Научная статья на тему 'МДҲ ДАВЛАТЛАР ЖИНОЯТ ҚОНУНЧИЛИГИДА ҚИЛМИШНИНГ ЖИНОИЙЛИГИНИ ИСТИСНО ҚИЛУВЧИ ҲОЛАТЛАРНИНГ ҚИЁСИЙҲУҚУҚИЙ ТАҲЛИЛИ'

МДҲ ДАВЛАТЛАР ЖИНОЯТ ҚОНУНЧИЛИГИДА ҚИЛМИШНИНГ ЖИНОИЙЛИГИНИ ИСТИСНО ҚИЛУВЧИ ҲОЛАТЛАРНИНГ ҚИЁСИЙҲУҚУҚИЙ ТАҲЛИЛИ Текст научной статьи по специальности «Политологические науки»

196
36
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
Давлатлар / жиноят / қонунчилик / қилмиш / шахсни ушлаш / зарар етказиш / охирги зарурат / зарурий мудофаа / таваккалчилик / буйруқ.

Аннотация научной статьи по политологическим наукам, автор научной работы — Луиза Жолдасбаевна Отегенова

Мазкур мақолада МДҲ давлатлар Жиноят қонунчилигида қилмишнинг жиноийлигини истисно қилувчи ҳолатларнинг қиѐсий-ҳуқуқий таҳлили берилган. Шунингдек бу масала юзасидан тегишли таклиф ва тавсиялар берилган.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Текст научной работы на тему «МДҲ ДАВЛАТЛАР ЖИНОЯТ ҚОНУНЧИЛИГИДА ҚИЛМИШНИНГ ЖИНОИЙЛИГИНИ ИСТИСНО ҚИЛУВЧИ ҲОЛАТЛАРНИНГ ҚИЁСИЙҲУҚУҚИЙ ТАҲЛИЛИ»

Academic Research in Educational Sciences VOLUME 2 | ISSUE 11 | 2021

ISSN: 2181-1385

Scientific Journal Impact Factor (SJIF) 2021: 5.723 Directory Indexing of International Research Journals-CiteFactor 2020-21: 0.89

DOI: 10.24412/2181-1385-2021-11-1267-1276

МДХ, ДАВЛАТЛАР ЖИНОЯТ ЦОНУНЧИЛИГИДА ЦИЛМИШНИНГ ЖИНОИЙЛИГИНИ ИСТИСНО ЦИЛУВЧИ ^ОЛАТЛАРНИНГ ЦИЁСИЙ-

^УЦУКИЙ ТАХДИЛИ

Луиза Жолдасбаевна Отегенова

Узбекистан Республикаси Судьялар олий кенгаши хузуридаги Судьялар олий

мактаби мустакил изланувчиси luiza_0077@mail. ru

АННОТАЦИЯ

Мазкур маколада МДХ, давлатлар Жиноят конунчилигида килмишнинг жиноийлигини истисно килувчи холатларнинг киёсий-хукукий тахлили берилган. Шунингдек бу масала юзасидан тегишли таклиф ва тавсиялар берилган.

Калит сузлари: Давлатлар, жиноят, конунчилик, килмиш, шахсни ушлаш, зарар етказиш, охирги зарурат, зарурий мудофаа, таваккалчилик, буйрук.

КИРИШ

Килмишнинг жиноийлигини истисно килувчи холатларнинг миллий конунчилигимиздаги мазмун-мохияти, уларнинг узига хос юридик хусусиятлари тугрисида фикр юритар эканмиз ушбу холатларни хорижий давлатлар конунчилигидаги айнан шу мазмундаги нормалар билан киёслаб урганишни лозим топдик ва бу холатларни Россия Федерацияси, ^озогистон Республикаси, Туркманистон Республикаси жиноят конунчилиги тимсолида тахлил килишга харакат киламиз.

