Научная статья на тему 'КОММУНИКАТИВНАЯ КОМПЕТЕНТНОСТЬ КАК КЛЮЧЕВАЯ ЧАСТЬ РАЗВИТИЯ КОМПЕТЕНЦИЙ СТУДЕНТОВ'

КОММУНИКАТИВНАЯ КОМПЕТЕНТНОСТЬ КАК КЛЮЧЕВАЯ ЧАСТЬ РАЗВИТИЯ КОМПЕТЕНЦИЙ СТУДЕНТОВ Текст научной статьи по специальности «Науки об образовании»

CC BY
54
23
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
КОМПЕТЕНТНОСТЬ / СТУДЕНТ / КОММУНИКАТИВНОЕ ОБРАЗОВАНИЕ / ЗНАНИЯ / НАВЫКИ / УМЕНИЯ / УЧРЕЖДЕНИЕ

Аннотация научной статьи по наукам об образовании, автор научной работы — Латипов Сафар, Авгонов Самаридин Саидович

Коммуникативная компетенция - это система внутренних ресурсов, которая необходима для установления эффективного общения в определенном диапазоне личного взаимодействия. Наиболее распространенные способы формального общения - письменные и устные. Это механизм, посредством которого отражается мышление человека, развиваются его переживания, мысли и чувства, проявляется характер. Для того, чтобы выбрать правильные средства коммуникации для построения необходимой системы общения в зависимости от ситуации, необходимо знать семантику, понимать их значение. Социально-коммуникативный смысл или значение - это основная единица коммуникации, основанная на принятии того, чего хочет говорящий, и того, что побуждает его это сказать. Речь является основным средством общения и фактором развития мышления человека, она выражает личность, раскрывает ее во всех ее проявлениях. Речь - это сложная форма деятельности, которая состоит из отдельных действий и включает в себя мотивацию, цель и функцию говорящего. Успешное общение требует контроля над этими элементами речи и их сознательного выбора. В образовательном процессе в высшей школе основным принципом коммуникативного дизайна обучения является заинтересованность в процессе сотрудничества, который проводится между преподавателями и студентами на занятиях, направленный на понимание рассматриваемых вопросов и сотрудничество между всеми участниками. Таким образом, во всех классификациях коммуникативная компетентность понимается как своего рода набор знаний, навыков и компетенций, обеспечивающий эффективность коммуникативных процессов, то есть допускающий взаимопонимание и необходимое взаимодействие.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Похожие темы научных работ по наукам об образовании , автор научной работы — Латипов Сафар, Авгонов Самаридин Саидович

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

COMMUNICATIVE COMPETENCE AS A KEY PART OF THE DEVELOPMENT OF STUDENTS' COMPETENCIES

Communicative competence is a system of internal resources that is necessary to establish effective communication in a certain range of personal interaction. The most common methods of formal communication are written and oral. This is a mechanism through which a person's thinking is reflected, his experiences, thoughts and feelings develop, character is manifested. In order to choose the right means of communication for building the necessary communication system depending on the situation, it is necessary to know the semantics, to understand their meaning. Socio-communicative meaning or meaning is the basic unit of communication based on the acceptance of what the speaker wants and what prompts him to say it. Speech is the main means of communication and a factor in the development of human thinking, it expresses personality, reveals it in all its manifestations. Speech is a complex form of activity that consists of separate actions and includes the motivation, purpose and function of the speaker. Successful communication requires control over these elements of speech and their conscious choice. In the educational process in higher education, the main principle of the communicative design of teaching is the interest in the process of cooperation, which is carried out between teachers and students in the classroom, aimed at understanding the issues under consideration and cooperation between all participants. Thus, in all classifications, communicative competence is understood as a kind of set of knowledge, skills and competencies that ensure the effectiveness of communication processes, that is, allowing mutual understanding and the necessary interaction.

Текст научной работы на тему «КОММУНИКАТИВНАЯ КОМПЕТЕНТНОСТЬ КАК КЛЮЧЕВАЯ ЧАСТЬ РАЗВИТИЯ КОМПЕТЕНЦИЙ СТУДЕНТОВ»

3. Мирзоев АР.Дидактические основы подготовки студентов вузов Таджикистана к использованию информационно -коммуникационных технологий : дис.. .д-ра педнаук 13.00.01

4. Фармони Президента Чумхурии Точикистон Дар бораи «Стратегияи давлатии «технолоияхои иггилоогию коммуникатсионй барои рущци Чумхурии Точикистон» - 05.11.2003- N° 1174

5. Паёми Асосгузори сулху вахдаги миллй - Пешвои миллат, Президента Чумхурии Точикистон, мухтарам Эмомалй Рахмон, ба Мачлиси Олии Чумхурии Точикистон дар самти технологияхои игтилоогй ва коммуникатсионй аз 22 декабри соли 2017.

