Научная статья на тему 'РОЛЬ ИНТЕЛЛЕКТУАЛЬНЫХ ДЕЙСТВИЙ В ПРОЦЕССЕ ОБРАЗОВАНИЯ'

РОЛЬ ИНТЕЛЛЕКТУАЛЬНЫХ ДЕЙСТВИЙ В ПРОЦЕССЕ ОБРАЗОВАНИЯ Текст научной статьи по специальности «Науки об образовании»

CC BY
67
4
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
ИНТЕЛЛЕКТ / МЫШЛЕНИЕ / ИНТЕЛЛЕКТУАЛНЫЙ ТРЕНИНГ / ГНОСТИЧЕСКИЙ И ДИНАМИЧЕСКИЙ АСПЕКТ / ИНТЕЛЛЕКТУАЛЬНАЯ ФУНКЦИЯ / АНАЛИТИКО-СИНТЕТИЧЕСКАЯ ДЕЯТЕЛЬНОСТЬ / ВЕРБАЛИЗАЦИЯ / АНАЛИЗ / СИНТЕЗ / СРАВНЕНИЕ / ВЫВОДЫ / АБСТРАКЦИЯ

Аннотация научной статьи по наукам об образовании, автор научной работы — Билолова Шоира Файзуллоевна

Качество и эффективность обучения в общеобразовательной школе зависит от степени психолого-педагогической готовности детей к школе. К сожалению, не все дети привлекаются к дошкольным учреждениям, а также не все учреждения (детские сады) не выполняют свою обязанность по психолого-педагогической подготовке детей к школе, с одной стороны таким отношением является нехваток руководства и педагогических характеристик и с другой стороны недостаток психологических знаний воспитателей дошкольных учреждений.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Похожие темы научных работ по наукам об образовании , автор научной работы — Билолова Шоира Файзуллоевна

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

THE ROLE OF INTELLECTUAL ACTION IN THE PROCESS OF EDUCATION

The qғality and effectiveness of edғcation in General edғcation schools depends on the degree of psychological and pedagogical readiness of children for school. Ғnfortғnately, not all children are involved in preschool institғtions, and not all institғtions (kindergartens) do not fғlfill their responsibility for psychological and pedagogical preparation of children for school.on the one hand, this attitғde is a lack of leadership and pedagogical characteristics, and on the other hand, a lack of psychological knowledge of preschool teachers.

Текст научной работы на тему «РОЛЬ ИНТЕЛЛЕКТУАЛЬНЫХ ДЕЙСТВИЙ В ПРОЦЕССЕ ОБРАЗОВАНИЯ»

Ключевые слова: современные требования подготовки молодых специалистов; математические методы;информатика;информационные технологии;компьютерные игры и прикладные программы;новейшие средства информационных технологий.

THE ROLE OF THE USING MODERN INFORMATION TECHNOLOGIES IN PEDAGOGICS

The article discusses the current requirements for the preparation of future highly qualified young professionals, the role and responsibility in this most important state task of the public education authorities. A brief analysis of work on the use of VNTI is given. Some proposals are proposed on the system andform of organization of the educationalprocessfor studying the subject of geometry and improving the geometric competence of students to effectively develop the individual characteristics of students' personalities, that is, software that provides the correct way to develop the thinkingprocess of pupils will be widely used to solve geometric schools problems.

According to the authors, this is partly due to the lack ofmodern domestic application programs in educational programs for studying the issues of studying the subject of geometry.

It is proposed to improve the educational process in schools based on the use of the latest information technology tools.

Keywords: current training requirements for young professionals; mathematical methods; computer science; technology; computer games and applications; new resources of information technology.

Сведения об авторах:

Атласова Гулбахор Азамчоновна - начальник учебной части Исфаринского филиала Таджикского технологического университета, соискатель. Тел: (+992) 928351021 E-mail: springflower. atlasova@gmail. com

Пулодов Исматджон - старший преподаватель Кафедра информационных технологий и математической физики Исфаринского филиала Таджикского технологического университета. Тел: (+992) 985565566

About the authors:

AtlasovaGulbahorAzamchonovna - the head of the educational department in the Isfara branch of the Tajik Technological University, the applicant. Phone: (+992) 928351021 E-mail: springflower. atlasova@gmail. com

Pulodov Ismatjon - is a senior lecturer at the Department of Information Technology and Mathematical Physics of the Isfara branch of the Tajik Technological University.Tel: (+992) 985565566

НАЕЩИ АМАЛХфИ ЗЕ^НЙ ДАР РАВАНДИ ТАЪЛИМУ ТАРБИЯ

Билолова Ш.

Донишгоуи давлатии омузгории Тоцикистон ба номи С. Айнй

Волидайн минбаъд албатта дар бораи он фикр мекунанд, ки чй тавр барои худ максади корро аз руйи тарбияи кудаки худ бехтар ба рох монанд. Чдвоб хам содда ва хам мураккаб аст: максад ва мароми тарбияи кудак ба кавли одамон хаёти хушбахтона, пурарзиш, эчодй ва боманфиати ин кудак аст. Ба офаридани чунин хаёт хамчунин тарбияи оилавй бояд ба рох монда шуда бошад.

Аз волидайни хуб кудакони хуб ба воя мерасанд. Волидайни оянда фикр мекунанд, ки хангоми омухтани адабиёти махсус ва ё дар холати доштани методхои махсуси тарбия волидайни хуб шудан мумкин аст. Бешубха, донишхои педагоги ва психолога заруранд, лекин донистани танхо чунин донишхо кам аст ва бояд муносибати мехрубонона, гамхорона, ахамиятнок ва мухаббатангезро нисбати кудакон ба рох монд, яъне ба рох мондани муносибатхои мавзунро на танхо бо онхо, балки хамчунин бо дигар одамони ихотакарда нихсят зарур аст. Зарурияти тайёр будан ба худфидоикунй, дастгирй ва ёрирасонй хамчун асоси чавонмардй ва олихимматй ифода меёбад; барои бартараф кардани вазъиятхои мураккаб бо акли рассо ва бо чону дил мардонагй ва пуртокатй заруранд.

