Научная статья на тему 'ЛЕКСИК-ФРАЗЕОЛОГИК ТИЗИМДА ЭКВОНИМИК МУНОСАБАТЛАР'

ЛЕКСИК-ФРАЗЕОЛОГИК ТИЗИМДА ЭКВОНИМИК МУНОСАБАТЛАР Текст научной статьи по специальности «Науки о Земле и смежные экологические науки»

CC BY
50
10
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
Лексика / лексема / фразеология / фразема / семасиология / сема / эквоним / гипоним / гипероним ва б.

Аннотация научной статьи по наукам о Земле и смежным экологическим наукам, автор научной работы — Ихтиёр Эрматов

Ушбу мақола ўзбек тилшунослигида эквонимлар ва термин ўртасидаги алоқадорлик масалалари, тилшунослик терминларининг ўзига хос хусусиятлари каби масалаларга бағишланади. Тилшуносликнинг лексик, фразеологик бўлимларининг терминлари мақоланинг иллюстратив материали сифатида хизмат қилади

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Текст научной работы на тему «ЛЕКСИК-ФРАЗЕОЛОГИК ТИЗИМДА ЭКВОНИМИК МУНОСАБАТЛАР»

Central Asian Research Journal For Interdisciplinary Studies (CARJIS)

ISSN (online): 2181-2454 Volume 2 | Issue 4 | April, 2022 | SJIF: 5,965 | UIF: 7,6 | ISRA: JIF 1.947 | Google Scholar |

www.carjis.org DOI: 10.24412/2181-2454-2022-4-11-17

ЛЕКСИК-ФРАЗЕОЛОГИК ТИЗИМДА ЭКВОНИМИК МУНОСАБАТЛАР

Ихтиёр Эрматов

ГулДУ доценти

АННОТАЦИЯ

Ушбу макола узбек тилшунослигида эквонимлар ва термин уртасидаги алокадорлик масалалари, тилшунослик терминларининг узига хос хусусиятлари каби масалаларга багишланади. Тилшуносликнинг лексик, фразеологик булимларининг терминлари маколанинг иллюстратив материали сифатида хизмат килади.

Калит сузлар: Лексика, лексема, фразеология, фразема, семасиология, сема, эквоним, гипоним, гипероним ва б.

КИРИШ

Биз ушбу маколада лексика, лексикология, семасиология, фразеология билан боглик тилшунослик атамалари тизимида эквонимиянинг намоён булишига диккат каратамиз. Дастлаб лексикага оид калька атамасига тухталамиз. Хорижий тушунчани кисмма-кисм нусха олиш йули билан хосил килинадиган бундай тил бирликлари суз, маъно, фразеологизм шаклида булади. Шунга мувофик равишда калькалаш ходисасининг мохиятига ишора килувчи лексик калька - семантик калька - фразеологик калька амал килади. Мазкур атамалар тур-тур муносабатида киришади. Улар шу муносабатда узаро дифференциал белгилари билан фарк килади. Фанда шу фаркланиш эквонимия ходисасини намоён этади. Эквонимлар уртасидаги тур-тур муносабатининг мухим жихатларидан бири тескари алокада хам уларнинг гиперонимига бирикишида куринади. Хусусан, фразеологик калька - семантик калька -лексик калька тарзида калька атамасини билдиради. Аксар эквонимлар уртасида намоён буладиган зидланиш ушбу атамалар тизимида йук, чунки оламнинг лисоний манзарасида хам, оламнинг илмий манзарасида хам лексема фраземага зидланмайди, бундай зидланиш тарзи мавжуд эмас.