АДАБИЁТЛАР ТАХДИЛИ ВА МЕТОДОЛОГИЯ

Хусусан, Россия Федерациянинг Жиноят кодекси билан танишар эканмиз, ушбу Кодекснинг 8-бобида килмишнинг жиноийлигини истисно килувчи холатлар белгиланганини куришимиз мумкин. Унга кура килмишнинг жиноийлигини истисно килувчи холатлар 8 тани ташкил килиб, улар: Зарурий мудофаа (ЖК РФ 37-модда);

Жиноят содик килиаётган шахсни ушлаш вактида зарар етказиш

(ЖК РФ 37-модда);

Academic Research in Educational Sciences VOLUME 2 | ISSUE 11 | 2021

ISSN: 2181-1385

Scientific Journal Impact Factor (SJIF) 2021: 5.723 Directory Indexing of International Research Journals-CiteFactor 2020-21: 0.89

DOI: 10.24412/2181-1385-2021-11-1267-1276

Oxupru 3apypaT (^K PO 39-Mogga);

^hcmohhh eKH pyxHH Ma«:6ypnam (^K PO 40-Mogga);

Acocnu TaBaKKannunHK (^K PO 41-Mogga);

EyftpyK eKH KypcamaHH 6a^apurn (^K 42-Mogga);

^hhoat cogup этнmгa xanaKHT 6epaguraH xpnaraap (^K PO 42-1-Mogga)1; Ym6y xpnaraap xaM 6u3HHHr KoHyHHunurHMrogaru KHnMHmHHHr ^HHouHnuruHH hcthcho KHnyBHH xonaraapra yxmamgup. XycycaH, PO ^hhoat KogeKcuHHHr 37-Moggacuga 3apypuH Mygo^aa xpnara 6epunraH 6ynn6, yHra Kypa ^hhoat cogup этaeтraн Kumura 3apypuH Mygo^aa xonaruga, atHH maxc eKH yHHHr xyKy^apuHH eKH ^aMHAT MaH^aaru KoHyHnap 6unaH xhmoa KHnuHaguraH 6om^a maxcnapHHHr h^thmohh xaB^nH Ta«:oBy3gaH xhmoa KH^umga 3apap eTKa3Hm, arap 6y Ta«:oBy3 XHMoanaHyBHHHHHr eKH 6omKa maxcHHHr xaeTura xaB^nu 6ynraH 3ypaBOH^HK exyg myHgaft 3ypaBOH^HK Taxgugu 6unaH 6ofhhk 6ynca, ^hhoat xHco6naHMaftgH.

fflyHHHrgeK, MoggaHHHr hkhhhh KHCMHra MyBo^HK xHMoaHHHUHr kh 6omKa maxcHHHr xaeTH ynyH xaB^nu 6ynraH 3ypaBOH^HK eKH 3ypaBoHnuKHHHr 6eBocuTa Taxgugu 6unaH 6ofhhk 6ynMaraH Ta«oBy3gaH xhmoa Kunum, arap 3apypuH Mygo^aa nerapacugaH omu6 KeTumra ftyn KyHunMaca, 6y maxc cyg xyKMH 6unaH OK^aHagu. Kypu6 TypraHHMH3geK, ym6y HopMa 6u3HHHr KoHyHHunurHMrogaru 3apypuH Mygo^aa HopMacu 6unaH geapnu 6up xun.

HaB6argaru HopMa ^hhoat cogup KunaeTraH maxcHH ymnam BaKTuga 3apap eTKa3um 6ynu6, ym6y MoggaHHHr 6upHHHH KucMura Kypa ^hhoat cogup этraн Kumura 3apap eTKa3um Ba yHH xpKHMHATra Tonmupum, AHru ^HHo^raap cogup этнmннннr ongHH onum ynyH ymnaHraHga, 6yHgaft maxcHH 6omKa BocuTanap 6unaH ymnamHHHr hmkohh 6ynMaca, ^hhoat xHco6naHMaftgH. EyHga MoggaHHHr hkkhhhh KucMura Kypa, ^hhoat cogup этraн maxcHH ymnam ynyH 3apyp 6ynraH nopanap, arap maxcra xaggaH TamKapu 3apap eTKa3raH 6ynca, ymnaHraH maxc ToMoHugaH cogup этнпraн ^uHo^THHHr moxh^th, h^thmohh xaB^nunuK gapa^acu ypTacuga ^uggufi KapaMa-KapmunuKnap W3ara Kenu6, KacggaH eTKa3unraH 3apap ynyH ^hhohh ^aBo6rapnuK 6enrunaHagu.

KeHHHru Moggaga ^hcmohhh eKH pyxuH Ma«:6ypnam Hara^acuga 3apap eTKa3um xonaru 6epunraH 6ynu6, yHra Kypa maxc ^hcmohhh eKH pyxHH Ma^;6ypnam Hara^acuga ^hhoat KoHyHnapura 3apap eTKa3ca Ba y3 xapaKaTnapuHH 6omKapa onMaca 6y KunMum ^hho^t xHco6naHMaftgH.

