Научная статья на тему 'ПОВЫШЕНИЕ ЭФФЕКТИВНОСТИ ПРЕПОДАВАНИЯ ПРЕДМЕТА ИСТОРИИ ТАДЖИКСКОГО НАРОДА В СРЕДНИХ ОБЩЕОБРАЗОВАТЕЛЬНЫХ УЧЕРЕЖДЕННИЯХ'

ПОВЫШЕНИЕ ЭФФЕКТИВНОСТИ ПРЕПОДАВАНИЯ ПРЕДМЕТА ИСТОРИИ ТАДЖИКСКОГО НАРОДА В СРЕДНИХ ОБЩЕОБРАЗОВАТЕЛЬНЫХ УЧЕРЕЖДЕННИЯХ Текст научной статьи по специальности «Науки об образовании»

CC BY
63
6
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
УЧИТЕЛЬ / УРОК / УЧЕНИК / ИСТОРИЯ ТАДЖИКСКОГО НАРОДА / ЭФФЕКТИВНОСТЬ ОБУЧЕНИЯ / ТИПЫ УРОКОВ / ОСНОВНЫЕ ПРИНЦИПЫ ОБУЧЕНИЯ / ОБРАЗОВАНИЕ / НАВЫКИ / СПОСОБНОСТИ / КОМПЕТЕНТНОСТЬ / ОТНОШЕНИЕ / ОБУЧЕНИЕ

Аннотация научной статьи по наукам об образовании, автор научной работы — Палавонов Амоншо Муминович, Гайратов Мехровар Ховарович

В данной статье рассматривается об уроке, способы повышения эффективности преподавания истории таджикского народа, виды уроков, основные принципы преподавания, формирование и развитие у учащихся компетенций на основе использования активных методов обучения. Интеграция различных методов преподавания и обучения, использование разных типов уроков может повысить роль учителя истории таджикского народа в учебном процессе, его педагогические идеи и методологические подходы, его готовность представить свои знания и опыт на новом теоретическом и практическом уровнях. Ежедневное использование разных типов уроков в учебном процессе показывает, что новые активные методы обучения уже доказали свое превосходство над традиционным обучением.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Похожие темы научных работ по наукам об образовании , автор научной работы — Палавонов Амоншо Муминович, Гайратов Мехровар Ховарович

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

IMPROVING THE EFFECTIVENESS OF TEACHING THE SUBJECT OF THE HISTORY OF THE TAJIK PEOPLE IN SECONDARY EDUCATIONAL INSTITUTIONS

This article discusses about the lesson, ways to improve the effectiveness of teaching the history of the Tajik people, types of lessons, basic principles of teaching, the formation and development of students' competencies based on the use of active teaching methods. Integration of various teaching and learning methods, the use of different types of lessons can enhance the role of the teacher of the history of the Tajik people in the educational process, his pedagogical ideas and methodological approaches, his willingness to present his knowledge and experience at new theoretical and practical levels. The daily use of different types of lessons in the educational process shows that new active teaching methods have already proven their superiority over traditional teaching.

Текст научной работы на тему «ПОВЫШЕНИЕ ЭФФЕКТИВНОСТИ ПРЕПОДАВАНИЯ ПРЕДМЕТА ИСТОРИИ ТАДЖИКСКОГО НАРОДА В СРЕДНИХ ОБЩЕОБРАЗОВАТЕЛЬНЫХ УЧЕРЕЖДЕННИЯХ»

способности: логики мысли, рассуждений и действий, смекалки и сообразительности, пространственных представлений.

Ключевые слова: коллектив, дошкольное образование, учреждения, формирование, математика, цель, задачи, дидактика, игра, логика, методика.

PRACTICAL LESSONS FOR THE FORMATION OF ELEMENTARY MATHEMATICAL REPRESENTATIONS AT PRESCHOOL INSTITUTIONS

Didactic games require perseverance, a serious attitude, the use of the thought process. The game is a natural way of developing a child. Only in the game the childjoyfully and easily, like a flower under the sun, reveals his creative abilities, develops new skills and knowledge, develops dexterity, observation, imagination, memory, learns to think, analyze, overcome difficulties, while absorbing invaluable communication experience.

Didactic games are justified in solving the problems of individual work with children in their free time. Systematic work with children improves general mental abilities: the logic of thought, reasoning and action, ingenuity and quick wit, spatial representations.

Keywords: collective, preschool education, institutions, formation, mathematics, goal, tasks, didactics, game, logic, methodology.

Сведения об авторе:

Бурханов Курбонбой Турсунраджбович — кандидат педагогических наук, доцент кафедры естественно -математики, эстетической воспитания и его преподавания Худжандского государственного университета им. академика Б.Гафурова (Республики Таджикистан, г. Худжанд), Тел. моб. (+992) 918909172. E-mail: kurbon1953@mail.ru

About the author:

Burhanov Kurbonboi Tursunrajabovich - Candidate of Pedagogical Sciences, Dotcent of the Chair Methods of Teaching of Primary Classes, Khujand State University named after academician B. Gafurov (Republic of Tajikistan, Khujand) E-mail: kurbon1953@mail.ru

