Научная статья на тему 'КОГНИТИВ ТИЛШУНОСЛИК ВА ЛИНГВОКУЛЬТУРОЛОГИЯНИНГ АСОСИЙ ҲОЛАТЛАРИ'

КОГНИТИВ ТИЛШУНОСЛИК ВА ЛИНГВОКУЛЬТУРОЛОГИЯНИНГ АСОСИЙ ҲОЛАТЛАРИ Текст научной статьи по специальности «Науки о Земле и смежные экологические науки»

CC BY
202
63
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
фразема / лингвокултурология / маданият / когнитив тилшунослик.

Аннотация научной статьи по наукам о Земле и смежным экологическим наукам, автор научной работы — Малика Бекиева

Ушбу мақолада когнитив тилшунослик ва лингвокультурологиянинг асосий ҳолатлари, фраземаларнинг лингвокултурологик хусусиятлари ҳақида сўз юритилган.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Текст научной работы на тему «КОГНИТИВ ТИЛШУНОСЛИК ВА ЛИНГВОКУЛЬТУРОЛОГИЯНИНГ АСОСИЙ ҲОЛАТЛАРИ»

Central Asian Research Journal For Interdisciplinary Studies (CARJIS)

ISSN (online): 2181-2454 Volume 2 | Issue 3 | March, 2022 | SJIFactor: 5,965 | UIF: 7,6 | Google Scholar | www.carjis.org

DOI: 10.24412/2181-2454-2022-3-482-488

КОГНИТИВ ТИЛШУНОСЛИК ВА ЛИНГВОКУЛЬТУРОЛОГИЯНИНГ

АСОСИЙ ХОЛАТЛАРИ

Малика Бекиева

Андижон давлат университети, мустакил изланувчи E-mail: malikaxoniamoldinovna@gmail.com

АННОТАЦИЯ

Ушбу маколада когнитив тилшунослик ва лингвокультурологиянинг асосий холатлари, фраземаларнинг лингвокултурологик хусусиятлари хакида суз юритилган.

Калит сузлар: фразема, лингвокултурология, маданият, когнитив тилшунослик.

КИРИШ

Маълумки, хар бир даврда уз ривожланиш жараёнига кура тилшунослик ва унинг турли сохалари тараккий этган. Жумладан, XVIII асрда асосан кардош тиллар орасида киёсий тарихий карашлар мавжуд булган булса, утган асрда хукмрон булган структурал парадигманинг урнини антропоцентрик, функционал, когнитив ва динамик парадигмалар мажмуи эгаллади. Антропоцентрик парадигмада бу изланувчи кизикишларининг англаш объектларидан субъектга утиш, бошкача килиб айтганда инсондаги тил ва тилдаги инсон тахлили тушунилади. Замонавий тилшуносликнинг антропоцентрик парадигмасида катор йуналишлар тараккий этмокда, улардан когнитив тилшунослик ва лингвокультурология бугунги кунда энг долзарб йуналишлар хисобланади. Когнитив тилшунослик тилни трасформацияланишида ва кодлаштирилишида когнитив механизм сифатида уни урганади. Бу тилшуносликнинг максади кабул килиш жараёнини кай тарзда пайдо булиши, категорияланиши, таснифланиши ва дунёни уз нуктаи назаридан тушунишни уз ичига олади.

АДАБИЁТЛАР ТАХЛИЛИ ВА МЕТОДОЛОГИЯ

Лингвокультурология бу тилшунослик ва культурологиянинг узаро тукнашуви асосида пайдо булган мураккаб илмий фан йуналишидир. У маданият билан тилнинг узаро богликлиги ва таъсирини, тилни маданиятнинг феномени сифатида урганади. Бу миллий тил призмаси оркали дунёни маълум

Central Asian Research Journal For Interdisciplinary Studies (CARJIS)

ISSN (online): 2181-2454 Volume 2 | Issue 3 | March, 2022 | SJIFactor: 5,965 | UIF: 7,6 | Google Scholar | www.carjis.org

