaн 6ax,c мeнaмoяд. Информатика хамчун фaннм таълимй чунин мyхтaвopo дopo мeбoшaд, ки мeтaвoнaд тaфaккypи xoнaндaгaнpo тaшaккyл дихад Macana^ ин машуъхои "мафхум", "еoxтopикyнoнми иттилсют", "мулохивэ" Ba м. ин 6a шумор мepaвaд. Хдмин гввр, инфopмaтикa хамчун фaннм таълимй дap xoнaндaгoн ycyлхoи кop 6o мттмлoaг, ycy^^ тaфaккyppo тaшaккyл дoдaн мycoмдaт мeнaмoяд [8].

Дар дapехoи мнфopмaтмкa дapки cиcтeмaвии чэхон инкишОФ, рушди poбмтэхoи ягонаи мттмлoaгии пэдидахои гуногуни табий Ba ичтимой, тaфaккypи cиcтeмa инкишоф мeëбaд, ки еaтхм он acocaн бо кобилияти зуд кopкapди иттилоаг Ba кэрорхои acocнoк дap aao^ он мyайян кapдa мeшaвaд, ки ав мaктaббaчaгoн Ba омузгорон имконият^ои млoвaгй, иcтифoдaи бeш ав теш ycyлхoи нaв Ba вacoмти тaълимpo тaлaб мeкyнaд [9].

Тачрибаи тaълими фaнни инфopмaтикa нишон мeдмхaд, ки 6emjap ом^крони инфopмaтикa зaxмpaи 6ойи фaннм xyдpo дapк нaмeкyнaнд Ba дap нэзди xyд ма^д нaмeryзopaнд, ки дap тaшaккyли вaвифэхoи рухии шнфхои ибтмдoмpo хангоми омузиши фaнни инфopмaтикa Ba ТИК иштирок кyнaнд [1G].

Дар хар як фaнни мактабй, тexнoлoгмям кoмпютepй мeтaвoнaд тaвaccyти нaмoиши графика, файлхои ayдиo Ba видeo мycoмдaт нaмoяд. Faйp ав ин, барномэхои зиëдм гуногун мaвчyд мeбoшaнд, ки бо онхо шумо мeтaвoнeд хамачонибэ модслхои aшëpo 6appad3 кyнeд, як пaдидa ë paBa4Apo таклид кушд, хама гуна хиcoбхoи мypaккaбpo анчом дмхeд Ba тахлили мyфaccaл дмхeд. Хамаи ин 6a шумо имкон мeдмхaд, ки Ba^ipo, ки aкcap Ba^ нaмepэеaнд, 6a тaвpи нaзappac capфa кyнeд, Ba raopepo, ки дap хэети вoкeй aкcap Ba^ дyшвop ë Faйpиимкoн ad, ичро нaмoeд [12].

Macana^ дap дapcхoи биология мушкилаги aфзoиши pacтaнмхopo бappacй мeкyнaнд. Дap шapoити Borçe^ ин 6emjap ав як мох тул мeкaшмд, aммo бо иcгифoдa as тexнoлoгмям компютфй, имкони pacмдaн 6a aфзoишм pacтaнмхo Ba пaйгиpии мapхмлaхoи acocй тaнхo дap чaнд дакща имкoнпaзмp ad. Ë дap фaннм xm^™, Ba^re ки peaгeнтхopo oмexтa кapдaн лозим аст бояд aB пaйм peaкcиям xимиявй гapдид. Дар acл, зapypияти xyди хэмин peaктивхo 6a миëн метяд Ba paвaндм oмexтa хaдди аккал xaтapнoк ad. Тaвaccyти МЭХ, ин хама фaвpaн ичро карда мeшaвaд. Ba як миcoли дигар, доир 6a мaтeмaтикa. nac ав муддати даров ав халли миеол маълум шуд, ки 4aBo6 нэздик нaмeшaвaд. Ба чои он ки as aBBan хал кушд, шумо мeтaвoнeд ин миеoлpo ба кoмпютep вopид кушд, он миcoлpo дар як лахза хал мeкyнaд Ba ба шумо халли мyфaccaл Ba 4aBo6 мeдмхaд. nac ав тахлили халли маовала шумо мeтaвoнeд xaiopo дар хиcoбхoи xyд пайдо кyнeд Ba ба он чой баргашта иалох кyнeд. [12].