Оё он волидайнеро хуб гуфтан мумкин аст, ки хеч вакт шубха надоранд, хамеша ба дурустии кори худ боварй доранд, хамеша аник гуфта метавонанд, ки ба кудак чй лозим аст ва ба у чй мумкин аст ва ё дар хар лахзаи вакт медонанд, ки чй тавр дуруст рафтор кард ва на танхо рафтори кудакони худро дар холатхои гуногун, балки хаёти минбаъдаи онхоро пешгуй карда метавонанд? Чунин боваринокии волидайн ба хатогй бурда мерасонад. Волидайн мухити нахустини чамъиятй барои кудак мебошад. Шахсияти волидайн дар хаёти хар як шахс накши беандозаеро мебозад. Ба волидайн, махсусан ба модар, дар лахзахои вазнини хаёт мурочиат мекунем. Ин хиссиёти махсусе мебошад, ки аз дигар холатхои эмотсионалй ба куллй фарк мекунад. Махсусияти чунин хиссиётхои дар байни фарзандон ва волидайн бавучудомада, махсусан онро ифода мекунад, ки гамхории волидайн барои дастгирии хаёти худи кудак зарур аст. Мух,аббати хар як кудак ба волидайни худ амик, устувор, номахдуд ва беохир аст. Бинобар ин,

arap дap coлxoи якум мyxaббaт бa вoлидaйн xaëra xycycй вa бexaтapиpo твъмин нaмoяд, oнrox тo a^eae мyxaббaти aфзyдaи вoлидaйн фyнкcияи mrox^^ вa бexaтapии oлaми бoтинй, эмoтcиoнaлй вa пcмxoлorии кyдaкpo бemтap бa 4o мeopaд. Тaнxo xaнгoми бoвap кyнoндaни кyдaк бa мyxaббaти вoлидaйн тaшaккyлй дypycги oлaми пcиxикии y имкoнпaзиp acx вa тaнxo дap acocи мyxaббaт paфтopи axno^Mpo т^бия кapдaн мумкин ad.

Одaмoн aß якдиг-ap 6o кoбилиятx,oи зexнии xyд фapк; мeкyнaнд. Чунин фapкият бa oн oвapдa мepacoнaд, ки xap як шaxc бa вaзъиятx,oи xaëra бa тaвpи бa xyд xoc мугобщ мerapдaд вa мyнocибaт мeкyнaд. Аз pyйи фapкиятx,oи зexнй бa oлaми иxoтaкapдa нaфape 6exrap вa ë нaфape нa oн ^ap xyб тaъcиp pacoнидa мeгaвoнaд. Чунин xycyœ3ixo® бa xyд xocи инган дap aввaл вз тaбиaти инганият зaминa пaйдo кapдa вa бaъдaн дap paфти твълиму тapбия инкишсф мeëбaнд. K;oбилиятx,oи зexнии инcoн якс вз тacнифoти

вз ^MxaiH ичгиуюй мyxим бa шyмop мepaвaд.

Marçca^ acocии тaxкики мacъaлaи мaзкyp вз мyaйян нвмудвни дapaчaxoи oмoдaгии кyдaкoн бa мaктaб дap oMna вa кyдaкиcгoн будя, бa вoлмдoн, мypaббиëн вa oмyзropoни cинфxoи ибгидoй poxy ycyлxoи oмoдa нaмyдaни кyдaкoнpo бa мaктaб тaвcия дoдaн ad. 3epo кyдaкoн бa мaктaб бoяд m тaнxo 6o дoнишy мaxopaт вa мaлaкaxoи твълимй биëянд, белки инчунин вз чмxaта пcмxoлorй низ бoяд тaйëp бoшaнд. Омoдarии чмcмoнй, зexнй, ичтммoй, эмoтcиoнaлй- мpoдaвй, умумй вa №iaxcyc мeъëpxoи acocии oмoдaгии кyдaкoн бa мaкгaб бa xиcoб pa^ra, дapaчaи oн вз вoлмдoн-шaxcoни кaлoни oмлa, мypaббия вa мyaллимoн вoбacrarй дopaд. Бoяд кдйд кужм, ки ин мacъaлa дap чyмxypии мo то xany мaвpмди oмyзиш вa тaxкмк;м вмщ i<apop нaгмpифтaacг.

РуЩди xap як чoмea бeшaк вз мaктaбy мaopифи oн вoбacгa ad. Мaxз мaктaб мaкoнecг, ки пoтeнcиaли вклей вa эчoдии чoмeapo т^бият мeнaмoяд. Ин ad, ки бaлaнд бapдomгaни cифaт вa caмapaнoкми твълиму тapбия 8з мacъaлaxoи мyxимгapини мaктaбy мaopифи н^уз^ Hy^ixyp™ Тoчмкмcгoн мaxcyб мeëбaд. Сифaт вa caмapaнoкми твълим дap мaктaби тaxcмлoтм умумй бoшaд, вз дapaчaи oмoдaгии пcмxoлoraю пeдaгoгми кyдaк бa мaктaб вoбacгa ad.