6. Рафиев С.А. Комплексный подход к внедрению информационно - коммуникативных технологии обучения математики в вузах Таджикистана, Душанбе, 2017.

7. Хлебалина ЕИнформагика : энциклопедия - М, 2003.

8. Шарипов Ф.Ф. Педагогические особенности формирования информационной культуры студентов при изучении курса информатики. дис., кандпеднаук. - Курган - Тюбе, 2008.

9. Шевченко А.В. Информационная устойчивость политической системыМонография - М: РАГС. - 2004.

10. Шоев НН. Психология и педагогика с основами кредитной технологии и активных методов воспитывающего обучения. Экспериментальное учебное пособие. - Душанбе: Ирфон - 2008.

11. Щербо В.К Стандарты по вычислительным локальным сетям. Справочник. - М: Радио и Связь. - 1990.

ИСПОЛЬЗОВАНИЕ КОММУНИКАЦИОННЫХ И ИНФОРМАЦИОННЫХ ТЕХНОЛОГИЙ В ПРОЦЕССЕ ПРАКТИЧЕСКОЙ РАБОТЫ В ХИМИИ

В данной статье авторы рассматривали роль научно - теоретической и методологической основы использования информационно - коммуникационной технологии на уроках и внеклассных занятий по химии в общеобразовательных школах Кулябского региона (компютер, интернет, электронные доски, ноутбук, презентации и т.д.)

Ключевые слова: обучения, воспитания, химия, компьютер, технология, информация, коммуникация, наука,просвещения, мышления, способность, творчество, ЮНЕСКО, ТСО.

USE OF COMMUNICATION TECHNOLOGY AND INFORMATION IN THE PROCESS OF PRACTICAL WORK IN CHEMISTRY

In this article, the authors considered the role of the scientific - theoretical and methodological basisfor the use of information and communication technology in the classroom and extracurricular activities in chemistry in secondary schools of the Kulob region (computer, Internet, electronic boards, laptop, presentations, etc.)

Key words: teaching, education, chemistry, computer, technology, information, communication, science, enlightenment, thinking, ability, creativity, UNESCO, TSO.

Сведения об авторах:

Мирзоев С.С - доктор педагогических наук, профессор кафедры химия и биологии Кулябского государственного университета им. Абуабдуллох Рудаки.

Исмоилова М. - старший препордаватель кафедры химии и биологии Кулябского государственный университета им. Абуабдуллох Рудаки.

Досаев С - ассистент кафедры химии и биологии Кулябского государственный университета им. Абуабдуллох Рудаки.

About the autors:

Mirzoev S.S. - Doctor of Pedagogical Sciences, Professor, Department of Chemistry and Biology, Kulyab State University name Abuabdullah Rudaki.

Ismoilova M. - Senior Lecturer, Department of Chemistry and Biology, Kulyab State University name Abuabdulloh Rudaki.

Dosaev S. - Assistant of the Department ofChemistry andBiology of Kulyab State University name Abuabdulloh Rudaki.

САЛОХИЯТИ КОММУНИКАТИВЙ ХДМЧУН ЕДСМИ АСОСИИ ТАШАККУЛИ САЛОХИЯТХОИ ДОНИШЦУЁН

Латипов С. О.

Донишгоуи давлатии омузгории Тоцикистон ба номи С. Айнй

Авгонов С. С.

Вазорати маориф ва илми Чумхурии Тоцикистон

Гузариш ба таълими босалохият дар муассисахои олии касбй масъалаи рушди кобилияти донишчуён, зохиршавии мазмуну мундарича ва самггирихои амалии таълими фанхо, рушди махорати донишчуён дар халли мусгакилонаи вазифахо дар холатхои номуайяниро ба миён овард. Чунин дигаргунихо, дар навбати худ, назди омузгорон вазифаи чусгучуи восига ва технологияхои нави таълимро мегузорад, ки ба

caмapaнoкии тaйëp нaмyдaни xaтмкyнaндaгaн, ки бa кaбyли rçapopxo дap вaзъиятxoи мyxтaлифи кacбй oмoдaaнд, кoбилияти тaxлил Ba бaxoгyзopии кop Ba фaъaлияти xy^o дopaнд, 6o ycлyб Ba мaxopaти xyдгaкмилдиxй шинac мeбoшaнд, paвoнa кapдa мeшaвaд.