БАЛАНДБАРДОРИИ САМАРАНОКИИ ТАЪЛИМИ ФАННИ ТАЪРИХИ

ХАЛКИ ТО^иК дар муссасадои тадсилоти миёнаи умумй

Палавонов АМ

Донишкадаирушди маорифи ба номи А. Цомии Академияи тахрилоти Тоцикистон

Fайратов М.Х Донишгохи давлатии омузгории Тоцикистон ба номи САйнй

Дарс як навъ ва чузъи мухими таълиму тарбия мебошад, ки дар як вакти муайян дар синфхона ва ё хамчун машгулияти берун аз синфй гузаронида мешавад.Максади асосии дарс мусаллах намудани хонандагон бО дониши амику мустахкам ва махорату малака мебошад.Дарс характери таълимй ва тарбиявй дорад,ки шарти асосии он зиракии омузгор,дониши баланди у,мухаббат нисбат ба касб ,доштани лаёкату махорати дастрас кардани дониш ба дигарон,ташкил карда тавонистани мухити ороми педагогй-таълимй дар синф ва берун аз он ба шумор меравад.Дар дарс як ё аз ин зиёд хонандагон иштирок мекунанд. (Онхоро, толиба, талаба ва ё донишчу хам меноманд), ки бо онхо омузгор аз ин ё он фан дарс мегуяд.Дарс метавонад як кисми китоби дарсй бошад ё дар шакли дигар гузаронида шавад.

Асосгузори низоми дарси синфй олими чех Я. А. Каменский мебошад, ки у тарзи гузаронидани машгулиятхоро дар системаи синфй асоснок намуда, дарсро чунин таъриф додааст: «Дарс ин кисми мантикан тому яклухти таълиму тарбия буда, дар як вакти махдуду муайян гузаронида мешавад». [11, с. 8].

Мувофики низоми синфии дарс машгулиятхо 45 дакща давом мекунад ва он аз лахзахои махсус иборат аст. Байни машгулиятхо танаффусхо муайян гардидаасг.Хдмин шакли таълимии гурухиро низоми синфии дарс номидаанд, ки он сайкал ёфта, то замони мо омада расидааст ва барои соли тахсил хар руза вакт чудо гардидааст.

Олимон дарсро муъчизаву санъат номидаанд, чунки кудаки хурдсол дар натичаи азхудкунии маводи дарсхо дар давоми солхои тахсил ба камол мерасад ва комилан дигаргун шуда, шахсияташ ташаккул меёбад. Махз аз хамин сабаб, чомеа ва ахли маориф ба дарс чун шакли асосии ташкилии кори таълим талаботхои зеринро пешниход намудааст:

Дарси таърихи халки точик бояд ба ичрои вазифахои таълим-маълумотдихй, тарбиядихй ва инкишофдихй равона карда шавад;

Хдр дарс мувофики сохти худ - огаз гузориши максад, шархи эзох, мусгахдамкунй, чамъбасту супориши вазифаи хонагй паси хам гузорад;

Дарси таърихи халки точик бояд ба талаботхои усулхои илмию методй чавобгу бошад ва хусусиятхои психологии хонанда ба хисоб гирифта шавад;

Дар дарсхои таърихи халки точик аз дастовардхои пешкадами омузгорон истифода бурда шавад;

Maзмyни дapcи фaнни тaъpиxи xan^H точик бя xaëra xappyзa aлoкaмaнд бoшaд вя бя бapнoмaи тяълимй мyвoфщaт куняд;

,3apœ тaъpиxи xa^^ точик 6o иcгифoдaи aëният, вocитaxoи тexникии wyocMp гyзapoнидa шявяд.

,3ap paвaнди дapcи тaъpиxи xa^^ точик бap зямми ин тanaбoтxo эчoдкopй вя нaвoвapиxoи oмyзгop лoзим acт, яз ин py бexyдa дapcpo «acapи эчoдии oмyзгop» нaгyфтaaнд. [S, C. 23].

Аввялян, бя дapcи тaъpиxи xa^^ тoчик яз xap чихят тaйëpй дидяни oмyзгop лoзим яст, ки oн xap дoим яз тapaфи y 6o мacъyлияти белянА вя бя тaвpи зяйл бoяд aнчoм ëбaд:

а) муяйян нямудяни мявзуи дapc (яз pyn ня^ш^ мявзуй -тaквимй) вя яникк тacaввyp нямудяни хячму xycycиятxoи oн - occe ë дyшвop, няв ë мяълум будяни oн (яз pyn бapнoмa вя китоби дapcй);

б) дякик oмyxтaни мaвoди кию)би дapcй (дидя бapoмaдaни тaъpифy кoидaxoи пapaгpaфи дaxnдop, муяйян нямудяни мaшкxoи дap cинф вя дap xoнa ^po мeкapдaгии xoнaндaгoн, пeшaкй мyкappap кapдaни кнcмaтxoи бapoи oнxo дyшвopи мяюди дapc, кифoякyнaндa будян ë нябудяни мaшкxo);

в) дoиp бя тяБлими ин мявзуъ (aгap дacтpac бoшaд) мyтoлиa кapдaни aдaбиëти илмй вя илмию мeтодй;

г) тapтиб дoдaни ня^шя (пnaн-кoнcпeкт)-и дapc, ки дap oн бOяд нyктaxoи acccии мacъaлaxoи зepин инъикccи xyдpo ëбaнд: муяйян кapдaни мя^ци дapc, мeтoдy ycyлxoи бaëни мяшуБ, пypcишн вaзифaи xoнaгй вя мycтaxкaм нямудяни мявзуи няв; мaвpид вя тapзи xyлoca - тaъpифy rç^axo - бapoвapдaн яз мyшoxидa вя тaxлили миconxo; тaйëp нямудяни вocитaxoи яснй ë мят-фивли дидaктикии дap xaмoн дapc иcтифoдaшaвaндa, ки шмгуй oнxo дap кишти «Тaчxизoнидaни дapc» нишoн дoдa мeшaвaнд; тяъин нямудяни a^K^ тяълимии мяш^ гyзaштa 6o дapcи мутузя вя F; пeшaкй муяйян нямудяни т^зи тaфтишн вaзифaи xoнaгй вя пypcиши мaвoди нaзapиявии дap дapcи ^ama тяълим дoдaшyдa; ниxoят, яз p^ дaфгap (жypнan)-и cинф нoмy н^яби xoнaндaгoнe, ки бoяд дap xaмин дapc пypcидa шaвaнд, дap кимяти «Эълoни 6bxo» нявишта мeшaвaд ^ap oxиpи дapc бaxoи гиpифтaи orno бя aндaк-aндaк шapx эълoн ^дя шудя, бя pyзнoмaxoяшoн низ гyзapoнидa мeшaвaд).