АДАБИЁТЛАР ТАХЛИЛИ ВА МЕТОДОЛОГИЯСИ

Эквонимик атамалар маънолари уртасидаги зидланиш - антонимия умумистеъмол лексикада карама-карши маъноли булган сузларнинг

Central Asian Research Journal For Interdisciplinary Studies (CARJIS)

ISSN (online): 2181-2454 Volume 2 | Issue 4 | April, 2022 | SJIF: 5,965 | UIF: 7,6 | ISRA: JIF 1.947 | Google Scholar |

www.carjis.org DOI: 10.24412/2181-2454-2022-4-11-17

тилшунослик атамалари сифатида кулланганида кузатилади. Маълумки, умумистеъмолдаги сузлар куп холларда маъносининг махсуслашиб, атамаликка утганида юз беради. Бундан умумистеъмол лексикасидаги антонимия уша сузнинг атамаликка утганида хам сакланиб колиши аниклашади. Эквонимия ва антонимиянинг тилшунослик атамаларида кесишишини тулиц калька - ярим калька атамаларида кузатилади. Диккат килиб курадиган булсак, тулиц калька ва ярим калька атамалари бир-биридан тулик ёки кисманлиги билан фаркланади, шундай фаркланиш билан улар эквонимлар булади.

Маълумки, лексикология суз ва унинг маъноларини урганади. Хусусан, семасиология лексикологиядан усиб чиккан булиб, унда маъно билан боглик ходисалар урганилади. Фразеология атамалари билан алокадор атамалар хам асосан уларга ухшаш атамалардир.

Семема лексеманинг маъно томони хисобланади. Уни таркиб топтирувчи компонентлари тилшуносликда сема атамаси билан юритилади. Янада аникрок айтадиган булсак, интеграл сема хамда дифференциал сема атамалари семеманинг таркибий кисмлари ёки маъно булаклари булади. Юкоридаги икки атама, умуман олганда, сема булса хам, лекин бир-биридан фарки бор. Интеграл сема атамаси икки лексема семемаларидаги ухшаш, умумий белгиларни билдиради. Шунинг учун умумий сема деб хам аталади: Умумий сема. Бир семантик майдондаги семемаларнинг туташтирувчи семаси. Масалан, новча, бацалоц, чузиц кабилардаги "меъёр" семаси; чопмоц, оцмоц, сакрамоц кабилардаги "харакат" семаси.1 Дифференциал сема атамасининг яна бошка номи фарцловчи семаси булиб, у лугатларда "Куп маъноли суз семемаларидан хар бирининг узига хос булган, улар семемасини бир-биридан фарклайдиган

л

сема. Масалан, ака, ука сузалари катта-кичиклик семаси билан фаркланади". Ёки олма ва чинор лексемаларининг интеграл семалари сифатида "тик усувчи", "дарахт" семаларини курсатиш мумкин. Дифференциал сема атамси икки лексемани бир-биридан фарклаб турадиган белгиларни билдиради. Жумладан, олма ва чинор лексемаларидаги дифференциал сема сифатида "мевали" ва "мевасиз" семаларини курсатамиз. Демак, интеграл сема ва дифференциал сема атамалари бир-бири билан "ухшашлик" ва "фарклилик"ни билдиришига кура эквонимик муносабатга киришади ва узаро эквонимлар булади.

1Х,ожиев А. Тилшунослик терминларининг изохли илмий нашриёти, 2002. - Б. 134.

2 Уша асар, 119-бет.

:. - Тошкент: "Узбекистон миллий энциклопедияси"

Central Asian Research Journal For Interdisciplinary Studies (CARJIS)

ISSN (online): 2181-2454 Volume 2 | Issue 4 | April, 2022 | SJIF: 5,965 | UIF: 7,6 | ISRA: JIF 1.947 | Google Scholar |

www.carjis.org DOI: 10.24412/2181-2454-2022-4-11-17

Эквонимлар шундай хусусиятли атамалар буладики, улар бирлашиб, умумлашиб, битта гипронимга тобеланади, бошкача айтганда, гиперонимни таркиб топтиради. Юкоридаги икки интеграл сема ва дифференциал сема атамалари бирлашиб, умумлашган холда семема атамасини таркиб топтиради. Шу жихатдан денотатив маъно (денотат билан бевосита боглик, уни бевосита билдирувчи маъно ) ва коннотатив маъно (денотатив маънога кушимча равишда экспрессив, услубий муносабат кабиларни ифодаловчи маъно (оттенка); денотатив маъно ажратилгандан кейин хосил буладиган айирмага тенг маъно4) атамалари хам маъно атамаси таркибига киради. Аммо бу атамалар узларининг семантик сигимида денотация ёки коннотацияни ифодалашига кура эквонимик муносабатни намоён килади. Эквонимия ходисаси мазкур атамаларнинг уртасидаги фаркланишда юзага келмокда.