Тaxлили вaзъияти н^уз^ cKrEm^ мaълyмaти oлии кacбй нишoн мсдш^ ки якe as ca^n^o, acocm бexгap Ba caмapaнoк нaмyдaни тaйëp кapдaни донишчуён тaшaккyли мaкcaднoки canox^ra кoммyникaтивии ощо бa x,co6 мepaвaд. Кдац нaмyдaн зapyp acг, ки canox,™™ кoммyникaтивй мaвзyи омузиши coxaxo, мyxтaлифи илмй oид бa ижон - физиология, ro^cnom^ caтcиoлoгия, пeдaгaгикa, лингвиcтикa бa x,co6 мepaвaд.

,3ap xaтмкyнaндaгaни мyaccиcaxoи oлии кacбй caлoxиятxoи кaлидй, aB oн чумга caлoxиятxoи кoммyникaтивй дap caтxи зapypй тaшaккyл нaëфтaacг. Мyтaxaccиcaни caлoxиятнoкpo мeтaвaн Ianxo дap paвaнди xaмкopиxoи фaъaли кoммyникaтивй тaйëp нaмyд. Аз ин xcrmp зapyp acт, ки дap paBa4^ тaълим бapoи pyinnu мax,opaти Iax^n Ba тacнифaти иттилoaг дap дoиpaи xaiv^op,,, cyбъeктxo тaмoми шapoитxo тaъмин кapдa шaвaнд.

,3ap тax,кикaIx,oи илмии мyc)cиp бa мaвмyнy мyндapичaи canox^flm кoммyникaтивй xaмчyн кдоми тapкибии тaшaккyл Ba инкишсФи caлoxиятнoкии донишчуён Ba poxy Bocmaxo, тaшaккyли он диккaти мaxcyc paвoнa кapдa мeшaвaд. Aap дoиpaи пeдaгoгикaи мyocиp кaйд кapдa мeшaвaд, ки дap aмaлй нaмyдaни Iapx^o, мyxтaлифи тaшaккyли caлoxияти кoммyникaтивии донишчуён rapxo, aivare тaлaб кapдa мeшaвaнд.

Aap илми wyoc,p ^a^axo, aмaлии кoммyникaтcия: лингвиcтикa, кoммyникaтcияи бaйнифapxaнгй, тexнoлoгияxoи компютфй, anorça бо чoмea, racpxo, ичтимой Ba Faйpaxo мeбoшaнд. Aap шapoити H^pyea тax,кикaIx,o, ки бо омузиши xycycиятxoи мyoшиpaт дap coxaxo, тaълимй, чaмъиятй, истexcoлaш, œëœ Ba дигap coxaxo, ичтимой aлoкaмaнд мeбoшaнд, вaceъ гapдидa иcтoдaacт. Бoлopaвии микдopи caмтxo бо HyBBax гиpифтaни мyвcфикгapдии 4apaënxo, иттилоотй, xaмкopиxoи бaйнигaмaддyнй xaм дap caтxи бaйнишaxcй Ba xaм дap caтxи чaxoнй бо ëpm Bocmaxo, мyxтaлиф aлoкaмaнд acn.

Сaлoxиятнoкии кoммyникaтивй ин yreyp, caлoxиятнoкии кacбй ad. Он бо caтxи aвxyдшyдaи мax,opaт Ba мaлaкaxoи нуткй, ки вaзъияти paфтopи кopии Ry-re^po мyaйян мeнaмoяд, тacниф кapдa мeшaвaд. Aap acoc, ccxiop, кoммyникaтcия, canox^flm кoммyникaтcиoнй xaмчyн oмoдaгй бapoи дapк кapдaни шaxcи дигap Ba мyoшиpaт бо y Ba xa^Hyn кобилияти wy^appap Ba xa-лли нaвъxoи wymaxxac, вaвифaxoи кoммyникaтcиoнй; мyaйян нaмyдaни шкад Ba ano^o, бaxoгyвopии вaвъият, бa нaзap

гиpифтaни ниятяр Ba ycynxo, anorça бо шapикoн, тaFЙиpи тaктикa Ba CIpaтeгияи мyoшиpaт дap мaвpиди зapypй, тacниф кapдa мeшaвaд.[1, c.256]

