Научная статья на тему 'ПОЛОЖЕНИЕ РЕШЕНИЯ НЕСТАНДАРТНЫХ ПРОБЛЕМ В ОБРАЗОВАНИИ КУРСА НАЧАЛЬНОЙ МАТЕМАТИКИ'

ПОЛОЖЕНИЕ РЕШЕНИЯ НЕСТАНДАРТНЫХ ПРОБЛЕМ В ОБРАЗОВАНИИ КУРСА НАЧАЛЬНОЙ МАТЕМАТИКИ Текст научной статьи по специальности «Науки об образовании»

CC BY
79
5
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
ПРОБЛЕМА / ОБУЧЕНИЕ / СТАНДАРТ / НЕСТАНДАРТНОСТЬ / МЕТОД / РЕШЕНИЕ ЗАДАЧИ / ЛОГИКА / ОПИСАНИЕ / НОМЕР / ПРЕДМЕТ

Аннотация научной статьи по наукам об образовании, автор научной работы — Султонов Рустамджон Икромович

В своей практической деятельности человек постоянно сталкивается с необходимостью решать возникающие перед ним проблемы. Чем больше у человека опыта в школе и практических навыков решения различных задач, тем успешнее он будет в решении новых задач, что, конечно же, будет достигнуто человеком с высоким общим и математическим развитием. Школь ное математическое образование играет важную роль в формировании желания и умения решать задачи по-разному, а цель - научить решать задачи с начальной школы. Поэтому при работе над проблемами особое внимание следует уделять обучению молодых студентов тому, чтобы они могли исполь зовать разные методы и находить разные способы решения проблем. «Решение проблем по-разному - мощный инструмент для понимания мира, понимания разнообразия свойств и взаимосвязей его элементов. Различные методы и подходы к решению проблем - одно из средств развития познавательного любопытства, умения отстаивать свою точку зрения, умения слышать и понимать других людей »[[10, с. 106]). ... Нестандартные темы, поданные в интересной форме, пробуждают эмоциональную среду в процессе интеллектуальной деятельности. Задачи, освещаемые в курсе математики начальной школы, требуют применения правил и методов для их решения каждый раз, а решение нестандартных задач требует сосредоточения всех накопленных знаний, поиска различных решений, решений. Они совершенствуют искусство решения с красивыми узорами, заставляют нас гордиться силой разума. Общая и конкретная роль нестандартных вопросов заключается в следующем: - поиск и обучение новым методам решения проблем; - способствует развитию интеллекта, грамотности и интеллекта учащихся; - решение нестандартных задач предотвращает развитие стереотипов; - обеспечивает силу и глубину знаний учащихся; - не должно быть алгоритмов, которые уже известны читателям; - понятно и доступно всем читателям; - содержание вопросов должно быть интересным; - при решении подобных задач студенты должны иметь достаточные знания освоенной учебной программы. .... Таким образом, развивая умение решать нестандартную задачу, необходимо переходить от простой задачи к более сложной. Студентов нужно научить находить собственный алгоритм решения. Использование разных типов нестандартных проблем также дает эффективные результаты.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

POSITION OF SOLVING NON-STANDARD PROBLEMS IN EDUCATION PRIMARY MATH COURSE

In his practice, a person is constantly faced with the need to solve the problems that arise before him. The more experience a person has at school and practical skills in solving various problems, the more successful he will be in solving new problems, which, of course, will be achieved by a person with high general and mathematical development. School mathematics education plays an important role in the formation of the desire and ability to solve problems in different ways, and the goal is to teach problem solving from elementary school. Therefore, when working on problems, special attention should be paid to teaching young students so that they can use different methods and find different ways to solve problems. “Solving problems in different ways is a powerful tool for understanding the world, understanding the variety of properties and interrelationships of its elements. Various methods and approaches to solving problems are one of the means of developing cognitive curiosity, the ability to defend one's point of view, the ability to hear and understand other people ”[[10, p. 106]). ... Nonstandard topics, presented in an interesting way, awaken the emotional environment in the process of intellectual activity. The problems covered in the course of elementary school mathematics require the application of rules and methods to solve them every time, and the solution of nonstandard problems requires the concentration of all accumulated knowledge, the search for various solutions, solutions. They perfect the art of solving with beautiful patterns, make us proud of the power of reason. The general and specific role of nonstandard questions is as follows: - search and training in new methods of problem solving; - contributes to the development of intelligence, literacy and intelligence of students; - solving nonstandard tasks prevents the development of stereotypes; - provides strength and depth of knowledge to students; - there should be no algorithms that are already known to readers; - understandable and accessible to all readers; - the content of the questions should be interesting; - when solving such problems, students must have sufficient knowledge of the mastered curriculum. .... Thus, developing the ability to solve a nonstandard problem, it is necessary to move from a simple problem to a more complex one. Students need to be taught to find their own solution algorithm. Using different types of nonstandard problems also produces effective results.

