Научная статья на тему 'РАҲБАР НУТҚИНИНГ ТАЪСИР ЎТКАЗИШ УСУЛЛАРИ'

РАҲБАР НУТҚИНИНГ ТАЪСИР ЎТКАЗИШ УСУЛЛАРИ Текст научной статьи по специальности «Науки о Земле и смежные экологические науки»

CC BY
313
38
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
сўз / нутқ / муомала / усул / таъсир / буйруқ / талаб / маслаҳат / маъқуллаш / word / speech / treatment / method / influence / command / demand / advice / approval.

Аннотация научной статьи по наукам о Земле и смежным экологическим наукам, автор научной работы — Шерозбек Сиддиқжонович Мўминов

Мақола раҳбарнинг бирдан-бир қуроли сўз, нутқ эканлиги, раҳбар нутқининг таъсир ўтказиш усуллари баѐнига қаратилган. Раҳбар нутқида фаол қўлланадиган таъсир ўтказишнинг буйруқ, талаб, маслаҳат, маъқуллаш усуллари психолингвистик аспектда таҳлилга тортилган

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

METHODS OF INFLUENCE OF LEADER'S SPEECH

The article focuses on the statement that the leader‟s only weapon is the word, speech, and the ways in which the leader‟s speech interacts. The command, demand, advice, and approval methods of interaction that are actively used in the leader‟s speech are analyzed from a psycholinguistic aspect.

Текст научной работы на тему «РАҲБАР НУТҚИНИНГ ТАЪСИР ЎТКАЗИШ УСУЛЛАРИ»

Central Asian Research Journal For Interdisciplinary Studies (CARJIS)

ISSN (online): 2181-2454 Volume 2 | Issue 3 | March, 2022 | SJIFactor: 5,965 | UIF: 7,6 | Google Scholar | www.carjis.org

DOI: 10.24412/2181-2454-2022-3-418-426

PAX^BAP HYTKHHHHr TABCHP YTKA3Hm YCY.MAPH

Шерозбек Сиддикжонович Муминов ФарДУ таянч докторанти sherozbek.mominov@bk.ru

АННОТАЦИЯ

Макола рахбарнинг бирдан-бир куроли суз, нутк эканлиги, рахбар нуткининг таъсир утказиш усуллари баёнига каратилган. Рахбар нуткида фаол кулланадиган таъсир утказишнинг буйрук, талаб, маслахат, маъкуллаш усуллари психолингвистик аспектда тахлилга тортилган.

Kalit so'zlar: суз, нутк, муомала, усул, таъсир, буйрук, талаб, маслахат, маъкуллаш.

METHODS OF INFLUENCE OF LEADER'S SPEECH

ABSTRACT

The article focuses on the statement that the leader's only weapon is the word, speech, and the ways in which the leader's speech interacts. The command, demand, advice, and approval methods of interaction that are actively used in the leader's speech are analyzed from a psycholinguistic aspect.

Keywords: word, speech, treatment, method, influence, command, demand, advice, approval.

КИРИШ

Тил - хар бир рахбарнинг куроли, уз фикр муносабатларининг бевосита вокеликка чикишидир. Маълумки, хар кандай мулокот, жумладан, рахбар мулокоти остида ошкор ва яширин муносабат ётади. Зеро, "...Инсон мулокот жараёнида узини куршаб турган олам хакида хабар берибгина колмай, балки предметнинг тингловчига ёки узининг хабар килинаётган предметга муносабатларини бахолашга мойиллик билдиради..." Шу маънода мулокотни бошкачарок килиб "муносабатлар кузгуси" дейиш хам мумкин.1

Рахбар шахсининг нутк маданияти рахбарлик килаётган ташкилот ёки муассасани бошкариш, юкори савиядаги иш фаолиятини амалга оширишда хал этувчи, гоят мухим ахамият касб этади. Рахбар нуткининг маданийлиги - унинг

1Телия В.Н. О взаимодействие понятийнх и языкових факторов при формировании вторичных наименований // Языковая номинация (Виды наименований). - М.: Наука, 1977, с.189.