Бa мyгaxaccиcи мy<ccиp зapyp acn, ки дopoи дониш^ оид бa acocxo, paвaнди кoммyникaтивй Ba мaxopaти фaъoлияти иттилсстй Ba кoммyникaтивй дap coxaxo, мyxтaлиф, aв он чумга дap coxa, бaйнифapxaнгй бoшaд; бс xycycиятxoи кoммyникaтcияи шифо^й Ba Faйpишифoxй, нaвъx,oи он шинcc бoшaд; xycycиятxoи wyxm, кoммyникaтcиoниpo дoнaд; дopoи кобилияти иcтифoдaи пpинcипxoи кoммyникaтивй дap бaнaкmaгиpй Ba чopaбиниxoи чaмъиятй бoшaд.

Фax,миши xyби тapaфaйн, anorçaxo, xyб бa pox мoндaшyдa омили мyxими мyнocибaти мycбии бaйни тaмoми rypyxxo, ичтимой Ba дap бaйни ощо бyдa, фaxмиши нoдypycг Ba raraI мeтaвoнaд мyнoкдшaxo, зиддиятxo, кopпapтoй Ba дигap пaдидaxoи мaнфиpo бa вyчyд opa^ Аз ин py, шaxc бояд кушиш кyнaд, ки ycynxo, тaъcиpбaxши мyoшиpaтpo, яънe кобилияти фaxмидaни дигapoнpo oмyзaд.

Сaлoxияти кoммyникaтивй як cиcгeмaи зaxиpaxoи дoxилй мeбoшaд, ки бapoи эчоди мyoшиpaти caмapaнoк дap дoиpaи мyaйяни фaъaлияти якчояи шaxcй зapyp aCT. Bocитaи мaъмyли мyoшиpaти pacora зaбoни xaira Ba шифoxй мeбoшaд. Ин мexaнивмeст, ки тaвaccyти он тaфaккypи oдaм инъикcc мeшaвaд, тaчpибa, фикpxo Ba эxcocaти y инкишсф мeëбaнд, xиcлax зoxиp мeшaвaд.

Бa xcrap, дypyст интиxcб нaмyдaни Bocmaxo, шифoxй бapoи бунёд нaмyдaни c,CTe]via, зapypии anorçaxo мyвcфики вaзъият, дoнистaни ceмaнтикa, фaxмиши мaънoи ощо зapyp aCT. Мaънoи ичтимoивy кoммyникaтивй ë мaънo вaxиди acocm кoммyникaтcия бa x,co6 мepaвaд, ки дap acoc, он ^бул нaмyдaни он, ки гуянда чй мexoxaд Ba щцом aнгeвaxo ypo бa гyфтaни он вoдop мeнaмoянд, чой дopaд.[2, c.61]

Нутк; - вocигaи acocm кoммyникaтcия Ba омили pymди тaфaккypи ижон бa x,co6 мepaвaц, он шaxcиятpo ифoдa мeнaмoяц, ypo бо тшоми зyxypaг oшкop мeнaмoяц. Гyфтopи нуткй xaмчyн шaкли мypaккaби фaъoлияг aCT, ки aз a^ianxo, aлoxицa ибopaт бyдa, am^a мaкcaц, вaвифaи гyяндapo дapбap мeгиpaц. Бapoи a^ian, нaмyдaни мyoшиpaти бoмyвaффaк; бояд нaвopaти ин yreypxo, ryфтop Ba интиxoби бoшyypи ощо aмaлй кapдa шaвaц.[3, c.27]

Бa мacъaлaи тaшaккyл Ba инкишсфи caлoxияти кoммyникaтивии донишчуён кopxoи зиёди тaxкикaтй бaxmидa шyдaaст, ки дap ин caмг мeтaвoн тaxкщaIxoи Н.С. Емата^^ А.В. Бpymлинcкий, В.В. Дaвидoв, P.M. ^y^œ^a Н.В. Kyвминpo мaxcycaн кaйд нaмyд. Aap acoc, омузиш Ba тaxлили ин тaxкикaIxo xycycиятxoи тaшкили paвaнди тaшaккyли caлoxияти кoммyникaтивии донишчуён oшкop кapдa мeшaвaц. HnoBa бap ин, як кaтop Iapxxo, тaшaккyл Ba инкишсфи caлoxияти кoммyникaтивии донишчуён тaxия кapдa шyдaaст.

