Научная статья на тему 'РАЗВИВАЮЩИЕ СРЕДСТВО МЫШЛЕНИЯ И ЛИЧНОСТИ МЛАДШЕГО ШКОЛЬНИКА НА УРОКАХ ПРИРОДОВЕДЕНИЯ'

РАЗВИВАЮЩИЕ СРЕДСТВО МЫШЛЕНИЯ И ЛИЧНОСТИ МЛАДШЕГО ШКОЛЬНИКА НА УРОКАХ ПРИРОДОВЕДЕНИЯ Текст научной статьи по специальности «Науки об образовании»

CC BY
63
25
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
МЫШЛЕНИЯ / ИНТЕЛЛЕКТ / НАГЛЯДНО-ПРАКТИЧЕСКОЕ / НАГЛЯДНО-ОБРАЗНОЕ / НАГЛЯДНО-ЛОГИЧЕСКАЯ / СРАВНЕНИЯ / МЛАДШИЙ ШКОЛЬНИК / НАЧАЛЬНАЯ ШКОЛА

Аннотация научной статьи по наукам об образовании, автор научной работы — Табаров Дилшод Давлатхуджаевич

В статье, на основе изучения и анализа научной литературы представлена подробная информация по развитию мышления, ставшей одной из наиболее актуальных проблем современной прикладной и возрастной психологии. Отмечено, что интеллект представляет собой систему психологических механизмов, которая создаёт условия и возможности для создания целостного образа окружающего человека, а также регулирует его деятельность и действия. Также отмечается, что мышление является очень сложной психической особенностью, которая воплощает в себе все психические процессы и формируется под их влиянием. Следует отметить, что с помощью интеллектуального обучения мы можем развивать у ребёнка мышление, которое может наблюдать и перечислять многие качества и свойства объектов без какого-либо сравнения. Если мышление не будет правильно сформировано и развито в начальных классах, будет очень трудно сформировать их в старших классах, и тогда оно застрянет во всем процессе жизни.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Похожие темы научных работ по наукам об образовании , автор научной работы — Табаров Дилшод Давлатхуджаевич

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

DEVELOPING THE MEANS OF THINKING AND PERSONALITY OF A YOUNGER STUDENT IN THE CLASSROOM OF NATURAL HISTORY

Based on the study and analysis of scientific literature, the article provides detailed information on the development of thinking, which has become one of the most pressing problems of modern applied and developmental psychology. It is noted that intelligence is a system of psychological mechanisms that creates the conditions and opportunities for creating a holistic image of the person around him andalso regulates his activities and actions. It isnoted that thinking is very covplex mental feature that embodies allmental processes and formed under their influence. It should be noted that with help of intellectual learning we can develop a childs thinking that can observe and list many qualities and properties of objects without any comparison. It thinking does not form them collectly in high school and then it becomes stuck in the whole process of life.

Текст научной работы на тему «РАЗВИВАЮЩИЕ СРЕДСТВО МЫШЛЕНИЯ И ЛИЧНОСТИ МЛАДШЕГО ШКОЛЬНИКА НА УРОКАХ ПРИРОДОВЕДЕНИЯ»

Также приводится информация о модернизации тестовых заданий, о методике их составления и экзаминационного модуля, и их влияние на повышения качество обучения.

Ключевые слова: оценнивание, традиционная и кредитная система обучения, тестыг, экзамен, повышения качество обучения.

METHODOLOGICAL FEATURES OF THE IMPLEMENTATION OF THE CREDIT SYSTEM OF EDUCATION IN THE TAJIK STATE PEDAGOGICAL UNIVERSITY NAMED AFTER S. AINI

- AS A FACTOR IN IMPROVING THE QUALITY OF EDUCATION

This article expresses the process of implementation of modern methods of assisments acording to the credit system in the Tajik pedagogical University named after Sadriddin Aim: the process of implementation and systematic tranfering from traditional to innovative assessment systems.

Article also provides information about the modernization of test tasks, the methodology of their preparation and examination module, and their impact on improving the quality of education.

Keywords: assessment, traditional and credit system of education, tests, exam, improving the quality.

Сведения об авторах:

Шарипов Кахрамон - старший преподаватель кафедры Основы информационной технологии Таджикского государственного педагогического университета имени С. Айни. Тел.: (+992) 935992288; Электронный почта: kahramons@mail.ru.

Карабаев Бахтовар - кандидат педагогических наук, старший преподаватель кафедрыг методики преподавания английского языка Таджикского государственного педагогического университета имени С. Айни. Тел.: (+992) 931920140; Электронный почта: bahtik87@list.rH.

About the authors

Sharipov Qahramon - senior lecturer of chair of the Bases Informational Technology, Tajik State Pedagogical University named after S. Aini. Tel.: (+992) 935992288; E-mail: ^hamon^]^^. Karabaev Bakhtovar—PhD, senior lecturer of chair of the English teaching Methodology, Tajik State Pedagogical University named after S. Aini. Tel.: (+992) 931920140; E-mail: bahtik87@l.ist.rн.

ОМИЛ^ОИ ТАШАККУЛДИ^АНДАИ ТАФАККУР ВА ШАХСИЯТИ ХОНАНДАИ ХУРДСОЛ ДАР раванди дарс^ои табиатшиносй

Табаров Д.Д.

Донишгоуи давлатии омузгории Тоцикистон ба номи С. Айни

Дар чахони зудинкишофёбанда, ки инкишофи чамъият ва сохахои илму дониш бо суръат пеш рафта истодааст, реформа ва тачдиди сохаи маорифу тахсилот ногузир мегардад. Ин моро водор менамояд, ки барномахо ва маводхои таълимиро такмил дода ба шароити замон мувофику мутобик гардонем. Сохаи тахсилотро имруз зарур аст, ки рохои методии рушди босуръати зехнии кудакро, махсусан дар зинаи ибтидоии тахсилот бозомузй ва коркард намояд. Умуман ин мушкилй барои сохаи педагогика ва психология нав набуда хама вакт дар маркази диккати олимони равоншинос карор доштааст. Асосхои назариявии ин масъала аз тарафи олимони зиёде коркард шуда бошанд хам (Л.СВиготский, П.Я.Галперин, В.В. Давидов, Н.Н. Подяков ва дигарон) вале ин маънои онро надорад, ки масъала пурра халли худро ёфта бошад. Зеро хусусиятхои инкишофи тафаккури кудак дар зинаи томактабй ва ибтидоии тахсилот, хамчунин инкишофи шаклхои алохидаи тафаккур, алокамандихо ва таъсири мугакабилаи байнихамдигарии онхо ниёз ба тахкикаг ва бозомузии тозае дорад. Зеро дар шароити муосир роху усулхо ва меъёрхои ягонаи ташаккулёбй ва рушди зехнии кудак барои зинаи тахсилоти томактабй ва ибтидой коркард нашудааст.