:Уголовный кодекс Россиской Федерации (в последней действуйщей редакции). Общая часть. Национальная база законазательство Россиской Федерации.2020. N^5http://dogovor-ш^stm/m/кодексы/ук_рф/ Google Scholar Scientific Library of Uzbekistan

Academic Research, Uzbekistan 1268 www.ares.uz

Academic Research in Educational Sciences VOLUME 2 | ISSUE 11 | 2021

ISSN: 2181-1385

Scientific Journal Impact Factor (SJIF) 2021: 5.723 Directory Indexing of International Research Journals-CiteFactor 2020-21: 0.89

DOI: 10.24412/2181-1385-2021-11-1267-1276

Кодекснинг навбатдаги моддадасида окилона(асосли) таваккалчилик холати берилган булиб, бу холат биздаги касб ёки хужалик фаолиятига боглик асосли таваккалчилик холатига тугри келади ва ижтимоий фойдали максадга эришиш учун окилона таваккалчилик жиноят конуни билан химояланган манфаатларга зарар етказиш жиноят хисобланмаслиги белгиланган. Бунда агар таваккалчиликка боглик булмаган харакат(харакатсизлик) туфайли ушбу максадга эришилмаса ва хавфни кузгатган шахс жиноий конун билан курикланадиган манфаатларга зарар етказишнинг олдини олиш учун етарли чоралар курган булса, таваккал асосли хисобланади. Башарти таваккалчилик куплаб одамлар хаётига, экологик фалокат ёки жамоат офатлари тахдиди билан боглик булса, хавфли саналади ва умумий тартибда жавобгарликка сабаб булади.

РФ Жиноят кодексида килмишнинг жиноийлигини истисно килувчи холатларнинг энг сунгиси бу буйрук ёки курсатмани бажариш булиб, унга кура жиноят конуни билан химоя килинадиган манфаатларга зарар етказган холда буйрукни бажарувчи шахс томонидан зарар етказиш жиноят хисобланмайди ва бундай зарар етказганлик учун жиноий жавобгарлик ноконуний буйрук ёки курсатма берган шахсга юклатилади. Шунингдек, норманинг иккинчи кисмига биноан касддан ноконуний буйрук ёки курсатмани бажариш учун касддан жиноят содир этган шахс умумий асосларда жиноий жавобгарликка тортилади.

Килмишнинг жиноийлигини истисно килувчи холатларнрни яна бошка бир давлат мисолида курадиган булсак, Козогистон Республикасининг Жиноят кодексида хам ушбу холатлар берилган булиб, улар куйидагилар: Зарурий мудофаа (КР ЖК 32-моддаси);

Хукубузарлик содир этган шахсни ушлаш чогида зарар етказиш (КР ЖК 33-моддаси);

Охирги зарурат (фавкулотда мудофаа) (КР ЖК 34-моддаси);

Тезкор тергов, контра-тергов тадбирларини ёки яширин тергов харакатларини

бажариш (КР ЖК 35-моддаси);

Асосли таваккалчилик (КР ЖК 36-моддаси);

Жисмоний ёки рухий мажбурлаш натижасида зарар етказиш (КР ЖК 37-моддаси);

Буйрук ёки курсатмани бажариш (КР ЖК 38-моддаси)2;

2Уголовный кодекс Республики Казахстан. (о внеснии изменений в настоящий Кодекс: Закон РК от 24.11.15. .№422^(вводятся в действие с 16 декабря 2020 г.) Национальная база законазательство Республики Казахстан.2020. №11http://dogovor-urist.ru/m/кодексы/ук_рк/

Google Scholar Scientific Library of Uzbekistan

Academic Research, Uzbekistan 1269 www.ares.uz

Academic Research in Educational Sciences VOLUME 2 | ISSUE 11 | 2021

ISSN: 2181-1385

Scientific Journal Impact Factor (SJIF) 2021: 5.723 Directory Indexing of International Research Journals-CiteFactor 2020-21: 0.89

DOI: 10.24412/2181-1385-2021-11-1267-1276

Бу давлат жиноят конунчилигида белгиланган санаб утган ушбу холатларнинг юридик белгилари: обьтект, обьектив томони, субьект ва субьектив томонлари бизнинг конунчилигимиз билан ухшаш саналиб, ушбу нормаларнинг мавжудлиги содир килинган килмиш учун жавобгарлик ва жазони истисно килишга каратилган.