Текст научной работы на тему «ПОЛОЖЕНИЕ РЕШЕНИЯ НЕСТАНДАРТНЫХ ПРОБЛЕМ В ОБРАЗОВАНИИ КУРСА НАЧАЛЬНОЙ МАТЕМАТИКИ»

8. Стратегиям сиёсати давлатии чавонон дар Чумхурии Точикистон то соли 2020 (карори Хукумати Чумхурии Точикистон аз 4 октябри соли 2011 №480)

9. Шайхелисламов, Р.Ф., Тагиров Э. Р. Гражданское образование: гуманитарный вектор. - Казань: Изд-во ООО «Центр оперативной печати», 2007. - 122 с.

ХАРАКТЕРИСТИКА МОЛОДЕЖИ КАК СОЦИАЛЬНОЙ ГРУППЫ

Данная статья посвящена молодежи и их роли в обществе. Молодежь - поколение людей, проходящих стадию социализации, устанавливающих, а в: более зрелом возрасте уже усвоивших, образовательные, профессиональные, культурные и другие социальные функции; в зависимости от конкретных исторических условий возрастные критерии молодежи могут колебаться от 16 до 30 лет.

Под термином «молодежь» понимается также и социальный статус, определяемый возрастом, поскольку он непосредственно связан с основными видами деятельности молодых людей (учебой, работой, вторичной занятостью), с ролевыми структурами личности, а также с представлениями и стереотипами, которые сложились в обществе по отношению к представителям молодого поколения.

Ключевые слова: молодежь, цивилизация, демократия, культура, государственная политика молодёжи, возраст, социальная группа.

CHARACTERIZATION OF YOUTH AS A SOCIAL GROUP

This article focuses on youth and their role in society. Youth - a generation of people going through the stage of socialization, establishing, and at a more mature age, have already mastered educational, professional, cultural and other socialfunctions; depending on the specific historical conditions, the age criteria for young people can range from 16 to 30 years.

The term "youth" is also understood as a social status determined by age, since it is directly related to the main activities of young people (study, work, secondary employment), with the role structures of the personality, as well as with the ideas and stereotypes that have developed in society according to attitude towards representatives of the younger generation.

Key words: youth, civilization, democracy, culture, state policy of youth, age, social group.

Сведение об авторе:

Рахимова Сурайё - старщий преподаватель кафедры гуманитарных наук Таджикский технический университет им М. Осими. Адресс города Душанбе улица Дехоти 22/16 тел: (+992) 934787838.

About the autor:

Ranimova Surayo - department of fan home ин homeashinosia Donishgo technology and Tyikiston banomi academicianM. Osimu, 734061, Dushanbe city, Dehoti street 22/16/. tel: (+992) 934787838

МАВКЕИ ХАЛЛИ МАСЬАЛА^ОИ ГАЙРИСТАНДАРТЙ ДАР ТАЪЛИМИ КУРСИ ИБТИДОИИ МАТЕМАТИКА

Султонов Р.Н.

Донишгощ давлатии Хууанд ба номи академик Б£афуров

Инсон дар фаъолияти амалии худ доимо бо зарурати хал намудани масъалахои дар назди у пайдошаванда сарукор дорад. Чи кадаре, ки инсон тачрибаи каблй ва таълимии мактабй дар халли гуногуни масъ- алахо малакаи амалй пайдо карда бошад, хамон дарача уаз ичрои халли масъалахои нав бомуваффакият баромада метавонад, ки албатта ба шахси дорои инкишофи баланди умумй ва математикй дошта даст медихад. Дар ташаккулёбии хохиш ва кобилияти хал карда тавонистани масъалахо бо тарзхои гуногун маълумоти математикии мактабй ахамияти калон дорад ва максад низ чунин аст, ки таълими халли масъ- алахо аз синфхои ибтидой бояд сурат гирад. Бинобар он, хангоми кор аз болои масъалахо диккати махсусро дар таълими хонандагони хурдсол бояд ба малакаи истифода карда тавонистани методхои гуногун ва ёфтани тарзхои гуногуни халли масъалахо дод. «Халли масъалахо бо роххои гуногун ин воситаи пуркуввати дониста гирифтани олам, дарки гуногунрангии хосият ва муносибатхои унсурхои он мебошад. Метод ва тарзхои гуногуни халли масъалахо яке аз воситахои инкишофи шавки маърифатй, малакаи хифз карда тавонистани нуктаи назари худ, кобилияти шунида ва фахмида тавонистани одамони дигар мебошад» [[10, с.106].

Дар баробари чудо кардани масъалахои амалй ва математикй метавон масъалахои стандартй ва гайристандартиро аз руи муносибата- шон ба назария чудо кард.

