Научная статья на тему 'ДИДАКТИЧЕСКАЯ ТЕХНОЛОГИЯ И ИСПОЛЬЗОВАНИЯ ИНТЕГРАЦИОННЫХ ПРИНЦИПОВ НА ОСНОВЕ ХУДОЖЕСТВЕННО-ИСТОРИЧЕСКИХ ТЕКСТОВ'

ДИДАКТИЧЕСКАЯ ТЕХНОЛОГИЯ И ИСПОЛЬЗОВАНИЯ ИНТЕГРАЦИОННЫХ ПРИНЦИПОВ НА ОСНОВЕ ХУДОЖЕСТВЕННО-ИСТОРИЧЕСКИХ ТЕКСТОВ Текст научной статьи по специальности «Науки об образовании»

CC BY
66
44
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
УНИВЕРСАЛЬНОСТЬ / ПОЗНАВАТЕЛЬНОСТЬ / МЕЖПРЕДМЕТНОСТЬ / ИНТЕЛЕКТУАЛЬНОСТЬ / КОММУНИКАТИВНОСТЬ / ДИДАКТИКА / ДИФФЕРЕНЦИАЦИЯ / ПОСЛЕДОВАТЕЛЬНОСТЬ

Аннотация научной статьи по наукам об образовании, автор научной работы — Мансурова Джамиля Сулаймоновна, Кузиева Раьно Мирмухамадовна, Ходжаева Гулджахон Джафаровна

В статье говорится об интегративном характере eq познавательной деятельности на основе художественно-исторических текстов которое позволили eq определить систему познавательных универсальных eq учебных действий как eq ключевую компетенцию, eq обеспечивающую учащимся «умение учиться». При этом eq основы формирования eq познавательных умений закладываются в eq начальной школе, а eq полученный в это eq время опыт учебно-познавательной деятельности обеспечивает eq успешность обучения на eq протяжении всей eq последующей жизни. Всесторонная изучения проблемы eq интеграции в eq образовании , которое подтвердило ее eq значимость и положительное влияние на eq педагогический процесс, eq выразившиеся в eq стремлении развития современной личности, eq обладающей системным мышлением, eq способностью к осознанному eq анализу своей деятельности, eq самостоятельным действиям в условиях неопределенности, а eq также приобретению eq новых знаний и умений.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

DIDACTIC TECHNOLOGY AND USE OF INTEGRATION PRINCIPLES BASED ON ARTISTIC-HISTORICAL TEXTS

The article talks about the integrative nature of cognitive activity on the basis of artistic and historical texts, which made it possible to define the system of cognitive universal educational actions as a key competence that provides students with the "ability to learn." At the same time, the foundations for the formation of cognitive skills are laid in elementary school, and the experience of educational and cognitive activity gained at this time ensures the success of learning throughout subsequent life. A comprehensive study of the problem of integration in education, which confirmed its significance and positive impact on the pedagogical process, expressed in the desire for the development of a modern personality with systemic thinking, the ability to consciously analyze their activities, independent actions in conditions of uncertainty, as well as the acquisition of new knowledge and skills.

Текст научной работы на тему «ДИДАКТИЧЕСКАЯ ТЕХНОЛОГИЯ И ИСПОЛЬЗОВАНИЯ ИНТЕГРАЦИОННЫХ ПРИНЦИПОВ НА ОСНОВЕ ХУДОЖЕСТВЕННО-ИСТОРИЧЕСКИХ ТЕКСТОВ»

ТЕХНОЛОГИЯМ ДИДАКТИКИ ВА ИСТИФОДАИ ПРИНСИПХОИ ИНТЕГРАТСИОНИ дАР АСОСИ МАТН^ОИ БАДЕИЮ ТАЪРИХИ

Мансурова Ц. С, Ходжаева Г. Ц.

Донишгоуи давлатии омузгории Тацыкистон ба номи САйни Кузиева Р.М.

Данишга^ы давлатии молия ва m^mci^ Тоцикистон

Вожаи «технология» аз усули хоричй шрифта шуда, дар хорич онро хангоми тавсифи раванди муташаккили таълим истифода мебаранд. Истифодаи технологиях^ ба такмили усулхои таъсиррасонй ба талабагон хангоми халли масъалахои дидактикй равона карда шудааст.

