Научная статья на тему 'УСИЛИЯ РОДИТЕЛЕЙ ПО РАЗВИТИЮ МОТИВАЦИИ ДЕТЕЙ В ПРОЦЕССЕ ОБУЧЕНИЯ'

УСИЛИЯ РОДИТЕЛЕЙ ПО РАЗВИТИЮ МОТИВАЦИИ ДЕТЕЙ В ПРОЦЕССЕ ОБУЧЕНИЯ Текст научной статьи по специальности «Науки об образовании»

CC BY
72
32
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
МОТИВАЦИЯ / РОДИТЕЛИ / УЧАЩИЕСЯ / ДОМАШНЕЕ ЗАДАНИЕ / РАЗВИТИЕ ИНТЕРЕСА ШКОЛЬНИКОВ К УЧЕНИЮ / ПРОЦЕСС ОБУЧЕНИЯ / ВОЗРАСТНЫЕ ОСОБЕННОСТИ

Аннотация научной статьи по наукам об образовании, автор научной работы — Худойдодова Фируза Султоновна

В данной статье автор рассматривает проблемы отсутствия у учащихся желания и мотивации учиться и приобретать знания. У некоторых учеников мотивация учебного процесса исчезает до их появления, в других случаях они исчезают со временем по разным причинам. Многие люди, особенно дети и подростки, сдаются на полпути, чтобы достичь своей цели, потому что никто не говорит им: «Я верю в тебя, у тебя все получится!». Многие родители, у которых есть дети школьного возраста или дошкольники, сталкиваются с проблемой отсутствия мотивации учиться.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Похожие темы научных работ по наукам об образовании , автор научной работы — Худойдодова Фируза Султоновна

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

THE EFFORTS OF PARENTS TO DEVELOP CHILDREN'S MOTIVATION IN THE LEARNING PROCESS

In this article, the author considers the problems of students' lack of desire and motivation to learn and acquire knowledge. In some students, the motivation of the learning process disappears before they appear, in other cases, they disappear over time for various reasons. Many people, especially children and adolescents, give up halfway to achieve their goal, because no one tells them: "I believe in you, you will succeed!". Many parents who have school-age children or preschoolers are faced with the problem of lack of motivation to learn.

Текст научной работы на тему «УСИЛИЯ РОДИТЕЛЕЙ ПО РАЗВИТИЮ МОТИВАЦИИ ДЕТЕЙ В ПРОЦЕССЕ ОБУЧЕНИЯ»

About the autor:

Barotova Gulchehra Yusufjanovna - candidat pedagogical sciences, Senior Lecturer, Department of General and Pedagogical Psychology of Tajik State Pedagogical University named after Sadriddin Aini. Phone: (+992) 91817070, E-mail: gulchehrabarotova@mail.ru

KMIIIHIIIXQH ВОЛИДАЙН БАРОИ РУШДИ МАРОМНОКИИ

фарзаНд дар раванди таълим

Худойдодова Ф.С

Донишгоуи давлатии омузгории Тоцикистон ба номи С. Айни

Кисми зиёди одамон, алалхусус кудакон ва наврасон дар нимарохи ба хадафи худ расидан таслим мешаванд, зеро касе ба онхо намегуяд: "Ман ба ту бовар мекунам, ту муваффак хохй шуд!". Бисёре аз падару модароне, ки фарзандони мактабхон, ё синну соли томактабй доранд, бо мушкилоти набудани хавасмандй ба тахсил бо фарзандонашон рубару мешаванд. Чй тавр бояд хохиш ва шавки толибилмонро барои омузиш ташаккул дод? Ба чй бояд боварй кард, ки у хавасмандии ботинии худро барои омухтани чизхои нав аз даст надихад? Чй тавр як хонандаеро, ки фикр мекунад, тахсил дар мактаб дилгиркунанда аст, хавасманд гардонд? Хавасмандй чист, чаро кохиш ва талафи он дар байни хонандагон рух медихад? Хавасмандй ба таълим чй гуна ташаккул меёбад ва чй кор бояд кард, то толибилм аз раванди таълим лаззат барад ва муваффак гардад?

Маромнокй ва хавасмандй- ин хохиш ва омодагй барои ичрои ягон кор аст. Дар магзи сари инсон кисматхое хастанд, ки системаи хавасмандкуниро ташкил медиханд. Барои он ки ин кисматхо ба кор чалб карда шаванд, се чузъ лозим аст: таваччух, эътироф аз тарафи дигарон ва худбаходихй.