DOI: 10.24412/2181-2454-2022-3-482-488

даражада куриш, тилнинг маълум миллат акл ва маданияти оркали намоён булишидир. Купчилик мутахассисларнинг изохлашича, когнитив тилшунослик ва лингвокультурология ягона умумий когнитив фанлар уюшмаси колипи ичида равнак топмокда [Кубрякова,1994, №4.]. "Когнитив фан" термини уз ичига жараёнларни биргаликда урганиш, уларни кабул килиб кайта ишлаш, саклаш 68 ва фойдаланиш, билимлар структурасини ташкил килиб жамлаш, колаверса, ушбу структураларни инсон мия фаолиятида шакллантириш учун бирлашган маълум илмий карашлар мажмуини ташкил килади. Когнитив фан математика, мантик, фалсафа, антропология ва тилшунослик билан узвий богликдир. Шунга кура антропоцентрик парадигманинг юкорида санаб утилган икки йуналишларига "тил ва инсон" диадаси хосдир. Колаверса, "концепт" ва "дунё тасвири" атамалари тилшуносликнинг ушбу йуналишларида алохида тушунча ва ахамиятга эга. Когнитив тилшуносликда концепт оркали хотиранинг оператив таркибий бирлиги, ментал лексикон, концептуал системалар ва мия тили, инсон тушунчасида акс этган дунёнинг барча тасвири тушунилади. Когнитив тилшунослик нуктаи назарида концептлар онгда мужассамлашган, хамда инсон фикрлаши жараёнида онгида хосил буладиган мураккаб бирликлардир. Бошкача килиб айтганда, концептлар инсон билимини сакловчи бирликлар сифатида акс этади. Когнитив тилшуносликда концептлар дунё хакидаги маълумотларни уз ичига олган концептуал системаларнинг тил ифодаси оркали намоён буладиган бирликлардир [Пименова, М. В. , 2004,№ 4.].

МУХ,ОКАМА ВА НАТИЖАЛАР

Шу тарика когнитив тилшуносликда "тил ва инсон" диадаси "тил-инсон-онг" триадасига узгаради. Мисол тарикасида когнитив нуктаи назардан "севги" концепти кискача тахлил килинадиган булса, юкорида келтирилган изохларга асосан когнитив тилшуносликда у асосан фреймларга булиниб урганилиши мумкин. Масалан, севгини ижобий ва салбий туйгу сифатида иккига булиб изохлаш мумкин: 69 Бу оркали инсон онгида бу туйгу турлича талкин килиниши ва у тил оркали турли лексик бирликлар билан ифодаланиши мумкин. Лингвокультурологияда хам когнитив тилшуносликдаги каби концептуал тадкикотлар мухим урин эгаллайди. Когнитив тилшуносликнинг тадкикот предмети булмиш когнитив концептдан фаркли уларок лингвокультурологиянинг тадкикот предмети бу маданий концептдир. Лингвокультурологияда концепт "маданий-онгли-лисоний" ифода тарзида англашилади. Маданий концепт купкиррали ментал ифода хисобланади.

Central Asian Research Journal For Interdisciplinary Studies (CARJIS)

ISSN (online): 2181-2454 Volume 2 | Issue 3 | March, 2022 | SJIFactor: 5,965 | UIF: 7,6 | Google Scholar | www.carjis.org