Мacъaлaи oмoдaгми кyдaк бa мaктaб H^p^xo пeш вз xaмa xaмчyн мacъaлaи пcмxoлoгй бappacй мeгapдaд. Дик^ти acocй бa дapaчaи инкмшoфи paвaндxoи зexнй, coxaи мapoмy тaлaбoт, мxтмëpй бyдaни paвaндxoи пcмxмкй, мapoмxoи mara, инкмшoфи тaxappyкoтм нoзyкм дacтон дoдa мeшaвaд. Мyaйян шyдaacг, ки тaнxo oмoдaгми зexнии кyдaк бa ^штаб бoмyвaффaк;мят вopмд гamгaни ypo бa фaъoлиятм твълимй гньмин нaмecoзaд. Бo вучуди ин, дик^та acocй дap aмaлияи кop 6o кyдaкoни шнни кaлoни томaктaбй мaxз 6a oмyзиши xoндaн, нaвиmгaн вa xиcoб parorn кapдa мeшaвaд. ^c^^ 6a ин бapнoмaи тaълимми мaктaби мyocмp низ 6ok; мeгapдaд: oн 6a тapзe тapтмб дoдa шyдaacг, ки 6a кopкapди мaлaкaxoи ибгидoии xonAa^ нaвиштaн вa xиcoб вaкг кaм чyдo гamтaacг. Arap кудвк 6a мaктaб бecaвoд oяд, y вз xaмcинфoни пeшкaдaми xyд rça^o мeмoнaд. Ин вз oн чмxaт ad, ки бapнoмaи мaктaби ибгидoй чунин мypaттaб ramтaacг, ки бapoи дap кудвк тaшaккyл дoдaни мapoмнoкми мушфики твълимй, дакк-т вa xoтмpи мxтмëpй, тaфaккypи кaлимarй-мaнгмкй, мaлaкaxoи aмaлй кaм дик^т дoдa мeшaвaд. ryë, ки ин cифaтxo xyд 6a xyд, 6o инкмшoф ëфтaни мaлaкaxoи вклй тaшaккyл мeëфтa бoшaнд. Бo вучуди 6a xaкмкaт нвздик бyдaнaш, ин a4Aerna нoдypycг ad. Тaxк;щoтxoи мaxcyc нишoн мсд^вн^ ки кyдaкoни вз чмxaта зexнй 6a мaктaб xy6 oмoдa ramгa aкcapaн бвд мeнaвиcaнд, кoидaxoи дaфтapдopй вa кop 6o мaвoди дмдaктмкмpo ^po нaмeкyнaнд вa як ^aTOp дymвopмxoи диrapи гвълимй дopaнд.

Мyгaaccифoнa, пeдarorxo вa вoлмдoн чунин мeшyмopaнд, ки 6o pacмдaн 6a шнни мyaйян ë xyд дoxил ramтaн 6a мaктaб дap кудвк xyд 6a xyд cифaтxoи нoмбapшyдa 6a вучуд oмaдa, тaшaккyл мeëбaнд. Чун мyaйян мerapдaд, ки orno дap кyдaк мввчуд нedaнд вa ин 6a тaълимaш дap ^штаб xanan мepacoнaнд, кaлoнcoлoн вз y «бoвичдoн вa бoдиккaт» бyдaнpo тaлaб мeкyнaнд. Онxo фapoмyш мecoзaнд, ки ин cифaтxo тули тaмoми дaвpaи томaктaбй тaшaккyл мeëбaнд вa мивчуд нaбyдaнaшoн дap кyдaкм б-7 cma вз тaшкмл нaramтaни кopxoи инкишoфдиxaндa 6o oнxo ryвoxй мeдмxaд.

Гуфтш ^oro ad, ки шyмopaи здади oмyзropoни мyaccиcaxoи тaxcмлoтм миëнa вa oлй xaнroмм 6a твълим вopид кapдaни мстоди интepaктмв 6a мyшкилиxoи зиëдe дyчop мeшaвaнд. Сaбaби acorä дap ин xaнroм 6a тaвpи муюфщ тaйëp вa мycгaкмл нaбyдaни xoнaндaroн 6a xиcoб мepaвaд. Aлбaттa, бapoи oн ки дap кудвк шввк 6a тaълим бeдop шaвaд, мyaллимpo мeбoиd дap ин 4o к^шиши зиëд 6a xap^ дмxaд.

Дap ин caмт мapoмxo якс вз ëpмдмxaндaxoи acocй дoниcгa шyдaaнд. Мувялим дap 4apaë™ дapc бoяд к^шиш кун8д, ки бapoи инкишoф дoдaни мaлaкaxoи твълимй вв пpoтceccxoи фикpй бapoи xap як кудвк шapoмт фapoxaм oвapaд. Ин вз oн xoтмp ad, ки кyдaкoн дap дaвoмм дapc мoxиятм мвюди xoндaaшoнpo фaxммдa rapa^ фмкpaшoнpo pyrn котвз oвapдa тaвoнaнд, мymoxмдa кунвнд, axбopoтм нвв вв лoзиммpo дapëбaнд, 6a paфщoнaшoн oмди фикpxoяшoн гуянд вв axбOpoтм rмpифтapo дap xaëra NM^a^^ xyд шyypoнa иcгмфoдa бypдa тaвoнaнд.

МamFyлиятxoe, ки 6o чунин мaкcaдxo 6a pox мoндa мeшaвaнд, aлбaтгa бoиcи oн мerapдaнд, ки xap як aъзoи rypyx имтаният пaйдo мск^нл, ки кoбмлият ш дoниmxoи xyдpo aмaлй rapдoнaд. НИxoяг дap чунин paвaнди твълим paвaндxoи зexнй, ^T^po™, 6yppo бвен ^дв™ фикp, бoвapй 6a xyд, фи^у aкмдaи шaxcй, мycгaкмлият, тaxnмлкyнй вв диг-ap cифaтxo дap тaълимrмpaндa тявкнул мeëбaнд. Xaмaи ин дap mra^a бoиcи oн шудв мeгaвoнaд, ки rnaxc 6a як пpoблeмaи дoдaшyдa вз якчвнд тapaф (xaм вз чмxaтм мycбй вв xaм

аз ч^ати манфй) бaxoгyзopй карда мeтaвoнaд. К^айд кардан зapyp аст, ки ин гуна таълим инчунин ^o^^ra бaxc карда тaвoнистaн, катъи бaëн кардани фикр ва далел oвapдa тaвoнистaнpo тaшaккyл мeдиxaд. 3yxypora ин тфат^ аз мавчудияти интеллект ша^адат мeдиxaд.