Яке аз мушкилоти асосии имруз ин набудани хохиш ва хавасмандии хонандагон барои таълим ва гирифтани дониш мебошад. Дар баъзе хонандагон, ангеза барои чараёни таълим пеш аз пайдоиши онхо нопадид мешавад, дар дигар холатхо бо сабабхои гуногун, бо мурури замон гум мешаванд. Чаро ин ходиса рух медихад, кй айбдор аст ва сабабхои он кадомхоянд? Албатта, хар як падару модар дар ин бора андеша мекунад ва дар бисёр оилахо ин масъала то ба хол ахамияти худро гум накардааст. Баъзе волидайн барои хавасмандкунии фарзанди худ одамони муваффак ва сарватманди муосирро хамчун намуна ба фарзандон нишон медиханд, дигарон фарзандони худро метарсонанд, ки агар хуб нахонанд ,хавлируб ё аробакаш мешаванд, яки дигар итминон дорад, ки таваччухи кудак ба таълим аз муаллимону равоншиносон вобастагй дорад ва хамин тарик масъулиятро ба мактаб мепартоянд. Дигарон роххои радикалии халли ин масъаларо пешниход мекунанд: чазо додан ба бахохои бад, махрум кардани компютер, планшет, телефон, рафтуомад ва гуфтугу бо дустон ва тухфахо барои хар як бахои аз 4 паст, дар байни волидон шахсоне хастанд, ки аз усулхои кухнаи исботшуда, ба мисли тасма ё калтак истифода мебаранд. Роххо гуногун ва андешахо зиёданд ва чи хеле, ки мегуянд хар як шахс барои ибрози акидаи худ хукук дорад. Аммо хадафи ман он аст, ки падару модарон ба масъалахои хавасмандгардонии фарзандони худ ба раванди таълим аз тарафхои гуногун назар кунанд.

Добили кайд аст, ки баъд аз кабули ^онуни ЧТ "Дар бораи масъулияти падару модар дар таълиму тарбияи фарзанд" (2 августи соли 2011, № 762 ) падару модарон ба масъулияту ухдадорихои худ боз чиддитар назар афканданд. Пештар аксарияти падару модарон дар бурду бохти фарзандон муассисахои таълимиро масъул мехисобиданд. ^онуни мазкур барои таълиму тарбияи фарзандон падару модар, омузгор, давлат ва чомеаро вазифадор мехисобад ва тазаккур медихад, ки барои раванди таълиму тарбияи хонандагон хамагон бояд дастачамъона камари химмат банданд. Х^авасмандмандй, ё бо истилохи русй мотиватсия ба илму дониш андухтан дар хонандагон метавонад аз тарафи падару модар, омузгор, давлат ва чомеа бедор карда шуда, сайкал дода шавад, ё метавонад тамоман пайдо нашуда, нобуд шуда равад.

Истилохи "хавасмандкунй", " маромнокй" ё худ "мотиватсия" аз калимаи англисии "movere" - " ба харакат андохтан" омадааст. Ба ибораи дигар, хавасмандкунй одамро водор мекунад, ки у як супоришро бо часорат ва суботкорона ичро кунад ва ба суи хадафи худ биравад. Шахси хавасманд ба осонй ба муваффакиятхои зехнй, варзишй ва эчодй ноил мешавад.

Маромнокй барои омузиш дар мо табиатан барномарезй шудааст: дониш ё малакаи нави азхудшуда сабаби афзоиши гармонхои хушбахтй мегардад. Омузиш метавонад хатто ба як васвасаи сахт табдил ёбад, аз ин ру, микдори дурусти хавасмандкунй хеле мухим аст. Агар хонанда аник надонад, ки оё у супоришро ичро карда метавонад ё не ва ба хар хол, кори худро хуб ичро кунад, хисси дарачаи муваффакият дар у баланд мешавад. Ва, албатта, маромнокй барои тахсил дар вай хеле мустахкам мешавад. Аммо агар подош ё ситоиши пешбинишуда риоя карда нашавад, ё аз хад зиёд аз у талаб карда шавад, системаи маромнокии табии у вайрон мешавад.

Бори аввал, вакте ки кудак тасвирхо, кубхо ва конструкторхоро дуруст ба тартиб медарорад, у аз мувафаккияти худ хеле ифшхор мекунад ва баъдтар дар дафъахои чорум , панчум, вай комилан ором мебошад. Ана хамин хиссиёт, аз нуктаи назари илмй хавасмандй, ё ангезаи омухтан мебошад. Он дар мактаб ибтидо намегирад, балки хеле пештар - хатто дар кудакй дар хона сар мешавад. Махз волидайн дар

кудак xox,иши oмyxтaни чизи нaвpo ташаккул мeдиxaнд. Хднгоми тapбияи фapзaнд, биофии oнxo poxxow гyнoгyни баланд бapдoштaни xaвacмaндкyнй ба мaъpифaтpo интиxoб мeкyнaнд. Xap якe аз ин ycynxo, вoбaогa аз ycлyби т^бия, miwiaxow гyнoгyн дopaнд, дap xap яки orn,o чиxaтx,oи мycбй ва манфй ^ам мавчуданд, aммo мyxимгap аз ^ама, oнxo кyдaкoнpo бapoи мyкaммaлшaвии xyд дap тули зиндагй ташвикк мeкyнaнд.