Аалэн, чунин омузишхо эйни замон ба талаботхои стандартхои таълимии фeдepaлии дaвлaтии нaели дуюм чaвoбгy шстанд. Ëдoвap мeшaвeм, ки ин як c^a^ мсъерй барои татбик; мeбoшaд, ки талаботро барои ташаккули маърифатй, яънe мантикй, хамачонибаи тapбиявй дар мактаббачагон, ав кабили мукоша, чэмъбэстй, конкретй, тахлил, mmes, чамъбасти мафхум Ba f.

Ин амалхо бояд дар чараени фаъолияти таълимй татбикк карда шaвaнд, яъш хангоми омузиши чивхои нaв, амалхои таълимй, халли мушкилаг. Барои амалияи таълим ин маънои зарурати ташкили фаъолияти зeхнми муБофикро дар тамоми мархилахои дapc Ba дар дapcхoи хадафмандии гуногун дорад. Дар cиcтeмaхoи таълимии мусюир, маъмултарин замимахои маъмулии биcëpфyнкcиoнaлй Ba вoемтaхoи ТИ инхо мeбoшaнд:

а. чaдвaли элeктpoнй;

б. тacхeхи матнй;

B. барномахои омодагии муаррифй;

г. opraнaйзepхo;

д. cиcтeмaи идоракунии базаи маълумотхо;

е. мактубхои графикй.

ж. Истифодаи ТИ дар paBaR.^ таълимй мycoмдaт мeнaмoяд:

з. баланд бардоштани фаъолияти маърифатии xoнaндaгoн;

и. бappaей кардани мoдeлеoвй Ba визyaликyнoнии paвaндх,o Ba падидахои мураккаб;

к. ба oмyxтaнм фанхои мyшaxxac тaвaччyх зохир кардан;

л. хангоми дapëфти маълумоти дар чустучубуда аз Интернет истифода бурдан;

м. Афзалияти истифодаи ТИ:

н. истифодаи аудио Ba видeo-иттилoaг хангоми гузаронидани машFyлиятхo;

o. aзxyдкyнми мaвзyъ бо истифодаи маълумоти графикй;

п. имкони истифодаи мyнoеибaти дмффepeнcиaлй ба cинфхoи ибтидоии еaтхи гуногуни омодагй

Хэмаи бартарихои тexнoлoгмяхoи мттмлoaтй ба мо бeшyбха paвaндм таълимро ocoн мeкyнaнд. Хэдафхои acoеии пeдaгoгми тexнoлoгмяхoи мттмлoaтй дар cинф шаxcияти донишчуро инкишоф мeдихaд,

as чумш: тaшaккyл дoдaни мaлaкaxoи мyoшиpaт, тaшaккyли тaфaккypи эчодй, кобилияти ^були кapopxoи Faйpиoддй дap xoлaтxoи дyшвopи вaзъият; тaкмил вa pyщд дoдaни дoниш дap фaъaлияти тaчpибaвй. HepyM тexнoлoгияxoи игтилoaгй дap гнълими муск^и Pycия 6o дoиpaи вaceи pyщди фapдии инcaн (эxcocaг, a^n, чaxoнбинй, тaфaккypи мycгaкили эчодй вa интщодй, щyypи эcгeтикй вa f.) мyaйян кapдa мeшaвaд. Macъaлaxoи тaxияи мaнбaъxoи тexнoлoгияxoи игтилоотй aкcap вaк;г дик^ти мyaллимoни pycpo, ки дap кoнceпcияи мпeдaгoгикaи элeктpoнйм кop мeкyнaнд, чaлб мeкyнaд. Ощо бoвapй дopaнд, ки тexнoлoгияи иттилоотй бapoи омузиши pyшд мaнфиaтxoи зиëд мeдиxaд.