Central Asian Research Journal For Interdisciplinary Studies (CARJIS)

ISSN (online): 2181-2454 Volume 2 | Issue 3 | March, 2022 | SJIFactor: 5,965 | UIF: 7,6 | Google Scholar | www.carjis.org

DOI: 10.24412/2181-2454-2022-3-418-426

билим салохияти, маънавий етуклиги хамда акд-заковатининг мантилий фикрлашдаги урни билан богликдир.

Халкимиз орасида "Гапираётган одам экади, эшитаётган одам хосил йигади", деган накл бор. Демак, рахбар сузлаган нуткидан хосил олмокни истар экан, ходимларнинг онги ва калбига йул топмоги, уз касбига булган жонкуярлигин уйготмоги, янгича фикрлашга туртки бериши, хис-туйгуларига таъсир утказиб, уларни харакатга келтирмоги лозим. Мазкур маколамиз рахбар нуткининг таъсир утказиш усулларини очиб беришга каратилган.

АДАБИЁТЛАР ТАХДИЛИ ВА МЕТОДОЛОГИЯ

Хрзирги замон тилшунослигида нуткий таъсир масаласидаги тадкикотлар илмий-методик йуналишдаги катор сохаларни когнитив тилшунослик, лингвокультурология, социолингвистика ва психолингвистикани богловчи жадал ривожланаётган фан сохасидир. Маълумки, нуткий таъсир масаласи рус тилшунослигида энг долзарб лингвистик сохалардан бири хисобланади.

Узбек тилшунослигида алохида муаммо сифатида урганишга оид тадкикотлар урганилган ва урганилиб келинмокда. Хусусан, профессор С.Муминовнинг узбек мулокот хулкининг ижтимоий-лисоний хусусиятлари номлик докторлик диссертацияси узбек тилшунослигининг долзарб масалаларидан бири - мулокот хулки хусусиятлари тадкикига багишланган булиб, унда МХ (мулокот хулки) муаммосининг назарий масалалари, мулокотнинг псхолингвистик аспекти, МХнинг худуд ва жинс жихатдан хосланиши каби муаммолар ижтимоий-лисоний аспектда тадкик этилган.

Э.Ибрагимов ёшлар дуёкарашини бошкариш сабаблари ва йулларига доир тадкикотида нуткий таъсир масаласига тухталиб утади.2 Д.Мамирова эса реклама матнларининг узига хос таъсирининг лингвистик хусусиятларини урганган.

НАТИЖАЛАР

Нуткий таъсир коммуникатив жараёнларда рахбарнинг уз ходимларига топширик хамда маълумот беришдан ташкари уларнинг тушунча ва хис-туйгуларига таъсир этиш оркали уз карашлари, ёндашувларини сингдириш, оммалаштириш ва таргиб этиш кабиларни хам уз ичига олади. Баъзан паралингвистик, семиотик тизимлар, биринчи навбатда, имо-ишоралар, юз

2 Ибрагимов Э. Ёшлар дунёкарашини бошкариш сабаблари ва йуллари/https://elibrary.ш/defaultx.asp

3 Mamirova D. Reklama matnlarining o'ziga xos xususiyatlariga doir ayrim mulohazalar/ Xorijiy filologiya. -

Samarqand,

2021. - B 24-27.

Central Asian Research Journal For Interdisciplinary Studies (CARJIS)

ISSN (online): 2181-2454 Volume 2 | Issue 3 | March, 2022 | SJIFactor: 5,965 | UIF: 7,6 | Google Scholar | www.carjis.org

DOI: 10.24412/2181-2454-2022-3-418-426

ифодалари ва тана харакатлари (анъанавий маънода паралингвистиканинг ядросини ташкил этувчи кинесиc)дан фойдаланиш хам нуткий таъсир тушунчаси билан богланади. Огзаки ижоднинг эстетик кодлари (масалан, стилистик кодлар ва интертекстуал богланишлар тизими); шунингдек, ёзма мулокот холатида матнни график лойихалаш воситалари (метаграфемика), семиотика кабилар хам шулар жумласидандир.