Натичаи тaшaккyли xaвacмaндй ба таълим ин и^иши ягон вазифа ва кoмëб шyдaни xoнaндa дap мактаб мeбoшaд. Aммo, бapoи б^ф xoнaндaгoн ва вoлидaйни oнxo, вакти чyдoшyдa бapoи кopи xoнaгй як шиканча ва oзмoиши xappysaw caбp аст. Вoлидaйн бoяд, ки фapзaндaшoнpo чанд мapoтибa ба мизи дapcгaйëpкyнй шинoнaнд. Ба чoи w^pow вазифаи xoнaгй, xoнaндa ба тиpeзa ниш^ мeкyнaд, ë дap дaфгapaш pacNHaxo мeкaшaд, ë нуги кaлaмaшpo мeгaзaд, ë ypo аз тeлeвизop ë кoмпютep канда нaмeшaвaд. Вoлидaйн caбppo аз даст мeдиxaнд ва чан^лу xapxaшa байни oнxo cap мeзaнaд. Кудак аз xoндaн лаззат нaмeбapaд, та^ти фишopи дoимии кaлoноoлoн ^pop дopaд ва дap натича шавкк ва xox^w тaxcилpo кoмилaн аз даст мeдиxaд. Бapoи пaдapy мoдapoн пaйдo кapдaни дaлeлxo бapoи муста^кам кapдaни x,aвacмaндии oнxo ба тax,cил мушкил мeшaвaд, зepo кудак итмишн дopaд, ки мактаб ин як мex,нaти вaзнинy пypмaшaккaт аст. Ин :щлат 6o биоëp кудашн pyx мeдиxaд ва oн аз ropacom ^oSun^ra oнxo нeст. Муваффакцят ва нoбapopиxo дap мактаб - ин нишoндиxaндaи pyщди акдонй ва ^oSun^ra xoнaндa нeст. Муваффакцят дap мактаб, бapъaкc, ин чамъи waxopax, дoниш ва xox,ищy майли xoндaни y аст. Бapoи кудащ ки ба тax,cил кapдaн xaвacмaнд нeст, г^ифт-ани дoниш ва дap амал татбикк кapдaни oн xeлe мушкил аст. Набудани x,aвacмaндй ба xoндaн aкcap вакт бoиcи cyстщaвии дaвoмнoкй ва зс^ни xoнaндa мeгapдaд. Ва ин cycтшaвй, дap навбати xyд, ба тaмoюл дap paфтopи y oвapдa мepacoнaд.

Aлбaгтa дap ин мaвpид накши вoлидaйн бyзypг acт, ycyny мeтoдx,oи ба pox мoндaи oнxo метаюнад фapзaндoнpo муваффак ë шшм гapдoнaд. Вoлидaйн бoвapй дopaнд, ки кудак бapoи тax,cил дap мактаб oмoдa acт, зepo кудак мyвoфик; ба cиннy оoлaш биоëp чизx,opo мeдoнaд. Aммo oмoдaгии зс^нй ин xaмpaдифи oмoдaгии пcиxoлoгй нecт, яь^ кудак бoяд ^oSun^ra дapк ^дани игоат ба ^ида^и мyaйянpo дoшгa 6oшaд ва на oн чизepo, ки xyди y мexox,aд, ^po кунад, балки вазифас ки аз вай талаб кapдa мeшaвaд бoяд ичpo кунад. Дap ин 4o ба кудак на тaнxo чизepo, ки ба y маъкул аст, балки чизepo, ки ба y маъкул нecт, вaлe ба y зapyp acт ичpo кapдaн дapкop фaxмoндaн мyxим aот. Ва инpo тo cиннy оoли мактабй талкин дoдaн дapкop aот.

Хатогии дж^с ки вoлидaйн мeкyнaд, ин кyдaкpo бapвaкx ба мактаб мeфиpистaд. Кaмoлoти биoлoгй бoяд ба нaзap г^ифта шавад. Бexтapaш кудащ ки ба кaмoлoти биoлoгй нapacидaacт ба мактаб фиpиcгoдa нашавад, чунки дaогy бoзyи вай ^ануз ташаккул нaëфтaacт. Ташаккул ëфтaни дaогy бoзyи кyдaкpo caw^M мумкин acт: аз кудак xox^ кapдa мeшaвaд, ки ба кaтaкчax,o нука^ гyзopaд. Одатан, кудак дap вapaк; дap 1 дакцка 70 нукта мeгyзopaд. Arap натича пaсттap бoшaд, пac имкoн дopaд, ки дасти y ^ануз бакувват нашудааст. Вакге ки кудак ба мактаб метяд, бoяд 4 дaндoни шши y алакай иваз шуда бoшaнд: 2 дaндoни пoëн ва 2-то дap бoлo. Хдмин тapик; !^ëp набудани кудак аз чиxaти бж^т дap мактаб, oдaтaн, ба мутобикрашавй дap мактаб oвapдa мepaоoнaд (кудак зуд xacra мeшaвaд ва ба w^pow бaъзe вaзифax,o зypaш нaмepacaд) ва ин эxxимoл дopaд, ки кудак oxwcra-oxwcra аз мактаб нaфpaт кунад.