Тaxcилaги фocилaвй xoлo пaxнщyдaтapин paвaнди гвълим бa xиcaб мepaвaд. Фикpy aндeшaxo дap бopaи во^ии ин шaкли гнълим xene гуногун вa aкcap вaк;г кoмилaн диaмeтpй cypaт мeгиpaнд. 3epo то чaндe пeш тaкpибaн xarn гута мeтoдикaи гвълим мacoфa xиcaбидa мeщyд, ки дap он xaдди arç^ як кдоми мaвoд бapoи омузиши мycгaкилoнa дoдa мeщyд. Диcгaнциoннoe oбpaзoвaниe вce чaщe cвяsывaют c зaмкнyтoй cиcгeмoй oбyчeния. Тaxcилaги фocилaвй бeщгap бо cиcгeмaи гвълими пyшидa aлoкaмaнд мeбoшaд. ,3ap он вошии acacии иpтибaг бapoи пeшниxoди иттилоаг Интepнeти ^axo™ мeбoшaд. Чилди мaxcyc кopкapд бояд мaчмyи вocитaxoepo фapoxaм oвapaд, ки бa омузиши инфиpoдй, дacтгиpии иттилоагии бapoи омузиш, caнчиш вa xyдoмyзй зapypй, cиcгeмaи mi-w^m нaзopaт вa f. мycoидaт мeкyнaд. Для этого cpeдcгв впoлнe дocгaтoчнo, yчитывaя paзнooбpaзиe yжe c:oздaнныx вычиcлитeльныx тexнoлoгий. Бapoи ин, бо нaзapдoшш гуногунии тexнoлoгияxoи кoмпютepии aллaкaй caxтaщyдa мaблaF кофй ad. Тaxcилоти фocилaвй xaмкopии oмyзгcp вa cинфxoи ибтидoиpo дap мacoфaи бaйни xyд мecaнчaд, ки ин xaмa чyзъxoи xoŒ paвaнди гнълими cгaндapтиpo инъикoc мeнaмoяд. Foяи иcгифoдaи кoмпютepxo дap ^la^^xce, ки то aндosae ивaз кapдaни мyaллим дap твълими oмexтa дap мaктaби ибтидой зapyp ad ë xaмчyн чyбpoн бapoи oмoдaгии Faйpиpacмии мyaллими FCибoнa кoмилaн нaв нecг, вaлe нa кaмтap aз он бa нaкщaгиpй ad [2].

Aкcapи данишс^о aллaкaй cиcгeмaи омузиши элeктpoниpo бa pox мoндaaнд, ки тaвaccyти он cинфxoи ибтидой имкон дopaнд нa тaщo дap дoнишгcx, бaЛки дap xoнa низ тaxcил кyнaнд. Тaxcилaти фocилaвй бapoи xoнaндaгoни мaктaбxoи дexaт ниcбaт бa xoнaндaгcни дap шaxp зиндaгидoщгa мyxимгap ad. Тaxcилaги фocилaвй бapoи xaмa имкoниятxoи бapoбapи тaxcилpo фapoxaм мeopaд. Бо шapoфaти ин нaвъи тaxcил, шумо мeтaвoнeд бa ягон дoнишгoxи xop^^ дoxил шaвeд вa диплoмepo гиpeд, ки apзиш дощга бoшaд. Чaнбaи мycбaти тaxcили фocилaвй интиxoби чой ш вaк;ги paвaнди твълим мeбoшaд. Moнeaи pyinnu тaxcилaги фocилaвй гатки пacти oгoxии oдaмoн дap бopaи ин cKcra^ мeбoшaд. Aммo бо вучуди ин, тaxcилaги фocилaвй зинa бa зиш, py то py шyxpaт пaйдo мeкyнaд. Бoвapй бa он ad, ки дap oяндaи нaздик тaкpибaн 40-50% oдaмoн дap тaxcилaги фocилaвй тaxcил xoxa4A кapд [9].