Масъалахои гайристандартй чунин масъалахое мебошанд, ки халли он барои хонанда занчири муайяни амалхои маълум нест. Бинобар ин, мафхуми масъалаи гайристандартй нисбй мебошад. Муваффакият дар халли масъала на тащо аз он вобаста аст, ки чунин масъалаи монанд пештар хал карда шудааст ё не, балки аз тачрибаи халли онхо умуман, аз микдори бо кумаки муаллим пурра баррасй

гардидашуда ва ба тахлили пахлухои шавковари масъала вобасгагй дорад. Масъалаи халнашуда дар хонандагон боварй ба куввахои худро ноусгувор мегардонад, ки ин албатта ба инкишофи шавку хавас, умуман, ба халли масъала таъсири манфй мебахшад. Бинобар ин, муаллим кушиш ба харч дихад, ки масъалахои гайристандартии дар назди хонандагон гузошта шударо сари вакти бо хамрохии онхо хал намояд. Вале дар баробари ин халли масъ алахои гайристандартй бо ёрии муаллим ин на ба он максад аст, ки ба он кушиш кард, балки максади гузориши масъалахои гайристандартй дар мактаб ин ба хонандагон омузонидани мустакилона хал карда таво- нистани супоришхои додашуда аст.

Бисёре аз мухаккикон масъалаи гайристандартиро муайян ме- кунанд, вале таърифи пурраю дакики ин мафхумро Л.М. Фридман чунин овардааст: "Масъалахои гайристандартй ин чунин масъалахое ме-бошанд, ки дар курси математика барои онхо дастур ва коидахои умумии муайянкунандаи барномаи дакики халли онхо мавчуд нес- танд"[10; с.45].

Онхо барои хусусияти тадкикотй доштанашон тахия карда шуда- анд. Инчунин дар зери мафхуми гайристандартй масъалахое фахмида мешаванд, ки хангоми халли онхо хонанда ба кадом маводи таълимй такя намуданро намедонад, бо ягон роху тарзи халли онхо шинос нест.

Масъалахои гайристандартии дар шакли шавковар пешкашшуда мухити эмотсионалиро дар раванди машгулияти фикрй бедор мена- моянд. Масъалахои дар курси математикаи синфхои ибтадой барраси-шаванда зарурати хар дафъа барои халли онхо татбик; намудани коида ва усулхои азхудшударо талаб мекунанд, вале ба халли масъалахои гайрстандартй равонкунии тамоми донишхои чамъшударо талаб мена- моянд, ба чустучу намудани халхои гуногунранг, тарзхои халли гайри- колабй водор месозанд, санъати бо намунахои зебо хал намуданро муакммал мегардонанд, водор месозанд, ки ба кувваи акл фахр намоем.

Накши умумй ва мушаххаси масъалахои гайристандартй чунинанд:

- дарёфт ва таълимй усулхои нави халли масъала;

- барои инкишофи зехнй, босаводй ва зиракии хонандагон мусо- идат мекунад;

- халли масъалахои гайристандартй инкишофи халли колабиро пешгирй мекунад;

- кавигй ва амику чукурии дониши хонандагонро таъмин ме- намояд;

- набояд алгоритмхое дошта бошад, ки аллакай ба хонандагон маълум бошанд;

- барои хама хонандагон фахмову дастрас бошад;

- бояд мундаричаи масъалахо шавковар бошанд;

- хангоми халли чунин масъалахо хонандагон бояд оид ба бар- номаи азхудшудаи таълимй дониши кофй дошта бошанд.

А.А. Столяр оид ба типологии масъалахои математикии таълимй сухан ронда пеш аз хама масъалахои типикиро аз гайритипикй чудо менамояд , ки барои онхо алгоритмхои халшаванда мавчуд нестанд.

Ю.М. Колягин чунин мешуморад, ки типи масъалахо тавассути ба субъект номаълуми компонентхои он (шарт, хал, савол, асосноккунии хал) муайян карда шуда, дар як радиф алокамандона масъалахои стандартй, таълимй, чустучуй, праблемавй ва эчодй фарк карда мешаванд.

Марбут ба таъиноти масъалахо, конуниятхои тарзхои халли онхо В.П. Радченко системаи масъалахои математикиро ба чор гурух чудо мекунад:

1. Масъалахо барои азхудкунии мафхумхои асосй.

2. Намудхои асосии масъалахои дар давраи муайяни талим исти- фодашаванда, ки тарзи халлашон аз худ мешаванд.

3. Масъалахои рефлексивй - масъалахое, ки дар раванди халли онхо хонандагон диккати худ, фаъолияти худро барои халли масъалахо равона месозанд.

4. Масъалахое, ки барои ба даст овардани тачрибаи фаъолияти эчодй мусоидат мекунанд.

Ба гурухи охир дар баробари дигар масъалахо инчунин масъалахои гайристандарш дохил карда шудаанд, ки халли баъзеи онхо аз тарафи хонандагон барои бевосита истифода шудани тарзи халли ба онхо маълум имконият дода нашудааст.

Б.А. Кордемский масъалахои математикии гайритаълимиро низ чудо менамояд, ки дар асоси он мачмуи масъалахои иловагии махсусе аст, ки аз чониби хонандагон дар раванди азхудкунии курси бонизоми математика хал карда мешавад.