Taxnnnxo нишон мeдиxaнд, ки дap rnapoHiH имpyзa дap paвaнди тaълим ба ташаккули caлoxиятнoкии дoнишчyëн, аз он чумла ба caлoxиятнoкии коммуникативй, диккати мaxcyc paвoнa мeнaмoянд. ,3ap paвaнди таълим омузонидани дoнишчyëн ба мyoшиpaти зexнй вазифаи aввaлиндapaчa xиcoбидa мeшaвaд, ки дap дoиpaи он дoнишчyëн имкoният пайдо мсншоянд мустакилона гуфтугуи кoммyникaтивиpo ба pox монанд, фаъолона мyxoкимapoнй ва та^лил намоянд. Истифодаи кобилият ва маxopати xaмкopиxoи коммуникативй аз тapaфи дoнишчyëн дap paвaнди таълим бapoи фаъолияти кacбии ощо axaмиятм кaлмдй

дopaд.

Бapoи муайян намудани мoxият ва xycycияIxoи caлoxиятм коммуникативй, зapyp мeшyмopeм, ки мaфxyми "caлoxиятм коммуникативй" дap дoмpaи дониш^ои нaзapиявии пeдaгaFй ташиф кapдa шавад.

Maфxyми caлoxиятм коммуникативй аввалин ^lapoi^a аз тapaфи A.A. Бoдaлeв истифода гapдмдa, xaмчyн кобилияти ба pox мондан ва нигax доштани алка^ои cамаpанoк бо диFap одамон дap xoлaтм мавчудияти зaxмpaxoи дoxмлй, яъш дониш ва мaxopaт ташиф шудааст. [4, c.42]

Кайд намудан зapyp aci, ки мaфxyми "caлoxиятм коммуникативй" xa^H^ интмxaб ва амалй намудани баpнoмаи paфтopи нуткй дap вобастагй аз кобилияти инеон дap ин ë он вазъияти мyoишмpaт, кобилияти чудо намудани вазъият дap вобастагй аз мавзуъ, вазифа ва мyкappapaтм коммуникативй пайдо мeшавад, истифода мerapдaц.

Бappacй ва та^лили еaxтapи caлoxияти коммуникативй нишон мсди^^ ки то ба им^у тacнифaIи ягона ва конськунандаи мафxyми "еaлoxияти коммуникативй" тешни^И нaгapдмдa, оид ба мacъaлaи муайян намудани кимкои тapкмбии он низ мав^и ягона чой нaцopaц. Як катер му^аккикон yнcypxoи еaлoxияти коммуникативй ва еaлoxмтяx,oи зexнмpo дap aлoxидaгй бappacй намуда, oнx,opo мустакил мeшyмopaнд. Гypyx,и дигapи олимон еepIapкмбa будани еaлoxияти кoммyникaтивмpo таъкид мeнaмoянд, лскин тacaввypaIи ощо ниcбaти ин мастала xeлe мyxтaлиф ба xиеoб мфавад.

M.H.Bятюнeв алокамандии байни мaxopaти коммуникативй ва кобилияти зexниpo таъкиц намуда, caлoxияти кoммyникaтивмpo xaмчyн вocмтaи мyoшиpaт дap фаъолияти мexнaтй ва таълимй, консъ намудани тaлaбoтxoи зexнй муайян намудааст.[5, c.38-45] НИГсз еaлoxияти кoммyникaтивиpo xaмчyн мачмуи кoбмлиятxo, ки ба амалй намудани poбитa имконият мeдиx,aц, ташиф намудааст. Caлoxияти коммуникативй кобилияти мутобик намудани гyфтoppo бо xaцaфxoи вазъияти мyoшмpaт, дapкм мyнocибaтxoи т^афа^и чoнибxoи мyoшмpaт, инчунин кобилияти ташкили дypyсти мyoшмpaт бо нaзapдomти мeьëpxoи фapxaнгй ва ичтимоии paфтopи кoммyникaтивиpo дapбap мeгмpaц.[6 c.19] Ю.Н. Емслянов кайд намудааст, ки еaлoxияти коммуникативй ин чунин як еaтxи oмyxтaшyдaи xaмкopй бо му^ит aci, ки бapoи инеaн дap дoмpaи кобилият ва мaвкeи ичтимой бомуввафак амал намудан талаб кapдa мeшaвaц.[7, c.37]