В фон Гумболдт: "Ривожланган тил сохиби булган инсоннинг улкан ютуги шундаки, унинг наздида дунё худди икки баробар катталашгандек булади. Тил ёрдамида у узининг шахсий тажрибасига кирмайдиган ва бевосита кабул килинмайдиган предметлардан хам фойдалана олади. Инсон иккинчи дунёга эга буладики, тилда билвосита акс этувчи предметлар, суз билан ифодаланадиган образлар, объектлар, муносабатлар ва хусусиятлар дунёси хам киради. Инсон бу образларни улар амалда бор-йуклигидан катъи назар, уз хохишига караб номлаши, гапириши, демакки, мана шу иккинчи дунёни бошкариши мумкин", дер экан, нутк оркали таъсир килишга интилиш инсон онгида билиш жараёни билан чамбарчас богликлигини таъкидлаган4 Нутк, сузнинг инсонга ижобий ва салбий таъсири масаласини буюк мутафаккир, шеърият мулкининг султони Алишер Навоий уммони, хусусан, суз хусусидаги куйидаги байти оркали хам чукур хис килиш мумкин:

Суз цаттиги эл кунглини озор айлар, Юмшоги кунгилларни гирифтор айлар.5

МУХОКАМА

Рахбарнинг уз ходимлари билан мулокоти маълум шаклларда утади. Шу мулокот жараёнида рахбар ходимларига у ёки бу максадда психологик таъсир утказишга харакат килади. Бу таъсир муайян шаклларга эга булгани учун уларнинг узига хос хусусиятларини чукур урганмай туриб, самарали натижаларга эришиш мумкин эмас.

Психология фанида, хусусан бошкарув психологияси ва ижтимоий психологияда мулокот шакллари шу пайтгача деярли урганилмаган. Бу шаклларнинг батафсилрок таснифи хам йук. Биз мулокотнинг купчилик инкор килмайдиган баъзи шакллари ва улардан рахбарлик фаолияти жараёнида фойдаланиш хусусиятлари тугрисида фикр юритамиз.

Улар куйидагилардан иборат:

4 Гумбольдт В фон. Избранный труды по языкознанию. - М.: Прогрес, 1984. - С 400.

' Навоий А. Дикматлар. - Тошкент: ШАРК, 2006, 143-б.

Central Asian Research Journal For Interdisciplinary Studies (CARJIS)

ISSN (online): 2181-2454 Volume 2 | Issue 3 | March, 2022 | SJIFactor: 5,965 | UIF: 7,6 | Google Scholar | www.carjis.org

DOI: 10.24412/2181-2454-2022-3-418-426

Буйрук

Буйрук муайян вазифани мухокамасиз бажаришни талаб килувчи мулокот шакли булиб, у рахбарлар фаолиятида кенг кулланилади. Ифода усулига караб буйруклар ёзма ва огзаки шаклларда булади..

Ёзма буйруклар корхона муассаса ёки жамоа микиёсида берилади ва ишга тайинлаш, ишдан бушатиш, жазолаш, рагбатлантириш, топширик бериш каби максадларда амалга оширилади. Ёзма буйруклар хукукий хужжат хисобланади. Шунинг учун купчилик унга жиддий муносабатда булади.

Огзаки буйруклар эса у ёки бу топширикни маълум ходимга юклаш, рагбатлантириш ёки жазолаш максаларида кулланилади.

Огзаки буйрукка бериладиган оханг, овознинг паст-баландлиги унинг ходим томонидан кандай кабул килинишига жиддий таъсир курсатади. Буйрук катъий охангда булиши керак. Акс холда, ходим катъиятсизлик билан берилган буйрукни бажарсаммикин ёки бажармасаммикин, деб уйлаб колиши, унга маъсулятсизлик билан ёндашиши мумкин.

