Научная статья на тему 'МАЪНАВИЯТЛИ ЁШЛАР ТАРБИЯСИДА БАРКАМОЛ АВЛОД ТАРБИЯСИ'

МАЪНАВИЯТЛИ ЁШЛАР ТАРБИЯСИДА БАРКАМОЛ АВЛОД ТАРБИЯСИ Текст научной статьи по специальности «СМИ (медиа) и массовые коммуникации»

419
32
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
Ватан / маънавият / қадрият / ижодкор / таълим / тарбия / баркамол / интеллектуал. / Motherland / spirituality / values / creativity / education / upbringing / harmonious / intellectual.

Аннотация научной статьи по СМИ (медиа) и массовым коммуникациям, автор научной работы — Саидахон Мавланова

Ушбу мақолада бугунги ёшлар нафақат моддий, аввало, маънавий жиҳатдан эркин бўлиши, дўстни душмандан ажратиши, миллий ғоя билан бирга умумбашарий қадриятларни ўзида мужассамлаши, шакллантириши учун уларнинг ақл-заковатини, тафаккурини, маънавиятини мунтазам шакллантириб бориш ҳақида фикр мулоҳазалар юритилган.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

EDUCATION OF A DEVELOPED GENERATION IN THE EDUCATION OF SPIRITUAL YOUTH

This article discusses the idea of today's youth not only to be materially, first of all, spiritually free, to separate friend from foe, to constantly shape their intelligence, thinking, spirituality, to embody and form universal values along with the national idea.

Текст научной работы на тему «МАЪНАВИЯТЛИ ЁШЛАР ТАРБИЯСИДА БАРКАМОЛ АВЛОД ТАРБИЯСИ»

МАЪНАВИЯТЛИ ЁШЛАР ТАРБИЯСИДА БАРКАМОЛ АВЛОД

ТАРБИЯСИ

Саидахон Мавланова

Самарканд ВМИ Тошкент филиали укитувчиси

АННОТАЦИЯ

Ушбу маколада бугунги ёшлар нафакат моддий, аввало, маънавий жихатдан эркин булиши, дустни душмандан ажратиши, миллий FOя билан бирга умумбашарий кадриятларни узида мужассамлаши, шакллантириши учун уларнинг акл-заковатини, тафаккурини, маънавиятини мунтазам шакллантириб бориш хакида фикр мулохазалар юритилган.

Калит сузлар: Ватан, маънавият, кадрият, ижодкор, таълим, тарбия, баркамол, интеллектуал.

EDUCATION OF A DEVELOPED GENERATION IN THE EDUCATION OF

SPIRITUAL YOUTH

Saidakhon Mavlanova

Teacher of Tashkent branch of Samarkand Veterinary Medical Institute

ABSTRACT

This article discusses the idea of today's youth not only to be materially, first of all, spiritually free, to separate friend from foe, to constantly shape their intelligence, thinking, spirituality, to embody and form universal values along with the national idea.

Keywords: Motherland, spirituality, values, creativity, education, upbringing, harmonious, intellectual.

КИРИШ

Ватанимизнинг келажаги, халкимизнинг эртанги куни, мамлакатимизнинг жахон хамжамиятидаги обру-эътибори авваламбор фарзандларимизнинг униб-усиб, у^айиб, кандай инсон булиб хаётга кириб боришига боFликдир, - деб таъкидлаган биринчи Президентимиз Ислом Каримов. Бу мукаддас заминда яшаётган хар кайси инсон уз фарзандининг бахт-у саодати, фазл-у камолини куриш учун бутун хаёти давомида узини аямайди. Мустакиллик йиллариданок мамлакатимизда ёшларнинг жамиятдаги урни бекиёс эканига алохида эътибор берилаётгани ва бу эътиборнинг ёркин

ифодасини ижодкор ёшларни куллаб - кувватлаш, ижод намуналарини халкка танитиш борасида кенг имкониятлар яратиб берилаётганида хам куришимиз мумкин.

Узбек халкининг шонли утмишига назар ташласак, тарихимизда жуда куп давлат арбоблари утганлигини уларнинг фаолияти хам узига хос булганлигини куришимиз мумкин. Шунингдек, халк хаёти фаровонлиги йулида эзгу ишларни амалга оширган, бунёдкорлик ишларини амалга ошириб, халк хурмати ва эъзозига сазовор булган Амир Темур, Мирзо УлуFбек, Мирзо Бобур, Шароф Рашидов, Ислом Каримов каби буюк давлат арбобларидан бугун рахбарлик фаолиятини юритаётган давлат ва жамоат арбоблари ибрат олса арзийди. Буюк аждодларимиз одилона сиёсати, юксак маънавияти, интеллектуал салохияти билан нафакат узбек халки, балки, дунё халклари тинчлиги, осойишталиги, илм-фани цивилизацияси тараккиётига хам муносиб хисса кушганлар.

АДАБИЁТЛАР ТА^ЛИЛИ ВА МЕТОДОЛОГИЯ

Юртимизда амалга оширилаётган барча эзгу ишларнинг пойдеворини биринчи Президентимиз Ислом Каримов куйган эдилар,- десак айни хакикат булади. Боиси, маънан ва жисмонан етук ватанпарвар ва интеллектуал билимларга эга кишиларни камол топтириш биринчи Президентимиз Ислом Каримов хаёт йулининг бош мезони эди.