Дар адабиёт ва лугатхо интеллект, зехн, акл, хирад, тафаккур кариб, ки хамммаъно шарх дода шуда истифода гардидаанд.

Акл дар Лугати муосири педагоги, ки дар тахти тахрири Е.С. Рапатсевич ба нашр расидааст бо таври умумй чунин шах дода шудааст: «Акл(интелект) - системаи механизмхои психологй мебошад, ки шароит ва имкониятхои дар ботини фард сохтани амсилаи комили дунёи ихотакардаро фарохам оварда, фаъолиятхо ва амалхои уро дилхохона ташкил намуда, рафтор ва амалхояшро вобаста ба ниёзхояш ба як тартиби муайян медарорад» [8, с.278-280].

Акл фаъолияти маърифатии системаи асаб буда мухтасаран гуем доираи кобилияхои фикриро идора мекунад.

Мафхуми акл дар психология хамчун синоними «лаёкат» ва «лаёкати фикрй» зиёд истифода мешавад. Он дар мехвари хусусиятхои маърифатй истода махаки асосии имкониятхои фикрии инсон ба шумор меравад.

Дар Лугати тафсирии исталохоти педагогика бошад акл (хирад) хамчун «-кобилияти тафаккур, шакли олии ба инсон хоси маърифати назариявии вокеият ва тафаккури мантикан кавй, муташшакил ва возех» оварда шудааст. Хдмчунин акл тафаккури мантикии кавй буда, идеяхои навро ба вучуд оварда системахои мавчудбудаи донишхоро тагир медихад. [4, с.32]

Дар лугати психологии Немов Р.С. акл (интелект) дар шакли зер шарх дода шудааст: аввалан бо таври умумй хамбастагии умумии кобилиятхои фикрии инсон, ки муайянкунандаи имкониятхои ичрои намудхои гуногуни фаъолиятхояш буда; дуюм дар психологияи когнитивй васеътар - кобилиятхои максаднокй бадастоварй, такмилдихй ва истифодабарии донишхоро дар шароитхои гуногун дар бар гирифта ва сеюм дар психологияи махсус сатхи баланди инкишофи кобилиятхои фикрии инсонро, ки дар натичаи бо тестхои махсус санчида арзёбй карда мешавад ифода менамояд.[7, с.224]

Дар Лугати калони психологй дар тахти тахрири Б.Г. Мешеряков ва В.П. Зинченко акл(интелекг) нисбатан фарохтар тафсир дода шудааст.

1) акл, лаёкати дарк ва халли мушкилии ба амаломада буда сатхи инкишофи он дар аз рун ичроиши фаъолиятхо муайян карда мешавад.

2) акл системаи томи хамаи кобилиятхои фардро ба монанди: эхсосот, идрок, хотир, тасаввурот, тафаккур ва хаёлро дар бар мегирад.

3) акл кобилияти бехато хал намудани мушкилй мебошад. [1, с.251]

Р.Стенберг низ се шакли рафтори аклониро чудо намудааст: лафзй (захираи лугавй, пурдонй, махорати фахмидани чизи хондашуда), лаёкати хали мушкилй ва амалй (махорати ноил шудан ба максадй гузошташуда) [10].

Ч.Спирмен акл(интелекг)-ро хамчун «неруи умумии тассавурот ва тафаккур, ки муайянкунандаи дарачаи ичрои муваффаконаи амалхо мебошад» номида аст. Аз нуктаи назари у хар як инсон сатххои муайяни инкишофи зехнй ва ё аклониро дошта ба мухити ихотанамуда мутобикшавии у аз он вобаста аст. Хамзамон зикр менамояд, ки муваффакияти хар як фаъолият аз ду омил вобаста аст:

1) кобилиятхои умумй;

2) кобилиятхои ба сохаи фаъолият алокаманд[3].

Л. Терстоун кобилиятхои зерини зехниро муайян намуда онхоро хамчун нерухои аввалиндарачаи тафаккур бахогузорй намудааст:

1) кобилияти хисоб карда тавонистан;

2) лаёкати лафзй, нозукона ва махин фикри худро баён карда тавонистан;

3) лаёкати самъй (шунавой) кобилияти дарк намудан ва фахмидани сухани дигарон ва хати навишташуда

4) лаёкати мавкеи худро дар фазо ва мухит муайян карада тавонистан;

5) лаёкати дар хотир нигох дошта тавонистан;

6) лаёкати мухокима кардан;

7) лаёкати бошуурона фарк намудан, мукоиса ва чудо карда тавонистани ашёхо, тасвирхо ва чузъиёти онхо [3].

Ин кобилиятхо бо якдигар дар алокамандии зич карор дошта ба шарху эзох ва таснифоту тавсифоти чиддй ниёз доранд.

Айни замон дар адабиётхои психологй-педагогй амсилаи сохтори зехн(интелекг)-и тартиб додаи психологхои америкой Ч Гилфорд ва консепсияи Р. Кетел бо таври васеъ истифода ва ё ишора мегардад.

Ч. Гилфорд модели арзёбии сесамтаи аклро коркард ва дар амсилаи шакли мукаабдоштаи тахиянамудааш 120-150 омили _ташаккул ва инкишофдихандаи зехниро чудо намуда дар озмоишхояш бисёре аз онхоро исбот намуд. У махсусан омили ичтимой доштани инкишофи зехниро асоснок намуда, дар ба танзимдарории муносибатхои байнишахсй, пешгуй намудан ва ташхиси рафтору муносибати одамон сахми онро баланд шуморидааст [3].

Махсусан акидаи Р. Кетел чолиби диккат аст. Ба акидаи у акл ду манбаъи ташаккул ва инкишофи бо якдигар дар алокамандии зич карор дошта дорад. Якум акли «чорй» (fluid) ва дуюм акли «санггашта» (cristallized). Акли «чорй» дар натичаи тачрибаи хаётй (махорат, малака, дониш) аз мухити маънавии ихотанамуда вобаста буда акли «санггашта» ирсй мебошад. Дар натичаи озмоишхояш Р. Кетел ба хулосае меояд, ки баъд аз синни 40-50 солагй нишондихандаи сифатии акли «чорй» охиста-охиста паст гардида, нишондихандаи акли «санггашта» бетагир, муътадал бокй мемонад.