,3ap шapoмти им^уза "еaлoxияти коммуникативй" ба тaвpи мyxтaлиф тacниф кapдa мeшaвaц. Чунин мeшyмopeм, ки ташифоти ниcбaтaн бомуваффак, муайяннамоии зepин ба xиcOб мepaвaц: cифaти интeгpaлии rnaxcrai, ки дониш ва мaxopaтpo бapoи xaмкopии еaмapaнoк бо мaкеaди ивазнамоии мттмлooт, ба pox мондани aлoкaxo, мдopaкyнии вазъият бо ëpии вocитaxoи шифо^й ва xaira шшбинй мсншояд. [S, с. 110-117]

Кайд намудан зapyp aci, ки caлoxияти коммуникативй xaмчyн кобилияти интeгpaтивй, ки дap cифaтxoи гуманистии rnaxcrai acoc ëфтa, ба таъмини натичанокии фаъолияти коммуникативй paвoнa гapдмдaaст ва аз тaчpибaи мyoшмpaти бaйнишaxcй, еaтxи омузиш, тapбия ва pymд бapмeoяд, муайян кapдa мeшaвaц.

,3ap натичаи xaмкopмм cyбъeктx,oи paвaнди таълим дap мyaccиеaи таълимй ташаккули фаъоли caлoxияти коммуникативй ба миëн мсояд, ки дap он poбмтa ë алока накши му^им дopaц. Aеocи мyндapичaвии pofer'a, мyoшмpaт ба xиеoб мфавад. Maxз дap мyoишмpaт шакл, навъ ва вaзифaxoи paвaндии xaмкopии одамон амалй г^^ца, дap дoмpaи он paвaнди омузиш, aзxyдкyнй, pymд ва та^кими мaxopaти коммуникативй ба pox монда мeшaвaц. [9, c.231]

Acapara му^аккикон, paвaнди мyoшмpaти кacбмpo бappacй намуда, oнpo тapикм мaфxyми мapкaзии xaмкopй тачатсум намудаанд. ,3ap xaмкopии байни одамон вазифаи aеocии мyoшиpaт - вазифаи танзимй амалй мeгapдaц. Xaмкopй xaмчyн yнcypи интeгpaтивии еoxтopи фаъолият фа^мида мeшaвaц, ки дap он ба манфиат, еaмттмpмx,o ва кoлaбxo, oдaтxoи шaxcии xap як иmтмpoкчии мyoшмpaт диккат дода мeшaвaц.

Myoшмpaт ин paвaнди дучонибаи po&ia ва xaмкopй мeбoшaц, ки дap paвaнди он ивазнамоии мттмлooт байни cyбъeктxoи мyxтaлиф амалй мeгapдaц. Инчунин, мyoшиpaт ивазшавии дaвpaxoи ташаккул, псшни^о^ кабул, вaеeъ намудан ва тазики мттмлooтpo дap xaмкopии cyбъeктxoи po&ia тaчaеcyм мeнaмoяд.[10, c.63]

^Ka^^pm коммуникативй дap acocи нишoндмx,aндaxoи гуногун навъбандй кapдa мeшaвaц: дap aеocи микдop, xapaктep ва еaтx,и чалби cyбьeктxo ба paвaнди xaмкopй; шакл^ои ташкилии xaмкopмx,oи коммуникативй; вocмтaxoи коммуникативй; аз мав^и манфиати тapaфxo; дap acora тaчaеcyми xycycиятxoи пcмxoлoгии xaмкopии коммуникативй ва Faйpaxo.[11, с.25-2б]

,3ap paвaнди таълим дap мyaccиеaxoи олй пpинcипм acocии тapxи коммуникативии та^сл шавку paFбaт ба paвaнди xaмкopй ба xиеoб мepaвaц, ки байни oмyзгop ва дoнишчyëн дap машЕ^ШЕ^о ба pox

монда шуда, ба дарки масъалаи баррасишаванда ва якдигарфахмй байни тамоми иштирокчиёнй хамкорй равона карда шудааст.[12, c.279-289]

Хамин тарик, дар тамоми таснифотхо салохияти коммуникативй хамчун як навъ мачмуи дониш, майорат ва малака фахмида мешавад, ки самаранокии равандхои коммуникатсиониро таъмин менамояд, яъне имконият медихад, ки якдигарфахмй ба даст оварда шуда, таъсири зарурии мутакобила расонида шавад.

АДАБИЁТ

1. Бодалев A.A. Личность и общение / АА Бодалев. -М., 1995. -С. 42.

2. Вятютнев, М.Н. Коммуникативная направленность обучения русскому языку в зарубежных школах / М.Н. Вятютнев // Русский язык за рубежом. - 1977. - N° 6. - С. 38-45.