Хдмин тарик, олимони зиёд масъалахои математикиро тасниф ме- намоянд ва мавчудияти масъалахои гурухбандии муайян доштаро эътироф мекунанд, ки дар адабиётхои махсус бо мафхумхои наздик номбар шудаанд ба монанди: проблемавй, чустучуй, эвристикй, инкишофдихй, эчодй, шавковар, мантикй ва гайра.

Тадкикотхо нишон медиханд, ки мазмуни ин мафхумхо бо хам меоянд ва бинобар ин, мафхуми дар адабиётхои методй бештар дучор- ояндаи «масъалаи Еайристандартй>-ро барои ифода кардани синфи муайяни масъалахои тарзи халлашон дар ихтиёри субъект мавчуд набуда истифода мекунем.

Илова ба низоми масъалахои типикии маъмули дар чараёни таъ- лим аз чониби хар як хонанда халшаванда масъалахои ба ин низом номувофикк торафт маъмул гаштаанд. Диккати тадкикотчиён махсус

бa ^елли мyaммoxoи мaтeмaтикии гвълими шкгабй нигapoнидa шyдaacт, зфо мacъaлax,oи дap китобхои дapcй oвapдa шyдa мувофики rç^a вa aнъaнa тapзи Х8лли aлгopигмиpo дap нaзap дopaнд вa бо ин мaйдoни фaъoлияти шедие™ вa axбopaгии xoнaндaгoнpo м8хдуд мeнaмoянд. Бa ин нигох нaкapдa диадти мeтoдиcтoн, мyaлдимoни бaraчpибa, мyaлдифoни китобхои дapcй бa мacъaлax,oи гврзи xanдaшoн бapoи cyбъeкт нoмaълyм - мacъaдaxoи Faйpиcгaндapтй, тopaфг бeштap гapдидa иcтoдaacт.

3apypaiH тaдкики мacъaдaxoи Faйpиcтaндapтй дap фaъoлияти гвълимй бо зиддиятхои бa paвaнди гвълими мyc)cиp xoc мyaйян кapдa мeшaвaнд. Мacъaдaxoи Faйpиcтaндapтии xycyc^ra мaтeмaтикй дошга мувофики aнъaнa дap корхои бepyнaзcинфй, xaнгoми гyзapoнидaни еaнчишxoи aттecтaтcиoнии xaтмкyнaндaгoн, oлимnиaдaxoи мaтeмaтикии мaктaбй иcтифoдa мeшaвaнд. Дap бapoбapи ин, нa гянхо xoнaндaгoн, бaлки xyди мyaлдимoн низ xaнгoми x,aлди ин гут мacъaдaxoи aз шaблoнй (кoлaбй) кaмe фapккyнaндa мушкилй мeкaшaнд.

Агар мyaллимoни шнфхои ибтидой xoxaнд, ки xoнaндaгaнaшoн бо шaвкy зaвк; тaxcид кyнaнд вa дap дapcxoи мaтeмaтикa гврзи фикрронй вa aндeшa кapдaнpo oмyзaнд, nac ин тaвaccyти ворид кapдaни мacъaдaxoи Faйpиcгaндapтй, ки 8з дoиpaи мaвoди тaълимй бepyн ad, бa дacт oвap- дaн мумкин мeбoшaд.

Шyмopaи зиёди тacнифaш мacъaдaxoи Faйpиcгaндapтй мaвчyдaнд, aммo тacнифaги 8з чониби Е.Ю. Лaвлинcкaя дoдaшyдa мyкaммaл бa хиеоб paфтa, дap он мacъaдaxoи Faйpиcгaндapтй 8з руи тapзи шв^ои дap paвaнди xan иcтифoдaшaвaндa бa швъхо чудо кapдa мeшaвaнд, ки чунин ad:

1) мacъaдax,oи кoмбинaтopй; 2) мacъaдaxo оид бa чycгyчyи фaъ- oлoнaи вapиamxoи мyнocибaгxo; 3) мacъaдaxo доир бa тapтиб дapopии ужурхои мaчмyъ; 4) мacъaдaxo оид бa пуркунй вa xoликyнии зapфxo;

5) мacъaдax,o оид бa бapкaшидaн; 6) мacъaдaxoи мaнтикй; 7) мacъaдaxo оид бa мyaйян кapдaни мyнocибaтx,oи фyнкcиoнaдй, фвзой, зaмoнaвй.