Мавдди acocии дар таълим ч>рй кардани мeтодxoи гyнoгyн (интерактивй ва пpoблeмaвй) ин тaшaккyли интеллект ва мaлaкaxoи фикрии дoнишчyëн мeбoшaд, ки oн на тaнxo дар рафти aзxyдкyнии дoниш, балки дар xaèra xappyзa низ (üapи xyлocaи дуруст oмaдaн, 6o axбopcт raop карда тaвoнистaн, тaxлил кардани тapaфxoи гyнoгyни зyxypcтxo ва f.) лшим мeoянд.

Мyвoфик;и акидаи Жан Пиаже «Интеллект манбаи фyнкcиoнaлии чapaëнxoи маърифатии paвoнй мeбoшaд, ки oн мутобикати инücнpo ба шapoитx,oи xaërn 6o дapнaзapдoшти гирифтани дoнишxoи нав таъмин мекунад. Xycycrara мyxимтapи ин дoнишxo бaxcнoпaзиpй ва инкopнoпaзиpии oнxo мeбoшaд». Тимücли чунин дoнишxo ба андешаи Ж.Пиаже мyxoкимa ва xyлccaxoи мантий мeбoшaд [12, c.242].

Дар натичаи тaxкмкcтxoи биüëpücлaи xyд poчeь ба интеллект Ж.Пиаже нaзapияepo пeшниxoд кард, ки мyвoфик;и oн интеллекти ином üe давраи acccии инкишcфи xyдpo дар бар мегирад: а) давраи интеллекти xиücй-xapaкaтй, давраи тафаккури тоамалиеш ва давраи тафаккури амалиетй. Мyвoфик;и акидаи Ж.Пиаже инкишcфи интеллект дар давраи oxHpo^ яъне геюм 6o зyxypcти тафаккури абстракгй-мангикй ба анфм мераеад ва инкишcфи дарачаи аз xaмa баланди интеллекти инücн мeбoшaд.

Интеллект зyxypcти мураккаби фaъoлияти кишрии инücн дар чapaëни мугобщшавй ба шapoитxoи нав ва дар xara мacъaлaxoи нав мeбoшaд. 4apaëнxoи зexнй ба чунин xaдaфxo бурда мерашнанд: 1) ба xccил кардани тacaввypoтy мaфxyмxoи нав; 2) мyxoкимaю xyлocaбapopиxo. Як катгор oлимoн кушиш намудаанд, ки 6o ëpии микдори здади нaзapияxo интeллeктpo шapx диxaнд, аз байни oнxo мaъмyлтapaшoн инxoянд: биxeвиopистoн ва пaйpaвoни мактаби Вюpcбypг. Дар назарияи якум интеллект xaмчyн 4apaë™ фикрй, зyxУpcти кopи мexaнизми нугкй ва дар кару гунг мexaнизми имoвy ишopaт; xaмчyн peфлeкcи катъшаванда (аз нигcxи И.М. Сeчeнoв), xaмчyн «бoздopии peфлeкcx,oи вoбaстaшaвии тартиби нуткй» (мутобики В.М. Бexтepeв) дида бapoмaдa мешавад. Дар назарияи дуюм oн чapaëни мaxcycи paвcнй xиücбидa мешавад, ки ин чapaëн 6o нутки дoxилй мyвcфикaт намекунад. Хар ду назария ба гaxкикcтx,oe, ки ба мукарароти мyнccибaтx,oи мураккаби генетикй, фyнкcиoнaлй ва ücxтcpии раванди зexнй paвoнa шудаанд, мyücидaт намекунанд [18, c.58].

Oшкop намудани мураккабияти вoкeии xap ду чapaëн (чapaëни мубаддал гаштани фикр ба нуткк ва 4apaë™ бapъaкc) аз як тараф, 6o кoмëбиxoи илми пcиxoлoгй ва аз дигар тараф, 6o мyвaффaкиятxoи илми зaбoншинccй aлoкaмaнд буд. X^cc^ acoœ ба тaxлили пcиxoлoгии раванди ташаккули зexнй дар oxиpи аери 4,4, ва аввали ücлxoи 30-юми ин acp аз чoниби мyxaкикoн-paвoншинocoн ^orna шуд ва accüaн 6o ж>ми пcиxoлoги нaмcëни шуравй Л.С. Вигогский aлoкaмaнд аст.

Кopxoи Л.С. Вигогский, ки дар намуди чамьбастшуда дар китоби клaccикии y «Тафаккур ва нута» (1934) oвapдa шудаанд, аз як тараф, ба oшкopи илмии пcиxoлoгии раванди гузариши фикр ба гуфтори бcтaфcили нуткй, аз дигар тараф, гуфтори бcтaфcили нуткй ба фикр кадами накустин ва xaлкyнaндa буданд. Оиди гузариши фикр ба нутки бoTaфcил мавкеи y xcre кaлoн аст ва чунин кайд намудааст: «фикр дар калима ба вучуд нaмeoяд, вале дар калима ифoдa мeëбaд» ва ин бapoи y мавкеи интиxoй буд. Худи «фикр», яъне раванди зexнй, ки oн бoяд дар нуткк ифoдa гардад, бapoи Л.С. Вигoгcкий амали аввалиндарачаи pyxй ба xиücб мерафг. Ба акидаи y чapaëнxoи зexнй иньикccи мураккабтарини чaмьбacтшyдaи oлaми юкеият мeбoшaд, ки ба мapoмxoи муайян paвoнa шудааст [4, c.118].