Шунингдек, биринчи Президентимиз Ислом Каримовнинг «Узбекистон мустакилликка эришиш остонасида», «Узбекистон буюк келажак сари», «Юксак маънавият-енгилмас куч» ва «Она юртимиз бахту-икболи ва саодати йулида хизмат килиш-энг олий саодатдир» каби асарларида ёшлар келажаги, уларнинг хаётда уз уринларини топиши учун юртимизда яратилган имкониятлар, ёшлар бугун амалга ошириши лозим булган ишлар туFрисида билдирган фикр -мулохазаларида, шунингдек, юртимизда олиб борилган хар бир ислохот негизида инсон, унинг кадр-киммати, хохиш-истаклари, манфаатлари мужассамлигида хам яккол куришимиз мумкин.

Бугунги ёшлар нафакат моддий, аввало, маънавий жихатдан эркин булиши, дустни душмандан ажратиши, миллий FOя билан бирга умумбашарий кадриятларни узида мужассамлаши, шакллантириши учун уларнинг акл -заковатини, тафаккурини, маънавиятини мунтазам шакллантириб бориш даркор. Маънавият, одоб-ахлок, ибратли кадриятлар, олийжаноб фазилатлар эса аввало, оилада шаклланади. Оила, фарзанд тарбияси, оилада ота-онанинг урни хусусида гап кетганда, узбек халкининг чинакам инсоний фазилатларини узида ифода этган дурдона асар «Уткан кунлар» романи бош кахрамони Юсуфбек хожининг:

"Бу хонадондан хеч ким норизо булиб кетган эмас''-деган гапида элимизга хос катта хаётий фалсафа мужассамлигини теран англаймиз. Ота-онанинг фарзанд олдидаги бурчлари, узларининг охиратларини обод этувчи (яхши ном куйиш, яхши муаллимга топшириб саводини чикариш, илмли, касб -хунарли килиш, оилали, уйли жойли килиш каби) карзлари бор.

НАТИЖАЛАР

Улар уз бурчларини адо этиш билан фарзандларига намуна курсатадилар, шунингдек, баркамол авлодни тарбиялаш оркали жамиятда муносиб урин топиш мумкинлигини намоён этадилар. Ушбу холат бир карашда оддий куринади, лекин хаётда учмас из колдирган буюк инсонлар оддий оилада камтар инсонлар кулида камол топишини инобатга олсак, биринчи Президентимиз Ислом Каримовнинг «Баркамол авлод орзуси», «Юксак маънавият-енгилмас куч» ва «Она юртимиз бахту икболи ва келажаги йулида хизмат килиш - энг олий саодатдир» каби асарларида оиланинг жамиятдаги урни бекиёс эканига бежиз тухталмаганликларига ишонч хосил киламиз.

Келажак авлод хакида каЙFуриш, соFлом баркамол наслни тарбиялаб етиштиришга интилиш бизнинг миллий хусусиятимиздир. Оила буладими, махалла буладими ёки укув муассасаси буладими ёшлар камолоти долзарб масала сифатида каралади.

МУ^ОКАМА

Бугунги кунда олдимизга куйган буюк максадларимизга эзгу ниятларимизга эришишимиз, жамиятимизнинг янгиланиши, хаётимизнинг тараккиёти ва истикболи, амалга оширилаётган ислохотларимиз режаларимизнинг самараси, такдири барчаси замон талабларига жавоб берадиган юкори малакали, онгли мутахассис кадрлар тайёрлаш муаммоси билан чамбарчас боFликлиги барчамизга кундек равшан. Зеро, инсон калбига йул аввало таълим-тарбиядан бошланади. Таълим-тарбиянинг туFри йулга куйилиши, ракобатбардош кадрларни тайёрлаш юртнинг истикболини белгилаб бериши жахон тажрибасида уз исботини топган.

Бугунги тезкор даврда инсонлар онгу-тафаккуридаги узгаришлар хар бир инсонни дунёда булаётган узгаришларга теран нигох билан бокишини такозо этади. Айникса, бу жараён рахбарларнинг зиммасига улкан маъсулият юклайди.

Шу уринда савол туFилади: Бугунги кунда рахбар кандай фазилатларга эга булиши керак?..

Давлат сиёсатидаги донишмандлик тараккиёт ва фаровонликни таъминлашга каратилган саъй-харакатлар, тадбирларнинг аниклигида ва изчиллигида намоён булади. Давлат рахбарининг донишмандлиги мамлакат тараккиётини халкининг тинчлигини узига бош максад килиб олиб, уни собиткадамлик билан амалга оширишида кузга ташланади. Узбекистоннинг биринчи Президенти Ислом Каримовнинг усиб келаётган ёш авлодга эътибори Кадрлар тайёрлаш миллий дастурини амалга ошириш сохасидаги сиёсати айнан шундай мохиятга эга эди.