Инчунин нaвъxoи дигари шcъaдaxoи Faйpиcгaндapтй, ки дap aдaбиëти гвълимй- мeтoдй мaвpиди шapx кapop дор8д, иcтифoдa бypдa мeшaвaнд:

1) 8з руи xycyc^ra тaдaбaг (caxтaн ё тaбдилдиxии мacъaдa, ёфгвни чycгyчyшaвaндa);

2) 8з руи мyндapичaи aмaдиëти фикрй, ки дap paвaнди xan иети- фoдa мeшaвaнд (инхо мacъaдaxo оид бa: муксш^ тaxлид вa тapкиб, чaмъбacткyнй,aнaдoгия, xyraxaSapop^;

3) 8з руи ycyлxoe, ки дap чapaëни хбл чanб кapдa шyдaaнд:

- caxтaни блок - cxeмaxo;

- caxтaни гpaфикxo;

- coxтaни чaдвaлx,o

- мyлox,изapoниx,oи шифохй.

Бa мacъaдax,oи Faйpиcгaндapтй инчунин мeтaвoн чунин cynopиш- хоро дoxид нaмyд: квaдpaтx,oи еа^рнок, xanди мacъaдaxo бо иcтифoдa 8з шсърхо, зaнчиpxoи шнтщй, мyaммoxo, xanди мacъaдax,oи мaтeмaтикй вa гeoмeтpй бо гyгиpдчyбчaxo вa чубч8хои x,иеaб.

Аз руи мyнocибaтaшoн бa мaвoди гвълимй мacъaдaxoи Faйpи- cгaндapтиpo бa ду гурух чудо мeнaмoянд:

Гурухи якум. Мacъaдaxoи бa курш мaтeмaтикaи мaктaбй н8здик вaдe xanдaшoн мушкил бa мoнaнди xanди мacъaлaxo дap oлимnиaдaxoи мaтeмaтикй.

Гурухи дуюм. Мacъaдaxoи типи (нaвъй) вaк;гxyшкyнй ш зиpaкй.

Гурухи aввaди мacъaдaxoи raйpиcгaндapтии мaтeмaтикй acocaн бa xaмoн xoнaндaгcнe neшбинй шyдaacт, ки шaвкy xaвacи xyдpo ниcбaт бa фaнни мaтeмaтикa мyaйян нaмyдaaндy 8з руи швзуъ ин мacъaдaxo бо ягон боби мyaйяни бapнoмaи гвълимии мaктaбй aдoкaмaнд мeбoшaнд. Мacъaдaxoи бa ин гурух тaaллyкдoштa мaвoди тaълимиpo дaкик; ш чукур гард^ мaвoдxoи гвълимии aлoxидapo илов^ nyppa вa чaмъбacт мeнa- моянд, чaxoнбинии мaтeмaтикиpo вaеeъ нaмyдa, мaдaкaxo дap xanкyнии мacъaдaxoи мушкилро инкишоф мeдиxaнд.

Гурухи дуюми мacъaдaxoи Faйpиcгaндapтй бeвocитa бa бapнoмaи гвълимии мaктaбй мyнocибaт нaдopaнд вa мувофики wy^appapOT гвй- ëpm мaтeмaтикии здадро дap нaзap нaдopaнд. Ин чунин мaънo нaдopaд, ки бa гурухи дуюм гянхо мacъaдaxoи ошн xaлшaвaндa дoxид мeшaвaнд, инчунин мacъaдaxoи мушкилу мypaккaб низ xaетaнд, ки то бa хол xanди xyдpo нaëфтaaнд.

Тaчpибaxo нишон дoдaнд, ки мacъaдaxoи Faйpиcгaндapтй бapoи тaшкид вa бapгyзopии мaшFyлиятxoи бepyнaзcинфй бa г^рики бap- гузории oлимnиaдaxo биеëp фoидaнoк мeбoшaнд.

Чунин мacъaдaxo инчунин бa cифaти вaзифaxoи идoвaгй бapoи он xoнaндaгoнe, ки миеaлy мaшкxoи acacHpo <хон ва зуд xaнгoми ичрои кори мycгaкщoнa дap дapc xan мeнaмoянд, иcгифoдa шyдaнaшoн мумкин acn

Дap зaминaи aдaбиëти методии oмyxтaшyдa мeтoдикaи гвълими xanди мacъaдaxoи Faйpиcгaндapтй низ бappacй кapдa шyдaaнд. Macb- aдaxoи Faйpиcгaндapтй чунин мacъaдaxoянд, ки дap онхо дap кypcи мaтeмaтикa дacтypxo вa кoидaxoи умумии бapнoмaи дaкики xanди онхоро мyaйянкyнaндa вучуд нaдopaнд, вaдe тaвcияxoи умумй бapoи xanди мacъaдaxoи Faйpиcгaндapтй дoдa мeшaвaнд вa ycyлxoи xanди дap вaк;ги тaвcияxoи мyшaxxac иетифoдaшyдa тaвcиф кapдa мeшaвaнд, ки мeтoдикaи гвълими мacъaдaxoи

гайристандартй аз хамин иборат аст. Ба ин тавсияхо риоя намуда ба, халли ин ё он масъалаи муайян омадан мумкин асг.

Баъзе тавсияхоро бо мисолхои мушаххас баррасй менамоем.