МУХОКАМА ВА НАТИЖАЛАР

Лексик-фразеологик тизимдаги терминлараро эквонимия ходисаси маъно билан боглик атамалар уртасида куп амал килади. Тилшунослик терминологиясида эквонимия ходисаси лисоний ходисаларни чукуррок урганиш натижасида аниклашаверади. Айникса, лексикологиянинг ичидан семасиологиянинг алохида соха сифатида ажраб чикиши натижасида лисоний бирликнинг маъно томони буйича куплаб янги атамалар пайдо булди. Масалан, дастлаб уз маъно ва кучма маъноларгина фаркланган, шунинг учун эквонимия мазкур атамалар уртасидагина юзага келган. Семасиологик тадкикотларнинг кучайиши, чукурлашиши билан маънонинг бошка томонларини курсатадиган янги атамалар пайдо булган. Яъни: лексик маъно ва грамматик маъно, узуал маъно ва окказионал маъно, бош маъно ва уосила маъно, номловчи маъно ва фигурал маъно, эркин маъно ва богли маъно каби атамалар уртасида дифференциал хусусиятлар бор. Бир мохиятнинг икки томони сифатида амал киладиган мазкур атамаларнинг интеграл белгилари хар икки атамани бирлаштириб туради. Дифференциал белгилар уларнинг эквонимлигини таъминлайди. Эквонимик муносабатдаги атамаларнинг лингвистик терминологияда мавжудлигининг асосий шарти хам улардаги дифференциал белгилар хисобланади.

3 Уша асар, 34-бет.

4 Уша асар, 51-бет.

Central Asian Research Journal For Interdisciplinary Studies (CARJIS)

ISSN (online): 2181-2454 Volume 2 | Issue 4 | April, 2022 | SJIF: 5,965 | UIF: 7,6 | ISRA: JIF 1.947 | Google Scholar |

www.carjis.org DOI: 10.24412/2181-2454-2022-4-11-17

Tunga yHHHr SupnuKnapuHuHr maKnu Ba MatHocu ypTacngarn MyHOca6aT энг KynaMnu Ba MypaKKa6 xogucanapHH H^oganangu. fflaKn Ba MatHoHuHr y3ura xoc MyHocaSargopnuru onaMHu Sunumga umTupoK этagн, Tun SupnuKnapuHu HyTKga KynnamHu ocoHnamTupagu. .HeKCHK-rpaMMaTHK TH3HMHUHr ocoh aManu x,aM maKn Ba MatHOHHHr MyHocaSaruga Kenagu, my SoucgaH Ma3Kyp Macana goupacuga Sup KaTop gнccepтaцнflnap xumoa KunuHraH.5 fflaKn Ba MatHo ypTacugaru MyHOca6aTHH Kypcarumga TunmyHocnap ufyodaxoenu Ba ufyodamHyenu araManapugaH ^onganaHagunap. AnpuM nyFarnapga WKopugaru TepMuHnapra cuhohum cu^aTuga u$oda rnamu Ba u$oda Ma3MyHU araManapu KynnaHagu. XycycaH, A.Xp^ueB Ma3Kyp araManap x,aKuga KyHugarunapHu e3agu: Hfyodaxoenu. Tun SupnuruHuHr TamKu maKnun tomohu. MacanaH, cy3garu u^oganoBnu - yHuHr ToBym kosufu. HfiodamNyeuu. Tun (HyTK) SupnuruHuHr uhku tomohu.6 A.Xp^ueB Ma3Kyp ukku araMaHu y3apo 3ug MatHonu araManap geS TymyHTupagu. By $uKp SroHuHrna x,aM TyFpu, nyHKu ymSy эквoннмnapнн onaguraH SyncaK, ynapHuHr gн$$epeнцнaп Senrunapu aHTOHuMnuKKa caSaS Synagu. X,ap KaHgan aHTOHuM cy3napga gн$$epeнцнaп SenrunapruHa знgnaннmнн xpcun Kunagu. ^Kopugaru

5MaxMygoB H.M. Сeмaнтнкo-cннтaкcннecкaa aG^Me'Tpus b npocToM npegno^eHuu y36eKcKoro a3bma: gnc. ... g-pa $unon. HayK. - TamKeHT: K3. AH Py3., 1984; MupTo^ueB M.M. ran SynaKnapuga ceмaнтнк-cннтaктнк HoMyTaHocuSnuK. MoHorpa^ua. - TomKeHT: "YHuBepcuTeT" HampueTu, 2008.