Намудхои технологияи педагогй бисёранд, онхро аз руи асосхои гуногун фарк мекунанд. Дар дидактика се гурухи асосии технологияхоро чудо мекунанд:

1. Технологияи таълими фахмондадихию намоишй, мохияти он аз иттилоъдихй, шиносондани талабагон ва ташкили фаъолияти репродуктивии онхо бо максади тахияи кобилияти умумиилмй ва махсус (фаннй) иборат аст.

2. Технологияи таълими шахсиятй, ки ба интиколи таълим ба заминаи субъективй бо такя ба инкишофи шахсият равона карда шудааст (Якиманская И.С.).

3. Технологияи таълими инкишофдиханда, ки асосашро усули таълиме ташкил медихад, ки ба ангезиши механизмхои дохилии инкишофи шахсияти талаба равона шудаанд.

Хдр яке аз ин гуруххо якчанд технологияи таълимро дар бар мегирад. Масалан гурухи технологияхои шахсиятй фарогири технологияи бисёрсатхии (тафрикавии) таълим, таълими мутакобилаи коллективй, технологияи азхудкунии пурраи дониш, технологияи таълими модулй мебошад. Ин технологияхо имкони ба назар гирифтани хусусиятхои фардии талабагон, такмил додани усулхои таъсиррасонии муаллим ба талабагонро таъмин мекунанд.

Фанни таълимии «Забони модарй» ташаккули кобилияти шахсиятй, идрок, муоширатй ва танзимнамоиро таъмин мекунад. Кор бо матн имконоти ташаккули амалхои мантикии тахлил, мукоиса, муайянкунии робитаи сабабу натичаро мекушояд. Таваччух ба таркиби морфологй ва синтаксисии забон ва азхудкунии сохти калима ва чумла, шакли тасвирии харфхо инкишофи амалхои тасвирнамоии аломату символро инкишоф медихад - ивазнамой (масалан ивази овоз ба харф), моделсозй (масалан, сохтани таркиби калима тавассути накша) ва табдили модел (тагйири шакли калима). Ташаккули рагбати идрокии омузиши талабагон бо азхудкунии дониши назариявй ва таваччух ба усулхои умумии амал робитаи кавй дорад (В.В. Давидов, А.К. Маркова, Д.Б. Элконин).

Барои инкишофи муваффаконаи кобилияту малакаи идрок (маърифат) мо истифодаи технологияхои фаъолиятии таълимро пешниход мекунем (чадвали 1).

Чадвали 1

Технологияхои ташаккули кобилияти идрок

Технологияхо Усулхо Крбилиятхои ташаккулёбанда

Таълими масъалагузорй Ташкил кардани вазъи масъала Идрокй: умумилмй, амалхои идрокй, гузориш ва халли масъала

Педагогикаи хамкорй Фаъолияти хамкорй, сухбати эвристкй, хулсаи дастачамъй, мукоиса. Идрокй: амалхои мантикии универсалй

Усули инфироди-тафрикавй Масъалахои гуногунсатх Идрокй: умумилмй, амалхои идрокй, гузориш ва халли масъала, амалхои мантикии универсалй

Технологияхои ипилэогй-муоширатй Шиносой бо маводи нав дар компютер, тест, презентатсия, лавхаи электронй Идрокй: амалхои мантикии универсалй, амалхои умумилмии идрокй

Усули лоихахо Кори тахкикртй, кори лоихакашй Идрокй: амалхои умумилмии идрокй, гузориш ва халли масъала, амалхои мантикии универсалй

Хдр технологияи пешниходшударо муфассалтар баррасй мекунем.

Таълими масъалагузорй. Яке аз хусусиятхои раванди муосири таълим гузариш ба усули шахсиятии таълим мебошад, ки истифодаи мачмуи усулу технологияхои рушди шахсият, шаклхои ташкилиро талаб мекунад. Таълими мутаваччехи шахсият аз модел ва низоми мавчудаи педагогй бо ин тафовути чиддй дорад, ки ба кудак озодии васеи интихобро дар раванда идрок мухайё месозад. Дар доираи он муаллим бо ёрии технологияхои гуногун равишу усулхои кори худро бо рагбат, стратегия ва услуби идроки талаба мувофик мегардонад, на ин ки талаба ба хадафхои омузгор, усули тафаккури у, услуби таълими у мувофик мешавад.