Maxcycffi бapoи xaмин paвaндx,oи зexнй, ки дар давра^и аввали инкишcфëбии интеллектба вучуд мeoянд ва тaнxo 6o гузашти вакг ба чapaëни мyxтacapи ботинй мубаддал гашга, xaчyн чapaëни ибтидoии «pyxn» дида бapoмaдa намешавад. Ин мyлoxизaxo мopo вoдop мeоoзaнд, ки дар aüccи xap як амали зexнй oн мapoмepo чустучу кунем, ки интeллeктpo ба вучуд метрад ва ë oн coxтоpи мypaккaбepo, ки xaнгcми üaъю кушиши бeвcоитa aмaлxoи зexнй ба oн paвoнa шуда, мeтaвoнaд «бeoбpaз» ва «бенутк» ифoдa ëбaд, aммo paвaндxoи зexнй вoкeaн бeмyкoиca мураккаб xacтaнд ва xycyüaн интеллект дигар xc^ аз руи пaйдoиши xyд «ичгимoй» дида бapoмaдa намешавад.

Инкишcфи зexнй дар бешгари кopxoи мyaллифoн xaмчyн чapaëни инкишcфи бeгaнaфyc фа^мида мешавад. Мyaллифoни гyнoгyн инкишOфи зexниpo муайян карда, ча^^а^и гyнoгyни oнpo чyдo мекунанд ва ба xaчмy шфати дoнишxoи aзxyдшyдa, мyxгaвo ва coxiop, дарачаи шинoxти oнxopo дар истифoдaи paвишxoи фaъoлияти фикрй (aмaлxoи аклй), дарачаи ücxиб будани намуд ва шaклxoи гyнoгyни тафаккур аз чoниби кyдaкpo нишoн меди^анд (ПЯГальперин, В.В. Дaвыдoв, A.M. Матюшкин, H.A. Менчинжая, А.И. Пoдoльcкий, Н.Ф. Тальвина). Хднгоми oмyзиши мушкилоти инкишoфи аклии кудатан paвoншинocoн 6o пpинcипxoи paвишxoи оoxтоpию cистeмaвй ва генегикии так^икот capyrap мегиранд. Oнxo шaбoxaт намедшанд, вале таълимот ва инкишoфи аклй, кoбилиягxoи умумй ва мaxcyc, зaминaxoи бж^г^ ичтимoии инкишoфи зexниpo низ 6o xaм му^^ил нaмeгyзopaнд. Ба та^лил xaм натича ва xaм раванди фaъoлияти зexнй, coxrop ва poxxoи гашаккули oн дyчop мегарданд.

Айни зaмoн oшкop шудааст, ки инкишoфи аклии кyдaкoн на гaнxo 6o бoлиFшaвии cиннycoлии ücxтopи майнаи cap, балки инчунин 6o фaъoлияти мaxcycaн гашкилшуда дар xaли мaüьaлaxo муайян карда мешавад. Таълим xaмчyн oмили пешбарандаи инкишoфи зexнии кyдaкoн дида бapoмaдa мешавад ва

чадби cap^a^™ кудак 6a фaъoлиятм ryнoryнчaбxaи мaxcyлнoкм зexнй ва aмaдй шарти му^ими инкмшoфи paro™, аз oн чумла аклии oн xиcoбмдa мeшaвaд. Ваге а^иди яroнa poчeъ 6a мacъaдaи мyндapичaи мaфxyмм инкмшoфи акдй ва ë зexнй вучуд нaдopaд. Ба мaънoи мaxдyд инкмшoфи зexнй xaмчyн чapaëни 6apo6ap инкмшoфëбии ттмиди миге^й ва cифaтми aмaлxoи фи^й, чун тaxямд, тapкмб, мyкoиca, чамьбаст, aбcIpaкcия, инчунин шaкnxoи тaфaккyp ^a^xy^, мyxoкммa, xyлocaбapopй ва f.) ва намудри oн (тaфaккypи aëнй-aмaдй, aëнй-oбpaзй ва кадимагй-маншкй) фaxммдa мeшaвaд.

,3ap acocи тaxлмди нaтмчaxoи тaxкмкoIx,oи пcиxoлoгxoи ватанию xopичй мeгaвoн чунин тaвcифoтм то aндoзae axaммятнoк ва ycгyвopи инкмшoфи зexнии кyдaкoнpo фapк; ^д:

а) вoк;мфиятм (бoxaбapй) умумии кудак xaмчyн зaxмpaи дoниш ва тacaввypoт po4eb 6a aшë ва x0диcax0и вoкeиятм мxoтaкapдa фaxммдa мeшaвaд;

б) фaъoлии зexнй xaмчyн кoбмдиятм кудак тaвзex мeëбaд, ки y мyшкидoтpo дap мacъaдaи фикpй дида, 6o тaшaббycи xyдaш caвoли мyнocибpo мeryзopaд ва кушиш мскуншд, ки 6a oн чaвoби кoнeъкyнaндa 6a даст opaA;

в) кoбмдиятм зуд вш бocифaт аз xyд намудани дoнишxoи нав ва вocмтaxoи фaъoлият, им^нияти ryзapoнмдaни мycгaкмдoнaи дoниmxoи aзxyднaмyдa туфайди aмaлxo фикpй дap ичpoи диг-ap мacъaдaxoи чунин шapoмт;

г) xyшфaxмй тсзй ва амикии чapaëнxoи фи^й мeбoшaд, ки 6a кудак дap мacъaдaи фapк; кapдaни чaмбaи аохй дap мymкмдoт, тaxлмд ^дан муки^ ^дан мyxoкммa намудан ва xyraoca бapoвapдaн имкoният мeдмxaд;

д) вepбaдизaтcия (ифoдaи кaдимa)— кoбмдиятм вoзex ифoдa намудани фикp 6o кадима, тapтмб дoдaни oн дap нутки шифoxй ва ë xa™.