Чyнoн ки мс^инсм, нуктяи aввane, ки дap плян - ra^OTeran дapc (xaмeшa) caбги xy^o мeëбaд, мaкcaди дapc acx. Ам муяйян кapдa тaвoниcтaни мкади xap як дapc вoбacтa бя xct (тип)-и oн яз oмyзгop xap дoим дaк;икнaзapиpo тaщзo мeкyнaд, ки дap зep дoиp бя xaiv™ нуктя pyшaнй aндoxтaнpo чoиз мeдoнeм. [1S, c. 45].

Мяк^ли дapcи тaъpиxи xam^ тoчик бoяд wyrnaxxac (кoнкpeт) бoшaд, яз oн дap xaмин як дapc бя чй нoиn шудяни a^rap мяълум шудя иcтaд, ки oн - муяйян нямудяни мяк^ли яникки дapc - бя xycycияти мяшуБ, xannи мacъaлaxoи чyдoгoнaи o^ бя чиxaти т^би^ии дapc, мacъanaxoи тaкpop дap oн дapc вя бя дoнишy мanaкaxoи xoнaндaгoн, ки дap xaмин дapc пaйдo мск^ян^ вoбacтa acт.

Тaлaбoти дигap бя дapcи имpyзaи тaъpиxи xa^^ точик тanaбoти гигиeнй acт.Синф бoяд oзoдa, paвшaн вя xapoparn мyБтaдиn дoштa бoшaд. Омyзгopoн xaмeшa oнpo бя xиcoб гиpaнд, ки xoнaндaгoн чиcмaн вя pyxaн мoндa нaшaвaнд. Бapoи ин дapcpo мoxиpoнa, 6o шявку зявкк гyзapoнидaн лшим acт. Arap дapc якpaнгy я^едя бoшaдy xoнaндaгoн вaзифaxopo тapики мaчбypй ичpo нaмoянд xaм xoнaндaгoн xacra мeшaвaндy xaм дapc шaвкoвap нaмeгyзapaд. Омyзгop xapaкaт мeнaмoяд, ки дapc якpaнг нaгyзapaд. Ичpoи мaшкxoи гудагун, кop яз pyн pacмxo coxтaн, тapтиб дoдaн, яз бoзиxo иcтифoдa бypдaн бapoи xacxaBy мoндa няшудяни xoнaндaгoн ëpй мepacoнaнд. Arap ин нямуди кopxo дypycт вя 6o шявку зявкк тяшкил кapдa rnaBa,^ дapc бapoи xoнaндaгoн иcтиpoxaти мидянЯ мeшaвaд.

Дapcи имpyзaи тaъpиxи xa^^ точик дap нязди oмyзгopoн чунин вaзифaxopo мeryзopaд:

1. Бя xoнaндaгoн дoдaни дoнишн чyкyp, ycтyвop вя бoшyypoнae, ки oн acocи тaxкypcй бapoи тapбия нямудяни эътикoдй, илмию cиëcй мeбoшaд.

2.Бanaнд бapдoштaни ч^яти тapбиявии дapc, дap xoнaндaгoн тaшaккyл дoдaни xиcлaтxoи бexт'apини инcoнй дap acocи кopxoи тяълимй.

3 ,3ap xoнaндaгoн бя вучуд oвapдaни мaxopaт вя мanaкaи мycтaxкaм, бanaнд бapдoштaни caвoднoкии oнxo, бя мexнaти фoидaнoки чaмБиятй тaйëp нямудяни oнxo.

4. ,3ap xoнaндaгoн тapбия нямудяни мycтaкнnият, фaъoлияти эчoдкopй, эчoдкopoнa xan нямудяни мacъanaxo xaм дap cинф вя xaм бepyн яз cинф.

5. ,3ap xoнaндaгoн тapбия нямудяни мycтaк;илoнa oмyxтaнy xoндaн, кop кapдa тaвoниcтaн 6o кигоб, нaзapияpo дap вмял™ эчoдкopoнa тaтбик; кapдa тaвoниcтaн.

6. ,äap xoнaндaгoн бя вучуд oвapдaни xиccи мyxaббaт ниcбaт бя xoндaн, 6o шявку зявк иштиpoк ^дян дap дapc вя кopxoи бфун яз cинфию мaктaбй.

7. ,3ap xoнaндaгoн тapбия нямудяни мexнaтдycгй, бя чямбият фoидa pacoнидaн, шaxcoни мexнaтдycтpo эxтиpoм нямудян вя Faйpa и^и ин вaзифaxo бeвocитa бя oi^rap, бя дoнишy мaxopaти y, бя cифaти кopи oн вя мyxaббaти y ниcбaт бя фянни тяблим вя шoгиpдoн вoбacтa acт

Бapoи дypycт бя pox мoндaни кopи тяБлиму тapбия дap тaмoми мapxилaxoи инкишoфи мaopиф дapc xaмчyн шякли acocии кopи тяблим мявкси aco^o ишFOл кapдa мeoяд. [15, c. б].