Шaбaкaи Интepнeти бaйнaлмилaлй бapoи мyaccиcaи твълимй имкoниятxoи кaлoнpo фapoxaм мeopaд. Он бapoи тaшкили твълими фocилaвй имкониятари мyc:oидpo фapoxaм мeopaд. Интepнeт якчaнд нaмyди xиsмaтpacoниxopo штни^И мeкyнaд, ки дap бaйни ощо cиcгeмaи дacтгиpии твълими фocилaвиpo нacб ^дш мумкин ad. Инчунин rça^A ^дш зapyp ad, ки дap миктаб мaвчyдияти кoмпютep бо дacтpacй бa шaбaкaи ^axo™ мивчуд мeбoшaд. Ин имкон мeдиxaд, ки мyaccиcaи твълимй xaмчyн мapкaзи мaxaллии cиcгeмaи тaxcили кyщoдa иcгифoдa шaвaд, ки бa дoвтaлaбoн имкон мeдиxaд, ки тaxcилpo дap мyaccиcaxoи гуногуни кacбй вa олй бa гyнaи фocилa идoмa дшщд [2].

Koмпютepxo дap cox^ твълим нaкщи бyзypг дopaнд. Ощо вaк;гpo capфa мeкyнaнд, биcëp paвaндxopo aвтoмaтй мeкyнaнд, нaзopaти бocифaти дoнишpo бa pox мeмoнaнд, бapoи aзxyдкyнии дониш мyc:oидaт мeкyнaнд вa мoнaнди ищо. A^n^o xe4 як компютф бидуни шaxce, ки дap он нишacтaacт, пyppa кop кapдa нaмeтaвoнaд, зepo чй кaдape ки вошии кoмпютep бoшaд xa^ xe4 rac бa фapзaндoн aз мyaллим бexтap твълим дoдa нaмeтaвoнaд [11].

Инчунин, тexнoлoгияи иттилоагй имкон мeдиxaд, ки poxxoи тaкмили бозй инкишоф дoдa шaвaнд вa омузиш xaмчyн фaъaлияти дacтaчaмъoнaи cинфxoи ибтидой тaшкил кapдa шaвaд. Чой вa нaкщи тexнoлoгияxoи иттилоагй дap чoмeaи мyocиp бaлaнд ad, зepo нaкщи иттилоаг нaзappac мeбoшaд.

Tex^m^^^® иттилоагй дap cox^ мaopиф имкон мeдиxaнд, ки бо нaзapдoшти чунин чузъи му^ими cиcгeмaи твълимй, бa мoнaнди aëният, ки тexнoлoгияxoи иттилоагй nyppa твъмин кapдa мeтaвoнaнд, paнгxoи шaклxo ш ycyлxoи тaълимpo бapoи xa1!^ бeштapи мaълyмaг дивepcификaтcия кyнaнд. Яте aз poxx® мyocиpи тaкмил дoдaни paвaнди гнълим дap мaктaб ин иттилoaгoнидaни тaxcилaг вa aлaxycyc иcгифoдaи тexнoлoгияxoи иттилоагй мeбoшaд. Иттилости твълим нa тaщo иттилоагонии тaxcилагpo дap бap мeгиpaд, бaлки ин иттилоагонии фaъoлияти твълимй, нaзopaт вa чeнкyнии нaтичaxoи твълим, paвaндxoи тapбия, бepyн aз фaъoлияти твълимй, тaдкикaгй вa илум-мстода, инчунин фaъoлияти тaшкилй вa идopaкyнй мeбoшaд. Тexнoлoгияxoи иттилоагй дap paвaнди твълим бa oмyxтaни иттилоаг xaнroми омузиши фaнxo мyc;oидaт мeкyнaнд вa кopи oмyзгopoнpo дap дapcxo caбyк мeкyнaнд.