Масалан, чунин масъалаи гайрисгандаргиро баррасй менамоем: «Тасмачаи 12 метра ба 3 кисми баробар таксим карда шуд. Чандто буридед?». Аввалан, хонандагон бояд масъаларо хонанд, баъд аз он муаллим аз онхо пурсад, ки оё онхо ин гуна масъаларо хал кардаанд ва ба онхо чй гуна хал кардани масъала маълум аст. Шояд хонандагон иштибохан боварй кунанд, ки масъала бо рохи зерин хал карда мешавад: «12 метрро ба 3 кисми баробар таксим кардан лозим аст». Муаллим ба хонандагон фахмонда медихад, ки ин халли масъала хато аст (бо таксим кардани 12 ба 3, мо фахмидем, ки дарозии як кисм 4 м аст. Аммо масъала мепурсад, ки чанд кисм не, балки чанд буриш ичро карда шудааст. Аз ин ру, масъала нодуруст хал карда шудааст). Барои он ки хонандагон рохи халли ин масъаларо муайян кунанд, бояд накша тартиб дода шавад. Хонандагон тасмачаро бо порчаи дарозиаш 12 катак нишон дода, онро бо хатчахои амудй ба 3 кисми баробар таксим мекунанд. Хангоми хисоб кардани шумораи хатчахо (буришхо) хонандагон боварй хосил ме- кунанд, ки онхо 2-тоанд на тавре ки каблан фикр карда буданд. Хамин тавр ин масъаларо хонандагон бидуни ичрои амалхои арифметикй хал карданд ва чавоби онро бо истифода аз накшаи кашидашуда гирифтанд. Ва дар зери ин накша хонандагон чавоби масъаларо менависанд. Аз ин бармеояд, ки хонандагон ба хулосае меоянд, ки хангоми чустучуи халли масъала сохтани накша ё расм муфид аст, зеро кор бо расм ё накша метавонад рохи халли масъала бошад.

Инчунин як тавсияи иловагиро ба таври муфассал баррасй ме- кунем: "Барои халли масъалаи гайристандартй, баъзан дубора шарху тафсир кардани шарти он муфид аст, яъне онро фахмо ва сода намудан. Тарчумаи матни масъала ба забони математикй ба амал меояд".

Масалан, чунин масъала: "Микдори себ дар сабад дуракама аст. Ин себхоро ба 2, 3 ё 5 хонандагон баробар таксим кардан мумкин аст, аммо онхоро ба 4 хонанда баробар таксим карда намешавад. Дар сабад чанд себ хаст? (Адади хурди дуракамаро нишон дихед.)" Дар аввал хонанда- гон мекушанд, ки барои халли масъала накшаро тартиб диханд, аммо ин барои онхо мушкилиро пеш меорад, зеро дар накша нишон додани таксим нашудани микдори себ ба 4 нафар гайриимкон аст, аз ин ру, истифодаи накша маълум нест. Гайр аз он хонандагон кушиш мекунанд, ки масъаларо бо усули интихобкунй хал кунанд, аммо ин усул низ бе- самар аст.

Пас, муаллим пешниход мекунад, ки масъаларо бо тафсир ислох кунанд, то ки анчом додани чустучу (интихоб) осонтар шавад. Агар себхоро ба 2, 3 ва 5 нафар баробар таксим кардан мумкин бошад, пас ин шумораи себхо ба 2, 3, 5 таксим карда мешаванд. Агар себхоро ба 4 нафар баробар додан мумкин набошад, пас шумораи себ ба 4 таксим намешавад. Аз ин ру, масъаларо метавон чунин тафсир кард: «Адади хурди дуракамаеро ёбед, ки ба 2, 3, 5 таксим шавад ва ба 4 таксим нашавад».

Минбаъд мо тавассути усули интихоб масъаларо хал мекунем. Дар аввал адади хурди дуракамаи 10-ро месанчем. Он ба 2 ва 5 таксим карда мешавад, аммо ба 3 таксим намешавад, аз ин ру адади 10 мувофик нест. Хамаи ададхоро аз як саф баррасй намудан шарт нест, балки танхо он ададхоро мегирем, ки ба 5 таксим мешаванд. Адади 15 мувофик нест, зеро он ба 2 таксим намешавад. Хамин тавр ададхои дурукамаро интихоб карда хонандагон ба хулосае меоянд, ки он адади 30 аст, ки барои халли ин масъала мувофик аст, зеро он ба 2, 3, 5 таксим карда мешавад ва ба 4 таксим намешавад. Аз ин ру, дар сабад 30 себ мавчуд аст.

Хамин тарик, хангоми ташаккули кобилияти халли масъалаи гайристандартй аз масъалаи одй ба масъалахои нисбатан мураккаб гузаштан зарур аст. Ба хонандагон омузонидан лозим аст, ки онхо алгоритми халли худро пайдо кунанд. Инчунин истифодаи намудхои гуногуни масъалахои гайристандартй натичахои самарабахшро фарохам меоранд.