МУ^ОКАМА ВА НАТИЖАЛАР

Олиб борган ушбу илмий изланишларимиз давомида Туркманистон Республикаси конунчилиги билан танишиб чикар эканмиз, ушбу давлатда хам килмишнинг жиноийлигини истисно килувчи холатлар мавжудлигини куришимиз мумкин. Туркманистон Республикаси Жиноят кодексига мувофик улар куйидагилар:

1) Зарурий мудофаа (Туркманистон ЖК 37-моддаси);

2) Жиноят содир этган шахсни ушлаш вактида зарар етказиш (Туркманистон ЖК 38-моддаси);

3) Фавкулотда зарурат( охирги зарурат) ( Туркманистон ЖК 39-моддаси);

4) Жисмоний ёки рухий мажбурлаш натижасида зарар етказиш ( Туркманистон ЖК 40-моддаси);

5) Асосли таваккалчилик (Туркманистон ЖК 41-моддаси);

6) Буйрукни бажариш (Туркманистон ЖК 42-моддаси)3;

Бундан ташкари, МДХ, давлатлар Жиноят конунчилигидаги айрим килмишнинг жиноийлигини истисно килувчи холатларига тухталиб утадиган булсак, жумладан, Беларусь ЖКда «Махсус топширик буйича жиноят иштирокчилари орасида булиб туриш» номли 38-модддаси мавжуд булиб, унга кура «амалдаги конунчиликка мувофик жиноятни олдини олиш ёки фош этиш буйича махсус топширикни бажарган холда, бошка иштирокчилар билан бирга харакат килиб, жиноят содир этишга мажбур булган шахс, жиноий жавобгарликка тортилиши мумкин эмас» (38-модданинг биринчи кисми)4. Бунда жиноятнинг хукукка хилоф эмаслигини таъминлашнинг энг мухим шартларидан бири - унинг мажбурий холатда булганлиги эканлиги таъкидланган. Агар жиноятни содир этишдан бош тортиш жиноий тудага киритилган шахсни ошкор булиши ва унинг хавфсизлигига тахдид тугдирса ёки

3 Уголовный кодекс Республикии Туркменистан. (о внеснии изменений в настоящий Кодекс: Закон РТ от 18.03.2017. .№422^(вводятся в действие с 12 декабря 2019 г.) Национальная база законазательство Республики Туркменистан.2019. №7http://dogovor-шrist.rш/m/кодексы/ук_рт/

4 Уголовный кодекс Республики Беларусь. СПб., 2001.

Academic Research in Educational Sciences VOLUME 2 | ISSUE 11 | 2021

ISSN: 2181-1385

Scientific Journal Impact Factor (SJIF) 2021: 5.723 Directory Indexing of International Research Journals-CiteFactor 2020-21: 0.89

DOI: 10.24412/2181-1385-2021-11-1267-1276

жиноятчиларни фош этиш, янада огир жиноятларни олдини олиш ёки тухтатиш имконияти йукка чикишига олиб келиши мумкин булса, жиноятда иштирок этиш мажбурий холатда деб хисобланади. Шунингдек, шахс жиноят ижрочиси ёки биргаликда ижрочиси, ёрдамчи ёки хатто ташкилотчи булиши мумкинлиги кайд этилади5.

Бирок, Беларусь Республикаси Жиноят кодекси 38-моддаси 2-кисмида зарар етказишга йул куйиш борасида муайян чекловлар урнатилган булиб, унда ушбу модданинг биринчи кисми коидалари инсон хаётига ёки соглигига тажовуз килиш билан боглик ута огир ёки огир жиноят содир этган шахсга нисбатан кулланилмаслиги курсатилади.

«Тезкор топширик»ни бажариш вактида зарар етказишнинг коидалари Украина ЖКда (2001) муфассал тарзда белгиланган, унинг таркибига «Уюшган гурух ёки жиноий ташкилотнинг жиноий фаолиятининг олдини олиш ёки фош этиш буйича махсус топширикни бажариш» номли 43-модда киритилган6.