Якс яз мyxимгapин вaзифaxoe, ки иcлoxoти мaктaби мaълyмoти умумй дap нязди мaктaб гyзoштaacт, бя мexнaти фoидaнoки чaмБиятй вя ингиxoби бoшyypoнaи кacб кoмиnaн тaйëp кapдaни нacли нaвpac мeбoшaд.

Вasифaxoи мypaккaб вa cepcm^ дap нвзди мaктaби имpyзa гyзoштaи чaмъият тaлaб мeнaмoяд, ки дapc вa ycyra гyзapoнидaни oн 6œ xaм тжмил дoдa шaвaд. Xo^o coxx вa cxeмaи aнъaнaвии дapcxoи штин, ки дap ohxo бaëни oмysгop шв^и acocHpo ишгол мeнaмyд, як дapaчa тarймp дoдa шyдaacт.

Мяклум, ки дap тapзи бaëн чoи acocMpo cyxaни a^rop ишгол мeкapд ш oн имкoният нaмeдoд, ки xoнaндaгoн бa xaèra имpyзa nyppa вa мycгaкмлoнa тaйëp кapдa шуд^ бa мexнaти фoмдaнoкм чaмъиятй фaъoлoнa иштиpoк нaмoянд, эчoдкopoнa мacъaлax,oи мyxимpo xan кyнaнд вa фaxммдa гмpaнд. Тaйëp нaмyдaни xoнaндaгoн бa зиндaгй вa бa мex,нaти иcтexconй acocaн дap мaктaби миëнa шaкл мeгмpaд. Аз ин py мo, oмyзгopoнpo ßapyp acт, ки шoгмpдoнpo бa кopи мycгaкмлм эчoдй, xyдcoxтaнy xyдëфтaн бeш aß пeш Xмдoят нaмoeм, то ки ohxo дoниши гмpифгaaшoнpo эчoдкopoнa дap aмan тaтбик; кapдa тaвoнaнд.

Вaзифaи мaктaб Ha фaкaт oh acn, ки дoниши бoвapибaxши мycгax,кaм ди^ед, белки дap acoи oh дoнишx,o xoHaHAaroHpo вoдop нaмoяд, ки ohxo мycгaкмnoнa xymcaxo бapopaнд вa эчoдy фикp кyнaнд. [12, c. 86].

Бapoи xanлм дypycти ин мacъanaxo owysropoH бoяд дap coxra дapcи тaъpмxм xaлкм точик вa ycynи гyзapoнмдaни oh бaъзe тaFиpoтy дигapгyнмxo дoxмn нaмoянд.

Биcëp вaкx oмyзгopoн, мeтoдиcгoн, onммoн вa шaxcoни бa тaъnммy тapбия capy rap дoштa чунин caвonxo мeдмxaнд: дapcи имpyзaи тaъpмxм xaлкм точик чй ryHa бoшaд? Cиcгeмaи Arnera дap coxтy мвзмуни дapc чй xct тaFмpoгxo бa вучуд oвapд? Дapcи имpyзa вa мeгoдики гyзapoнидaни oh бa тanaбoти зaмoн чaвoб дoдa мeтaвoнaд ë He?

Ин caвonxo тacoдyфaн бa миëн нaoмaдaaнд. Вoбacгa бa инкмшoфи илму rexm^ дap нвзди мaктaб вaзифax,oи нaв бa нaв rysomia иcгoдaaнд, ки ичpoи oh бeвocмтa тaкммлм дapcи имpyзapo тanaб мeнaмoяд. Акнун вaк;ги oh pacмдaacт, ки шaкnxo ш ycynxoи нaви тaъnммpo чуотучу нaмyдa, вз ohxo мoxмpoнa иcгифoдa бapeм. Дap ин чуотучу чизи acorä фaъonнoкй, xyдcoxтaн, эчoдrapй, мycгax,кaмшaвии areo^^ мaктaб 6o x,aë7 вa бa x,иcoбгмpии шaвкy xaвacи xoHaHAaroH дap тaъnмм бa xмcoб мepaвaд. Ин вasифaxopo тaнx,o xamo^ тяшкилу гyзapoнидaни дapcи тaъpмxм xaлкм точилки coxтy ycynи oh вoбacтa бa инкишсфу тapaккми чaмьият тaFЙмp ëфтaacт, бoмyвaффaкият ^вл кapдaн мумкин acт.

Хел^о (тип^ои) дарсро. Дap бoбaти мувйян кapдaни xeлxoи дapc 6вйни «муз^^ну onммoн aкмдaxo биcëpaнд вв мacъaлx,oи дapc xene бaxcнoк мeбoшaд. Ka-тъи нasap вз paHropaHrä дapcxo xycycиягxoи xoc дopaнд. ohxo инчунин 6o мкаду вasифaxo ш мвзмуни xyд вз xai^m^ фapк; мeyнaнд. flap бapoбapи ин дapcxo xycycиягxoи умумй низ дopaнд. Дap xap дapc дoдaни дoнишxoи нвв, мycгaxкaмкyнй, jalopy овн^и^ нasopaти дoнмшxo, cyпopмдaни вaзифaи xoHarä вв xynocaбapopмю чaмьбacт дидв мeшaвaд.

Xaмaи дapcxopo вз pyи мaкcaдy вasифaxo вв xycycиятxoи xocaшoн 6a xeлxo чyдo кapдaн мумкин ad.