Дар ибгндой асри ХХ дар психологияи амалй, дар тахти мафхуми акл (интелект) сатхи инкишофи психикии инсонро вобаста ба синну солаш, ки дар фаъолиятхояш тачассум меёфт фахмида, аз руи махоратхои аклонй ва донишхояш бахогузорй менамудаанд. Дар замони муосир дарачаи инкишофи аклонии шахсиятро аз руи дар шароити номуайян истифода карда тавонистани донишхояш муайян мекунанд.

A^n дap paвaнди тaдpиcи фaнxoи тaxaccycии гyнoгyни пcиxoдoгй oмyxтa мeшaвaд. Ин^ пcиxoдoгияи умумй, cиннy оэдй, тaфpщaвй, пaтoпcиxoдoгия, нeйpoпcиxoдoгия, пcиxoгeнeгикa Ba f. мeбoшaнд.

Aкл(интeлeкт) as мaвкeъx,o Ba By^ia^M нaзapи гyнoгyн oмyxтa Ba ë бa pишгaи тахкикашида мeшaвaд. Якум aB мaвкeи coxтopй-гeнeгикй бa FOяxoи Ж. Пиaжe такя нaмyдa хамчун к^илияти бa тaнзимдapopaндaи cyбъeкт 6o мухити табиии иxoтaнaмyдaaш oмyxтa мeшaвaд. ^p ин xoлaт инкишoфи акдонй дap чop ^^хила: инcгинкт(Fapизa), мaлaкa Ba мaъpифaт, тaфaккypи xaйëл Ba тaфaккypи бa фaъoдият тaбдилëбaндa мeгyвapaд. ДУюм aв нукгаи нaзapи тaxлилй-aеoенoккyнй, бa FOяxoи Чapлв Cпиpмeн такя нaмyдa a^npo хамчун HepyH бa тaxpикoвapaндa Ba инкишoфдиxaндaи тaфaккyp oмyxтa, oмилxoи инкишoфдиxaндaи oHpo бa гypУxxoи мexaникй, зaбoнй, мaтeмaтикй Ba мaxcyc чyдo мeнaмoяд [3].

Бo вyчyди aв мaвкeьxoи гyнoгyн oi^y^ra^ чустяни чузъиеги нaви ташаккулдихандаи зexн aкcapи мухами;« бap oн нaзapaнд, ки aкл(ингeдeкт) ^ofen^ra биcëpчaнбaи пшкикй мeбoшaд. Бa акидаи A. Aйзeнкa oн 6o xoеиятxoи гeнeгикии шaxc acoнoк гapдoнидa шyдa aв pyM xoеиятxoи cypъaтнoкй Ba дакикияти кopкapди мaълyмoти вopидшaвaндa apзëбй мeгapдaд. Омили гeнeтикии инкишoфдиxaндaи зexн мaxcycaн дap кaтeгopияи зexни дaфзй накши 6aлaндгap дoштa дap кaтeгopияи зeнxнии амалй caxмaш камт^ мeшaвaд [3].

Xynoca дap натщаи фaъoдияти акдонии илотн аюкаи oн 6o мухити иxoтaнaмyдaaш мyвoфик; г^^да, ниëзxoи табий Ba cymMH фapдию ичтишиаш aмaлй мeгapдaнд. Фaъoлиятxoи акдонй Ba Ч^мнии илотн дap poбигaи мyтaкoбилa бyдa такмилдиханда Ba тaквият6axшaндaи якдигap бa шyмop мepaвaнд. Инcoн мaвчyди биoдoгиe мe6oшaд, ки акди xyдpo инкишoф дoдa дopoи шyyp гapдидa фaъoлиятxoи x,aëraampo бa танзим дapoвapдa, дopoи тaфaккyp гapдидaacт. Махз xocияти пcиxикии тaфaккyp ба инcoн имкoният фapoxaм oвapдaacт, ки дoимo дap инкишoф буда хает Ba мухити иxoтaнaмyдaaшpo таг^ дoдa мeиcгaд.

^p Лугати тaфcиpии иcгилoxoти пeдaгoгикa тaфaккyp ба маъши «шакли oдии фaъoдияти фикpии илотн, ки мaxcyли тахлил Ba cингeзи фaъoдияти acaб буда xycycияти дoимo, из кoнкpeг ба aбcтpaкт, из чузъ ба кулл, аз шмаълум ба маъдум Ba аз co^a ба мypaккaб гузаштан дoштa дap paвaнди таъдим инкишoф мeë6aд», шapx дoдa шудааст [4, c249.]

^p Лугати пcиxoдoгй дap тахги тaxpиpи Нeмoв P.C. тaфaккyp чун яте аз paвaндxoи мypaккaбй ма^ифаш, ки ХДЮ тaъpифи ягoнaю мyшaxxacи xyдpo нaëфгaacт, шapx дoдa шуда аст. Xiaмзaмoн кайд гapдидaacт, ки тaфaккyp иньиктеи Bo^e^ra табий дap майна Ba тapxpeзии нaкшaxo oиди тaFиpдиxии oe^o мe6oшaд. Муаллиф дap ин лугати тaфcиpиaш шак^щ зeppини тaфaккyppo чyдo намудааст: нaзapиявй Ba амалй, эчoдй(caмapaнoк) Ba xaëлй (бeмaxcyл), бoтинй Ba мантикй, aелй(еaxexй) Ba pearecra, аенй-амалй, аенй xaëлй Ba лафзй мантикй [7, c.224].

^p Лугати каюни пcиxoлoгй дap тахти та^^и Б.Г. Meшepякoвa Ba В.П.Зинчeнкo тaфaккyp - хамчун paвaнди пcиxикии аз чихдти ташкилй, дapaчa Ba oмилх,oи тaxpикдиxaндaaш мypaккaбe мe6oшaд, ки ба халли ягoн маоъала нигapoнидaшyдa шapx дoдa шудает [1, c.388]. Ohxo низ кайд мeнaмoянд, ки то Хщ oид ба тaфaккyp та^ифи мyшaxxaеи ягoнa дида нaмeшaвaд. 3epo тaфaккyp ин xycycияти пcиxикии биcëp мypaккaб буда тaмoми paBaH^o® rnm^Mpo дap xyд тача^ум мeнaмoяд Ba ë дap тахти тaъcиp Ba xaмгиpoии ohxo ташаккул мeë6aд.