Хатогии дигapи вoлидaйн ин аст, ки кyдaкpo ба бoFчa нaмeфиpистoнaнд. Кудащ ки бoFчa намфавад 6o xaмоoлoн иpти6oт нaдopaд. Дap бoFчa кудак 6o дигapoн бтей мeкyнaд, кoидax,opo pиoя мeкyнaд, xano фикpy xox,ищx,oи oдaмoни дигappo ба xwcó) мeгиpaд ва дap ^yx зиндагй кapдaнpo ëд мeгиpaд. Хдмин тapщ, мapoмнoкй ва xaвacмaндии кудаки ба бoFчa paфтa ниCбaт ба дигapoн дap мактаб зиëдгap мeшaвaд.

Кудащ ки дap байни мyнocибaгx,oи бад, мyщкилoт ва муш^нша^, oилaвй ба вoя мepacaд, дap бoтини xyд бapoи xap як фapди owra изтиpoби pyxp мeкaшaд ва ба эx,cocoгx,oи шадиди манфй oдaт мeкyнaд, ва чун ^ида, дит^ ба мyщкилoгx,oи тax,cил, дapcx,o ва бaxox,oяш а^амият нaмeдиxaд - чунки бapoи oнxo кувваи кoфй нaдopaд.

Дж^ caбaби гум шудани x,aвacмaндй дap x,aëra кудак - ин набудани як накшаи муайян аст, яънс peчaи py pиoя нaмeшaвaд ва аз cyбx тo шoм ниcбaт ба кудак бeaxaмиятй зox,иp мeшaвaд. Кyдaкoнe, ки илoвa ба дapcxoи мактаб 6ob дap мaшFyлиятxoи бapoи oнxo чoлиб ищгиpoк мeкyнaнд, capфи нaзap аз capбopй, ба та^ил бeщгap x,aвacмaнд ^астанд.

ycynxow бади тapбия ба мoнaнди пастзании шaxcият, гждид, чaзoи чиcмoнй ë бapъaкc, мexpyбoнии аз ^ад здад низ ба xypдaшaвии мapoмнoкй oвapдa мepacoнaд. Тaлaбoти здад, 6с нaзapдoщги имкoниягx,oи oбъeктивии кудак ^ам ба камшавии xaвacмaндй oвapдa мepacoнaд. Boлидaйн баъзан caбaбx,oи oбъэкгивй ба мoнaнди x^a^ou coмaтикй, xycycиятxoи rnwonorn, xycycиятx,oи pyшди акдии фapзaндpo ба нaзap нaгиpифтa ypo ба танбалй ^a^rop мeдoнaнд.

HeCT шудани x,aвacмaндй н^бат ба таълим тaвaccyxи Niacxapa, wxopom нoдypyст, му^^а 6o кудашни дж^, capзaниши кудак дap xonarn шшмй, ва Faйpa низ cypъax мeгиpaд.

Чи бoяд кapд? Чи тaвp метaвoн дap xoнaндa xaвacмaндиpo ташаккул дoд? Дap ин мaвpид бoяд на тaнxo дap назди xoнaндa мaкcaд ва дap capw y aнгeзaxo гyзoщгa шавад, балки бapoи y чунин шapoит ва мyxитe, ки xyди y мexoxaд, фapoxaм oвapдa шавад.

Aввaлaн caбaбxoи кт бyдaни xaвacмaндй бояд фaxмидa шaвaд: oë ин as кобилият^ои yd, ë as нoдypycт бyдaни усулхои тapбия вoбacтa acг. Kara^ao^e axcap вaкг бa кyдaкoн мегуянд, ки "aгap тaxcил нaкyнй, ^л^уб мeшaвй". Чунин дypнaмo бa xaвacмaндкyнии xax^n тaъcиp нaмepaooнaд. Kyдaк бa oяндaи нaздик тaвaччyx дopaд. Ammo бapoи y дyшвop acг, вaй ин кoppo xyд тaнxo кapдa нaмeтaвoнaд. Мушкилот дap тaълим дap он нaфapoнe pyx медшдд, ки вoлидaйн бapoи бapтapaф кapдaни онхо бa онхо oмoдaгй вa poxxo нишон нaдoдaaнд. Одaтaн, чунин кyдaкoн тaxcилpo дусг нaмeдopaнд. Сaбaби нaбyдaни xaвacмaндй мeтaвoнaд тaчpибaи бaди ^amia бoшaд (ду 6op кoppo кapдa нaтaвoниcт, бopи сеюм xano кушиш xaM нaмeкyнaд). Волидон бояд бa xoнaндa тaълим дш^ ки '^acreM нaшaвaд", бapoи ноил шyдaн бa mi^axo, бa xyд вa бa тapaфxoи кaвии xyд бoвap кapдaнpo дaвoм диxaд вa фaxмoнaнд, ки rni^a дep ë зуд бa дacг меояд.