Твь^ими мacъaлaгyзopй чунин шaкли тaшкили дapc aeт, ки тaxти pox6apm му8ллим бa вучуд coxтaни мaeъaлaxo, кopи фaъoли мycтaкилoнaи тaлaбaгoнpo oид бa xa^re ohxo дap нaзap дopaд, дap rn™^ ин paвaнди aзxyдкyнии flRM ^ниш, ^o^kn™! мaлaкa) Ba pyшди кoбилияти тaфaккyp aмaлй мeгapдaд.

Taълими мaeъaлaгyзopй aнъaнax,oи фapxaмшyдaи дapcгyзapoниpo шикaeтa, низoми мyнoeибaти «мyaллим - шoгиpд»-po тaFЙиp мeдиxaд. Бинoбap ин тaлaбoти ниeбaти oмyзгopи мyoeиp пeшниxoдшaвaндa бa y кaмгapин имкoни мax,дyдшaвй 6o aзxyдкyнии бapнoмaи мaктaбиpo нaмeдиxaнд.

Myaллим бoяд чунин в8зъу x,aдaфи apepo бa вучуд oBapaA, ки Tara6oiy xox,ищи шoгиpдoнpo бapoи дoниcтaни ин мaълyмoт Ba кop ^дш чи^ти paeидaн бa x,aдaф бeдop нaмoяд [101].

Педагогикаи хамкорй. Пeдaгoгикaи x,aмкopй чун тexнoлoгияи мyкaммaл xaHy aeбoби мeъëpивy и^й нaдopaд; шя^и oн aeoeи СДТ MHA 4yMxypm Toчикиeгoнpo тaшкил дoдaнд. Бинoбap ин пeдaгoгикaи xaM^^o чун нaвъи xokm тexнoлoгияи «вopидшaвaндa» бappaeй бoяд Rap^ ки тaчaeeyмгapи тaфaккypи oM^rap^ capчaшмaи шя^и пeшбap буд^ тo aндoзae xaMHyH киеми тapкибй бa тexнoлoгияxoи мyoeиpи пeдaгoгй дoxил мeшaвaд [24, c. 159].

Равиши инфиродию тафрикавй. Зapypaти aмaлиcoзии пpинeипи твълими тaфpщaвй 6o мвзмуни твълим Ba имкoнoти инфиpoдии xap Tara6a; иxтилoфoти BorçeaH вyчyддoштaи миëни xaдaфx,oи мyштapaки тaмoми тaлaбaгoн дap ин ë oн синФ, бaйни xyeyeияти инфиpoдии мaвoди твълим, шaкли кoллeктивии paвaнди твълиму инкишoфи кyдaкoн вoбaeтaгй дopaд. Рaвиши тaфpикaвй дap paвaндa твълим мвчмуи or^^oh^ ^yx^o® мyкoбил Ba M^ryn^rxm инфиpoдиpo бapoи бex,гapдoнии eифaти тв\лиму pyщди xap тaлaбa дap нaзap дopaд.

Бa ин вaeилa, иcтифoдaи ягсфяи paвищи тaфpикaвй Ba инфиpoдии твълим имкoни 6a xaM н8здик кapдaни дape 6a кoбилиятy тaлaбoти xap xoнaндapo Myx^ë мeкyнaд. Xaдaфx,oи тaфpщaбaндии твълим.

Аз нyктaи нaзapи пeиxoлoгию пeдaгoгй ифниpoдй кapдaни твълим дap aeoeи тaщкили шapoити мушеиб бapoи инкишoфи paFбaтy кoбилияти x,ap Tara6a, мyaйян кapдaни мaxopaт мeбoшaд. Аз нyкгaи нaзapи ичтимoй - тaъcиppacoнии мaкcaднoк 6a тaщaккyли иктидopи инфиpoдии эчoдй, кaeбии 4oMea 6a Ma^ca^ иeтифoдaи or^^oh^ имкoнoти x,ap yзви ^oMea дap мyнoeибaти y 6o ^aMb^T aeт.