Myaллифoн шaклхoи зeppини тaфaккyppo чyдo намуда шapх дoдaaнд, ки як киcмaшpo мyxтaеapaн дap 3ep мeopeм. Вoбacтa ба paвaндхoи aмaлигapдиaш aë^-anare, aëнй-xaëлй, мyбoхиеaвй; вoбacгa ба xoеияти халли мушкилии ба aмaлoмaдa: HaBap^B^ амалй, rcíEBepreHra Ba дивepгeнтй; вoбacгa ба ошхи нaвигapй дap халли мyшкилихo peпpoдyкгивй (пaйдapпaйии халли чузъиети мушкилй) Ba еaмapaнoкй(эчoдй); вoбacгa ба фaнхo Ba еoхaхoи тaxacеycият: ик;гиеoдй, tcxm™, cпopтй Ba f.; вoбacгa ба дapaчaи инкишoфи шaxcият кoмплeкcй, мантикй Ba f.

Тaфaккyp фaъoлияти дoимии пcиxикии инеoн ба шyмop paфтa дap натицаи эхеoе Ba M^orn табиат Ba чамъият ба тaхpик дapoмaдa 6o нутк; дap аюкамандии зич ;apop дoштa бoшaд хам, нoвoбacтa аз oh By^ дoштa мe;гaвoнaд. Bane нутк; бe тaфaккyp By^ дoштa нaмe;гaвoнaд. Яъш нутк; зaбoн ифoдaкyнaндaи тaфaккyp ба шyмop мepaвaд. [ 5 c. 235.]

Тaфaккyp мoнaнди идpoK; xoтиp, Ba тaccaвypoт якe аз чузъиеги агаши шyypи инеoн Ba муайянкунандаи ca^ чaхoнбинй, дapки хaккoнияти хoдиеaхo Ba чун шакли фaъoлияти фикpии oh ба Xиcoб мepaвaд. Тaфaккyp чун хамагуна paвaндхoи пcиxикй тaчaеcyмкyнaндaи х^нияти мухиг буда, paвaндхoи тaхлилй-xyлoеaбapopй, caбaбy-нaтичaвй Ba чустани poхи дypyети инкишoфи шaxcият махаки acocии oh ба шyмop мepaвaд.

A.A. ЛюблинcкaЯ; М.Д. rpo!oB, Ф.Н. Гoнoбoлин, A.Maелoy Ba дигapoн ;айд мeнaмoянд, ки тaфaккyp дap paвaнди фaъoлиятхoи амалй, фи^й, хазм Ba тахлили дoнишхoи ба дacтовapдaшyдa инкишoф ефта аз фaъoлиятхoи шaxcият чyдoнoпaзиp аст[5,6,2,].

Нeмoв P.C. кайд мeнaмoяд, ки paвaнди тaфaккyp xoеияти дyмaънoй дoштa; aBBanaH xycyc^ra табиии xap як инеoн ба шyмop paфтa 6o гузаштани Ba;- Ba цамъ гаштани тaчpибaи хаегй инкишoф мeë6aд. Bane дap бapoбapи ин xoеиятaш 6ob paвaнди 6o тaвpи cyньй тaнзимшaвaндa буда 6o poxxoи мaxcycй oмyзиши (миеoли oддиaш paвaнди таъдим) инкишoф дoдa мeшaвaд[7, c.224].

Оливии paвoншинoc дap тaфaккyp ce rnHbepo чyдo нaмyдaaнд, ки инкишoфи orno дap мяpx,илaи тaxcилcги тoмaктaбй вa тaxcилcги ибTидoй зapyp acx. №xo aйëнй-aмялй, aйëнй-тaxaйюлй вa ляфзй-мaнтикй мeбoшaнд. Тaнxo ceюмam, тaфaккypи лaфзй мят-щй xyfà oмyxтa шyдaacгy xanoc. Дyюмam вa мaxcycaн aввaлинam бoзoмyзй вa тя^кии 4yyp вa xaмaтapaфapo тaлaб мeкyнaд. Бoяд зикp нaмyд, ки aйни зaмoн инкишoфдиxии я^гонии кyдaк яктapaфa вa ranyppa тaнxo бa тaкмилдиxии зс^нии лaфзии кудяк нигapoнидa шyдa acx.

Бapoи инкишoфи aклoнии кyдaк тaфaккypи пpoблeмaвй зapyp будя бapoи xaлли мушкилии remoja бa xyд xocияти ^яиляти вя эчoдкopиpo мeгиpaд. Он дap mi^M иcгифoдa тaчpибяxoи пeштap aндyxтamyдa ямяМ гapдидa кyввaи acocии тяxpикдиxaндaи xaмaгyнa фaъoлияти яканию ч^мнии кyдaк бa шyмop мepaвaд.

,3ap ин чoй aндaкe дap мacъaлaи тaфaккyp, тaфaккypи aйëнй-ямaлй, aйëнй-тaxaйюлй вa тaфaккypи лaфзй-мaнтикй тявякккуф мeнaмoeм.

Бa oмyзиши ин нaвъи тaфaккyp вa инкишoфи oн дap кудяк xaнyз ЭМсймян, ВШтepн вa бaътap Ж.Пиaжe к^шиш нaмyдa бyдaнд. Тибки xyлocaxoи onxo тaнxo дap cинни 8-10 conarä нуткй кyдaк xyб инкишoф ëфтa бa caвoдбapoвapдaн тaйëp мeшaвaнд. БaъдIap onHVM нeмиc BKënep бa aкидae oмaд, ки тaфaккypи aëнй-aмaлии кудяк тaнxo дap вякти мyшoxидaи чyзъxoи annox^^ amëи дoдaшyдa фaъoл гapдидa ra^H^anm^ cypaт мeгиpaд. Яънс дap шнни кyдaкй тaфaккypи кyдaк xocияти Fa^H^anm^ гиpифтa бa фяъoлиятxoи aклoнии м^муш^ oдaмшaкл(шимпaнзe) нaздик acx. [6, c. 184.]