6X,o®ueB A. TunmyHocnuK TepMuHnapuHuHr roo^nu nyFaTu. - TomKeHT: "ysSeKMcTOH Munnun энцнкnonegннcн" unMun HampueTu, 2002. - B. 46.

Central Asian Research Journal For Interdisciplinary Studies (CARJIS)

ISSN (online): 2181-2454 Volume 2 | Issue 4 | April, 2022 | SJIF: 5,965 | UIF: 7,6 | ISRA: JIF 1.947 | Google Scholar |

www.carjis.org DOI: 10.24412/2181-2454-2022-4-11-17

ифодаловчи ва ифодаланувчи атамалари уртасидаги эквонимик муносабатда зидланиш бор булиб, бу зидланиш шакл - мазмун карама-каршилигидир.

Маъно кенгайиши ва маъно торайиши атамалари бир-бири билан эквонимик муносабатга киришади. Уларнинг хам эквонимлигида зидланиш мавжуд. Атамалар таркибидаги кенгайиши ва торайиши кисмлари атамаларни узаро зидлантиради. Биз узбек тилшунослигига оид адабиёт ва лугатларни караганимизда мазкур икки атаманинг гипероними кайд этилмаганлиги маълум булди. Шунга карамасдан айтиш мумкинки, маъно торайиши ва маъно кенгайиши атамаларини семантик узгариш атамаси умумлаштира олади. Демак, семантик узгариш атамаси гипероним макомидаги атама сифатида тилшуносликдан жой олиши мумкин.

Тузилишга кура суз бирикмасига, гапга тенг, семантик жихатдан бир бутун, умумлашган маъно англатадиган, нутк жараёнида яратилмай, нуткка тайёр холда киритиладиган лугавий бирликлар фразеологизм атамаси остида умумлаштирилади.7 Тилшунослар фразеологизмларни имкон кадар батафсил урганишни, шунингдек, тилдаги барча тургунлашган бирликларни фразеологизм атамаси билан умумлаштиришни максад килиши натижасида тилшунослик терминологиясида фразеологик бутунлик - фразеологик чатишма - фразеологик кушилма атамалари хосил булди. А.Хржиевнинг лугатида мазкур атамалар куйидагича изохланади: фразеологик бутунлик -маъносини таркибидаги сузларнинг маънолари асосида изохлаш мумкин булган фразеологик бирликлар. Масалан, миси чицди, хамир учидан патир кабилар. Фразеологик чатишма - маъноси таркибидаги сузларнинг маъносидан келиб чикмайдиган, хатто унга зид маъно ифодалайдиган фразеологик бирликлар. Масалан, оёгини кулига олмоц (жуда тез юрмок, югурмок) каби. Фразеологик кушилма - таркибидаги сузларнинг лексик маъноси сакланадиган, бири иккинчисининг богли маъноси реаллаштирувчи нуткий матн вазифасини

о

утайдиган синтагма. Масалан, кул кутармоц, иштауаси очилмоц каби .

Юкоридаги атамаларни бир-бири билан интеграл семалари боглаб туради. Фразеологик бутунлик - фразеологик чатишма - фразеологик кушилма атамаларининг хосил килинишига сабаб булган омил уларнинг семантик сигимида дифференциал белгиларнинг борлигидир.

7 Уша манба, 124-бет.

8Уша манба, 125-бет. Бундай атамалар Шавкат Рахматуллаев тадкикотлари натижасида рус тилшунослигидан

узбек тилшунослигига калькалаш махсули сифатида кириб келган.