Хeлxo (типxoи) мaъмynм !apcxo инxoянд: дapcи oмexтa,дapcи бaëни мввзуи нaв(дapcи дoдaни дoнишxoи нвв), мycгaxкaмкyнии дoнишxo, тaкpop, ов^^иши дoнишxo вв мanaкaи xoнaндaгoн,дapc-neкcия,дapc-ceминap,дapc-кoнcynтaтcия,дapc-мyбoxиca,дapc-кoнфpeнcиядapc-caнчмш. Хдмин тapикa дapcxoe низ apsи вучуд дopaнд, ки oHxopo дapcxoи Faйpимyкappapй мeшyмopaнд. Мacanaн: дapcи caxнaвй, кyшoд, !apc -экcкypcия вв FaMpaxo. Xap як coxтopи дapc вз лaxзaxoи Niaxcyc (anoxмдa) ибOpaтaнд. Дap яга вз дapcxo naxsaи acocмю мyxим дoдaни дoнишxoи нвв бoшaд, !ap дуюмин naxsaи мycгaxкaмкyнй ë ов^^иши дoнишxo acocй шудв мeгaвoнaд вв naxsaxoи дигap ëpмpacoни naxsaи acorä мeшaвaд. Аз ин py, чунин xyrnca мe6apoяд, ки xap !apc xycycияIxo дopaдy coxтopaшpo xeлм (типи) дapc мувйян мeкyнaд.

Дарси омехта - !ap oh мaчмyм rapxo, шapxy эsoxдмxй, мycтaxкaмкyнй, caнчмшy чaмьбacт, cyпopишдмxй вв дигapxo гysapoнмдa мeшaвaд.

Дарси додани донишхои нав - !ap oh мaвкeи acocмpo о^иши мaвзyм нвв ишFon мeкyнaд.

Дарси мусга^камкунии дониш^о- тaшaккynм мaxopaтy мaлaкaxo, ки дap oh дикдати acorä 6a кopи aмaлй, aкcapaн 6a ичpoи мaшкxo paвoнa кapдa мeшaвaд.

Дарси такрор - дap oh дoнишxoи xoнaндaгoн дoмp 6a ягон мaвзyь ë фacn 6a низами мувйян oвapдa xoxaA шуд.

Дарси сан^иши донишхо - дap oh xoнaндaгoн кopxoи aмaлй, xanH вв дaxoнмpo ичpo мeкyнaнд.

I. Дарси омехта

Твыкили дapc

Пypcишм вaзифaи xoнaгй

Мycтaxкaмкyнй ë гysopиши мкаду вasифaxo

Бaëни мaвзyм нвв

Мycтaxкaмкyнй

Чaшь6acтy эъnoни 6axo вв cyпopишм вasифaи xoнaгй

II. Дарси додани донишхои нав ё баёни мавзуи нав

Твыкили дapc

Гysopиши м^галу вasифaxoи дapc

Anoкaмaнд нaмyдaни мaвзyи нвв 6a гysaштa

Бaëни мaвзyи нвв

Чaшь6acтy эъnoни 6axo вв cyпopишм вasифaи xoнaгй

Ш. Дарси мусгащамкунй

Ташкили дapc

Гyзopиши ма^ду вaзифaxo Mycтaxкaмкyнй

ЧЕмьбасту ЭБ^ни 6exo ва cyпopиши вaзифaи xoнaгй

IV. Дарси гакрори Ташкили дapc

Гyзopиши ма^ду вaзифaxo

Тaкpop ва ба низoм дapoвapдaни дoнишxo

Чамъбасту эълoни 6exo ва cyпopиши вазифаи xoнaгй

V. Дарси сан^иши донишхо Фaxмoнидaни мавдди caнчиш ва poxxoи ичpoи oн Шинoc кapдaни xoнaндaгoн 6o мазмунн кop Кopи мycтaк;илoнaи xoнaндaгoн

Чамьбасти дapc.

Дарс-санчиш.Ин намуди дapc ба мак:ади бoй гapдoнидaни дoниши xoнaндaгoн ва инкишoфи нутки шифoxии oнxo ryзapoнидa мeшaвaд.Дap ин намуди дapc xaмa иштиpoк ^да мeтaвoнaнд.Шoгиpдoнpo ба дacтaxo чyдo нaмyдa,дoвapoнpo низ ингиxoб мскунанд.

Дaрc-конфренcия.Кoнфpeнcия вакти зиëдepo тanaб мскунед ва бaъзaн 2-3 coax дaвoм мeкyнaд.Омyзгop бapoи мyxoкимa шмгун мaвзyxopo тapтиб дoдa,бo шoгиpдoн бappacй мeкyнaд.Бapoи тaйëpй ба xoнaндaгoн 2-3 xaфтa вакт дoдa дoдa мeшaвaд.Дap cинф ë тoлope,кн кoнфpeнcия мeryзapaд,нaмoишн намунаи мaъpyзaxoи xyб,кopxoи эчoдин шoгиpдoнpo ташкил кapдaн мумкин acт.Бa кoнфpeнcия oмyзгopoн,xoнaндaгoнн cинфxoи диrap,вoлидoнpo низ даъваг кapдaн мaкcaднoк acт.Кoнфpeнcияpo oмyзгop 6o cyxaнoнн кyгoxи мукадимавй мeкyшoяд.Дap paфги кoнфpeнcия шoгиpдoн мeтaвoнaнд шeьp xoнaнд,фиnмxoи лoзимиpo тaмoшo кунанд,аз acapxoи caxнaвй пopчaepo бoзй кунанд ва Ffflpa^p oxиp oмyзгop кopи кoнфpeнcияpo чамьбаст мскунед.