,3ap бapoбapи ин чopaxoи ислохншой низ бояд мувофики caбaбxo тaтбик кapдa шaвaд: arap дap кyдaк Ma^axM фaъoлияти тaълимй тaшaккyл нaëфтa бoшaнд, oнxopo омузондш дapкop ad, ë aгap xaTOra^M усулхои тapбия aB тapaфи вoлидaйн cap зaдa бoшaд бояд xy^o ислох кyнaнд вa дap Man^ aввaл бояд xyд фaxмидa вa эътиpoф кyнaнд, ки "Мaн дap ин чо чи кopи xaTO мекушмГ.

,3ap чapaëни тяблим, то он дше, ки дap кyдaк paфтopи иxтиëpй ниcбaт бa тaълим тaшкил нaëфтaacг, мухим ad, вoлидaйн aз болои y нaзopaт кyнaнд вa xycycиятxoи инфиpoдии кyдaкpo бa нaзap гиpaнд: кaдoм вaк;т бapoи дapc тaйep кapдaн бapoи y бexтap ad, кaдoм дapcxopo бояд пеш aз xaMa тaйëp кyнaд, кaй иcтиpoxaт кyнaд вa f. Arap мaлaкaxoи xyдидopaкyнй бaъд aз синфхои ибтидой тaшaккyл нaëбaд, нaзopaтy Чoбaчoгyзopии peчaи pyзи xoнaнaдa то xene вaкг дaвoм мeëбaд. Дap синфхои ибтидой кyдaк нaмeдoнaд, ки бо ттн чи тaвp rap к^нд, бa y фaxмидaни гояи aoocии мaтнpo фaxмoндaн ë нaкл кapдaн зapyp ad. Бaъзaн xoнaндa вaк;ги бa мизи дapcтaйëpкyнй нишacгaнpo бa тaъxиp Me^opa^ бa y xyднaзopaткyниpo омузондш дapкop ad.

Бa чои вaзифaи xoнaгии кyдaкpo ичpo кapдaн,тaфaккyp вa мaнтики ypo инкишоф дoдaн мухим ad. Macana^ бa чои нишон дoдaни xaлли мaoьaлa бexтapaш вaзъиятepo бa вучуд oвapдaн лозим ad, ки кyдaк xaдди aKKan як кисми вaзифapo xyд w^po кyнaд. Ba "Шумо мaoьaлapo xyб ичpo кapдeд aMMo ду xaTOrä дopeд. Онxopo ëбeд. " гyфтaн paвaнди дapoзгap бoшaд xaM, aMMo дypycттap ad. ^aMBaMo^ aкcap вaкг кyдaкoнe, ки 6a чои онхо вaзифaxoяшoнpo вoлидaйн w^po мeкyнaнд, aз ин кop cyиcтифoдa мeбapaнд: "Мoдap, тaнxo ту мeтaвoнй бa мaн бифaxмoнй, ки чй гущ ин мacьaлa xan кapдa мeшaвaд. Х,еч кac нaмeтaвoнaд, xano Mya-ллим xaM".

Нук^ дигapи мухими xaвacмaндкyнй ин apзëбии кopи ичpoшyдa aз чониби пaдapy мoдap вa Mya-ллим мeбoшaд. Мacaлaн вoлидaйн мeтaвoнaд "Офapин, кopaт xyб шyдaacт!", гуяд, aMMo Mya-ллим нaтичaxoи кopи MMp^aH xoнaндapo бо кopи диpyзapo K^ëc кapдa "бaд" apзëбй мeкyнaд. Бapoи пеш^ии чунин xoлaгxo зapyp ad, ки вoлидaйн бо мaктaб тaмocи доимй доштн бoшaнд вa бa тaлaб<oгxoи онхо xaM тaвaччyx зoxиp ншоянд. ,3ap aкcи хол, дap шyypи кyдaк тacвиpи дyшмaн - Mya-ллим, дуст- вoлидaйн пaйдo мeшaвaд (вoлидaйн xyб ad, зepo тaъpиф мeкyнaд, мyaллим бaд ad, зepo тaнкид мeкyнaд). Ba ин боиси пaйдo шyдaни хисси нaфpaт бa мaктaб вa кохиши xoxиши тaxcил мeгapдaд.