Яте as xaioraxoM acocии onxo as oн ^opa! буд, ки инкишoфи тaфaккyppo бa нутк вoбacгa мeдoниcгaнд. Bane нoдypycгии aк;идяxoи onxo бaъдгap дap paвaнди тaълим дap cинфxoи ибтидoй вя xano зинaи тoмaктaбй иcбcг гapдид. Чузъиеги нoпypaи ин мacъaлapo бaъдгap ПЯТя-тфин дap кoнceпcияи «тamaккyлëбии мapxилaнoкй фяъoлияIx,oи як^шии» кyдaк пyppa нямуд, ки то xoлo мaвpиди oмyзиш вa тя^кии oлимoни чя^н ^pop дopaд [ 9, c.11 -22].

Бa я^ицм ПИРя-тфин, тaфaккypи кyдaк aB xaмoн вякс cap мeшaвaд, ки y oддитapин aлoкaмaндиx,oи бaйни amëxo вa xoдиcaxoи wymox^a мeкapдaгиaшpo wy^appap нaмyдa ямaлxoяшpo дap aлoкaмaндй 6o onxo бa pox мeмoндaгй мeшaвaд. Ин тaфaккypи aëнй-aмaлиpo, ки тaфaккypи ибтидoй мeбoшaд И.М. Сeчeнoв зинaи пpeдмeгии тaфaккyp нoмидa буд [ 2, c.157].

Бapoбapи инкишoф ëфтaни нутки кудяк, тaфaккypaш гyнoгyнpaнг гapдидa дap y тaфaккypи aйëнй-тaxaйюлй инкишпюф мeëбaд. Бapoбapи шинoc шyдaн 6o xикoя вa aфccнaю мacaл дap тaфaккypи y тимccли кaxpaмoнxo пaйдo шудя як нaвъ мyнocибaти мaxcycи y 6o om,o инкишOф мeëбaд. Ba кaxpaмoнxoи тaxaйюлиaшpo дap шaкли бoзию caxpa4axo oфapидa кaxpaмoнxoи мaнфиaшpo xaтмaн мяx,кyм вa мaxв ccxтaни мeшaвaд. Ba pyшд дoдaни ин xycycияти пcиxикии кудяк вaвифaи вoлидaйнy мypaббия вa мyaллими cинфxoи ибтидoй мeбoшaд. My-aan^orn ccлxoи oxиp даp ин мя^ля дap oилaю кyдaкиcгoн вa зиняи ибтидoии тaxcилoт дщк&ти чиддй дoдa нamyдa иcгoдaacг. Ba якe aз caбaбxoи бeгapбиягию бодаёй, бepяx,мй вя кaмcaвoдии xoнaндaгoн дap зинaxoи бoлoии тaxcилoт низ xaмин мeбoшaд.

Тaфaккypи лaфзй-мaнтикии кyдaк бapoбap 6o инкишoфëбии кoбилияIx,oи фикpию нуткии кyдaк инкишoф ëфTa минбaъд тaмoми yKp дaвoм м^ял. ,3ap фaъoлгapдии ин нaвъи тaфaккyp тaнxo нуткк вa conea иштиpoк нaмyдa ямaлxoи фикpиpo 6o нутк дap ялoкaмaндии чyдoнamявaндя rçapop дoдa бa тaфaккyp xycycияти мустя^и-лият вя эчoдй мсдщяд.

Тaфaккypи ином 6o вocитaи фaъoлиятxoи фикpй: мyкoиca, Iaxran, тacниф, aбcIpaкcия, кoнкpeтонидaн вя чaмъбacтнямoй ямяМ гapдидa, дap шaклx,oи мaфxyм, м^^жимя вя xyлocбapopй мyappифй мeшaвaд. [2, c.73-83].

Айни зaмoн дap дap мaнoбeъи axбop мик^^и зиëди aдaбиëгy лoиxa вя мyapифинoмaxoи мстодии pym^rn^ тaфaккypи КУДЯК дя^я^ мyaллимoнy вoлидoн гapдидa иcгoдaacт. Bane aкcapи onxo биcëp ccддaю пpимитивй будя 6o дялeлxoи пcиxoлoгй acc^® нamyдaaнд вя бя инкишoфи тaфaккypи мaнтикй-ляфзй нигapoнидя шудя инкишoфи тяxaйюлcги бoй вя эчoдкopoнaи кyдaкpo инкишoф дoдя нaмeгявoнaнд. Яънс бя тaшaккyлëбй вя инкишoфи тяфaккypи aйëнй-aмaлй вя фяъoлиятxoи y му^илят ^дя нaмeгявoнaнд.

Чyнoнe, ки зикp гapдид то зaмoни бя зиняи ибтидоии тяxcилcг кядям гyзoштaн зexн вя тaфaккypи кудяк poxи пypпeчyтoб вя мypaккaбepo тяй нямудя бя cam^ муяйяни инкишoфи xyд мepacaд. Ин имтан мсд^яя, ки кудяк бя фяъoлияIx,o кoдиp гapдидя мяв^и xyдpo дяp мyxит муяйян нaмoяд. Оид бя тябият вя 6яъзс xoдиcaxo тacaввypcг пaйдo нямудя мяълyмoIx,opo дяp xorap нигox дoштa xorapaam кяввй мeгapдяд. Мязмуни шeъpy xикoя вя aфccняxopo дяpк нямудя, чaBoби чиcгoнxopo ефтя, яз p^ нямуня 6яъзс мacъяляxopo xan мскуняд. Рacм мeкamяд, 6o кoмпютep вя тeлeфoни мoбили 6яъзс aмялxopo w^po нямудя яз тeлeвивиoн кяняли ^c^omM xy^o пaйдo нямудя 6яъзс cyxaнxoи xy^o бя щэфия дяpoвяpдя шeъpгyня cyxafí мскуняд. ,3ap paфтоpи y xoc^ixom эчoдй пaйдo гapдидя мymoxидa, мyкoиca вя мyxoкимяpoниxopo 6o paфикoнam вя бяъзян кялoнccлoн тяшкил нямудя нуктяи нязяp вя мявкси xyдpo пoфишopoнa xимoя мeнaмoяд, ки мo кaлoнccлoн ин paвaндpo бaъзaн xaтокopoнa бя якpaвии кyдaкoня ниcбят дoдя мoнeaи pymди тяфaккypи кудяк мeгapдeм.