АДАБИЁТ

1. AÔAeeb Р.Ф. Филocoфия инфopмaциoннoй цивилизaции: учб. nocoóne. - M.: ВЛAДOC. 1994. - 336 c.

2. Aлeшин Л.И. Инфopмaциoнныe тexнoлoгии: yHeôœe nocсбиe I Л.И. Aлeщин. - M. : Map^ ДС, 2011. - 384 c.

3. 3axapora ИГ. Инфopмaциoнныe lex®®!™ в oбpaзсвaнии I И.Г. 3axapoвa - 4-e изд., dep. - M., 2008. - 192 c.

4. Информатизация общего среднего образования: Научно-методическое пособие / под ред. ДШ Матроса. - М.: Педагогическое общество России, 2004.

5. Коваленко А.А., Красовская Л.В. Проблемы преподавания информатики в современной школе // Наука и образование: Отечественный и зарубежный опыт: международная научно-практическая заочная конференция. - Белгород, 2016. -143 с.

6. Коротков Н. Информатика в школе: настоящее и будущее / Н. К Коротков // Народное образование. - 2008. - N° 6. - С. 176180.

7. Красовская Л.В. Использование современных информационных технологий при изучении информатики в школе / Л.В. Красовская, АС. Зубенко, Н.С. Саляева, Е.В. Чуева. - Ялта: Тенденции развития высшего образования в новых условиях, 2016. - 218.

8. Лыфенко А.В. Проблемы преподавания учебного предмета «Информатика и ИКТ» в средней школе // Международная конференция «Актуальные проблемы методики обучения информатике в современной школе». ФГБОУ ВО МИГУ/ Под ред. ТБ. Захаровой, Н.К. Нателаури - М.: МИГУ, 2016. - 397 с.

9. Полат Е.С. Педагогические технологии дистанционного обучения - Дистанционное образование: области применения, проблемы и перспективы развития / Международная научно-практическая Интернет-конференция. - М., 2005. - С. 50-55.

10. Скаковская Л.Н. По пути модернизации образовательного процесса / Л. Н.Скаковская, Н. А Лучинина, В. В. Мигаль // Высшее образование в России. -2010. - № 3. - С. 61-67.

11. Федотова, ЕЛ. Информационные технологии в науке и образовании: Учебное пособие / ЕЛ. Федотова, А.А. Федотов. - М.: ИД ФОРУМ;

12. НИЦ ИНФРА-М, 2013. - 336 с.

13. Сулла Р.В., Красовская ЛВ. Информационные технологии в школьном образовании // Сборник статей Международной научно-практической конференции. - Белгород, 2017. - С. 521-523.

ИСПОЛЬЗОВАНИЕ ИНФОРМАЦИОННЫХ ТЕХНОЛОГИЙ В ОБРАЗОВАНИИ

Целью статьи является раскрытие проблемы использования информационных технологий в общеобразовательных организациях. На основе проведенного анализа нормативной базы, научной и методической литературы по теме исследования была определена специфика внедрения информационных технологий при изучении отдельных предметов. Особое внимание в статье уделяется рассмотрению влияния компьютеризации на качество обучения, раскрываются примеры использования информационных технологий в образовании. В статье дана характеристика трех основных компонентов информационных технологий как комплекса технических средств, программных средств и системы организационно-методического обеспечения; представлено описание аналоговых и цифровых информационных технологий. Авторами перечисляются наиболее распространенные многофункциональные офисные прикладные программы и средства ИТ; выделяются преимущества применения ИТ в учебном процессе. Авторы приходят к выводу о том, что использование информационных технологий в образовании позволяет разнообразить широкую палитру форм и методов обучения, которые являются одним из

современных путей совершенствования учебного процесса. Статья предназначена для учителей, методистов, сфера деятельности которых связана с разработкой и использованием современных информационных технологий в образовании.