HaMy^^ тaфpикaбaндй: дoxилй, бepyнй.

Taфpикaбaндии дoxилй - тнълими мyтaфappики »^araM дap ^у^и кaлoни тaлaбaгoн (еинф)-и тaeoдyфй интиxoбшyдa, 6e чyдo нвмудвни ^yx^M бoeyбoт. flap шaкли бaнaзapгиpии xyeyeиятxoи инфиpoдй ë дap низoми caix^M тaфщaбaндй aмaлй шудв мeтaвoнaд.

Moдeлxoи тaфpщaбaндии дoxилй:

1. Moдeли xaMrnpon К^двшии дopoи ^o^kn^-ra гyнoгyн дap як ^yx, 4o&np кapдa мeшaвaнд, 6a фapдият, pyшди инфиpoдй Ba твълими мycтaкилoнa axaмият дoдa мeшaвaд.

2. Taфpикaбaндии caixp - тaщкили тнълим, ки зимни oh тaлaбaгoн тибки як бapнoмa твълим гиpифгa, xyкyкy имкoн дopaнд oHpo дap егт^и гyнoгyн - x,an^ (бaзaвй, craHAapra тax,eилoг) Ba 6anaHA - вз xyд нaмoянд.

3. Moдeли eинфx,oи гyнoгyннaвъ. Шoгиpд вз p^ xaMa фaнx,o дap x,aMoH як еинфи гyнoгyннaвъ тaxeил мeкyнaд. Бapoи дapexoи зaбoни мoдapй мaвoд 6a фaeлx,o ra^^M щyдaacг Ba бapoи oмyзищи x,ap фвел Ba^ra мувйян чyдo кapдa мeшaвaд. Дap ox^ тeeти тaшxиeй гyзapoнидa шуд^ вз p^ Harnean oh 6a бaъзe шoгиpдoн мaвoди илoвaгии вaeeътap ë M^mnrap, 6a тaлaбaгoни дигap - вaзифaë мaвoди иeлox,й дoдa мeшaвaд.

Tфapикaбaндии бepyнй твълими тaлaбaгoни ^yx^o® мyxтaлифpo тибки бapнoмaxoи вмику Baceb дap нaзap дopaд. Ин HaB^ тaфpикaбaндй laBaecyra кypexoи ингиxoбй Ba твълими тaxaeeyeй aMarä мeшaвaд. Бaъзe Tara6araH caix^ yмyмифapxaнгии oмyзиш Ba aзxyдкyнии мaвoди твълим, тaлaбaгoни даг^ caix^ aMare, ^yx^ геюм caix^ эчoдии oмyзищpo мyвoфики parlai, кoбилият, Mann Ba 6o нaзapдoщги фaъoлияти кaeбии oяндaaщoн интиxoб xoxaнд ^д.

Taфpикaбaндии бepyнй ин тaщкили ^yx^oM ниeбaтaн 6oey6oi aci, ки дap ohxo мyндapичaи laxe^n Ba Tara6om твълимй ниeбaти шoгиpдoн тaфoвyт дopaнд.

Технологиями иттилоотию муоширатй дap paBaH^ твълим Ba гвчдиди тaxeилот бeш 8з пeш иcгифoдa мeшaвaнд.

Mya-ллим вaзифaдop aci 6a кyдaкoн чудан твълим диx,aд, ки ohxo 6a зудй Ba oe^ 6a шapoити тaFЙиpëбaндa вoкyниш кapдa, мaeъaлax,oи HaB Ba poxxoи xaлли oHpo ëфтa тaвoнaнд. Нaтичaи xy6 8з ичpoи ин вaзифa дap шapoити тш'бикд paвищи иннoвaтeиoнии твълим xoeил мeшaвaд, ки oh гyзapиш 6a caix^ caMapBy эчoдpo гньмин мeкyнaд. Хдмш ин 6o ëpии тexнoлoгияxoи мyxтaлиф, 8з чумлв иттилoотию мyoщиpaтй 6a дacт мeoяд.