DOI: 10.24412/2181-2454-2022-3-482-488

Ю.С.Степановнинг фикрича, концепт бу инсон онгидаги маданиятнинг бир кисмидир ва шу оркали маданиятни инсоннинг ментал дунёсига киритади. [Степанов, 2001.]. Юкорида келтирилган антропоцентрик парадигманинг "тил ва инсон" диадаси лингвокультурологияда "тил-инсон-онг-маданият" конструкциясига узгаради. Бунга мисол килиб яна "севги" концептини келтириш мумкин. Аммо бу ерда у лингвокультурологик нуктаи назардан тахлил килинади. Бунда бу концептни учта йирик категорияга булиб урганиш хам мумкин: Ижобий кувонч бахт такдир инъоми Салбий кайгу афсус армон ва хижрон 70 Юкоридаги кластердан куриш мумкинки, "севги" концепти жуда кенг маънога эга ва уни маданий жихатдан турли тушунча ва тасаввурлар оркали талкин килиш мумкин. Жумладан, биргина фалсафий жихатдан олинадиган булса, "севги" концепти турли миллат ва маданиятда трацидент^социал^моддий даража сифатида урганилиши мумкин. Бундан ташкари, бу концептнинг миллий-маданий хусусиятлари турли миллат адабиёти ва шериятида яккол кузга ташланади. Масалан, гарб халкларида бу концепт инсон зотига нисбатан кучли эхтирос ва хис-туйгуларни акс эттирса, Севги концепти Маъно Тасаввур Тушунча Семантик маъно тарихиймаданий Этимология Шеърият Маколлар Фразеологик бирликлар Психология Этика Фалсафа 71 шарк мамлакатлари халклари шеъриятида асосан буюк мухаббат диний нуктаи назардан аллохга каратилган булади. Шунингдек, сунгги пайтларда когнитив концепт ва маданий концептни узаро фарклаш холатлари кузатилмокда. Жумладан, Г.Г.Слышкин бу фаркларни куйидагича ифодалайди: 1) Когнитологлар учун бир концепт бир тил бирлигига тугри келади. Лингвокультурологлар учун концепт бир катор тил бирликлари ёрдамида хосил булиши мумкин. 2) Когнитологлар учун хар бир сузнинг уз концепти мавжуд булади. Лингвокультурологлар учун концептнинг асосини маълум маданий ифодага эга булган бирликлар ташкил килади. Е.В.Бабаеванинг фикрича, лингвомаданий концептнинг асосида кадрият ётади [Бабаева, 2004.]. Когнитив тилшуносликда эса асосий эътибор концепт турлари (фрейм, схема, сценарий каби)га каратилади. Шу тарика, маданий концептнинг айнан кадриятни ифодаловчи томони уни когнитив концептдан фарклаб туради. Колаверса, когнитив тилшуносликнинг вазифаси концептлар турини аниклашга каратилган булса, лингвокультурологик изланишлар натижасида маданиятлар, кадриятлар тушунчалари билан бойитилган концептлар лугатлари вужудга келади. Утган асрнинг охирларида тилшуносликнинг атамалари каторига яна бир атама "дунё тасвири" атамаси киритилди. Дунёнинг тасвири бу инсоннинг онгида

Central Asian Research Journal For Interdisciplinary Studies (CARJIS)

ISSN (online): 2181-2454 Volume 2 | Issue 3 | March, 2022 | SJIFactor: 5,965 | UIF: 7,6 | Google Scholar | www.carjis.org

DOI: 10.24412/2181-2454-2022-3-482-488

ривожланиш фаолияти жараёнида пайдо булган дунёнинг умумий куринишидир. Дунё тасвири турли фанларда турлича шаклланган булади. Замонавий тилшуносликда эса бу атама "дунёнинг лисоний тасвири" деб юритилади ва у оркали тилда акс этган дунё хакидаги билимлар туплами тушунилади. Когнитив тилшунослик билан боглик булган тадкикотларда дунёнинг лисоний тасвири билан дунёнинг концептуал тасвирини фарклаш мухим 72 хисобланади. Дунёнинг концептуал тасвири дунёнинг лисоний тасвирига нисбатан кенгрок ва бойрок концептлар мажмуига эгадир. Лингвокультурологияда тилда мураккаб кадриятларни урганиш билан бирга дунёнинг маданий тасвирини куриб чикиш талаб килинади. Дунёнинг маданий тасвирини урганишда лингвокультурологиянинг мутахассислари (Теребихин Н.М., Топорова В.Н., Гачев Г.Д.) катор холатларни келтирадилар:

• тилда дунёнинг маданий тасвири уз ичига умуминсоний ва уларнинг узига хос хусусиятларини кабул килади.

• дунёнинг маданий тасвирида тилда сакланувчи ва кулланилувчи маданиятга хос булган маънолар, маданий-кадриятли доминантлар, маданиятнинг маълум турларини хосил килувчи тушунчалар мавжуд булади.

• дунёнинг маданий тасвири бир тил маданияти колипида ягона тасаввурни ифодаламайди, чунки турли миллат вакиллари турли кадриятларга эга булиши мумкин.

• дунёнинг маданий тасвири нафакат индивидуал балки жамоавий онгда мавжуд булади [Карасик, 1996.].

Шу тарика лингвокультурология дунёнинг умумий тасвиридаги колипида дунёнинг маданий тасвирини тил нуктаи назаридан ажратишни курсатади. Шуни алохида таъкидлаб утиш керакки, когнитив тилшунослик ва лингвокультурология асосида хам катор йуналишлар ривож топмокда. Масалан, утган асрнинг охирги ун йиллигида когнитив тилшунослик ва политологиянинг асосида сиёсий мураккаб мулокот бирликлар мужассамлашган дискурсни урганадиган сиёсий тилшунослик йуналиши вужудга келди. Шу вактнинг узида лингвокультурологияда хам фалсафий ном билан кадриятларни урганувчи аксиологик тилшунослик янги йуналиши равнак топди.