Xaвacмaндй бapoи мyвaффaкият вa дap rni^a aнгeзaи бaлaнди мapoмнoкй бa тaxcил дap кyдaкoнe тaшaккyл мeëбaд, ки бa онхо дap oилaaшoн бapoи дap вaк;ги кyмaк ^дм бо rapMM, мyxaббaт вa фaxмиш мyнocибaт мeкapдaнд. Ba дap он ои^ое, ки нaзopaти кaтъй ë бeпapвoй мaвчyд ad, дap кyдaк нa омили мyвaффaкият, бaлки омили пешт^й кapдaни oaбaби нокомй тaшaккyл мeëбaд, ки бeвocитa бa Mapo^i^®™ пacти омузиш oвapдa мepacoнaд.

,3ap xaвacмaндгapдoнии гвълимй, xyдбaxoдиxии дypycти кyдaк xaM xene мухим мeбoшaд. Kyдaкoни xyдбaxoдиxии пacт дошгв кoбилиягxoи xyдpo бaxo дoдa нaмeтaвoнaнд вa ca!^ xaвacмaндии гвълимии xyдpo кaм мeкyнaнд, кyдaкoни дopoи xyдoгoxии бaлaнд мaxдyдиятxoи кoбилияти xyдpo бa тaвpи кофй нaмeбинaнд, бapoи дидaн вa 3KmpcK^ кapдaни xaтoгиxoи xyд oдaт нaмeкyнaнд. Aз ин py, Myo^a™ xyдбaxoдиxии кyдaк дap poбитa бa чapaëни твълим xene мухим ad. Дap xomp дoштaн мухим ad, ки дap xaëт илoвa бap мyвaффaк;иятxoи твълимй биcëp чизхои нaзappacи дигap xaM вучуд дopaнд, мacaлaн - бо донишхои миëнa зиндaгй кapдa шaxcият бyдaн мумкин ad. Бaдгapaш ин ad, ки кyдaк дapки мусбии xyдшин<ccй, яъне эътимод бa xyд нaдopaд, xyдpo бaxo дoдa нaмeтaвoнaд, xyдpo xaмчyн шaxcият нaмeшинocaд. Бо ин xen бopи гapoн зиндaгй кapдa мyвaффaк шyдaн Faйpиимкoн ad.

K^a^o бapoи xoниши xyб xaвacмaнд кapдaн мухим ad. Xaвacмaндкyниxoи моддй (пул бapoи бaxoи xyб) aкcap вaкг боиси бa дacт oвapдaни нишoнaи xyб мeгapдaд. Xapчaнд бapoи биcëp oилaxoи Fapб, бо пул xaвacмaнд гapдoнидaни кyдaкoн як пaдидaи кoмилaн мyкappapй бoшaд xaM ин кaфoлaти дapoвмyддaт бyдaни мapoмнoкиpo нaмeдиxaд. Aз ин py, Mad>anaH xaвacмaндкyнии моддй бapoи xoниши xyби кyдaкoн мacьaлaecт, ки xap як пaдapy мoдap бояд xyд ;apop диxaд. Ammo тaшвики кyдaкoн бapoи caфapxoи мyштapaк (бa cиpк, кoнcepт, мaйдoнчaxoи фapoFaтй, кино вa Faüpa) ;обили кaбyл ad, илoвa 6ap ин, волидон боз як вaзифaи мyxимpo xan мeкyнaнд: бо фapзaнди xyд мyoшиpaти чолиб мeгyзapoнaнд, ниëзxoи кyдaкpo бapoи як узви оига бyдaн ;онеь мeкyнaнд.

Бapoи здад кapдaни тaвaччyxи кyдaк бa paвaнди твълим, тaмcc бо кyдaк ш фaзoи эътимод xene мухим ad. Бa кудак фaxмoндaн мухим ad, ки paвaнди твълим, paвaнди тулонй, вaлe зapypиcт. Бapoи xoнaндaи

наврас неш назадан, чазо надодан, ваъдаи мукофот надодан ва гайра мухим аст. Назорат - кумак лозим аст, на ин ки назорат- фишор. Барои наврас алокамандкунии таълим бо мавзуи касби оянда мухим аст. Муваффакияти фавриро интизор шудан даркор нест. Аммо агар оид ба инкишоф додани хавасмандии фарзанд пайваста ва мунтазам кор бурда шавад, пас албатта натичаи даркорй ба даст хохад омад.

Дар фаъолиятхои таълимй ва ташаккули хавасмандии хонанда малакаи худтафтишнамой хеле мухим аст. Барои касе пушида нест, ки хатогихои зиёд дар кудакон аз руи беэхтиётй ба миён меоянд. Ва агар кудак худаш пас аз ичрои ягон намуди муайяни фаъолият санчиданй худро омузад, шумораи хатогихо якбора кам мешавад - ва агар хатогихо камтар бошанд, пас барои муваффакиятхои нав мароми бештар ба вучуд меояд.