Жиноят хукуки фанида Украина ЖКда килмишнинг жиноийлигини истисно килувчи холатларга, «махсус топширик»ни бажариш киритилиши, шахснинг хукукий химояланганлиги хамда унинг хукук ва эркинликларини кафолатлашга каратилган чора сифатида курилади.7 Украина ЖКнинг 43-моддаси 1 кисмига мувофик, «конунга мувофик, уюшган гурух ёки жиноий ташкилотнинг жиноий фаолиятини олдини олиш ёки фош этиш максадида уларнинг фаолиятида иштирок этиб, махсус топширикни бажарган шахс томонидан, хукук билан мухофаза килинадиган манфаатларга зарар етказиш жиноят хисобланмайди».

Ушбу жиноят-хукукий нормани шархлар экан, Ю.В. Баулин, мухофаза килинадиган манфаатларга зарар етказиш учун асос унинг мажбурий холатда эканлигини таъкидлайди. Бу холат жиноий гурух (ташкилот) таркибига кирувчи шахснинг жиноят содир этишда иштирок этиш зарурати пайдо булганида (масалан, жиноий ташкилот рахбари томонидан мажбурлаш натижасида) ва унинг томонидан бундай гурух (ташкилот) таркибида жиноят содир этишда иштирок этишдан бош тортишга хакикий имконият булмаган такдирда (унинг хукукни мухофаза килиш органлари билан алокасини ошкор

5 Уголовное право Республики Беларусь. Общая часть : учебник / под общ. ред. В.М.Хомича. - Минск, 2001. -С. 187; Научно-практический комментарий к Уголовному кодексу Республики Беларусь / под ред. А. В.Баркова, В.М.Хомича. -Минск, 2010. - С. 114-115.

6 Уголовный кодекс Украины. СПб., 2001.

7 Максимов В. Новое уголовное законодательство Украины // Уголов. право. 2003. -№1. - С. 35; Уголовный кодекс Украины : комментарий / под ред. Ю.А.Кармазина и Е.Л.Стрельцова. -Харьков, 2001. -С. 118. Google Scholar Scientific Library of Uzbekistan Academic Research, Uzbekistan 1271 www.ares.uz

Academic Research in Educational Sciences VOLUME 2 | ISSUE 11 | 2021

ISSN: 2181-1385

Scientific Journal Impact Factor (SJIF) 2021: 5.723 Directory Indexing of International Research Journals-CiteFactor 2020-21: 0.89

DOI: 10.24412/2181-1385-2021-11-1267-1276

килиш ва шу тарифа узини хавф остига куйиш) мавжуд булади. Бунда, шахснинг уюшган гурух ёки жиноий ташкилотдаги иштироки максади, гарчи у мухофаза килинадиган манфаатларга зарар етказишга мажбур булса хам, уларнинг жиноий фаолиятини олдини олиш ёки фош этишдан иборат. Бошка максадларнинг мавжудлиги Украина ЖК 43-моддаси талабларига мувофик зарар етказилишини оклаши мумкин эмас.

2001 йилда «Тезкор-кидирув тадбирларини амалга ошириш» номли 34-1-моддани киритган Козогистон Жиноят кодексида (1997), мазкур масала узига хос шаклда куриб чикилади8. Кайд этилган нормага мувофик, конун хужжатларига биноан тезкор-кидирув тадбирларини бажариш давомида ваколатли давлат органи ходими томонидан ёки бундай орган топшириги буйича мазкур орган билан хамкорлик килган бошка шахс томонидан, жиноят конуни билан мухофаза килинадиган манфаатларга зарар етказган килмиш, куйидаги шартларга риоя этилганда, жиноят деб топилмайди: 1) килмиш бир гурух шахслар, бир гурух шахслар томонидан олдиндан тил бириктириб, уюшган гурух ёки жиноий уюшма (жиноий ташкилот) томонидан содир этилган жиноятларни олдини олиш, очиш, фош этиш ёки тергов килиш максадида содир килинган; 2) мухофаза килинадиган манфаатларга етказилган зарар, уюшган тузилмалар томонидан содир этилган жиноятлар туфайли етказилган зарарга нисбатан кам булиши керак; 3) жиноятларни олдини олиш, очиш ёки тергов килиш, шунингдек айбдорларни фош килиш бошкача бирон тарзда амалга ошириб булмасди (Козогистон ЖК 34-1-моддаси биринчи кисми).