Дарс-мубо^иса.Ин raop 6o мак:ади paвнaкн фaъoлияxи эчoдин xoнaндaгoн гyзapoнидa мeшaвaд.Дap мyбoxиcaи xoнaндaгoн cинфxoи пapaneлй ишxиpoк кунанд бexтap acт.Омyзгop мeтaвoнaд caвonxopo ба xoнaндaгoн псшакй дoдa,дoиp ба тapзи гyзapoнидaнн мyбoxиca ба oнxo маълумот диxaдШoгиpдoн мeтaвoнaнд,ки ба мyбoxиca псшекй oмoдaгй бинaнд.ОмFЗгop мyбoxиcapo чамьбаст Rap^Ga xoнaндaгoн 6exo мeгyзopaд. [19, c. 37].

Дaрc-конcултатсия.Кoнcynгaтcияpo дap aтpoфи бapнoмaи таълимй ë якчанд мaвзyxoи муайян гyзapoнидaн мумкин acт.Онpo acocaн дap cинфxoи 9-11 ryзapoнидaн мумкин acт.Омyзгop мeтaвoнaд псшакй мaвзyxopo ra^cHy! кapдa диxaд,шoгиpдoн ба мавзун ингиxoбкaдaaшoн чaвoби xaxra мeнaвиcaнд.Омyзгop чaвoбxopo мeoмyзaд ва мyвoфики тanaбoг oнxopo тaxnиn мeнaмoяд.Дap oxMp ба шoгиpдoнн фaъoл 6exo мeryзopaд.

Дaрc-лекcия.Омyзгop мaвoди тaълимиpo ба kho^o чyдo мскунед.У мeтaвoнaд мазмунн лeкcияpo накл кapдa,пpoблeмaxo гyзopaд.Сoxти лeкcия мeтaвoнaд чунин бoшaд:тaйëp кapдaнн xoнaндaгoн 6epoh oмyxтaнн дoнишxoи нaв,дaвpaи аввали caw^HrnH дoнишн xoнaндaгoн,чaмЪбaсти лeкcия,дoдaнн дacтyp 6epoh тaйëp кapдaнн вазифаи xoнaгй.Дaвoмнoкин лс^ия 30-35 дaкнкapo ташкил мeдиxaд.Ин намуди дapc биcëpтap дap cинфxoи 9-11 гyзapoнидa мсшевед.

Дaрc-cеминaр.Maкcaди ин дapc ба xoнaндaгoн дoдaнн дoнишн чyкyp,oмyxгaнн тapзxo истифoдaи aдaбиëтxoи илoвaгй,инкишoфи нутки шнфoxин oнxo мeбoшaд.Дapc-ceмeнappo ба мoнaнди дapc-лeкcия дap cинфxoи ryзapoнидaн ба мавдд мyвoфщ acт.Омyзгop псшакй ба дapc тaйëpй мсбинад,мавзун ceмeнappo муайян мскунед ва ма^ди oнpo мeфaxмoнaд,нoмryн мaвзyxoepo,кн xoнaндaгoн бapoмaд мeкyнaнд,эълoн мскунад ва aдaбиëтxoи зapypиpo маълум мскунад. Дapc-ceмeнappo oмyзгop 6o cyxaнoнн мукадимавй мeкyшoяд,мaвзyь,мaкcaд ва ax!™™ oнpo мeфaxмoнaд.Дap oxHp oмyзгop oнpo чaмъбacт намуда,ба xoнaндaгoнн фaъoл 6exo мeryзopaд.

Омyзгopи фаннн тaъpиxн xa^H тoчик кaдoм намуди дapcepo,ингиxoб накунад,вай бoяд ба пpинcипxoи acocHH таълим дикках диxaд.

Принсипхои асосии таълим ин^о мебошанд:

Этиром -толибиnмoн бoяд xhc кунанд,кн oнxopo xypмaтy эxтиpoм мскунанд. Татбикшаванда- тoлибиnмoн бoяд дoнaнд,кн чй тaвp oнxo чизи xoндaшyдapo дap амал тадбик; кapдa мeтaвoнaнд.

Тачриба- aгap дoниш ба тaчpибaи xaëxHH xoнaндaгoн ажкаманд кapдa шавад oн кacбй мсшавад. ♦♦♦ Xoнaндa ба bochtbh гуш кapдaн тaнxo 20%-и мaвoли тaълимиpo аз xyд мскунад. ♦♦♦ Xoнaндa ба bochteh гуш кapдaн ва дидан r^xo 40%-и мaвoди тaълимиpo аз xyд мскунад. ♦♦ Xoнaндa ба bochieh дapëфт кapдaн 80%-и мaвoди тaьлимиpo аз xyд мскунад. ♦ Arap xoнaндa чизи xoндaгиaшpo ба диrapoн oмyзoнaд, 90%-и мaвoди тaълимнpo аз xyд мскунад.

АДАБИЁТ

1. Лутфулгоев МДидактикаи муосир.Душанбе,"Маориф ва фарханг"'2010 - 432 с.

2. Лутфуллозода М., Бобизода ЕАндешахо перомуни салохиящэ ва ташаккули онхо. - Душанбе, 2017. - 57 с.

3. Ирина Каримова, Файзулло Шарифзода. Учитель - творец добра и прогресса. -Душанбе: "Ирфон", 2010 - 180 с.

4. Консепсияи гузариш ба низоми нави тадсилоти миёнаи умумй дар Чумхурии Точикистон, Карори Хукумаги Чумхурии Точикистон аз 30 майи соли 2010, N° 207.

5. Зотов ЮБ. Организация современного урока:Книга для учителя. -М:Просвещение,1984.- 144с.

6. Конаржевский Ю.А Анализ урока. - М: Педагогический поиск, 2000. - 126 с.

7. Лернер И. Я Совершенствование содержания образования в школе. - М: Просвещение, 1985. - 128 с.