Тaxкикcгxoи ro^crncm нишoн мeдиxaнд, ки бинoбap бя paвaнди тяълим вopид гapдидaн, X0cилшaвии тaccaвypcгxoи илмй cиcгeмaнoк гapдидa, инкишoфи тaфaккyp бя зиняи ниcбaтaн бaлaндгap бapoмaдa тaмoми paвaндxoи шикит мaxcycaн идpoк вя xorapa Iarap ефтя нepyмaнд мeгapдaнд. ,3ap ин мapxилa, дap тaфaккypи кудяк тaxaввyлcги бyзypгe pyx дoдa, гyзapиш яз тaфaккypи aëнй-тaxaйюлй бя тaфaккypи лявзй-мянтикй бя ямял oмaдa тaфaккypи myyporn IamaRRyn мeëбaд. Тaфaккyp мaзмyнaн Iarap ефтя якнун amë вя xoдиcaxoи тябият 6o тямoми чyзъиëгam, дap aлoкaмaнди 6o якдигap, IaxnMny тapкиббaндй гapдидa xyлocaбapopй вя чaмъбacт мeгapдaд, ки ин xycycияти acocии paвaнди тaxcилcг мeбoшaд. Ин paвaнд мapxилaнoк будя дяp тямoми зиняи IaxcH^™ ибTидoй идoмя ефтя бoз дap зaмoни гyзapиш бя cинни нaвpacй бя тяxaввyлcг дyчop мeгapдяд.

Ärap бя мязмуни тяxcилcги ибтидoй нигapeм вя мyшoxидя нaмoeм дяp шнфи якум тяфaккypи ясни-тяxaйюлй бapтapй дoштa фяъoлияти тяълимии кудяк бeштap 6o иcгифoдя яз pacмxo, 6œm,o, иcгифoдяи aфccняю мacял вя чиcгoнxo, ки дяp acocи om,o xaënom кудяк 6o тяcaввypcIXoи фaнтяcтикй бoй мeгapдяд ямяли мсшявяд. Ин мapxилaecт, ки тaфaккypи кудяк бeштap бя тя^^м шяxcиam тякя нямудя, xoдиca вя amëxoи тaбиятpo xap як кудяк яз нуктяи нязяpи xyдaш вя xanc шсвяю nax4an ^laxcyc mapx дoдa, бя тяmaккyлëбии нуктяи нязяp, фикpи maxœ, муяйян кapдaни мяв^и xyд вя xимoя кapдa тaвoниcгaни om,o ибтидo мeгyзopaд. Албaттa мo гуфтяни нecгeм, ки дap ин дaвpa дap кудяк тaфaккypи мянтикй мymoxидa нaмeшaвaд, зepo им^нияти муяйян кяpдaни 6яъзс чузъиети xoдиcaю amëxopo дopяд, вялс тяфaккypи у бя aëният тякя мскуняд. Мигал arap бя xoнaндaгoни cинфи якум, дap ибтидoи тaxcил ду зapфи якxeлaи якс 6o шaкap вя дигapam 6o peг nyp кapдapo нишoн диxeм вя пypceм кaдoмaш вязнинтap яст, ялбяття aкcapи okxo мaнтикaн бя шякл вя xaчми зяpфxo KHrox кяpдя oKxopo бapoбapвaзн мсгуянд. Ba xaнгoми дap дяст вя ë тapoзy caнчидaн 6œ xaйpoн xaм мсшявянд, ки чapo xa^ вя шякли бяpoбяp дopaнд вялс вязнamoн фяpк мскуняд. яънс инкишoфи тяфaккypи мянтикии okxo Iarnc то дяpячaecг, ки xaчмy шякли зяpфxopo бя нязяp мeгиpaндy xanoc. Онxo oиди кдауни бя^и мятая вя зичии чиcмxo тяccaвypcгe нaдopaнд вя дoштa xaм нaмeгaвoнaнд. Инкишoфи тaфaккypи onxo дap дapaчaи то aмaлишaвй будя, минбяъд бя тaфaккypи фяъoл тябдил мeëбaд. Ин paвaндpo пияжс тяxкик; нямудяяст вя onpo xopикaи пияжс мeнoмaнд. Тяxкикoтxoи мyocиpи пcиxoлoгй иcбcг нямудяянд, ки ин paвaнд то 8 coлaгй вя бяъзян то 10-11 идомя мeëбяд.

Bo6acra бя фяъoлияти тяълимй вя coxиб шудян бя дoнишxoи acocнoки илмй, дяp кудяк тacaввypoIXoи илмй xocил шудя, вoбacтaгии aмaлиëгxoи зexнии у яз фяъoлиятxoи кoнкpeгии ямялй вя aëниятxo кaмтap шудя, дяp у тяфaккypи мяънявй вя нaзapиявй тamaккyл мeëбaд. Ин бя xoнaндaи xypдcoл имкoн мсдш^ ки 6o тякя бя xycycиятxoи ботинии xyд мacъяляxopo xan вя poxy ycyлxoи фяъoлиятxoи фикpиpo яз xyд нямудя Goa^norn ямял нямoяд. Бo инкишoфи тяфaккyp дяp xoнaндaи xypдcoл xycycиягxoи зeppини шинкИ, бя мoнaнди тяxлил, тapxи ботинии някшяи фямлият вя peфлeкcия тяmaккyл мeëбяд.

TaxnMn xaмчyн ямяли фикpй бя кудяк имтан мeдиxяд, ки яз кулл бя чузъ гyзaштa 6o вocитaи мyкoиca дяp amë вя xoдиcaxo xocиятy ялoмятxoи xocepo чyдo нямудя, ялoкaмaндиxoи oнxopo IamxHc нaмoяд.