АДАБИЁТ

1. Балл Г.А Теория учебных задач: Психолого-педагогических аспект. -М.: Педагогика. 1990. -184 с.

2. В.П. Треднев. Внеклассная работа по математике в начальной школе. -М.: Просвещение, 1980. -96 с.

3. Гурова Л.Л. Психологический анализ решения задач. -Воронеж. 1975. -216 с.

4. Жикалкина Г.К. Игровые и занимательные задания по мате- матике для 1 класса четырехлетний начальной школе. -М.: Прос- вещение, 1986. -47 с.

5. Колягин Ю.М., Оганесян В.А Учись решать задачи: Пособие для учащихся VH-VIII классах. -М.: Просвещение, 1980. -96 с.

6. Колягин Ю.М., Оганесян В.А. Учись решать задачи. -М.: 1972. -113 с.

7. Коваленко ВГ. Дидактические игры на уроках математики. -М.: Просвещение, 1990. -96 с.

8. Радченко В.П. Способ подбора при решении задач. //Начальная школа. 1998. .№ 11-12. - С.61-62.

9. Осимов К.У., Фридман ЛМ. Методхои халли масъалахои мате- матикй. Душанбе: «Маориф», 1987. -207 с.

10. Фридман, Л. М. Как научиться решать задачи. [Текст] /ЛМ Фридман., ЕН. Турецкий. - М.: Просвещение, 1984. - 175 с

11. Царева СЕ. Обучение решению задач. //Начальная школа. 1998. .№ 1. с. 102-107.

12. Цукарь АЯ Задачи повышенной трудности. // Начальная школа. 1983. N° 6. с. 64-67.

13. Эсаулов А.Ф. Психологическая решения задач. Методические пособие.-М.: Высшая школа. 1972.-216с.

ПОЛОЖЕНИЕ РЕШЕНИЯ НЕСТАНДАРТНЫХ ПРОБЛЕМ В ОБРАЗОВАНИИ КУРСА НАЧАЛЬНОЙ МАТЕМАТИКИ

В своей практической деятельности человек постоянно сталкивается с необходимостью решать возникающие перед ним проблемы. Чем больше у человека опыта в школе и практических навыков решения различных задач, тем успешнее он будет в решении новых задач, что, конечно же, будет достигнуто человеком с высоким общим и математическим развитием. Школь- ное математическое образование играет важную роль в формировании желания и умения решать задачи по-разному, а цель -научить решать задачи с начальной школы. Поэтому при работе над проблемами особое внимание следует уделять обучению молодых студентов тому, чтобы они могли исполь зовать разные методы и находить разные способы решения проблем. «Решение проблем по-разному - мощный инструмент для понимания мира, понимания разнообразия свойств и взаимосвязей его элементов. Различные методы и подходы к решению проблем - одно из средств развития познава- тельного любопытства, умения отстаивать свою точку зрения, умения слышать и понимать других людей »[[10, с. 106])....

Нестандартные темы, поданные в интересной форме, пробуждают эмоциональную среду в процессе интеллектуальной деятельности. Задачи, освещаемые в курсе математики начальной школы, требуют применения правил и методов для их решения каждый раз, а решение нестандартных задач требует сосредоточения всех накопленных знаний, поиска различных решений, решений. Они совершенствуют искусство решения с красивыми узорами, заставляют нас гордиться силой разума.

Общая и конкретная роль нестандартных вопросов заключается в следующем:

- поиск и обучение новым методам решения проблем;

- способствует развитию интеллекта, грамотности и интеллекта уча- щихся;

- решение нестандартных задач предотвращает развитие стереотипов;

- обеспечивает силу и глубину знаний учащихся;

- не должно быть алгоритмов, которые уже известны читателям;

- понятно и доступно всем читателям;

- содержание вопросов должно быть интересным;

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

- при решении подобных задач студенты должны иметь достаточные знания освоенной учебной программы.....

Таким образом, развивая умение решать нестандартную задачу, не- обходимо переходить от простой задачи к более сложной. Студентов нужно научить находить собственный алгоритм решения. Использование разных типов нестандартных проблем также дает эффективные результаты.

Ключевые слова: проблема, обучение, стандарт, нестандартность, метод, решение задачи, логика, описание, номер, предмет.

POSITION OF SOLVING NON-STANDARD PROBLEMS IN EDUCATION PRIMARY MATH COURSE

In his practice, a person is constantlyfaced with the need to solve the problems that arise before him. The more experience a person has at school andpractical skills in solving various problems, the more successful he will be in solving new problems, which, of course, will be achieved by a person with high general and mathematical development. School mathematics education plays an important role in the formation of the desire and ability to solve problems in different ways, and the goal is to teach problem solving from elementary school. Therefore, when working on problems, special attention should be paid to teaching young students so that they can use different methods and find different ways to solve problems. "Solving problems in different ways is a powerful tool for understanding the world, understanding the variety of properties and inter- relationships of its elements. Various methods and approaches to solving problems are one of the means ofdeveloping cognitive curiosity, the ability to defend one's point ofvew, the ability to hear andunderstand other people "[[10, p. 106])....