Central Asian Research Journal For Interdisciplinary Studies (CARJIS)

ISSN (online): 2181-2454 Volume 2 | Issue 4 | April, 2022 | SJIF: 5,965 | UIF: 7,6 | ISRA: JIF 1.947 | Google Scholar |

www.carjis.org DOI: 10.24412/2181-2454-2022-4-11-17

By ^apKnu xycycuaTnap ynap Terumnu SynraH SupnuKnapga yMyMnamraH MatHoHuHr maKnra SoFnuKnuK gapa^acu Sop-nyKnuruga aKc Tonagu. MaHa my ^apKnunuK ynapHu эквoннмra annaHTupraH.

3epo, эквoннмnapнннr Moxuara Sup nrouKga TypraH - roprooHTan HyHanumgaru SupnuKnapHuHr Typ-Typ MyHocaSarara Kupumumu Ba эквoннмnapнн yMyMnamTupraHga Sup runepoHuMra MaHcyS Synumu xucoSnaHagu.

ATaManapHuHr эквoннмк MyHocaSaraHu KyHugaru nu3Maga KypcaraS yTaMu3:

Opa3eojiorHK 6yTyHJIHK

Opa3eonoruK naramMa

Opa3eonoruK KymunMa

XY^OCA

^eKCHK-^pa3eonorHK Tu3uMgaru эквoннмнк MyHocaöaT neKcuKa, neKcuKonorua, ceMacuonorua, $pa3eonorua araManapuHuHr Typ-Typ MyHocaöarnga HaMoeH öynagu. By TH3UMgaru araManapapo gн$$epeнцнaп öenru-xycycuaTnap эквoннмнк MyHocaöaTHH By^ygra Kenrapagu. By ^uxaTgaH th3hm aTaManapu KaHna ny^yp ypraHunraHH capu эквoннмнк MyHocaöaraap aHHKgama öepagu. KynuHHa neKCHK-^pa3eonoruK th3hm aTaManapu ypTacuga Ky3aranaguraH эквoннмнк MyHocaöaT aHToHHMUK MyHocaöaTHH эcra Tymupagu. Arap hkkh aTaMa эквoнмнк MyHocaöaTga öynca x,aMga öy aTaManapHuHr TapKuöuH KucMnapugaH öupu yMyMucTetMon neKcuKacugaru cy3HuHr MatHo Maxcycnamumu Harn^acuga aTaManuKKa yTraH KypuHumu öynca, эквoнмнпapapo 3uggaHum Ky3aranagu. эквoннмпнккa caöaö öynraH gн$$epeнцнaп öenru aHTOHuMnuKKa x,aM öouc öynagu. yMyMucTetMon cy3napugaru 3ugnaHum yma cy3napHuHr aTaManuKKa KynraHuga x,aM caKgaHuö Konagu.

REFERENCES

1. AxMaHoBa O.C. CnoBapt nuHrBucTunecKux TepMuHoB. - MocKBa: CoBeTcKaa энцнкпoпegнa, 1966. - 605 c.

2. AögyanueBa 3. TunoHuMooKBoHuMunecKue oTHomeHua b cucTeMe 3oohumob

Central Asian Research Journal For Interdisciplinary Studies (CARJIS)

ISSN (online): 2181-2454 Volume 2 | Issue 4 | April, 2022 | SJIF: 5,965 | UIF: 7,6 | ISRA: JIF 1.947 | Google Scholar |

www.carjis.org DOI: 10.24412/2181-2454-2022-4-11-17

русского и узбекского языков. - Хужанд, 2014. - 156 с.

3. Махмудов Н.М. Семантико-синтаксическая асимметрия в простом предложении узбекского языка: Дис. ... д-ра филол. наук. - Т.: ИЯЛ АН РУз., 1984;

4. Миртожиев М.М. Гап булакларида семантик-синтактик номутаносиблик. Монография. - Тошкент: "Университет" нашриёти, 2008.

5. Миртожиев М. Узбек тили семасиологияси. - Т.: MUMTOZ SO„Z, 2010. - Б. 233.

6. Mahkamov N., Ermatov I. Tilshunoslik terminlarinrng izohli lug'ati. - ^s^ent: Fan, 2013. - 144 b.

6. Х,ожиев А. Тилшунослик терминларининг изохли лугати. -Т.: Узбекистон миллий энциклопедияси, 2002. - 168 б.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.