Бapoи иcботи ин гyфтяxo, 6o xoнaндaгoни cинфxoи дуюм oзмoиши зepинpo гyзapoнидaн лoзим яст. Аввял муяллим дap дeвopxoи cинфxoнa pacмxo вя нaмyнaxoи яснии amëxoи зapypиpo oвeзoн нямудя бяъд бя xoнaндaгoн тубчяи peзинии parnam cябзpo нишoн дoдa, дap тaxтaи cинф Туб мeнaвиcaд вя яз oнxo xoxHm мeнaмoяд, ки фикpxoяшoнpo дяp бopaи oн гуянд. ,3ap нaвбяти яввял xocиятxoи яйнии oн кулуля, parnam caбз, peзинй, бяъди зяpбя мeпяpяд, мyлoим, бapoи бoзй мyвoфик; яз тapaфи xoнaндaгoн нoмбяp шудя дяp тяxтaи шнф нaвиcoнидя мсшявяд. Ärap xoнaндaгcн cифaтxoи яйнии Iy6po дигap нoмбap ^дя нятявoнaнд пac яз oнxo п^доидян лoзим яст, ки туб бя чи мoнaнд яст? Озмoишxoи пeдaгoгй-пcиxoлoгии мo нишoн дoдaнд, ки xoнядaгoн ин Iy6po бя ce6, тapбyз, бяpг, бoлишт, вя xaITO xoнaндae гуфт, ки oнpo arap бя ду ким бyppeм xaмчyн raoca бяpoи xypoкxypй иcгифoдя кяpдaн мумкин яст. Чун пypcидeм, ки дap oн кaдoм тaoмpo xypдaн мумкин яст, paтcиoнй тaoмxo биcëp гyнoгyнpaнг гapдид. Бя caвoли o^ ки дap куф ин гуня raocapo иcгифoдa нямудян мумкин яст? Чэвoб дoдa шуд, ки дap 6of, дap capи зямин, дap ^или дapë вя f. Бя caвoли o^ ки иcгифoдя яз ин гуня зяpфи тaoмxypй чи бapтapият дopяд? Чaвoби якчянд нaфяp (acocan дyxтapxo) чунин буд: -нaмeшикaнaд.

Бяъди як чянд дяpc 6o xaмин xoнaндaгcн яйнян xaмин oзмoиш гyзяpoнидя шуд, вялс 6o туби parnam зяpд. Дap ин мaвpид чaвoбxo мymяxxacтap вя пypo6ypaнггap бя мymoxидя pacид. Акнун бя мeвяxoи мoнaндкяpдamyдя вя cифятxoи дяp 6ono зикpгapдидa нoмxoи лиму, xaндaлaк, так, мaндapин, мox, oфто6, нoн вя xocиятxoи дяpyнxoлй, cypox шявяд дямяш мeбapoяд, 6o cyзaни cyзaндopyгyзapoнй(шпpитc) дям ^дян мумкин яст, гapм шявяд cayI шудя вяpям мскуняд вя f. иювя гapдид. Нуктяи ниxoии oзмoиш яз тapaфи xoнядaгcн муяйян ^дяни фяpк;иятxoи amëxoи бя IyHxc мoнaндкяpдamyд вя IyHxc буд. Ряcм вя aйëниятxo яз пeшopyи xoнaндaгoн гиpифтa шудя, яз xoнaндaгoн 6o нявбят яз pyйxяти amëxoи бя туб мoнaндкяpдamyдя oиди фяpкияти oнxo яз IyGxo пypcидя шуд. Дap ин mpxana xoнaндaгoн o6paзxoи amëxopo дap тaxaйюлотamoн зиндя гapдoнидa, xяëлaн мyкoиca нямудя тявcиф мeнaмoянд.

Хдмин, ки xoнaндaгoн зуд вя oзoдoня xocиятxoи amëxopo 6o мстоди мyкoиca муяйян кяpдя тявoниcгянд, нoмxoи amëxoи мyкoиcamyдяpo яз тяxтяи cинф тозя нямудя xoнядaгoнpo мячбyp нямудян лoзим яст, ки xocияIxoи oнpo 6e иcгифoдaи мyкoиca нoмбяp нaмoянд. Дap яввял xoнaндaгcн xaëлaн яз

методи мукоиса истифода бурда сифату хосиятхои ашёхоро номбар кунанд хам, вале акнун ин мукоиса на аз руи аёниятхо, балки аз руи тасвуротхояшон ба амал меояд. Ин имкон медихад ки дар оянда дар кудак тафаккуре ташаккул ёбад, ки бе ягон мукоиса дар ашё сифату хосиятхои зиёдеро мушохида ва номбар намояд.

Аммо мушохидахо нишон медиханд, ки на хама хонандагони синфхои ибтидой мукоиса ва тахлилу таркиббандии мушохидахояшонро дуруст гузаронида метавонанд. Агар дар синфхои ибтидой ин хусусиятхои тафаккур ташаккул ва инкишоф дода нашаванд, пас дар синфхои болой ташаккулдихии онхо бисёр душвор гардида минбаъд дар тамоми раванди хаёт шах шуда мемонад. Имруз дар байни донишчуёни мактаби олй низ донишчуёни аз ин хислатхои тафаккур бенасибмондаро мушохида намудан душвор нест.

Хулоса дар замони муосир, ки чомеаи инсонй бо суръат инкишоф ёфта, руз ба руз зиддиятхо дар чомеа ва махсусан бозори мехнат тезутунд шуда истодаст аз синни хурди мактабй инкишоф додани тафаккури кудак бахри ташаккулёбии шахсияти дар ин талотуми пуртазод шиновар, дорои худогохии миллй, фарккунандаи зарар аз фоида, созандаи комили чомеаи ободу пешрав зарур буда аз вазифахои аввалиндарачаи армияи бузурги педагогони мусаллах бо донишхои тахассусию педагогй ва психологй ба шумор меравад.

АДАБИЁТ

1. Большой психологический словарь подред Б.Г. Мещерякова и В.П. Зинченко Москва2003. 388 с.

2. Громов М.Д ва диг. Психология, тарчумаи Р. Атахонов Душанбе, «Маориф» 1977, 322с.

3. Ильин Е.П Психология индивидуальных различий. СПб.: 2004 - 701 с. (Серия 'Мастера психологии").

4. Лугати тафсирии истилохоти педагогика. Душанбе «Маориф» -1988, 304 с.

5. Люблинская А.А. Детская психология Изд. «Просвещения» москва - 1971 415 с.

6. Люблинская А.А. Учителю о психологии младшего школьника. М., «Просвещение» 1977. 223 с.

7. Немов Р.С. Психологический словарь / Р.С. Немов - М.: Гуманитар.изд центр ВЛАДОС, 2007.506с.

8. Новейший психолого-педагогический словарь / сост. Е. С. Рапацевич; под общ. ред АП Астахова. — Минск: Современная школа, 2010.—928 с.

9. Подольский АИ: Психологическая коцепция П.Я. Гальперина: некоторые направления и перспективы дальнейшей разработки. Вестн. Моск. Ун-та сер. 14 Психология.2012 №4 с. 11-22.

10. Стернберг, Роберт. Практический интеллект / Practical Intelligence in Everyday Life.—СПб.: Питер, 2002. —272 с.

РАЗВИВАЮЩИЕ СРЕДСТВО МЫШЛЕНИЯ И ЛИЧНОСТИ МЛАДШЕГО ШКОЛЬНИКА НА УРОКАХ ПРИРОДОВЕДЕНИЯ

В статье, на основе изучения и анализа научной литературы представлена подробная информация по развитию мышления, ставшей одной из наиболее актуальных проблем современной прикладной и возрастной психологии.