ХУЛОСА

Юкоридагилардан келиб чиккан холда шуни хулоса килиб айтиш мумкинки, когнитив тилшунослик ва лингвокультурологиянинг асосий

Central Asian Research Journal For Interdisciplinary Studies (CARJIS)

ISSN (online): 2181-2454 Volume 2 | Issue 3 | March, 2022 | SJIFactor: 5,965 | UIF: 7,6 | Google Scholar | www.carjis.org

DOI: 10.24412/2181-2454-2022-3-482-488

тушунчалари булмиш "концепт" ва "дунё тасвири" ни тилшуносликнинг бу икки йуналишида узига хос умумий ва фаркли жихатлари кискача тарзда назарий жихатдан тахлил килинди. Тахлил натижасида когнитив тилшунослик ва лингвокультурологиянинг умумий жихатлари килиб бу иккала йуналишда бир хил атамаларнинг ишлатилиши, тилга булган интегратив ёндашуви, концепт ва дунё тасвирини тадкик килишда "тил ва инсон" диадасига булган катта эътиборни келтириш мумкин. Бошка тарафдан эса бу тушунчаларнинг тилшуносликнинг ушбу йуналишларида узига хос чегара ва маълум концептуал ва маданий колиплар асосида кулланилиши ва ифодаланишини кузатиш мумкин.

REFERENCES

1. BEKIYEVA, M. (2020). Bekiyeva Malika FRAZEOLOGIZMLARNI O'RGANISH-INTERAKTIV USULLARNING BIRI SIFATIDA. Архив исследований., 7-7.

2. Bekiyeva, M. J. Q. (2022). Frazeologiya bo'limining mustaqil fan bo „lib shakllanishi. Science and Education, 3(1), 393-399.

3. Bekiyeva, M. J. Q. (2022). FRAZEOLOGIK BIRLIKLAR OBRAZLILIK VA EMOTSIONAL-EKSPRESSIVLIKNI YUZAGA KELTIRUVCHI ENG MUHIM VOSITA. Oriental renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences, 2(1), 650-655.

4. BEKIYEVA, M. (2020). Bekiyeva Malika TILSHUNOSLIKDA FRAZEOLOGIK BIRLIKLARNING O „RGANILISHI VA FRAZEOLOGIK TADQIQOT YO „NALISHLARI. Архив исследований, 7-7.

5. Bekiyeva, M. J. K. (2022). DEVELOPMENT OF LINGUOCULTUROLOGY AND INTERPRETATION OF LANGUAGE AND CULTURE IN MODERN LINGUISTICS. Central Asian Research Journal for Interdisciplinary Studies (CARJIS), 2(1), 93-102.

6. BEKIYEVA, M. (2020). Bekiyeva Malika Педагогик махоратни шакллантиришнинг мухим хусусиятлари. Архив исследований, 6-6.

7. BEKIYEVA, M. (2020). Bekiyeva Malika O'zbek antroponimlari lingvokulturologiyaning o'rganish obyekti sifatida. Архив исследований, 6-6.

8. BEKIYEVA, M. (2020). Bekiyeva Malika O „ZBEK TILINIKOGNITIV O „RGANISH OMILLARI, VAZIFALARI VA AHAMIYATI. Архив исследований, 88.

9. Okbayeva, N. (2021). INNOVATIVE APPROACH TO SOLVING

Central Asian Research Journal For Interdisciplinary Studies (CARJIS)

ISSN (online): 2181-2454 Volume 2 | Issue 3 | March, 2022 | SJIFactor: 5,965 | UIF: 7,6 | Google Scholar | www.carjis.org

DOI: 10.24412/2181-2454-2022-3-482-488

COMBINATIC ELEMENTS AND SOME PROBLEMS OF NEWTON BINOMY IN SCHOOL MATHEMATICS COURSE. Central Asian Problems of Modern Science and Education, 2021(1), 67-76.

10. Окбоева, Н. У. (2019). О решении уравнений температурно-стратифицированных течений рекуррентно операторным методом.

In Информационные технологии и математическое моделирование (ИТММ-2019) (pp. 295-300).

11. Окбоева, Н. У., & Тухтаев, Э. Э. (2019). О применении матричного анализа к решению экономических задач воспроизводства. In Информационные технологии и математическое моделирование (ИТММ-2019) (pp. 301-304).