3. Гез, НИ. Формирование коммуникативной компетенции как объект зарубежных методических исследований / НИ. Гез // Иностранные языки в школе. - 1985. - № 2. - С. 19.

4. Емельянов, Ю.Н. Активное социально-психологическое обучение / Ю.Н. Емельянов. - Л: Изд-во Ленингр. ун-та, 1985. -

С.37.

5. Лобанов А А. Основы профессионально-педагогического общения: учеб. пособие для студ высш. пед. учеб. заведений. М.: Академия, 2002. -С.256.

6. Лурия А. Р. Язык и сознание / под ред. Е. Д Хомской Ростов н/Д.: Феникс, 1998. -С. 61.

7. Науменко, Е.А Деловые коммуникации: учебное пособие / Е.А Науменко. - Тюмень, 2013. - С. 231.

8. Каймакова, М.В. Коммуникации в организации: текст лекций / М.В. Каймакова - Ульяновск: УлГТУ, 2008. -С. 63.

9. Ротова, Н.А. Сущность, содержание и компоненты коммуникативной компетенции педагога начального общего образования / Н.А Ротова // Вестник Челябинского государственного педагогического университета. - 2013. - № 8. - С. 110-117.

10. Каймакова, М.В. Коммуникации в организации: текст лекций / М.В. Каймакова. - Ульяновск: УлГТУ, 2008. -С. 63.

11. Почепцов, ГГ. Теория и практика коммуникации / Г.Г. Почепцов. - М.: Центр, 1998. -С. 25-26.

12. Батаева, Е.В. Коммуникативные и инструментальные стратегии в системе высшего образования. - Харковь, 2015. - Т. 21. - С. 279-289.

КОММУНИКАТИВНАЯ КОМПЕТЕНТНОСТЬ КАК КЛЮЧЕВАЯ ЧАСТЬ РАЗВИТИЯ КОМПЕТЕНЦИЙ СТУДЕНТОВ

Коммуникативная компетенция - это система внутренних ресурсов, которая необходима для установления эффективного общения в определенном диапазоне личного взаимодействия. Наиболее распространенные способы формального общения - письменные и устные. Это механизм, посредством которого отражается мышление человека, развиваются его переживания, мысли и чувства, проявляется характер.

Для того, чтобы выбрать правильные средства коммуникации для построения необходимой системы общения в зависимости от ситуации, необходимо знать семантику, понимать их значение. Социально-коммуникативный смысл или значение - это основная единица коммуникации, основанная на принятии того, чего хочет говорящий, и того, что побуждает его это сказать.

Речь является основным средством общения и фактором развития мышления человека, она выражает личность, раскрывает ее во всех ее проявлениях. Речь - это сложная форма деятельности, которая состоит из отдельных действий и включает в себя мотивацию, цель и функцию говорящего. Успешное общение требует контроля над этими элементами речи и их сознательного выбора.

В образовательном процессе в высшей школе основным принципом коммуникативного дизайна обучения является заинтересованность в процессе сотрудничества, который проводится между преподавателями и студентами на занятиях, направленный на понимание рассматриваемых вопросов и сотрудничество между всеми участниками.

Таким образом, во всех классификациях коммуникативная компетентность понимается как своего рода набор знаний, навыков и компетенций, обеспечивающий эффективность коммуникативных процессов, то есть допускающий взаимопонимание и необходимое взаимодействие.

Ключевые слова: Компетентность, студент, коммуникативное образование, знания, навыки, умения, учреждение.

COMMUNICATIVE COMPETENCE AS A KEY PART OF THE DEVELOPMENT OF STUDENTS' COMPETENCIES

Communicative competence is a system of internal resources that is necessary to establish effective communication in a certain range of personal interaction. The most common methods of formal communication are written and oral. This is a mechanism through which a person's thinking is reflected, his experiences, thoughts and feelings develop, character is manifested.

In order to choose the right means of communication for building the necessary communication system depending on the situation, it is necessary to know the semantics, to understand their meaning. Socio-communicative

meaning or meaning is the basic unit of communication based on the acceptance of what the speaker wants and whatprompts him to say it.

Speech is the main means of communication and a factor in the development of human thinking, it expresses personality, reveals it in all its manifestations. Speech is a complex form of activity that consists of separate actions and includes the motivation, purpose andfunction of the speaker. Successful communication requires control over these elements of speech and their conscious choice.

In the educational process in higher education, the main principle of the communicative design of teaching is the interest in the process of cooperation, which is carried out between teachers and students in the classroom, aimed at understanding the issues under consideration and cooperation between allparticipants.