Ключевые слова: информационные технологии; информация; системные и прикладные программы; учебный процесс; компьютеризация; электронное обучение.

THE USE OF INFORMATION TECHNOLOGIES IN EDUCATION

The purpose of the article is to reveal the problem of using information technologies in general education organizations. Based on the analysis of the regulatory framework, scientific and methodological literature on the research topic, the specifics of the introduction of information technology in the study of individual subjects was determined. In the article, particular attention is paid to the consideration of the influence ofcomputerization on the quality of instruction, the

examples of using information technologies in education are disclosed. The article describes three main components of information technologies as a complex of technical means, software tools and a system of organizational and methodological support; the description of analog and digital information technologies is presented. The authors list the most common multifunctional office applications and IT tools; the advantages of applying IT in the learning process are highlighted.

The authors come to the conclusion that the use of information technologies in education allows diversifying a wide range of forms and methods of teaching, which are one of the modern ways to improve the educational process. The article is intended for teachers, methodologists, and students whose field of activity is related to the development and use of modern information technologies in education.

Keywords: information technology; information; graphics;; system and

Сведение об авторе:

Норбобоев Маьруфцон Олимович - соискатель кафедры методики преподавание математике и информационной технологии ГОУ "Худжандский государственный университет им. академика Б.Гафурова"(Республики Таджикистан, г. Худжанд) Тел.: (+992)929862323; E - mail:m_maruj@mail.ru

About the autor:

Norboboev Marufjon OUmovich - Lecturer of the Department of Informatics Khujand State University by named Bobojon GafUrov (Tajikistan, Khujand) Тел.:(+992)929862323; E -mail:m_maruf@mülru

УСУЛХОИ ИННОВАТСИОНИИ ТАЪЛИМИ ФАННИ ТЕХНОЛОГИЯИ ИТТИЛООТЙ ДАР

МУАССИСА^ОИ ТА^СИЛОТИ ИЛОВАГЙ

Норматов Ш.К.

Пажууишгощрушди маориф ба номи А Цомии Академияи тахрилоти Тоцикистон

Дар педагогикаи муосир методикам омузиши фанни технологиям иггилоогй барои хонандагон хеле усулхои гуногуни таълимиро дар бар мегирад, ки барои ба хадафхои таълимй расидани омузгор муассир мебошанд. Чанде аз ин усулхои таълимиро, ки чихати таълими фанни технологияи игтилоотй исгифода бурда мешаванд мавриди омузиш царор додем ва баъзе аз онхоро хамчун намуна шарх медихем.

Технологияхои омузгорй дар таълими гуруххои хурд муддати начандон зиёд аст, ки дар педагогика истифода мешаванд. ЧДюи соли 1970 ба дастурхои омузиши гуруххои хурд назар андохта буд. Мацсади олии кори гурухии ба шахсият нигаронидашуда хамкорй аст. Идеологии асосии таълимот дар хамкорй аз чониби се гурухи омузгорони амрикой тахия карда шуда буд: Чрн Хопкинс, Р. Чонсон ва Д. Чонсон, Ч. Аронсон. Фикри асосии омузиш дар хамкорй ин якчоя омухтан аст ва на танхо якчоя кор кардан мебошад

[3].

Усули таълими дар гурух. Дар ин чо, вазифаи хар як хонанда, ин на танхо якчоя кор кардан, балки донистани он аст, ки хар як аъзои гурух дониши зарурй гирад ва малакахои заруриро ташаккул дихад. Тамоми гурух ба азхудкунии маълумоти таълимй аз чониби хар як аъзои он хавасманд мебошанд, зеро муваффацияти даста аз сахми хар як нафар ва халли саривацтии мушкилот ба онхо пешниходшуда, вобаста аст. Се принсип вучуд дорад: «мукофот» - як чиз барои хама; масъулияти «инфиродй» -и хар як хонанда, маънои онро дорад, ки муваффацият ё нокомии тамоми гурух аз муваффациятхо ё нокомии хар як узв вобаста аст; шароити баробар барои комёбй.