Инчунин як нуктаи мухим он аст, ки оё кудак ба муваффакиятхои худ бовар мекунад, ё не. Муаллим ва волидон бояд эътимоди хонанда ба кобилиятхои худро доимо дастгирй кунанд ва агар эътимод ва сатхи талаботи у пасттар бошад, дастгирии шахсони наздикаш бояд хамон кадар кавитар бошад. Вокеан, агар кудак вакте ки аллакай нотавонии худро хис мекунад, боз аз тарафи калонсолон сарзаниш шунавад, на танхо кобилияти омухтани у ташаккул намеёбад, балки тамоми шавку завки у нисбати таълим нест мешавад.

Агар фарзанди шумо гумон кунад, ки у маводи таълимиро омухтааст вале бахои пастгирифта аст, пас бояд фахмид, ки чй ходиса руй додааст. Шояд у дар хакикат хама чизро фахмида бошад, аммо хангоми санчиш дар имтихон асабй шудаст ё, масалан, худро бад хис кардаст ва ё шояд муаллим мувофик бахогузории накардаст. Мухимтар аз хама он аст, ки дар хонанда худбаходихии мувофик ташаккул дода шавад ва барои ин, пеш аз хама, бояд кушиш кард, ки уро на танхо дар асоси бахогузории муаллим, балки дар асоси интизорихо, эхсосот ва хадафхои худи у арзёбй кард.

Имтихони дохилшавй ба донишгоххо - як бори гарон барои хонандагон, падару модарон ва омузгорони онхо мебошад. Х^васмандгардонй дигар ин давра он кадар хам лозим нест, чунки дар синни 16-солагй, наврасон такрибан тасаввур мекунанд, ки дар хаёт чиро мехоханд ва чй кор кардан лозим аст. Вазифаи калонсолон кумак дар интихоби касб, тамаркуз ба чизи асосй ва ёфтани бехтарин рохи халли масъала аст. Бо наврас сухбат оростан муайян кардан даркор, ки дар кадом курсхо бояд иштирок кунад. Интихоби уро эхтиром бояд кард, хатто агар он бо интихоби калонсолон мувофикат накунад хам, ташаббус ва таваччухи ташаккулёфтаи уро дар интихоби у махдуд кардан лозим нест.

Дар охир месазад гуфт, ки хар як омузгор ва падару модар вакти дарки механизмхои хавасмандгардонй ва дар амал татбик намудани онхо, майлу хохиши хонандагонро барои омухтан ташаккул медиханд. Дар хакикат, танхо омили хавасмандкунй ба таълим ва ташаккули он метавонад кудакро хамчун шахси хадафманд ва кобили кабули карорхои худ ба воя расонад.

АДАБИЁТ

1. Гордеева Т.О. Психология мотивации достижения. М., Смысл, Академия. 2006.

2. Ильин Е.П. Мотивация и мотивы. СПб.: Питер, 2000.

3. Крнуни ЧТ » Дар бораи масъулияти падару модар дар таълиму тарбияи фарзанд» ш. Душанбе, 2 августи соли 2011, № 762.

4. Мустафокулов Т. Асосхои психологияи синнусолй ва педагоги /Т. Мустафокулов, М. Нарзуллоева - Кулоб, 1993.-478с.

5. Матюхина М.В. Мотивы учения учащихся с разным уровнем у

6. httpy/school77.iikru/p/motivation

УСИЛИЯ РОДИТЕЛЕЙ ПО РАЗВИТИЮ МОТИВАЦИИ ДЕТЕЙ В ПРОЦЕССЕ ОБУЧЕНИЯ

В данной статье автор рассматривает проблемы отсутствия у учащихся желания и мотивации учиться и приобретать знания. У некоторых учеников мотивация учебного процесса исчезает до их появления, в других случаях они исчезают со временем по разным причинам. Многие люди, особенно дети и подростки, сдаются на полпути, чтобы достичь своей цели, потому что никто не говорит им: «Я верю в тебя, у тебя все получится!». Многие родители, у которых есть дети школьного возраста или дошкольники, сталкиваются с проблемой отсутствия мотивации учиться.

Ключевые слова: мотивация, родители, учащиеся, домашнее задание, развитие интереса школьников к учению, процесс обучения, возрастные особенности.

THE EFFORTS OF PARENTS TO DEVELOP CHILDREN'S MOTIVATION IN THE LEARNING PROCESS

In this article, the author considers the problems ofstudents' lack ofdesire and motivation to learn and acquire knowledge. In some students, the motivation of the learning process disappears before they appear, in other cases, they disappear over time for various reasons. Many people, especially children and adolescents, give up halfway to achieve their goal, because no one tells them: "I believe in you, you will succeed!". Many parents who have schoolage children or preschoolers arefaced with the problem oflack ofmotivation to learn.