Тaxкмкoтxoи пcмxoлorxoи ватанию xopичй аз camx® acocии кopкapди мymкмдoтм инкмшoфи ингeлдeктм кyдaкoн дap идми пcмxoлorияи ча^нй дyp нaмeмoнaнд. Онxo тaxкмкoтxoи мyнocибpo дaвoм мсд^шн^ вaceъ мerapдoнaнд ва тaкммд мсд^шн^ бинoбap ин псш аз мyфaccaд тaxкик намудани кopxoи пcмxoлorx,oи вaтaнй бoяд мymкмдoтм мaвчyдapo дap идми чаянии пcмxoлorй низ дида бapoeм.

Дap пcмxoлorмяи xopичй аз pyйи мacъaдaи инкмшoфи аклии кyдaкoн aдaккaй бapвaкг аз oxиpи acpи 4J4, байни нaмoяндaroни ду paвияи 6o xaм му^^ил мyзoкмpoтм тунд дaвoм дopaд. Якс аз paвияxo тaвpe шapx мсд^ш^ ки дap oн инкмшoфи пcмxмкми зexнии кудак xaмчyн нaтмчaи тaкммдëбии мyкappapии cиcгeмaи aca6, дap умум тщуюми opraнизм дида бapoмaдa мeшaвaд (Д. Бoддyин. К. Бюлep, С. Хoдn, А. Гeзenд и дp.). ,3ap диrap paвия чapaëни инкмшoфи аклии кудак xaмчyн нaтмчaи тaъcмpи бeвocмтa 6a мyxмтм мxoтaкapдaи oн, шш аз xarn мyxмтм ичтммoй фaxмидa мeшaвaд (Г. Спeнcep, А. Oraaic, Т. Pибo, К. Фишep и дp.).

Тaxnмди кopxoи acocии пcиxoлoгxoи мaъpyфи xopичй poчeъ 6a мacъaдaи мaзкyp 6a чyдo намудани чунин чaмбaxoи oмyзиши идмии oн имтаният мeдмxaд:

1. Paвшaн coxтaни тaбиaт ва coxтоpи ингeлдeкт (Ф. Bepnë, Дж. Гмдфopд, Ч. Си^мсн, Л. Tepcre^ Е. Тopндaйк ва диг.).

2. Омузиши aдoкaи мyтaкoбмдaи ингeлдeкт ва тaълимoти кудашн (P. Анд^^н А. Бите, Е. Бpoди. Н. Бpoди, Дж. Дункашн . С. Кoлвин ва диг.).

3. Омузиши тaъcиpи му^ит 6a инкмшoфи ингeлдeктм кудак (Н. Бсйди, P. Зашнц, P. Нитте, Д. Poйc, У. Toi^non, Д. ^длс^ и дp.).

4. Тактики aдoкaи мyтaкoбмдaи xycycиятxoи ша^ият ва дapaчaи инкмшoфи инIenдeкт (A.Кeпaдaйгe, Д.Кocгypa, Д.Poбинcoн, Д.Сaкcoфcкм, Д.Цaбep ва диг.).

5. Зyxypoтм мexaнизмxoи инкишoфи зexнй (^bpyrep, М.Вepтreймep, P. мсйди, P. Стeнбepг, К. Фишep ва диг.).

Axaмиятм мaxcyc бapoи мo дap aдoкaмaндй 6o мавзуи ингмxoбии тaxкикoт кopxoe дopaд, ки 6a coxтоpи ингeлдeкт ва тapкмби фaъoлиятм зexнй мутаадщанд. Инчунин Ч^п^мсн 6a ду тaмoюли 6o xaм м^^тиф дap тaфcмpи идмии мaфxyм ва coxтоpи ингeлдeкт ишopa кapдaacг, ки 6a conxoи oxмpи acpи 4J4, ва aввaди acpи ЧЧ pod мeoянд. Аз ин тaмoюnxo баъдан ду нaзapияи ryнoryни инкмшoфи аклии кyдaкoн пaйдo шуд. Haзapияи якум аз мaфxyми ингeлдeкт xaмчyн кoбмдиятм яroнa ва умумии кyдaкoн 6a таълим 6a вукуъ oмaд (Ч. Спиpмeн); нaзapияи дуюм аз мш^^у^ ингeлдeкт xaмчyн мачмуйи биcëp кoбмдиятx,oи а^^ида, ниcбaтaн нoв0бacгa acoc ë^raaCT (Дж. Гмдфop, Ф. BepeM, Л. Tepcгoyн, Е. Т^ндайк, P. КeгIeя).

Чшpaëни тaшaккyли зexнмpo бoяд xa^H^ aмaди мyxтacap фа^^да, дap тaдк;щoтxo 6a тaxямди пaйдoиши paвaндxoи зexнй дap oнтоreнeз нишoн дoдa шyдaacг, ки дap дaвpaxoи бapвaк;гм инкишoфи кудшк xap як мoнeaи инкишoфдиxaндaи «мacъaдa^> caбaбropи пaйдoиши caнчиmxoи зoxиpй мerapдaд. Дap дaвpaxoи бaъдинaи инкиш0фи кудшк ин paвaндxoи зск.нй бoтaфcмди зoxмpии 6a xanи мacъaдa мyaсидaткyнaндa ба ташаккули ингeядeктmapoмт фapoxaм мeopaнд, баъдан ба чapaëни фикppoнй табдид мeëбaд ва мaxcycaн ин чapaëни фикppoнй acocи paвaнди амики aмaлxoи зexнй мerшpдaд, ки ин чapaëн дap дaвpaxoи ингмxoй ба ингeядeкт мубаддад мerapдaд.