Ин усул диццати махсусро ба «хадафхои гурухй» ва муваффацияти тамоми гурух, ки танхо дар натичаи кори мустацилонаи хар як узви гурух, дар хамбастагии пайваста бо дигар аъзои хамон гурух хангоми кор кардани мавзуъ ё мушкилот ба даст овардан мумкин аст.

Масалан, халли мушкилоти мураккаб кушишхои муташаккилонаи бисёр одамонро талаб мекунад. Хднгоми омузиши баъзе мавзуъхо ба хонандагон кори коллективй тавсия дода мешавад. Дар чараёни омузиш, танхо бо истифодаи таълиму тарбияи хамкорй, ба натичахои назаррас ноил шудан мумкин аст. Мухим он аст, ки на танхо хонандагон таълим гиранд, дониши назариявиро оцилона истифода баранд, дар компютер эчодкорона кор кунанд, балки ба онхо масъулияти царори дар назди даста вогузоршударо баланд бардоранд. Ба хонандагон таълим додан лозим аст, ки на танхо ба технология, балки ба кори одамони дигар низ гамхорй кунанд, ки ин ба мафхуми "фарханги иттилоотй" низ дохил мешавад.

Равиши дигарро профессор Эллиот Аронсон дар соли 1978 тахия карда буд, ва онро - «арраи нафис» меномиданд [1]. Равиш бо номи «арраи нафис» ин ташкили як гурухи иборат аз 4-6 нафар барои кор кардани маводи таълимй мебошад, ки он ба цисматхо тацсим карда шудааст. Баъд хонандагон як саволро меомузанд, вале дар гуруххои гуногун хастанд. Хамчун мутахассисон дар ин масъала мубодилаи и1тилоот мекунанд. Масалан, муаллиф дар дарсхои иттиходияи эчодии илми технологияи иттилоотй, барои навиштани эссе дар мавзуи «Барномахои оператсионии MS DOS ва WINDOWS» барои гуруххои гуногун пешниход карда буд. Пас аз ичрои корхо, хонандагон якчоя мазмуни эссеро гуш карда, ба он бахо медоданд. Дар ин холат, хонандагон метавонистанд дониши худро такмил дода, холигоххоро пур кунанд, мубодилаи тачриба кунанд ва сатхи фаъолият ва фаъолияти хар як узви гурухро арзёбй кунанд.

Усули «Омузиши муштарак» соли 1987 тахия шуда буд (Д. Чонсон, Р. Чонсон). Хар як гурух супоришро мегирад, ки зершуъбаи ягон мавзуи калон аст, ва гурухи калон бо он кор мекунад. Дар натичаи фаъолияти муштараки гуруххои алохида дар мачмуъ, азхудкунии хама мавод ба даст оварда мешавад [2].

Дар дохили гурух, хонандагон мустацилона нацшхои хар як узви гурухро барои ичрои вазифаи умумй интихоб мекунанд. Дар ин чо, фаъолияти хар як узви гурух, фарханги муошират бо хама, назорат карда мешавад. Ба кудакон чунин супориш додан лозим аст, то ки онхо худашон дониш гиранд. Масъалаи хавасмандгардонй барои фаъолияти мустацили таълимй, хеле мухим аст.

Чрхати санчиши самаранокии яке аз усулхои таълимй аз чониби муаллиф ба хонандагон оид ба технологияи иттилоотй вазифа гузошта шуд, ки барои иттиходияи эчодй рузнома таъсис диханд. Таъсиси

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.