Усули лоиха ë 6a иcгилox, твълими MyiaBa44ex 6a c^ox^i.

Maкcaди твълими лoиx,aвй тaшкили шapoитecI, ки дap oh Tara6araH: 6o par^aiy мycгaкилoнa дoнишpo 8з capчaщмax,oи гyнoгyн мeгиpaнд; иcгифoдaи дoниши aндyxтaaщoнpo бapoи xaлли мaeъaлaxoи идpoкй Ba aмaлй ëд мeгиpaнд; к^биляти тaxкдкoтии xyдpo инкишoф мeдиx,aнд; тaфaккypи eиcгeмиpo тaкмил мeдиx,aнд [94].

AcocM усули лoиxapo инкишaфи мaлaкaи и^оки тanaбaгoн, кобилияти aмaлкapди мycгaк;илoнaaшoн дap мухдги игтилoaг, pyшди тaфaккypи интикодй тяшкил мeдиx,aд.

Texнoлoгияи тaшкили фaъoлияти лоихдви oдaмoн:

1. Пaйдoиши sapypa™ тж,ияи лоихд.

2. Шинос шyдaн 6o мaзмyни acocии лои^.

3. Tax,™n нaкшa вa aндeшидaни чopax,oи xop 6o лоихд.

4. Дapëфтaни мaвoдy acбoби зapypй бapoи лои^.

5. Твоими вaзифax,o дap бaйни иштиpoкчиëни фaъaлияти лoиxaвй.

6. чуогучу вa чaмь кapдaни мaвoдy acбoб.

7. Gмoдacaзии лои^.

В. ^шишси кapдaни лоихди oмoдaшyдa.

9. Иcгифoдaбapии лоихд дap дapc.

10. Нaтичaгиpии xop.

Aкнyн бaъзe aß пpинcипx,oи тaълимpo, ки бa нaзapи мo бapoи тaшaккyли кобилияти идpoки кyдaкoн мyx,имтapaнд, дидa мeбapoeм.

Macanaн, пpинcипи минимaкc ибopaт as ин aCT, ки xaмa кyдaкoн гyнoгyнaнд вa xap кaдoмaш 6o cypъaти xacи xyд инкишaф мeëбaд. Myaллмиpo мeбoяд, ки бa шoгиpдoн мasмyни тax,cилpo дap caтx,и хдди axcap шшниход нaмoяд. Taлaбaи сусг 6o хддди a^an иктифo мeкyнaдy, тaлaбaи пeшкaдaм xaмapo гиpифтa nemnap мepaвaд. Дигapoн дap бaйни ин ду оегх, тибки кобилияту имкoнaги xyд чой^ мeшaвaн. Бoяд гуфг, ки xop дap дapc дap caтx,и бanaнди дyшвopй бypдa мeшaвaд, вane фaкaт нaтичaи хдтмй ш мyвaффaкият бaxoгysopй кapдa мeшaвaд.

^ин^или хджшти пcиxoлoгй хдм oмиnи мух,ими инкишaфи кабил^ти идpoки тanaбaгaн мeбoшaд. AIap шoгиpд xyдpo дap мaктaб «чуи дap xoнa» х,ис нaкyнaд, x,e4 гох, инкишaф нaмeëбaд.

Пpинcипи вapиaтивй as ин ибopaт aCT, ки мyaлnим нoкoмиpo нa чун фочия, бanки хдмчуи xyшдopи ислох ^бул мeкyиaд.

Пpинcили эчoдкopй тaвaччyx,и 6emnap бa acocи эчодии фaъoлияти омузишии тanaбaгaн, oмyxтaни т^^иб^ xyдии фaъaлият'и эчодй, тaшaккyли кобил^-ги мycгaкиnoнa ëфтaни xaлnи мacъanax,oи Faйpиcгaидapтиpo дap нasap дopaд.