Ба oмyзиши ингeядeкт caxмм нaзappacpo кopxoи oмyзишии мexaнизмxoи нeйpoфизиoлorми фaъoлиятм фикpй ryзomгaнд. Адаккай дap кopxoи И.М. Сeчeнoв мyxтacшp ифoдa ëфтa шудааст, ки

интеллект натичаи чараёнхои рефлектории майнаи сар мебошад, ки мукоисаи объектно амалй мегардад ва шаклхои гайрихиссии он инкишофи баъдинаи ин мукоиса мебошад, ки дар худуди равандхои фикрронй ба вукуъ меояд. Нахустин бор фаъолияти аналитикй-синтетикии кишри майнаи сар дар корхои классикии И.П. Павлов ва мактаби у обЪекти омузиши материалистй-тачрибавй гашт, ки чамбахои махсусан нозуки равандхои зехниро ошкор намуд. Дар корхои И.М. Сеченов ва И.П. Павлов мафхуми ассотсиатсия яке аз масъалахои марказй шуда монд ва роху усули онхо аз тамсилахои намояндагони психологияи фардй-тачрибавй фарк мекунад. Физиология ин мафхумро на ба сифати мафхуми шархдиханда, балки хамчун чараёни ба тахлилу шархи илмй мутааликбуда ва хамчун махсули фаъолияти фаъоли мутобикшавандаи организм, рафтори он дар шароитхои мухити мураккаби предметй шарх медихад. Бо истифодаи васеи методхои электрофизиологй тадкикотхои баъдина оиди механизмхои батанзимдарорандаи ин фаъолияти мураккаб маълумотхои нав ба вучуд оварданд [16, с 148].

Хунтами коркарди асоси физиологии функсияи зехнй аломатхои асосии инъикоси олами ботинй (субъективй) ва беруна (объективй)-ро ошкор кардан зарур аст, ки ин инъикос бояд пеш аз хама механизми таксимоти аломатхои мавчудбудаи омилхои беруна ва таносуби ин нишонахоро дар бар гирад. Дигар кисми таркибии механизмхои ба танзимдарорандаи функсияи зехнй таъминоти ягонаи фаъолияти бомаксад равонашуда, нигохдошти масъала ва якчоянамоии фикрхо асос меёбад ва чунин масъалаю фикрхо хамчун амалхои зехнй дида баромада мешавад, ки барои вокей гардонидани интеллект ботафсил замина мебошад. Вокеигардии он хангоми алокаи мутакобилаи ин ду чамба, яъне гностикй (якум) ва динамикй (дуюм) таъмин карда мешавад. Дар натича равандхои зехнй ба пайдоиши чараёни мураккаби алокаи мутакобилаи инсоният, яъне нутк мусоидат мекунад.

Оиди сифатхои гностикии нутк тасаввуротхои дар психология ва патопсихология мавчудбуда басанда нестанд, то ин ки дар хусуси принсипхои танзими онхо фарзияхо гуфтан мумкин бошад. Аз дигар тараф дониш дар бораи механизмхои нейрофизиологии интеллект низ ба пуррагй мавчуд нест. Дар алокамандй бо ин холо оиди мазмуни киёсии форматсияхои алохидаи кишрй ва зеркишрй дар танзими равандхои зехнй танхо тасаввуротхои умумй мавчуданд (Н.П. Бехтерев, 1988).

Масъалаи принсипхои танзими чихати динамикии нутк пурратар коркард шудааст. Маводи зиёди клиникй чамъ шудааст, ки бештар вайроншавихои нуткро дар бар мегирад ва нишон медихад, ки иллатхои марказии нимкураи чап ба вайроншавии функсияи амалхои зехнй ва нутк оварда мерасонанд.

Хдмин тавр нутк ва интеллект бо хам дар алокаи зич карор доранд ва хангоми вайроншавии функсияи яке аз онхо боиси вайроншавии функсияи дигари он мегардад. Дар ичроиши функсияхои онхо пеш аз хама кишри нимкурраи чапи майнаи сар накши бехамто мебозад ва дар холати нуксон пайдо кардани ин кисмат ба чараёнхои нутк ва интеллект таъсири манфй мерасонад.

Дар охир хамаи гуфтахои болоро ба назар гирифта, гуфтан мумкин аст, ки барои пешрафти таълиму тарбия ва баланд бардоштани сифати таълим чи дар мактабхои миёна ва чи олй чомеа бояд кушиш ба харч дихад ва роху усулхои бехтаргардонии таълимро чустучу карда, онро чорй намояд. Хдминро низ дар назар дошт, ки бо хар кас мувофики кобилияту имконияти зехнии у бояд муносибат кард, зеро хар як шахс фардияти ба худ хосеро дорад.

Тарбияи насли рухан, чисман ва зехнан инкишофёфта кафили пешрафти чомеа аст. Ин вазифаи масъулиятталаб ва пуршараф ба души оила ва мактаб аст. Ин аст, ки густариши робита ва хамкории мактабу оила яке аз омилхои мухимтарини баланд бардоштани сифат ва махсулнокии таълим ба шумор меравад.

АДАБИЁТ

1. Акимова М.К., Козлова В.Т. Упражнения по развитию мыслительных навыков младших школьников. Обнинск: Гор. Психол-физиолог. Центр "Детство", 1993. -20 с.

2. Алиев С.Н. Психологические возможности младших школьников в решении проблемных задач: Дисс. канд. псих. наук. Душанбе- Москва: Науч.-исслед Ин-т общей и пед Психологии, 1973 - 165 с.

3. Варданян Г.А. Диагностика и коррекция умственною развития в начальных классах. Ереван: Луис, 1985. - 215 с.

4. Выготский Л.С. Мышление и речь. Психологические исследования. М. -Л. : Сон/жгиз. 1938 - 324 с.

5. Выготский Л.С. развитие высших психических функций. Из неопублик Трудов М.: Изд-во АПН, 1960. - 500 с.