Огзаки буйрук берилаётган пайтда овознинг паст-баландлиги хам мухим ахамият касб этади. Баъзи рахбарлар огзаки буйрукни жуда баланд овоз билан берадилар. Уларнинг тасаввурида буйрук канча баланд овоз билан берилса, унинг таъсир кучи хам шунча юкори булади. Бизнинг фикримизча, буйрукни жуда баланд овоз билан берилиши рахбарнинг рухий кучлилигини эмас, аксинча, маънавий кашшоклигини курсатади. Жуда кучли овоз билан берилган буйрукни ижрочилар дастлаб тез бажаришга киришсалар-да, кейинчалик баланд овоз уз кучини йукотиб, уларга таъсир этмай куяди. Шу уринда хассос суз санъаткори Абдулла ^аххорнинг куйидаги хикмати ёдимизга тушади: "Рахбар томогига зур бердими, обрудан путур кетгани булади."6

Буйрук жуда паст овоз билан хам берилмаслиги керак. Бундай буйрук хам ижрочида салбий муносабат тугдириши мумкин. Олтин урталикни топа олган бошлик чин маънодаги рахбар була олади.

Буйруклар мазмунига кура ундовчи ва такикловчи хусусиятга эга булади. Ундовчи буйруклар у ёки бу топширикни бажаришни талаб килса, такикловчи буйруклар у ёки бу ишни ёхуд харакатни бажармасликни такозо этади. Ундовчи буйруклар тегишли тартибда, баланд овоз ва катъий оханг билан берилганда танкидий муносабатсиз бажарилса, такикловчи буйруклар купинча ижрочида акс муносабат уйготади. Бу хол инсон рухияти хусусиятлари билан боглик. Такикловчи буйрукларни, хатто, ёш болалар хам бажармасликка

Central Asian Research Journal For Interdisciplinary Studies (CARJIS)

ISSN (online): 2181-2454 Volume 2 | Issue 3 | March, 2022 | SJIFactor: 5,965 | UIF: 7,6 | Google Scholar | www.carjis.org

DOI: 10.24412/2181-2454-2022-3-418-426

xapaKar Kunagunap. fflyHuHr ynyH TaKuKgoBnu 6yfipyK 6epunraH, yHuHr opKacugaH KucKa u3ox Sepunumu axmu Harn^ara onu6 Kenagu. MacanaH, "^eKMaHr!" ge6 6epunraH TaKuKgoBnu 6yfipyK opKacugaH xoBnuga eHunru Sopnuru эcпaraпca, a^pecar xymep TopTagu Ba, my6xacu3, y KyranraH Haru^aHu 6epagu.

Ta^aS

Pa^6apHHHr xoguMnapra MyHOca6aTHHHHr 6yHgafi maKnu Ma3MyH ^MxarngaH 6yfipyKKa akuh Typagu. ^eKHH yHHHr y3ura xoc TOMoHnapu xaM 6op. By y3ura xochhk myHga KypuHaguKH, 6yfipyK y eKH 6y ^aonuaTHu 6a^apum eKH 6a^apMacnuKKa KaparanraH 6ynca, Tana6 эca afiHaH yma 6yfipyKHuHr 6a^apHnHmura KaparanraH 6ynagu. Tana6 Ma3MyHu, acocaH, Metepufi xy^^aTnar, axnoKHH HopManap, KopxoHa eKu Myaccaca uhku TapTu6u KouganapugaH Kenu6 nuKaguraH xonar Ba aMarnapra puoa Kunurnra HyHanTupunraH 6ynagu. MacanaH, umra y3 BaKTuga Kenum xaKuga 6yfipyK nuKapum ypuHcrogup. ^yHKu 6y xon KopxoHa uhku TapTu6u, 6up KaTop xyKyKufi, Metepufi xy^^araapga 6aeH Ku^uHraH. fflyHuHr ynyH Tana6 aBBan nuKapunraH 6yfipyKgap, fiypuKHOManapga KypcarnnraH Ba3u$anap, 6ypnnapHu 6a^apumra 6enrunaHraH TapraS-Kouganap, uHTu30Mra puoa Ku^umra KaparnnraH 6ynagu. Tana6 y3 Ma3MyHura Kypa ukku xun KypuHumra эгa, atHu oggufi Ba KaTtufi Tana6. Oggufi Tana6 KyHganuK um ^aonuaraga Kyn Ky^naHunagu. y MatnyM xonar eKu ^aonuaTra ogaMnapHuHr anoxuga эtтн6opннн Kaparumra fiyHanTupunraH 6ynagu. K^artufi Tana6 эca, Ma3MyH ^MxaTgaH 6yfipyKKa aKuH 6ynagu. y ogarga, oggufi Tana6 Hara«:a 6epMaraH xonnapga Ky^naHunagu. K^artufi Tana6Hu HoypuH Ky^nam yHuHr 6a«:apнпмacпнгнгa Ba pax6ap oSpycuHuHr nacafiumura onu6 Kenagu.