Key words: motivation, parents, students, homework, the development of students' interest in learning, the learning process, age characteristics. Сведения об авторе:

Худойдодова Фируза Султоновна - кандидат педагогических наук, факултет психологии и инклюзивного образования, кафедра общей и педагогической психологии Таджикского государственного педагогического университета имени С. Айни Тел: (+992) 918652118 Email: jiruzakhudoidodova@gmail.com About the author:

Khudoydodova Firuza Sultonovna - candidate of pedagogical sciences, faculty of psychology and inclusive education, department of general and pedagogical psychology of Tajik State Pedagogical University namedafer S. Aini Tel: (+992) 918652118E-mail: Jiruzakhudoidodava@gmail.com.

ПСИХОЛОГО-ПЕДАГОГИЧЕСКИЕ ОСНОВЫ ИНТЕГРИРОВАННОГО ОБУЧЕНИЯ СТУДЕНТОВ С ОГРАНИЧЕННЫМИ ВОЗМОЖНОСТЯМИ В УСЛОВИЯХ ИНКЛЮЗИВНОГО ОБРАЗОВАНИЯ

Элмуродова С.Х., Ахмедова М.Р.

Худжандский государственный университет имени академика Б. Гафуров

Инклюзивное образование - это интегрированное обучение людей с ограниченными возможностями, с людьми и их нормально развивающимися сверстниками. Выдающийся психолог В.С. Выготский в своих исследованиях отмечал, что педагоги и психологи видят дефекты детей как физические или психические, и забывают о главномих социальной сущности. В связи с этим, он подчеркивает: «Всякий телесный недостаток - будь то слепота, глухота или врожденное слабоумие - не только изменяет отношение человека к миру, но, прежде всего, сказывается на отношениях с людьми. Органический дефект или порок реализуется как социальное ненормальное поведение [4, с.35]. В результате нередко получается, что люди с особыми образовательными потребностями выпадают из общего образовательного процесса, так как для работы с ними педагогический состав общеобразовательных учреждений не обладает необходимыми знаниями в области коррекционной и специальной педагогики. Эту и множество других проблем в современных вузах призвано решить инклюзивное образование. Инклюзивное образование - это более широкий процесс интеграции, подразумевающий доступность образования для всех и развитие общего образования в плане приспособления к различным нуждам всех детей. Именно это понятие раскрывает «Концепция инклюзивного образования Республики Таджикистан». В вузах Республики Таджикистан на сегодняшний день обеспечивается успешная социализация учащихся с ограниченными возможностями, учащихся -инвалидов, учащихся, оставшихся без попечения родителей, находящихся в трудной жизненной ситуации. [2, c.2]

В Конвенции о правах инвалидов (статья 24) отмечено, что «Государства-участники признают право инвалидов на образование. В целях реализации этого права без дискриминации и на основе равенства возможностей, государства-участники обеспечивают инклюзивное образование и обучение на всех уровнях в течение всей жизни, стремясь при этом к полному развитию человеческого потенциала, а также чувства достоинства и самоуважения и к уважению прав человека, основных свобод и человеческого многообразия [3].

Кафедра социальной и профессиональной педагогики ХГУ имени академика Б. Гафурова является ведущей кафедрой по подготовке высококвалифицированных кадров по специальности «Педагог-олигофрено- педагогика». Профессорско-преподавательский состав кафедры, изучив проблемы обучения студентов с ограниченными возможностями здоровья, выявили недостаточную разработанность учебных программ и практическую реализацию проблемы обучения студентов с ограниченными возможностями.

На научно-теоретическом и научно-методических семинарах обсуждаются проблемы обучения и воспитания студентов ОВЗ. Вместе с магист- рантами и соискателями ведутся научно-исследовательские работы по разработке новых методик для усовершенствования учебно-воспитательных работ с людьми ОВЗ. В университете созданы оздоровительные комплексы, где студенты с ограниченными возможностями могут посещать спортивные залы и поправлять своё здоровье.

В Концепции национального воспитания Республики Таджикистан отмечено: «Человек, исповедующий здоровый образ жизни, не только ведет борьбу с отрицательными явлениями, негативно влияющими на его жизнь и здоровье, но и принимает активные меры для оздоровления своего тела. Здоровый образ жизни предполагает прогулки на природе, отдых в парках культуры и отдыха, участие в культурно-массовых мероприятиях, посещение цирка, театров, выступлений музыкальных групп и певцов, различных спортивных соревнований, чтение книг, занятие творческой работой и укрепление физического здоровья». [2]

Для реализации программы, в вузе появилась необходимость пересмотреть все учебно-воспитательные планы, а также проанализировать конкретную социальную и педагогическую

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.