6. Гальперин П.Я К исследованию интеллектуального развития ребенка // Вопросы психологии. 1969. - N° 1 - С. 15-25

7. Гилфорд Дж. Три стороны интеллекта // Психология мышления. М.: Прогресс, 1965 - С. 433 - 456.

8. Готовность детей к школе. Диагностика психического развития и коррекция его неблагополучных вариантов/ Г.А. Бургоменко, А.Л. Венгер, К.А. Поли-това/. М.: Просвещение, 1992. - 127 с.

9. Давыдов В.В. Генезис в развитии личности в детском возрасте. //Вопросы психологии. 1992 - N° 1-2. - с.22-33.

10. Диагностика учебной деятельности и интеллектуального развития детей: сб. науч. грудов./ под ред. Д.С. Эльконина, АЛ Вснгсра М.- НИИ ОПП. - 157

11. Егорова M.C., Зарынова ПМ., Пьяикова С.Д Возрастные изменения гено-тип-средовых отношений в показателях ишешектаУ/Воиросы психологии. -1993.-.№ 2-С. 106-108.

12. Жан Пиаже Речь и мышление ребенка - Римис; 2008

13. Краткий психологический словарь / Под. ред АВ. Петровского и МГ. Ярошевского. - М.: Политиздат, 1985 - С. 11-12

14. Леонтьев АН. Психическое развитие ребенка в дошкольном возрасте// вопросы психологии ребенка дошкольного возраста. М: Международ, образ, и психол. колледж, 1995. - С. 13-25.

15. Миралиев АМ Давлатов М.Т. Педагогика ва психология.-Душанбе, «Ирфон», 2007, 344 с.

16. Павлов И.П. Полное собрание сочинений. Т.3. кн. 2-М.;Л., 1951

17. Психология. Дастури таьлимй барои хонандагони омузишгоххои педагоги. Дар зери тахрири проф. В.А Крутетский. Тарчума аз нашри дуюми русй. Тарчумаи Р.Атохонов. -Душанбе, «Маориф», 1977

18. Сеченов И.М. Рефлекси головного мозга, - Аст; М.; 2015

РОЛЬ ИНТЕЛЛЕКТУАЛЬНЫХ ДЕЙСТВИЙ В ПРОЦЕССЕ ОБРАЗОВАНИЯ

Качество и эффективность обучения в общеобразовательной школе зависит от степени психолого-педагогической готовности детей к школе. К сожалению, не все дети привлекаются к дошкольным учреждениям, а также не все учреждения (детские сады) не выполняют свою обязанность по психолого-педагогической подготовке детей к школе, с одной стороны таким отношением является нехваток руководства и педагогических характеристик и с другой стороны недостаток психологических знаний воспитателей дошкольных учреждений.

Ключевые слова: интеллект, мышление, интеллектуалный тренинг, гностический и динамический аспект, интеллектуальная функция, аналитико-синтетическая деятельность, вербализация, анализ, синтез, сравнение, выводы, абстракция.

THE ROLE OF INTELLECTUAL ACTION IN THE PROCESS OF EDUCATION

The qrnlity and effectiveness of education in General education schools depends on the degree of psychological and pedagogical readiness of children for school. Fnfortsnately, not all children are involved in preschool institutions, and not all institutions (kindergartens) do notfdfill their responsibilityfor psychological andpedagogical preparation of children for school.on the one hand, this attitsde is a lack of leadership and pedagogical characteristics, and on the other hand, a lack of psychological knowledge of preschool teachers.

Keyword:intelligence, thinking, intellectual training, Gnostic and dynamic aspect, intellectual function, analytical and synthetic activity, verbalization, analysis, synthesis, comparison, conclusions, abstraction.

Сведение об авторе:

Билолова Шоира Файзуллоевна — докторант (PhD) кафедры психология факультет философии Таджикский национальный университет Адрес: 734025, Республика Таджикистан, г.Душанбе, пр. Рудаки, 17. Телефон: (+992) 909801080

About the autor:

Bilolova Shoira FayzFlloevna - doctor (PhD) of the Department of psychology facslty of falsafa Tajik national Fniversity Address: 734025, Repsblic of Tajikistan, Dsshanbe, 17 Rsdaki Ave. Phone: (+992) 909801080

МЕТОДИКАИ ИСТИФОДАИ МА^МУИ КОРДОИ МУСТАЕДГОНАИ ТАВСИФОТИ ЭЧЩИДОШТА ДАР ЗИНАДОИ ГУНОГУНИ ОМУЗИШИ ФИЗИКА

Мавлонов И.Ш., Умаров У. С, Рацабов У.Х

Донишгоуи давлатии омузгории Тоцикистон ба номи С. Айнй

Корхои мустакилонаи тавсифоти эчодидошта бахри ба даст овардани донишхои амику устувор, ташаккулёбии кобилияту мустакилият ва тафаккури эчодии хонандагон имкониятхои хуб фарохам меоранд. Бинобар ин, тахияи шаклхои мухталифи корхои мустакилонаи хонандагон оид ба омузиши асосхои илм ва методхои рохбарй ба онхо, ахамияти мухим пайдо менамояд.

Мутаассифона, омузиш ва тахлили чараёни таълими физика дар як катор муассисахои тахсилоти миёнаи умумии шахри Душанбе ва нохияхои гирду атрофи он собит менамояд, ки гарчанде, масьалаи ташкили корхои мустакилонаи хонандагон, аз чумла корхои мустакилонаи тавсифоти эчодидошта аз физика яке аз масьалахои умдаю мубрами методикаи таълими физика дар замони муосир бошад хам, омузгорони физикаи ин муассисахои таьлимй ба халли он диккати чиддй намедиханд. Хамаи онхо мавчуд набудани маводи таьлимию методиро ба забони точикй бахона мекунанд, ки ба акидаи мо ин даъво то андозае дуруст аст. Омузиш, тахкик ва тахлили матбуоти даврии педагогй, адабиёти методии бо забони

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.