Oggufi Tana6 xaM, KaTtufi Tana6 xaM aManga 6a^apнпнmн ynyH pax6ap, aBBano, Terumnu xyKyKgapra eKu axmu o6pyra эгa Synumu KepaK. Arap pax6ap y3 Kynu ocragaru xoguMnapugaH 6upop Ba3u$aHu Sa^apumHu Tana6 Kunca-ro, 6y Tana6 6a^apunMaraHga MatMypufi nopanap Ky^namra eTapnu xyKyKu 6ynMaca, Ma3Kyp Tana6HuHr 6a^apMacnuK эxтнмoпн aHaga opTagu.

Tana6 ycynugaH ^ofiganaHunraHga эtтн6op Sepunumu no3uM 6ynraH aHa 6up MyxuM xonaT Tana6HuHr Ma3MyHugup. HKKUHHU, ynuHnu gapa^anu HapcanapHu KaTtufi Tana6 gapa^acura KyTapum ypuHcrogup. Tana6 KunuHaeTraH HapcaHuHr MyxuMnuK gapa^acura Kapa6 Tana6 oggufi eKu KaTtufi KypuHumga Synumu MyMKuH. Bat3aH pax6apnap y3 xyKyKu eKu MatMypufi uMKoHuaTnapuHu HaMofium Ku^um ynyH ynuHnu eKu TypTuHnu gapa^anu Hapcanap, Mafiga-nyfiga Ba нкнp-ннкнpпapнн xaM Tana6 Kunagunap. By 6unaH ynap y3 pax6apnuru ocTugaru xoguMnapugaH HenornuK ycTyH экaнпнкпapннн HaMofium ku^mokhu 6ynagunap.

Central Asian Research Journal For Interdisciplinary Studies (CARJIS)

ISSN (online): 2181-2454 Volume 2 | Issue 3 | March, 2022 | SJIFactor: 5,965 | UIF: 7,6 | Google Scholar | www.carjis.org

DOI: 10.24412/2181-2454-2022-3-418-426

Бу катъий кораланадиган холатлардир.

Маслахат

Психологик таъсир утказишнинг бундай тури факат муайян шароитлардагина яхши самара бериши мумкин.

Купчилик одамларда маслахат берувчига нисбатан салбий психологик муносабат хам мавжуд. Чунки бугунги кунда дунёда маслахат берувчилар жуда купайиб кетган. Одамларнинг купчилиги уринлими-уринсизми, фойдалими-бефойдами бошкаларга маслахат беришни хуш курадилар. Яна хам кдзиги шундаки, улар узлари унчалик яхши билмаган нарсалар юзасидан хам маслахат бераверадилар. Бунинг сабаби инсон рухиятида бир ходиса билан боглик. Инсонлар узларини хиссий ва аклий имкониятларини бироз ошириброк бахолашга мойил буладилар. Яъни узини бошкалардан акллирок хисоблашга мойиллик инсонга хос хусусиятлардан биридир. Бунинг сабаби эса билиш жараёни мураккабликларидадир.

Одамларнинг, хаттоки, энг билимдон одамларнинг билимлари хам атроф-вокеликдаги сир-асрорларга солиштирилганда бехад оздир. Ана шу билим доирасини одам кенгрок талкин килади. У узи билмаган нарсаларни, уларнинг жуда куплигини хакикатан хам билмайди. Билим доираси кенгайган сари, одам куп нарсани билмаслигини тушуна боради. Билим доираси канчалик тор булса, одам узини шунчалик билимдон хисоблайди. Шунинг учун камрок билувчи одамлар бошкаларга купрок маслахат беришни яхши курадилар.

Бундан бошкаларга хеч маслахат бериш керак эмас, деган хулоса чикмайди, албатта. Лекин шундай шарт ва коидалар борки, уларга амал килинмаса, маслахат деворининг кавагига гапирилгандек бефойда кетади.