8. Махмутов М.И. Современный урок: Монографии. - М: Педагогика, 1985. - 183 с.

9. Онищук В. А Урок в современной школе: Пособие для учителя. - М: Просвещение, 1991. - 158 с.

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

10. Поташник М М Требования к современному уроку. Методическое пособие. - М : Центр педагогического образования, 2012. - 272 с.

11. Примерные программы общего образования [Текст]: Стандарты второго поколения. В 2 ч Ч. 1. / ред. совет: ЛИ. Льняной и др. - М: Просвещение, 2008. - 317 с.

12. Чуракова Р.Г. Технология и аспекгный анализ современного урока в школе. - М: Академкнига, 2009. - 112 с.

13. Щуркова НЕ. Культура современного урока. - Смоленск: Смоленский областной институт усовершенствования учителей, 2012. - 114 с.

14. Дидактика средней школы. Под ред. МАДанилова и М.Н. Скагкина. М: Просвещение, 1975. - 303 с.

15. Занков ИВ. Дидактика и жизнь. М: Просвещение, 1968. -175 с.

16. Сгуденикин М Т. Методика преподавания истории в школе. — М: Владос, 2000.

17. Методика преподавания истории в средней школе / Ежова С.А и др. - М.: Просвещение, 1986.

18. Вагин А А Методика преподавания истории в средней школе. М: Педагогика, 1968.

19. Методика обучения истории в средней школе. Ч. II / Под ред. Н.Г. Дайри - М.: Просвещение, 1978.

20. Актуальные вопросы методики обучения истории в средней школе / Под ред. АГ. Колоскова - М.: Педагогика, 1984.

ПОВЫШЕНИЕ ЭФФЕКТИВНОСТИ ПРЕПОДАВАНИЯ ПРЕДМЕТА ИСТОРИИ

ТАДЖИКСКОГО НАРОДА В СРЕДНИХ ОБЩЕОБРАЗОВАТЕЛЬНЫХ УЧЕРЕЖДЕННИЯХ

В данной статье рассматривается об уроке, способы повышения эффективности преподавания истории таджикского народа, виды уроков, основные принципы преподавания, формирование и развитие у учащихся компетенций на основе использования активных методов обучения. Интеграция различных методов преподавания и обучения, использование разных типов уроков может повысить роль учителя истории таджикского народа в учебном процессе, его педагогические идеи и методологические подходы, его готовность представить свои знания и опыт на новом теоретическом и практическом уровнях. Ежедневное использование разных типов уроков в учебном процессе показывает, что новые активные методы обученияуже доказали свое превосходство над традиционным обучением.

Ключевые слова: учитель, урок, ученик, история таджикского народа, эффективность обучения, типы уроков, основные принципы обучения, образование, навыки, способности, компетентность, отношение, обучение.

IMPROVING THE EFFECTIVENESS OF TEACHING THE SUBJECT OF THE HISTORY OF THE TAJIK PEOPLE IN SECONDARY EDUCATIONAL INSTITUTIONS

This article discusses about the lesson, ways to improve the effectiveness of teaching the history of the Tajik people, types of lessons, basic principles of teaching, the formation and development of students' competencies based on the use of active teaching methods. Integration of various teaching and learning methods, the use of different types of lessons can enhance the role of the teacher of the history of the Tajik people in the educational process, his pedagogical ideas and methodological approaches, his willingness to present his knowledge and experience at new theoretical andpractical levels. The daily use of different types of lessons in the educationalprocess shows that new active teaching methods have already proven their superiority over traditional teaching.

Keywords: teacher, lesson, student, history of the Tajik people, learning efficiency, types of lessons, basic principles of teaching, education, skills, abilities, competence, attitude, learning.

Сведения об авторах:

Палавонов Амоншо Муминович - старший преподаватель истории и права колледжа информатики и компьютерной техники г. Душанбе, тел: (+992) 934417792, 2-38-06-01, Email: amonsho.palavonov @mail.ru

Гайратов Мехровар Ховарович-кандидат биологических наук,кафедра ботаники факультета биологии, Таджикский государственный педагогический университет им. СадриддинаАйни, тел:(+992) 937-726572, (+992) 939-299390 About the authors:

Gayratov Meurovar Khovarovich - Candidate of Biological Sciences, Department of Botany, Faculty of Biology, Tajik State Pedagogical University named by Sadriddna Aini, tel: (+ 992) 937-726572, (+992) 939-299390

Palavonov Amonsho Muminovich - Senior Lecturer of History and Law of the College of Informatics and Computer Technology, Dushanbe, tel: (+992) 934-417792.2-38-06-01, Email: amonsho.palavonov@mail.ru

AMCHTAH TAmAKKYTH CATOXHflTXOH TA^KHKpTHH XOHAHflATOH flAP PABAHflH TAflPHCH ^AH^OH TAEHATmHHOCH, flA^H^ BA PHE3H

ÄödypaxwoHoe r.H., Eo6u3oda F.M.