Хynnac, кобилияту мaлaкaи идpoки тanaбaгaни xypдcaлpo тaшaккyл вa икщдopи ornopo дap шapoиги paвиши фaъaлияти мyнгasaм, тaълими лoиxaвй ш тж,кикаш, иcгифoдaи низoми мacъanaxoи мушкилияшон гуиогун, ки иcгикnoли тaфaккyp, aкnи салим, кaмиasиpй вa иxтиpaькopиpo мeтanaбaид, инкишaф 6ояд дод. Бa Faйp as ин, кобил^-ги идpoки »^a^ 4ax£y кобил^-ги ypo бa мyлoxдзapoнию чуогучу тaшaккyл додя, бoвapии ypo бa нepyвy имконаги sexpaш тж,ким бaxшидaн sapyp acт.

Хдмин тapик хдме 4axay тanoшpo бa тaшaккyли кобилияти идpoк вa инкишофи мaлaкaи идpoки тanaбaгoни xypдcaл дap дapcxoи xaмrapoи saбoни мoдapй paвoн бояд кapд. ,3ap ин шapoиг xyдшинocй вa х,исси нasopaти xyди кyдaкoн инкишаф ëфтa, вaxми xaтa, низанию нoopoмии бeacocи ощо paфь мeшaвaд.

Хдмш ищо бa кyдaк ëpй мeдиx,aид тс дap paвaиди донишомузй «xaivia нaмyдxoи xaгиpapo бa racp aидoxтa, шфхумх,ои opфoгpaфиpo дapк ншояд, мyшox,идaкopиpo инкишаф мeдиxaд, кобилияти теплил, муксис^ xyлacaбapopиpo тaшaккyл мeдиx,aид. [19, с. 61].

,3ap saминaи ин нaвишraxo xyлaca мeтaвoн кapд, ки тaълими мyтaшaккиnи озмоишй бa бanaид шyдaни сгтх.и тaшaккyли кобилияту мaлaкaи идpoкy пaжyxишии тanaбaroни синфхои поён боис шудя, бa pyinnu умумии кyдaкoн тaъcиpи мyc6aт мepacaнaд.

AДAБИЁT

1. Ушинский К.Д. Детский миp. Xpe^^a™. Пepвыe уроки логики - Co6p. ссч., т.4. - M.-Л.: AÜH РСФСР, 1948. - 678с.

2. Max^ros МИ. Пpo6neмисe oбyчeниe. Gcиoвныe вопам тeopии. - M. : Пeдaшгикa, 1975. - 368 с.

3. CyxoмлииcкийB.A.G воспитании -M.: Пonитиздaт, 1975. - 272 с.

4. Шapифsoдa Ф., Kapn^m ИХ. Учитель - твopeц дo6pa и cпpaвeдливocти - Дyшaн6e: Ифон, 2010.

5. Koмeнcкий _H.A. Из6paиныe пeдaIOгичecкиe сочишния. Т. 1. - M., 1939. - С. 163

ДИДAКTИЧECКAЯ TEXHОЛОГИЯ И ИCПОЛЬЗОВAHИЯ nHTErFA^OHHblX OTHH^TOB HA OCHOBE XУДОЖECTВEHHО-ИCTОFИЧECКИX TEKCTOB

В cmambe гaвapumcя a6 uнmeгpamuвнaм xapaкmepe naзнaвameльнaй дeяmeльнacmu на ac^ase xyдaжecmвeннa-ucmapuчecкux mexcmae Ramapae naзsaлuлu anpeдeлumь cucmeMy naзнaвameльныx ymœpcmbmrx yueб.mix дeйcmвuй как ключeвyю кaмnemeнцuю, aбecneчuвaющyю yчaщuмcя «yMeme yчumьcя». npu эmaм Жнош фapмupaвaнuя naзнaвameльнъ^x yмeнuй зaкпaдъ^вaюmcя в нaчaльнюй ШКОЖ, а nanymmbiü в эma epe.мя amim yчeбнa-naзнaвameльнaй дeяmeльнacmu aбecneчusaem ycnemnacmb aбyчeнuя на npamяжeнuu œeu nacлeдyющeй жют. Вcecmapaннaя uзyчeнuя щюбжмы uнmeгpaцuu s aбpaзaвaнuu, кamapae naдmвepдuлa ee знaчuмacmь u naлюжumeльнae mumue на neдaгaгuчecкuй naecc, въlpaзшшuecя

в стремлении развития современной личности, обладающей системным мышлением, способностью к осознанному анализу своей деятельности, самостоятельным действиям в условиях неопределенности, а также приобретению новых знаний и умений.