Ходимлардан бирортасига ёки бир нечтасига маслахат бермокчи булган рахбар Шаркда, хусусан, узбеклар орасида, маслахат ва маслахатчига нисбатан мавжуд рухиятни инобатга олиши керак. Унга кура, маслахатни ёши катталар бериши меъёр саналади. Мансаб, илми, лавозимига кура истисно холатлар хам учраб туруади. Шу истиснога рахбар хам (агар у ёш булса) тугри келиб колиши мумкин. Лекин бунинг учун у уз кул остидаги ходимларнинг куз унгида, жумладан, узидан ёши катталар назарида хам баланд обруга эга булиши керак. Кузатишлар шуни курсатадики, одамлар обрули кишилар берган маслахатларнинг барчасига хам кулок солавермайдилар. Ходим рахбар маслахатига куниши учун у уша рахбарга ишониши хам керак. Ишонч таъсир утказишнинг маслахат шакли самарали булишини таъминловчи омилдир.

Маслахат яхши самара бериши учун рахбар маслахат бериш жараёнида

Central Asian Research Journal For Interdisciplinary Studies (CARJIS)

ISSN (online): 2181-2454 Volume 2 | Issue 3 | March, 2022 | SJIFactor: 5,965 | UIF: 7,6 | Google Scholar | www.carjis.org

DOI: 10.24412/2181-2454-2022-3-418-426

баъзи рухий холатларни хисобга олиши керак. Жумладан, агар маслахат берувчи шахс овозида иликлик ва хамдардлик булмаса, тингловчи бу маслахатга кулок солмайди. (Гарчи бу маслахат жуда кимматли ва уринли булса хам.) Шунинг учун рахбар уз овозининг кандай охангда чикаётгани ва жаранглаётганини бошкара билиши зарур.

Маъкуллаш

Хизмат жараёнида рахбар шахс уз кули остидаги ходимларнинг иш фаолиятига, хатти-харакатига, айтаётган сузларига ижобий ёки салбий муносабат билдиради. Ижобий муносабат маъкуллаш шаклида намоён булади.

Фаолият ёки харакатнинг рахбар томонидан маъкулланиши ходимлар рухиятида муайян кечинмалар юз беришига олиб келади. Хдракат, фаолият ва фикрни маъкуллаш маълум шароитда ва маълум бир тартибда амалга оширилса, у кузланган максадга олиб келади.

Маъкуллашнинг узига хос хусусиятларидан бири шуки, у купрок бавосита амалга оширилади. Масалан, бир ходим каттик килинган мехнат эвазига самарали натижаларни кулга киритди. Буни маъкуллаш учун, сиз яхши муваффакиятларга эришдингиз, деб айтиш урнига, Сизнинг харакатларингиз, мехнатингиз шундай натижага олиб келиши керак эди, дейилса, максадга мувофик булади. Чунки мана шу тарзда маъкуллаш натижани кайд этибгина колмай, шу натижага олиб келган мехнатга берилган бахони хам уз ичига олади.

Факат натижани мактайверириш хам маъкуллашдан кура купрок хушомадга ухшаб кетади. Узбекчиликда хушомад одатда пастдан юкорига караб булади. Яъни ходим рахбарга, мансабдор шахсга хушомад килиш холлари куп учрайди. Анча илдиз отдан бу одат хам аслида иллат эканлиги хакида Абдулла Каххорнинг фикри шундай: "Хушомадгуё-лаганбардор деган махлук мансабдорни сигирдай ялаб, жунини тескари килиб ташлайди.

п

Мансабдор хам хуш ёкиб, бузокдай буйнини эгиб тураверади."

Рахбарнинг ходимни рагбатлантириши, маъкуллашида хам меъёр булиши талаб этилади. Акс холда, таълим-тарбияга салбий таъсир курсатиши хам мумкин: "Бир кетмон уриб, тахсин ва офарин умидида атрофга караган одам шу билан иккинчи кетмон уришдан ождиз эканини курсатади."8

Маъкуллашни худбин ва узига бино куйган одамлар узларининг мехнатига берилган оддий бахо деб кабул килишлари хам мумкин. Улар

7 Абдулла Кахдор дикматлари.- Тошкент: Узбекистан, 1990, 26- б.