Рахбарлик лавозимига кутарилган кишиларнинг энг буюк, энг мукаддас вазифаси-уни тарбия килган, билим берган, юксак мартабага олиб чиккан халкига сидкидилдан хизмат килишдан иборат булиши лозим.

ХУЛОСА

Хулоса килиб айтганда, ёш йигит-кизларнинг мустакил хаётга кириб бориши, ёш оилаларнинг жамиятда муносиб урин топишида фидойи ва мехрибон, жонкуяр инсонларнинг канчалик мухим урин тутаётгани хаётда уз аксини намоён этиб келмокда. К,ачонки муаммога дуч келар эканмиз, (шундай вактлар буладики, ота-онадан хам якин инсонга эхтиёж сезасан, киши) бизга чинакам намуна булган азиз инсон-устоз уз ёрдамини беради. Шу уринда эътиборли яна бир жихат бор. Бу хам булса, «устоз» дея улуFлангувчи зотнинг узи хам яхши таълим-тарбия курган булиши керак. Зеро, устознинг биргина маънавий кумаги шогирд хаётини йулга солиши, ёхуд издан чикариши мумкин. Бундан куринадики, устозларимиз юксак илмий салохият ва маънавият сохиби булиши, уз шогирдига муносиб таълим-тарбия бера олиши натижасида баркамол авлод камол топади. Устозлар машаккати махсули шогирднинг жамиятга муносиб шахс булиб шаклланишида яккол намоён булади.

Дунё халклари томонидан юксак эътироф этилаётган Узбекистоннинг порлок келажагини яратиш, аждодларга муносиб булиш узбек ёшлар зиммасига улкан маъсулият юклайди. Зеро, узлигини чукур англаб етган, аник максад куйиб уз хаёти, уз такдирини мана шу озод Ватан порлок келажаги билан боFлаган холда келажак сари катта ишонч билан одимлаётган, хаётга теран нигох ташлагувчи ёшларгина бу мукаддас заминнинг муносиб ворислари дея эътироф этиладилар.

REFERENCES

1. И. Каримов. Узбекистон: миллий истиклол, иктисод, сиёсат, мафкура. Т.:Узбекистон. 1996.

2. И. Каримов.Узбекистон буюк келажак сари.Т.Узбекистон. 1998

3. И. Каримов. Баркамол авлод орзуси.Т.Узбекистон. 1999

4. И. Каримов. Юксак маънавият-енгилмас куч.Т. Маънавият. 2008

5. И. Каримов.Она юртимиз бахту ицболи ва келажаги йулида хизмат цилиш - энг олий саодатдир.Т. Узбекистон. 2015.

6. Botirova, S. (2020). The Role of Artistic Psychology in the Metaphorical Harmony of Man And the Reality of Life. Asian Journal of Multidimensional Research, 9(4), 16-20.

7. Botirova Sh.I. (2020). For Students of Philology Teaching Literary Conditions of Learning Basic Analysis. Science and Education, 1(5), 110-113.

8. Botirova Sh.I. (2020). Problematic Aspects Related To the Use of Educational Technologies And Interactive Methods In The Classroom. International Journal of Multidisciplinary Research, 6(8), 539-541.

9. Botirova Sh.I. (2020). The Relationship Between Symbolically Figurative Interpretation And Psychology. Asian Journal of Multidimensional Research, 9(9), 12-15.

10. Umirova D. (2020). Authenticity and authentic materials: history and present. European Journal of Research and Reflection in Educational Sciences. 5(10), 129-133.

11. Rasulov R. (2020). Word Valence and Syntactic Relationship. International Journal of Psychosocial Rehabilitation, 24(02), 295-300.

12. Rasulov R. (2020). Agency Valency of Voice Forms of the State Verbs (On the Material of the Uzbek Language). International Journal of Multicultural and Multireligious Understanding, 7(7), 308-317.

13. Rasulov R. (2020). Kelajak - til sohiblariniki. Til va adabiyot ta'limi, 7(7), 63-64.

14. Шерматова У.С. (2020). Kunduzsiz kechalar yog'dusi. Til va adabiyot ta'limi, 2020, 3(3), 23-25.

15. Шерматова У.С. (2020). Ватан тимсоли маънавий цадрият. Pedagogik mahorat, 6(6), 84-88.

16. Shermatova U. (2020). The light of nights without a day. European Journal of Research and Reflection in Educational Sciences, 4(4), 112-117.

17. Матчонов С. (2020). Адабиёт дарсларида тахлил ва талцин уЙFунлиги. Тил ва

адабиёт таълими. 7(7), 8-11.

18. Матчонов С. (2020). Адабий таълим тизимини технологиялаштириш ва бадиий-эстетик тафаккур муаммолари. Низомий номидаги ТДПУ Илмий ахборотлар 2020 1(1), 49-53-бет.

19. Sobitova T. (2020). Orzigul dostonidagi manaviy va lafziy san'atlar. Ilmiy axborotnoma SamDU, 5(4), 56-63.

20. Sobitova T. (2020). Yoshlar manaviyatini yuksaltirishda xalq og'zaki ijodining o'rni.

Тил ва адабиёт таълими. 5(5), 26.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.