Козогистон ЖК 34-1-моддаси 2-кисмида зарар етказиш доираси берилган, унга кура инсон хаётига ёки соглигига хавф тугдириш, экологик халокат, ижтимоий офат ёки бошка огир окибатлар билан боглик килмиш жазоланади. Кизиги шундаки, етказилган зарарнинг етказилиши хукукка хилоф эмаслиги масаласини, килмишнинг жиноийлигини истисно килувчи холат коидаларига кура куриб чикиш, нафакат шахсларни жиноий тудага тезкор киритиш билан боглик фаолиятга, балки бошка тезкор-кидирув тадбирларни утказишга хам тегишли. Козогистон Республикасининг «Тезкор-кидирув фаолияти тугрисида»ги конуни ва уни куллаш амалиётини тахлил килиш асосида тадкикотчи К.С.Лакбаев, Козогистон ЖК 34-1-моддаси коидалари, ходимларни

8 Уголовный кодекс Республики Казахстан. СПб., 2001. Google Scholar

Academic Research, Uzbekistan 1272

Academic Research in Educational Sciences VOLUME 2 | ISSUE 11 | 2021

ISSN: 2181-1385

Scientific Journal Impact Factor (SJIF) 2021: 5.723 Directory Indexing of International Research Journals-CiteFactor 2020-21: 0.89

DOI: 10.24412/2181-1385-2021-11-1267-1276

жиноий тудага киритиш каби мураккаб тезкор-тергов тадбирларини утказиш; жиноий фаолиятга таклид киладиган хулк-атвор моделини куллаш; махфий корхоналар ва ташкилотларни яратиш; етказиб беришни тезкор назорат килиш каби тадбирларга нисбатан кулланиб, хусусан, тезкор кизикиш уйготган шахслар куз унгида укотар курол ва бошка куролларни саклаш, олиб юриш ва намойиш килишда; гиёхвандлик воситалари ва психотроп моддалар, курол ва ук-дорилар, экстремистик диний адабиётлар ва бошкаларнинг ноконуний савдоси куринишини яратиш; жиноий мухитга тегишлилиги борасида куринишни яратиш (жаргон, имо-ишоралар, гуёки жиноий йул билан топилган нарсалар ва кимматликларни намойиш килиш ва хок.); иктисодий фаолият сохасидаги жиноятлар содир этилиши куринишини вужудга келтириш («молиявий» пирамидаларни яратиш, «бир кунлик» фирмалар ташкил этиш, «ифлос» пулларни ювиш ва бошк.)9

Козогистон конун чикарувчиси томонидан тезкор-кидирув тадбирлари пайтида зарар етказишнинг чегаралар сифатида анча катъий доиралар белгиланган (инсон хаёти ёки соглигига хавф тугдириш, экологик халокат, ижтимоий офатлар ёки бошка огир окибатларга олиб келадиган килмишни содир этишга йул куйилмайди; нисбатан камрок зарар етказиш талаби; факат фавкулодда холатда зарар етказиш) булиб, охирги зарурат институти мохияти билан жуда якин, бу уларни фарклашда кийинчилик тугдиради. Уз навбатида, Литва конун чикарувчиси Литва Республикаси Жиноят кодекси (2000 й.) «Хукукни мухофаза килувчиинстанциянинг вазифасини бажариш» номли 32-моддасида10 шахснинг хукукни мухофаза килувчи тузилмалар топшириги буйича нафакат ясама жиноятни содир этишда, балки тугридан-тугри жиноий килмишни содир этишда иштирок этиши имконияти борлигини кузда тутади. Литва Жиноят кодексининг 32-моддаси 1 кисмига мувофик, «агар шахс конуний равишда, ясама жиноий килмиш моделига мувофик харакат килган булса, жавобгарликкаа тортилмайди», ва ушбу модданинг 2-кисмига биноан ушбу Кодекс буйича жавобгар булмайди», ва Литва ЖК 32-моддаси 2-кисмига мувофик, «агар шахс хукукни мухофаза килувчи инстанциянинг бошка конуний топширигини бажараётган вактда жиноий уюшма ёки уюшган гурух фаолиятида ва унинг жиноий килмишида иштирок этган булса ва ушбу

9 Лакбаев К.С. Проблемы оценки судами результатов оперативно-розыскных мероприятий в соответствии со ст. 34-1 Уголовного кодекса Республики Казахстан / Актуальные проблемы правотворчества и правоприменительной деятельности : материалы Междунар. науч.-практ. конф. -Иркутск, 2009. - С. 260-261.

10 Уголовный кодекс Литовской республики. СПб., 2002.