Ключевые слова: универсальность, познавательность, межпредметность, интелектуальность, коммуникативность, дидактика, дифференциация, последовательность.

DIDACTIC TECHNOLOGY AND USE OF INTEGRATION PRINCIPLES BASED ON ARTISTIC-HISTORICAL TEXTS

The article talks about the integrative nature of cognitive activity on the basis of artistic and historical texts, which made it possible to define the system of cognitive universal educational actions as a key competence that provides students with the "ability to learn."

At the same time, the foundations for the formation of cognitive skills are laid in elementary school, and the experience of educational and cognitive activity gained at this time ensures the success of learning throughout subsequent life. A comprehensive study of the problem of integration in education, which confirmed its significance and positive impact on the pedagogical process, expressed in the desire for the development of a modern personality with systemic thinking, the ability to consciously analyze their activities, independent actions in conditions of uncertainty, as well as the acquisition of new knowledge and skills.

Key words: universality, cognition, intersubjectness, intellectuality, communication, didactics, differentiation, consistency.

Сведения об авторах:

Мансурова Джамиля Сулаймоновна — кандидат педагогических наук

общеуниверситетской кафедры общей педагогики Таджикского государственного

педагогического университета именни С. Айни тел: (+992) 907280856.

Кузиева Раьно Мирмухамадовна - ассистент кафедры естествознания Таджикского

государственного финансово-экономического университета Таджикистана. (+992)

550555779.

Ходжаева Гулджахон Джафаровна - старший преподаватель кафедры общей педагогики Таджикского государственного педагогического университета. тел: (+992) 000091971.

About the authors:

Mansurova Dzhamifya Sulaimonovna - Candidate of pedagogical sciences of the general university department of general pedagogy of the Tajik State Pedagogical University named after S. Aini Tel: (+992) 907280856., ' '

Kuzieva Rano Mrmuhamadovna - Senior Lecturer, Department of General Pedagogy, Tajik State Pedagogical University namedafer S. Aini, Tel: (+992) 550555779.,

Khodzhaeva Guljahon Jafarovna - Senior Lecturer, Department of General Pedagogy, Tajik State Pedagogical University named after S. Aini Tel: (+992) 000091971.

МАВЦЕИ ТЕХНОЛОГИЯИ ИТТИЛООТЙ ДАР ^АРАЁНИ ТА^СИЛОТИ ФАРОГИР

Дадобоева М.С.

Донишгоуи давлатии омузгории Тоцикистон ба номи С.Айни

Xацназаров Т.М.

Коллеци омузгории назди ДДК ба номи А.Рудакй

Технологиями итшлоош дар асоси интернет, шабакахои телекоммуникатсионй ва системахои зехнии компютерй ба насли оянда имкониятхои пахнкунии озодонаи донишхо ва маълумоту маводи гуногунро фарохам меоранд.

Ба ин насл зарур аст, ки худро ба мухити нави ичтимой мутоби; гардонад. Мухите, ки дар он иттилоот ва донишхои илмй омилхои асосии муайянкунандаи иктидори чамьият ва дурнамои рушди он мебошанд.

Истифодаи системахои ягонаи иттилооти чахонй татбики технологияхои иттилоотиро дар сохаи маориф таьмин мекунад: мухити ягонаи таьлим ташаккул меёбад, талаботи инсон ба муошират, дастрасй ба захирахои умумии гайримоддй, сарфахмравй ба хачми зиёди иттилоот ва коркарди он меафзояд. Иттилоотикунонии сохаи маориф фарохам овардани шароитхои мусоиди дастрасии озод ба иттилооти фархангй, таьлимй ва илмиро барои муаллимон ва донишчуён такозо мекунад. Инчунин ба назар гирифтан лозим аст, ки иттилоотикунонии сохаи маориф бояд пеш аз иттилоотикунонии дигар самтхои фаьолияти чамьиятй ба рох монда шавад. Зеро махз дар ин чо барои рушди ичтимой,

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.