AxaöeMum maypmomn ToyumcrnoH

Bo TamaGGyca Acocory3opH cynxy BaxgaTH MHnnß, nemBoa MHnnaT, npe3HgeHTH ^yMxypaa To^hkhotoh MyxTapaM Эмoмa.пн PaxMoH ^moh ramraHH GHCTConaH oMy3Hm Ba pymga htmxoh TaGHaTmHHocH, gaKHK Ba pae3H gap ^yMxypaa To^hkhotoh MeGoag pymga MHHGatgaa htmxoh Ma3Kyppo TatMHH HaMoag.

flap hh poÖHTa TarGHK HaMygaHH GapHoMaxoa TaxKHKoTH gap caMTH MyaMaH HaMyaHH KoHyHHaTxoH ncHxo.orHM negarorHH pymga KoGHTHaTxo Ba canoxHaTxoH xygaxoH Ga htmxoh TaGHaTmHHocH, gaKHK Ba pae3H Ma;oMH xoccapo KacG MeHaMoag.

flap htmh ncaxonorHa KoGHTHaT ry^Ta, xycycHaTxoH ^apgH-ncaxonorHH maxcpo gap Ha3ap gopaHg, kh Ga TanaGüTH ^atonHarH gogamyga ^aBoGry Gyga, HMKoHHaTH H^poa GoMyBa$$aKHaTH oHpo TatMHH MeHaMoag. ncHxonorH Mamxypa pyc A.B. nerpoBCKHH oag Ga KoGanaaT HyHHH Meryag: «flap Gopaa KoGannaT^o xap$ 3aga HCToga, a3 Mai^xyMxoH ^anca^HH «HMKoHHaT» Ba «BoKefcHar» HCTH^oga KapgaH KynaM acT. MoHaHga oHe, kh goHH Ga 3aMHH a^THga gap HHcGaTH xymaa nyxTa pacagae, kh MeTaBoHag a3 hh goH caG3ag (arap coxTop, TapKHG, HaMHoKHH 3aMHH Ba Gogy xaBo Mycoag GomaHg), TaHxo HMKoHHaT acT, KoGanHaixoH hhooh hh3 Gapoa Ga gacT oBapgaHH goHHmy MaxopaT Ba Manaxaxoa MyaMaH TaHxo HMKoHHaT xacTaHg. HaiH^aH hhxoh Gomag, a3 mapornxoH 3Heg BoGacTaacT: oe Ga maxc hh goHHmy Manaxaxo 3apyp MemaBaHg, oe aipo^HeHH y (oana, MaKTaG, gycTOH Ba f.) HHcGaTH a3xygHaMoHH hh goHHmy Manaxaxo a3 ^ohhGh BaM MapoK 3oxap MeKyHaHg; hh ryHa ypo TatnHM MegaxaHg, hh ryHa ^atonHaiH MexHarae, kh gap oh hh goHHmy Madopar Ba ManaKaxp 3apyp MerapgaHg Ba yciyBop MemaBaHg, Ga pox MoHga MemaBag Ba xoKa3o. ^oGanHaixo - hh HMKoHHarxoaHg, gapa^aa GagacToBapgamygaH MaxopaT gap hh e oh Kop - hh BoKetHaT acT» [8, c. 208].

Hh UMKOHunrnxo gap HaTH^aa MexHaTH cyGoTKopoHa Ga eoKpbunm TaGgan MeeGaHg. ryt^TaH MyMKHH acT, kh MexHaTgycTH, MaMn Ga MexHaT gap oh coxae, kh maxc KoGanHaT gopag, Ga Ma3MyH Ba coxTopH KoGanHaT goxan MemaBaHg.

Ba aHgemaa mo axe a3 poxxoa MyxHMMH TamaKKyn gogaH Ba HHrox gomTaHH TanaGoTH xygax Ga MatpH^aTHaMoH gap y TamaKKyn gogaHH canoxHarH TaxKHKoTH MaxcyG MeeGag.

CanoxHaTMaHgHH TaxKHKoTH - hh MaxopaTH a3 ^ohhGh maxc TarGHK HaMygaHH goHHmxo Ba MaxopaTxoH xyg gap ^atonHarH Mymaxxac MeGomag. CanoxHaTMaHgHH TaxKHKoTHH xoHaHgaroH 3hmhh ^atonHam TatnHMH-MatpH^aTHH ohxo TamaKKyn MeeGag. A3 hh py, Gapoa TamaKKyna TanaGoTH MatpH^aTH Ba KoGanHaTH xygax Ga $aHxoa TaGHaTmHHocH, TaGaH Ba pae3H MeGoag gap y CanoxHaTMaHgHH TaxKHKoTHpo pymg gog.

Bo gapHa3apgomTH ry^Taxoa Gono, mo TacMHM rnpa^TeM TaMCHnaH TamaKKyna CanoxHaTMaHgHH TaxKHKoTHH xoHaHgaroHpo gap paBaHga TagpacH ^aHxoa TaGHaTmHHocH, gaKHK Ba pae3H MypanaG HaMoeM (PacMH 1).

TaMCHna - hh oGtexTH cyHtHH gap maxna cxeMa coxTamyga MeGomag. TaMCHna maGexH oGtexTH TaxKHKmaBaHga acT. TaMCHna gap HaMyga HHcGaTaH coggarap Ba xypgTap coxTop Ba xocHarxoH oGtexTH TaxKHKmaBaHga, MyHocHGaT Ba anoKaMaHgaxopo MHeHH yHcypxoa oHpo H^oga MexyHag [2, c. 120].

MaKcaan a3 MypaTTaG HaMygaHH TaMCHnaH Ma3Kyp TamaKKyna CanoxHaTMaHgHH TaxKHKoTHH xoHaHgaroH MaxcyG MeeGag.

MyBo^HKH gaBpaxoa ^ygoramTaa TamaKKyna CanoxHaTMaHgHH TaxKHKoTH Ba 3HHaxoa HHKHmo^H oh Ba3H$axoH 3epHHpo !iygo MexyHaHg:

- TamaKKyn gogaHH paFGaT Ba MapoMHoxH Ga TaxKHKoT gap coxaa hhmh GaonorHa;

- xoHaHgaroHpo Gapoa ry3apoHHgaHH TaxKHKoT gap coxaa htmh GaonorHa Bopag HaM

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.