12. Бабажанов, Ю., Окбаева, Н., & Бабажанова, И. (2019). МЕТОД ОПРЕДЕЛЕНИЯ КОЭФФИЦИЕНТА ЭФФЕКТИВНОСТИ ГАЗОПРОВОДА. In Актуальные проблемы математики и информатики: теория, методика, практика (pp. 58-59).

13. Окбоева, Н. (2018). УРАВНЕНИЕ ЛАПЛАСА И ГАРМОНИЧЕСКИЕ ФУНКЦИИ. In Фундаментальные научные исследования (pp. 63-66).

14. Urakovna, O. N. (2022). MODELING MATHEMATICAL COMPETENCE BACHELOR-FUTURE MATHEMATICS TEACHER. Academicia Globe: Inderscience Research, 3(02), 197-203.

15. Saxibdjanovna, N. M. (2022). Special Requirements For Textile Production On Exporting To The European Market. Eurasian Scientific Herald, 5, 56-60.

16. Окбааева, Н. У. (2021). ОБУЧЕНИЕ МАТЕМАТИЧЕСКОМУ МОДЕЛИРОВАНИЮ СТУДЕНТОВ НА ПРИМЕРЕ ИССЛЕДОВАНИЯ ВОДНЫХ РЕСУРСОВ. МАТЕМАТИЧЕСКИЕ МОДЕЛИ ГУМАНИТАРНЫХ, ЕСТЕСТВЕННОНАУЧНЫХ ПРОЦЕССОВ: ПРОБЛЕМЫ, РЕШЕНИЯ, ПЕРСПЕКТИВЫ, 114-117.

17. Choriyev, B. B. (2021). Bolalar musiqa va san'at maktablari hamda umumiy o'rta ta'lim muassasalari integratsiyasini ta'minlashning nazariy asoslari. Zamonaviy ta'lim va tarbiya: muammolar, yechimlar va rivojlanish istiqbollari, 416-422.

18. Choriyev, B. B. (2021). Umumiy o'rta ta'lim maktablarida musiqa madaniyati darslarining mazmuni hamda kompetentlik darajasi. Ta'lim va innovatsion tadqiqotlar, 108-111.

19. Choriyev, B. B. (2021). Umumiy o'rta ta'lim muassasalarida musiqa madaniyati darslari samaradorligi oshirishdagi kamchiliklar va muammolar. Raqamli iqtisodiyot sharoitida fan, ta'lim, madaniyat sohalarida innovatsion texnologiyalarni rivojlantirishda xotin-qizlarning o'rni, 471-475.

Central Asian Research Journal For Interdisciplinary Studies (CARJIS)

ISSN (online): 2181-2454 Volume 2 | Issue 3 | March, 2022 | SJIFactor: 5,965 | UIF: 7,6 | Google Scholar | www.carjis.org

DOI: 10.24412/2181-2454-2022-3-482-488

20. Okbayeva, N. U., & Shoimova, B. S. (2021). Tor tebranish tenglamasi uchun chegaraviy masalada kasr tartibli differensial operator qatnashgan siljishli masala. Matematik fizika va matematik modellashtirishning zamonaviy muammolari, 351-354.

21. Okbayeva, N. U. (2021). Application of mathematical modeling in school courses (natural) subjects. Actual problems of modern science, education and training, 22-25.

22. Мадиханова, Н. С. (2021). СРАВНИТЕЛЬНЫЙ АНАЛИЗ И ВНЕДРЕНИЕ МЕЖДУНАРОДНЫХ СТАНДАРТОВ В ШВЕЙНО-ТРИКОТАЖНОЕ ПРОИЗВОДСТВО. Universum: технические науки, (11-3 (92)), 51-54.

23. Тожиев, Ф. И., Мухаревский, А. А., Жураев, Б. Н., & Юсупов, Ш. А. (2014). КОМПЛЕКСНЫЙ МЕТОД КОРРЕКЦИИ ВРОЖДЁННЫХ ПОРОКОВ ЧЕЛЮСТНО-ЛИЦЕВОЙ ОБЛАСТИ У ДЕТЕЙ. AКТУАЛЬНЫЕ ВОПРОСЫ СОВРЕМЕННОЙ МЕДИЦИНЫ И ФАРМАЦИИ, 292-294.

24. Xuseynovna, K. S. A. (2022). Optimization of the Diagnosis and Treatment of Oral Epulis Based on Morphological and Cytological Analysis. Texas Journal of Medical Science, 6, 24-26.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.