Non-standard topics, presented in an interesting way, awaken the emotional environment in the process of intellectual activity. The problems covered in the course of elementary school mathematics require the application of rules and methods to solve them every time, and the solution of non-standardproblems requires the concentration of all accumulated knowledge, the searchfor various solutions, solutions. They perfect the art of solving with beautiful patterns, make us proud ofthe power ofreason.

The general and specific role ofnon-standard questions is asfollows:

- search and training in new methods of problem solving;

- contributes to the development of intelligence, literacy and intelligence of students;

- solving non-standard tasks prevents the development of stereotypes;

- provides strength and depth of knowledge to students;

- there should be no algorithms that are already known to readers;

- understandable and accessible to all readers;

- the content of the questions should be interesting;

- when solving suchproblems, students must have sufficient knowledge of the mastered curriculum.....

Thus, developing the ability to solve a non-standardproblem, it is necessary to move from a simple problem to a more complex one. Students need to be taught to find their own solution algorithm. Using different types of nonstandardproblems also produces effective results.

Key words: problem, training, standard, non-standard, method, problem solution, logic, description, number, subject.

Сведения об авторе:

Султанов Рустамджон Икромович — старший преподаватель кафедры естественно-математики, эстетической воспитания и его преподавания Худжандского государственного университета им. академика Б. Гафурова Тел: (+992) 928810708.

About the authors:

Sultonov Rustamjon Ikromovich - Senior Lecturer of the Department of Natural Mathematics, Aesthetic Education and Teaching, Khujand State University named after academician B. Gafurov. Tel: (+992) 928810708.

ВЫСОКОЕ ТРЕБОВАНИЕ К УРОВНЮ ПРЕПОДОВАНИЯ УРОКА

УЧЕБНОГО СЛОВАРЯ

Холматова Л.М.

Таджикский государственный педагогический университет имени С. Айни

Преподавание русского языка в национальной школе вызвано потребностями межнационального общения русского языка как средства межнационального общения остается велико и в настоящее время: связи Таджикистана с Россией не потеряны. Это диктует необходимость высоких требований к уровню его преподавания изучения.

Верещагин Е. М. писал: «Из такого определения первоначально для исследователя вытекала задача установления видов этой связи и определения правил передачи ее во избежание ложной трактовки текста читателем. При этом наибольшее внимание уделялось различного рода текстовым повторам, особенно именным» [1, с.132].

Общение людей различных национальностей, их контакты в сфере культуры, экономики, бизнеса и ж.п невозможны без перевода, без составления двуязычных словарей самого различного характера (тематических, фразеологических, синонимических и т.п.). поэтому совершенно очевидно, что лексикография имеет огромное практическое значение.

Трубецкая Н. С. писала: «В целях так называемой чистой лингвистики понятие идеального говорящего и слушающего, пребывающего, по замыслу автора, в абсолютно однородной языковой среде абстрагировался от дихотомии «язык — речь» и сосредоточивал свое внимание исключительно на языке. Такой эскапизм, допускавшийся в качестве теоретического постулата, догматизировался» [3, с.88].

Следует отметить, что в современное время особое место занимает к уровню преподавания русского языка в общеобразовательной школе, где обращают особое внимание на формирование и совершенствование урока русского языка и литературы в школе.

Щерба Л. В. писал: «Это приводило к игнорированию того фундаментального факта, что язык по своей сущности и функции есть явление социальное и всегда реализуется в определенных коммуникативных ситуациях и социальных контекстах» [4, с.4].

В истории человечество еще не было случая, когда бы шла такая большая сосредоточенная работа над двуязычным словарями на почве общения с одним и тем же основным для всех источником - русским литературным языком.

Лексикография (теория и практика составления словарей) возникла за несколько тысячелетий до нашей эры. В теоретической лексикографии определилась особая отрасль - учебная лексикография. Ведущая роль в этой области науки принадлежит таким ученым, как В.В.Виноградов, Л.В.Щербо, Н.М.Шанский, С.И.Ожегов, П.Н.Денисов, В.В.Морковник и другие.

В серии опубликованных в разные годы сборников статей дается определение «понятия учебная лексикография», устанавливается вдруг ее задач, характеризуется ее проблематика и намечается типология учебных словарей .

Такие особенности учебного словаря, как:

1) Методическая направленность и определенная ориентированность словаря;

2) Отбор языкового материала

3) Типы и структура учебных словарей: как раз и составляют специфику учебной лексикографии -«лексикографии меньших форм и большей обучающей направленности» .

При этом он подчеркивается, что изначально язык существует в форме текстов и текст является тем самым «лингвистически значимым первичным знаком языка непосредственной данностью до любого лингвистического анализа, тогда как другие языковые единицы лишь выводятся из текста посредством

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.