Google Scholar Scientific Library of Uzbekistan

Academic Research, Uzbekistan 1273 www.ares.uz

Academic Research in Educational Sciences VOLUME 2 | ISSUE 11 | 2021

ISSN: 2181-1385

Scientific Journal Impact Factor (SJIF) 2021: 5.723 Directory Indexing of International Research Journals-CiteFactor 2020-21: 0.89

DOI: 10.24412/2181-1385-2021-11-1267-1276

топширик доирасини бузмаган булса, ушбу Кодекс буйича жавобгарликка тортилмайди».

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

Зарар етказиш меъёри сифатида Литва ЖКда, худди Эстония конунида каби амалда процессуал мезон кулланилади: «Агар шахс, ясама жиноий килмиш модели буйича харакат килган холда ёки хукукни мухофаза килувчи инстанциянинг бошка топширигини бажариш вактида, ушбу топширик чегараларини бузса, у жиноят конунчилигига мувофик жавобгарликка тортилади, аммо унинг жазоси ушбу Кодекснинг 59-моддасига асосан енгиллаштирилиши мумкин» (Литва ЖКнинг 32-моддаси 3-кисми). Шуни хам таъкидлаш керакки, хозирги вактда МДХ,нинг баъзи мамлакатларида (Озарбайжон, Грузия, Россия) тезкор-кидирув фаолиятига оид конун хужжатлари жиноийликни истисно килувчи янги холат - хукукни мухофаза килиш органлари билан хамкорлик килувчи шахснинг жиноий гурух ёки ташкилоти таркибида булишини назарда тутади. Албатта, кодификациялашган жиноят конунчилиги мавжуд булган давлатлар учун бундай вазият гайритабиийдир, шунинг учун тегишли нормани ЖКга киритиш ушбу мамлакатлар учун факат вакт масаласидир11.

Узбекистон Республикасининг 2012 йил 25 декабрдаги «Тезкор-кидирув фаолияти тугрисида»ги конунда «Тезкор-кидирув фаолиятини амалга оширувчи органларга кумаклашаётган, уюшган жиноий гурух, жиноий уюшма орасига уларни фош килиш максадида киритилган шахс конунда белгиланган тартибда килмишнинг жиноийлигини истисно киладиган холатлар мавжуд булган такдирда, конунга хилоф килмишлари учун жиноий жавобгарликдан озод этилади», деган курсатма берилган (22-модданинг 4 кисми). Бирок, бу масалалар тугридан-тугри жиноят-хукукий тартибга солиш доирасига киради. Шу сабабли, ушбу масалани хал килиш ва «тезкор топширикни бажариш» вактида зарар етказиш институтини тегишли тартибда конуний легаллаштириш нуктаи назаридан Узбекистон Республикаси Жиноят кодексига киритиш зарур. «Тезкор тадбир»ни амалга ошириш жараёнида хукук билан мухофаза килинадиган манфаатларга мажбуран зарар етказган шахс, хукукни мухофаза килувчи органлар топширигига биноан уюшган жиноий гурухлар

11 Додонов В.Н. Сравнительное уголовное право. Общая часть / под общ. и науч. ред. С.П. Щербы. М., 2009. С. 3-9; Есаков Г.А. Основы сравнительного уголовного права. - М., 2007. С. 3-11.

Academic Research in Educational Sciences VOLUME 2 | ISSUE 11 | 2021

ISSN: 2181-1385

Scientific Journal Impact Factor (SJIF) 2021: 5.723 Directory Indexing of International Research Journals-CiteFactor 2020-21: 0.89

DOI: 10.24412/2181-1385-2021-11-1267-1276

томонидан содир этилган жиноятларни аниклаш, олдини олиш, очиш ва фош этиш максадида харакат килади.

Шу муносабат билан узига хос хукукий коллизия юзага келади: объектив жихатдан ижтимоий хавфли ва хукукка хилоф килмиш огир ва ута огир жиноятларни аниклаш, тухтатиш ва очишга каратилган ижтимоий фойдали максадга эга. Шу муносабат билан, давлат муроса килиши керак: жамият учун зарур ижобий натижага эришиш учун бирор ижтимоий неъматга етказилган зарарни конуний деб эътироф этиш оркали йул куйиш ва рухсат бериш. Бунда, ижтимоий фойдали ёки зарурий максадларга эришиш ниятида мухофаза килинадиган неъматларга зарар етказиш, килмиш жиноийлигини истисно килувчи холатларнинг асосий белгисидир12.