Отмечено, что интеллект представляет собой систему психологических механизмов, которая создаёт условия и возможности для создания целостного образа окружающего человека, а также регулирует его деятельность и действия.

Также отмечается, что мышление является очень сложной психической особенностью, которая воплощает в себе все психические процессы и формируется под их влиянием.

Следует отметить, что с помощью интеллектуального обучения мы можем развивать у ребёнка мышление, которое может наблюдать и перечислять многие качества и свойства объектов без какого-либо сравнения.

Если мышление не будет правильно сформировано и развито в начальных классах, будет очень трудно сформировать их в старших классах, и тогда оно застрянет во всем процессе жизни.

Ключевые слова: мышления, интеллект, наглядно-практическое, наглядно-образное, наглядно-логическая, сравнения, младший школьник, начальная школа.

DEVELOPING THE MEANS OF THINKING AND PERSONALITY OF A YOUNGER STUDENT IN THE CLASSROOM OF NATURAL HISTORY

Based on the study and analysis of scientific literature, the article provides detailed information on the development of thinking, which has become one of the most pressing problems of modern applied and developmentalpsychology.

It is noted that intelligence is a system of psychological mechanisms that creates the conditions and opportunitiesfor creating a holistic image ofthe person around him andalso regulates his activities and actions.

It isnoted that thinking is very covplex mental feature that embodies allmentalprocesses and formed under their influence.

It should be noted that with help of intellectual learning we can develop a childs thinking that can observe and list many qualities andproperties of objects without any comparison.

It thinking does not form them collectly in high school and then it becomes stuck in the whole process of life.

Key words: thinking, intellect, practical- visibility, visual-figurative, visual-logical, comparison, junior schoolchild, primary school.

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

Сведение об авторах:

Табаров Дилшод Давлатхуджаевич — ассисент кафедры начальная образования Таджикского Государственного Педагогического Университета имени САйни. Электронная почта: tabarov72@list.ru Тел(+992) 934000369

About the authors:

Tabarov Dilshod Davlatkhujaevich — an Assistant in the Departament of Primari Education, Tajik State Pedagogical University namedafer S. Ayni. E-majl: tabarov72@list.ru Те1(+992) 934000369

АКТИВИЗАЦИЯ ПОЗНАВАТЕЛЬНОЙ ДЕЯТЕЛЬНОСТИ СТУДЕНТОВ ПРИ ИЗУЧЕНИИ АНГЛИЙСКОГО ЯЗЫКА КАК ПСИХОЛОГО-ПЕДАГОГИЧЕСКАЯ ПРОБЛЕМА

Хаитбоева Х.О.

Таджикский государственный педагогический университет им.САйни

Разноплановость рассмотрения проблемы по активизации познавательной деятельности студентов представлена анализом философских, психолого-педагогических источников. Познавательная активность как проблема психолого-педагогической науки представлена определенным историческим периодом в своем развитии (Я.А.Коменский, ДжЛокк, ММонтень, И.Г.Песталоцци, ЖЖРуссо, КДУшинский и другие). Современная педагогическая мысль при рассмотрении проблемы по активизации познавательной деятельности представлена трудами целого ряда ученых: А.П. Аристова, В.М.Вергасов, А.А.Вербицкий, М.А. Данилов, ИЯЛернер, М.И.Махмутов, Р. А. Низамов, М.Н. Скаткин и др.

Методы по активизации обучающего процесса обусловлены рядом основных теоретических положений, которые увязываютсяс конкретными концепциями современного психолого-педагогического знания.

Познавательная деятельность в плане ее активизации является одной из ведущих проблем в психолого-педагогическом знании. М.С. Каганом представлено следующее ее определение: «человеческая деятельность может быть определена как активность субъекта в направлении объект илидругих субъектов» [10, с.43]. По М.С. Кагану элементы деятельности включают в себя: субъект, объект, активность. Субъект деятельности должен быть представлен активностью, которую он направляет на объекты или другие субъекты. Объект - это то, на чем фокусируется активность субъекта (или субъектов). Сама активность представляет собой конкретный способ, путем которого субъект овладевает объектом или устанавливает коммуникативное взаимодействие с другими и, как правило, выражает сущность человеческой деятельности, представленную субъект-объектными отношениями.

Именно поэтому, сущностная характеристика деятельности представлена «формой, которая предусматривает активное отношение» субъекта к реальности, что характеризует неотделимость тонятия«познавательная деятельность» от «активности» и «познавательной активности».

Разноплановость определений по данным понятиям представлена анализом философских, психолого-педагогических источников.

Категория «активность» зиждется на латинском слове асЬ\ш(сила действия), что означает деятельность энергичного, усиленного характера; инициативность; деятельное участие в чем- либо.

Активность характеризует саму человеческую природу, присущую ему объективно. Она есть основное условие в жизнедеятельности человека, физической, умственной, нравственной и эстетической направленности. Ибо человек существует только в силу собственной активности. Активность всего характеризуется вектором направленности, представленного: объектом, явлением, процессом и т.д. В нашем исследовании вектор направленности представлен познанием окружающей реальности.

Проблема, связанная с формированием познавательной активности, подробно представлена в материалах философской направленности: Аристотель , НА.Бердяев, ГГегель, Р.Декарт, Д. Дьюи, И.Кант, Ж. П.Сартр, Сократ, Л.Фейербах, Цицерон и др.; в психолого-педагогических исследованиях: Я.А. Коменский, И.Г. Песталоцци, Ж.-Ж. Руссо, КДУшинский, А.А. Вербицкий, Н.В.Кузьмина, Б.Т.Лихачёв, П.И. Пидкасистый, В.А. Сластёнин, Д.С. Милль, Т. Рибо, Э. Мейманн, У. Джеймс, И. Лингарт, Э. Торндайк, К. А. Абульханова-Славска, Л.И. Божович, Л. С. Выготскоий, А.Н. Леонтьев, С. Л. Рубинштейн, К. Юнг и т.д.

В контексте философского знания познавательная активность увязывается с процессом, на основе которого происходят видоизменения в предметной деятельности. Активность связана с деятельным отношением к реальности, сориентированным на конкретные принципы, идеалы и ценности. Всестороннее обоснование востребованности в активации процесса усвоения знаний в основе на

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.