Thus, in all classifications, communicative competence is understood as a kind of set of knowledge, skills and competencies that ensure the effectiveness of communication processes, that is, allowing mutual understanding and the necessary interaction.

Keywords: Competence, student, communication education, knowledge, skills, abilities, institution.

Сведение об авторах:

Латипов Сафар - заведуш кафедры информационные и коммуникационные технологии, Таджикского государственного педагогического университета имСАйни Тел. (+992) 915535735

Авгонов Самаридин Саидович - доктор педагогических наук, профессор, руководитель проекта «Развития вышего образования» при Министерстве образоовя и науки Республики Таджикистан, Электронный почта: samdec26@yahoo.com, Тел: (+992) 907775454

About the authors:

Latpov Safar - Head of the Department of Information and Communication Technologies of Tajik State Pedagogical University named after S. Aini. Tel. (+992) 915535735

Avganov Samariddin Saidovich — Doctor of Pedagogy, Professor, Head of the Higher Education and Science of the Republic of Tajikistan, E-mail: samdec26@yahoo.com, Phone: (+992) 915535735

ТАМОИЛИ КАСБЙ-НИГАРОНИИ ТАЪЛИМИ «ЭЛЕМЕНТНОЙ АЛГЕБРАИ ВЕКТОРЙ» БА МУАЛЛИМОНИ ОЯНДАИ ФИЗИКА ДАР МУАССИСАХОИ ТАХ,СИЛОТИ ОЛИИ ОМУЗГОРЙ Саидова Ф.Х.

Донитгощ давлати Хучрнд ба номи академик Б. Fафуров Рацабов Т.Б., Бегимов Х.Х.

Донишгощ давлатии омузгории Тоцикистон ба номи С. Айнй

Навгонихои замони муосир ба рушди системам маорифи чумхурй бетаъсир намемонад. Аз ин чониб талабот бо назардошти тайёрии кадрхои омузгорй дар муассисахои тахсилоти олии омузгорй зиёд мегардад. Ин муаллимони ояндаро водор месозад, ки тамоми донишхо махорату малакахо ва салохиятхои азбаркардаашонро барои халли масъалахои касбй ва рузмараи гайристандартй истифода намуда салохиятхои худро фаъолона такмил диханд. Ин хадаф ба муаллимони ояндаи физика низ тааллук дорад, ки робитаи байни фаннии предметхои физикаю мате- матикаро боз хам чиддитар амалй созанд.

Дар муассисахои тахсилоти олии омузгорй тачрибаи бойи дар ин чода, яъне амалисозии тамоили касбй-нигаронй андухта шудааст. Аммо бисёр масъалахое, боз мавчуданд, ки то имруз халли худро наёфтаанд. Масалан курси анализи математикй, геометрия, алгебра то хол заминаи рушди омодаи касбии муаллимони ояндаи физика то хол пурра амалй нагардидааст.

Бояд гуфт, ки беистифодаи методхои математикии тахкикот, ягон мафхумхо, конуниятхо ва ходисахои физикии муосирро тасаввур кардан гайри имкон аст. Бинобар хамин яке аз самтхои дурнамои ташкилии омодагии касбии муаллимони ояндаи физика ин амалисозии тамоили касбй-нигаронии таълими курсхои бахши математикй мебошад.

Проблемаи робитаи байни фаннй оид ба таълими курсхои бахши математикй дар хамбастагй бо тадбики он дар амал зич алокаманд мебошад. Чунин имкониятхо дар замони муосир нихоят зиёданд, ки математикаро ба мартабаи баланд хидоят намояд.

Чи хеле, ки Ф.Энгелс кайд карда буд. «Тадбики математика: дар механикаи чисмхои сахти мутлак, дар механикаи газхо наздиктар, дар механикаи моеъхо душвор ... амалй мебошад». [12, с.587]. Дар замони муосир математика кариб дар хамаи кисматхои физика тадбики худро дорад. Бинобар хамин муаллими ояндаи физика дар хама самтхои фаъолиятнокиаш аз методхои математикй бояд истифода намояд. Ин омодагии касбй дар раванди тахсил дар донишгох ташаккул меёбад.

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

Добили кайд аст, ки тахкикоти Арабова М.Р. [1] ва бисёр тахкикот- хои дигар ифодагари робитаи байни фаннии баъзе чабхахои анализи математикй ва курси физикаи умумй дар муассисахои тахсилоти олии омузгорй зимни тамоили касбй-нигаронй барраси шуданду халос.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.