ХУЛОСА

Хорижий жиноят конунчилигининг куриб чикилган тажрибаси, бизнингча эътиборга лойик, Узбекистон Республикаси Жиноят кодексида «тезкор топширикни бажариш»ни килмишнинг жиноийлигини истисно килувчи холат сифатида киритиш буйича таклифни илгари суришга имкон беради. Биз тахлил килган юкоридаги давлатлар конунчилигида белгиланган килмишнинг жиноийлигини истисно килувчи холатлар бизнинг конунчилигимиздаги холатлар билан узаро ухшаш булиб, уларни содир килмишнинг юридик хусусиятлари, инсон хукук ва эркинликларини, давлат ва жамият манфаатларини химоя килиш вазифаси бирлаштириб туриб, уларни янада чукуррок урганиш ва миллий конунчиликда куллаш максадга мувофик булади.

REFERENCES

1. Уголовный кодекс Россиской Федерации (в последней действуйщей редакции). Общая часть. Национальная база законазательство Россиской Федерации.2020. №5http://dogovor-urist.ru/m/кодексы/ук_рф/

2. Уголовный кодекс Республики Казахстан. (о внеснии изменений в настоящий Кодекс: Закон РК от 24.11.15. №422-У(вводятся в действие с 16 декабря 2020 г.)

12 Пархоменко С.В. Деяния, преступность которых исключается ... С. 96, 137-146; Курс российского уголовного права. Общая часть / под ред. В. Н. Кудрявцева, А. В. Наумова. М., 2001. С. 413 -414, 418-419; Уголовное право России. Общая часть : учебник / под ред. Ф. Р. Сундурова, И. А. Тарханова. М., 2009. С. 399-400.

Academic Research in Educational Sciences VOLUME 2 | ISSUE 11 | 2021

ISSN: 2181-1385

Scientific Journal Impact Factor (SJIF) 2021: 5.723 Directory Indexing of International Research Journals-CiteFactor 2020-21: 0.89

DOI: 10.24412/2181-1385-2021-11-1267-1276

Национальная база законазательство Республики Казахстан.2020. N^11http://dogovor-uristru/m/кодексы/ук_рк/

3. Уголовный кодекс Республикии Туркменистан. (о внеснии изменений в настоящий Кодекс: Закон РТ от 18.03.2017. №422-У(вводятся в действие с 12 декабря 2019 г.) Национальная база законазательство Республики Туркменистан.2019. N^7http://dogovor-uristru/m/кодексы/ук_рт/

Уголовный кодекс Республики Беларусь. СПб., 2001.

4. Уголовное право Республики Беларусь. Общая часть : учебник / под общ. ред. В.М.Хомича. - Минск, 2001. -С. 187; Научно-практический комментарий к Уголовному кодексу Республики Беларусь / под ред. А. В.Баркова, В.М.Хомича. -Минск, 2010. - С. 114-115.

5. Уголовный кодекс Украины. СПб., 2001.

6. Максимов В. Новое уголовное законодательство Украины // Уголов. право. 2003. -№1. - С. 35; Уголовный кодекс Украины : комментарий / под ред. Ю.А.Кармазина и Е.Л.Стрельцова. -Харьков, 2001. -С. 118.

7. Уголовный кодекс Республики Казахстан. СПб., 2001.

8. Лакбаев К.С. Проблемы оценки судами результатов оперативно-розыскных мероприятий в соответствии со ст. 34-1 Уголовного кодекса Республики Казахстан / Актуальные проблемы правотворчества и правоприменительной деятельности : материалы Междунар. науч.-практ. конф. -Иркутск, 2009. - С. 260-261.

9. Уголовный кодекс Литовской республики. СПб., 2002.

10. Додонов В.Н. Сравнительное уголовное право. Общая часть / под общ. и науч. ред. С.П. Щербы. М., 2009. С. 3-9; Есаков Г.А. Основы сравнительного уголовного права. - М., 2007. С. 3-11.

11. Пархоменко С.В. Деяния, преступность которых исключается ... С. 96, 137-146; Курс российского уголовного права. Общая часть / под ред. B. Н. Кудрявцева, А. В. Наумова. М., 2001. C. 413-414, 418-419; Уголовное право России. Общая часть : учебник / под ред. Ф. Р. Сундурова, И. А. Тарханова. М., 2009. С. 399-400.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.