8 Абдулла Кахдор хикматлари.- Тошкент: Узбекистон, 1990, 26- б.

Central Asian Research Journal For Interdisciplinary Studies (CARJIS)

ISSN (online): 2181-2454 Volume 2 | Issue 3 | March, 2022 | SJIFactor: 5,965 | UIF: 7,6 | Google Scholar | www.carjis.org

DOI: 10.24412/2181-2454-2022-3-418-426

рухиятида уз шахсиятига ва имкониятларига ортикча бахо беришга мойиллик булгани учун, рахбарнинг улар фаолияти ёки фикрига берган ижобий бахоси сезиларли ходиса сифатида кабул килинмаслиги мумкин. Бундай одамлар мехнат жамоаларида купчиликни ташкил килмаса хам, рахбар уларни билиши ва улар билан мулокотга киришганда кайд этилган психологик жихатларни хисобга олиши лозим.

Рахбарлар орасида баъзан узларини уз ходимларидан акллирок, донорок, деб бахолаш холлари хам учраб туради. Ана шундай рахбарлар насихатгуйликка мойилрок буладилар. Ходимлар бундай рахбарнинг насихатларини мажбуран тинглаб утирсалар хам, аслида уларга амал килмайдилар.

Насихат сузларда ифодаланган учун, насихат килишдан олдин унинг меъёрини ва кандай сузлар билан баён килинишини уйлаб олиш керак. Акс холда, жуда кимматли насихатларга хам одамлар купинча кулок солмайдилар. Кулок солганлари такдирда хам, уларга амал килмайдилар.

ХУЛОСА

Ядровий полигонлардан хам кура мафкуравий полигонлар кучлирок хавф солаётган XXI асрга келиб суз, нуткнинг таъсир кучи янада якколрок сезилмокда. Бу хол бирдан-бир ва ягона куроли суз булган рахбарлар фаолиятида, айникса, аник билинади. Рахбарлар уз фолиятларида таъсир утказишнинг буйрук, талаб, маслахат, маъкуллаш усуларидан кенг фойдаланадилар. Агар улар бу усулларни куллаш, баён килиш махоратини эгаллаб олмаган булсалар, тулаконли рахбар була олмайдилар. Рахбарлар нуткининг бундай таъсир утказиш усулларини илмий жихатдан тахлил килиш ва тегишли тавсиялар бериш тилуносларимиз олдида турган мухим вазифалардан биридир.

REFERENCES

1. Абдулла Каххор хикматлари. - Тошкент: Узбекистон, 1990.

2. Гумбольдт В фон. Избранный труды по языкознанию. - М.: Прогрес, 1984. -С 400.

3. Ибрагимов Э. Ёшлар дунёкарашини бошкариш сабаблари ва йуллари/https://elibrary. ru/defaultx.asp.

4. Mamirova D. Reklama matnlarining o'ziga xos xususiyatlariga doir ayrim mulohazalar/ Xorijiy filologiya. - Samarqand, 2021.

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

Central Asian Research Journal For Interdisciplinary Studies (CARJIS)

ISSN (online): 2181-2454 Volume 2 | Issue 3 | March, 2022 | SJIFactor: 5,965 | UIF: 7,6 | Google Scholar | www.carjis.org

DOI: 10.24412/2181-2454-2022-3-418-426

5. Навоий А. Х,икматлар. - Тошкент: ШАРК, 2006, 143-б.

6. Саидов У. Бошкарув ва нотикдик санъати. - Тошкент: Академия, 2010.

7. Телия В.Н. О взаимодействие понятийнх и языкових факторов при формировании вторичных наименований // Языковая номинация (Виды наименований). - М.: Наука, 1977, с.189.

8. Юлдашев Н.А. Рахбар хулки, одоби ва самарали нутк куникмаларини ривожлантиришда педагогик-психологик муносабатларнинг ахамияти // Таълим менежменти / Менежмент в образовании. - Тошкент, 2015.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.